Fantastika

General Category => Vesti iz Fantastike => Topic started by: Lidija on November 01, 2017, 09:48:13 AM

Title: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Lidija on November 01, 2017, 09:48:13 AM
Elem, ovo je topik za  vesti iz pera cenjenog dr. Nedeljkovića.  :)
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Ghoul on November 01, 2017, 11:58:41 AM
ja samo molim nadležnog a sposobnog druga da ovaj naslov prebaci makar u srpsku latinicu (š umesto sh...) ako ne i u ćirilicu... ipak je čak i dr abn odavno (pre nekoliko godina) napustio svoje 'sh' 'ch' 'tj' itd. pisanje... ;)
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Lidija on November 01, 2017, 12:57:34 PM
Nećeš verovati ali samo sam kopipejstovala ABNov zahtev… ja njega nikada ne ispravljam u pravopisu.  :D
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 01, 2017, 03:50:22 PM
Цењени,

ево вести Српског друштва за научну фантастику, које припрема углавном проф. др Александар Б. Недељковић, настављају се на овом форуму, код Либеат и Миће, којима се захваљујемо на гостопримству

 – пошто је на вредној, храброј и одличној Арт Аними пао форум (а тамо смо били 11 година, од 2006. године, и имали преко хиљаду транши тих вести, са преко 400.000 посета...),

дакле тамо је пао форум, и највероватније се неће поново подизати. Хакери су били јачи, а број активних добронамерних учесника мали. Ево скромних вести за данас:

(1)  изгледа да ће заиста данас (среда, 1. новембар 2017) на телевизији “Фокс” кренути комична серија “Орвил”, отприлике пародија на “Звездане стазе”, најављено је да ће бити од 22.00 до 22.55 часова.

(2)  Као што сте већ могли да приметите овде на Либеатином и Мићином форуму, биће у Београду у Дому омладине почетком новембра Беокон, изгледа опет без редног броја  - -  дванаести?  тринаести??  - -  и изгледа да ће бити опет под финансијским и организационим окриљем јапанске “Сакурабане”, више као генерални фестивал поп-културе и косплеја, али ће бити ипак и неких СФ садржина, дакле неће бити сасвим без СФ, па ће се догодити и посета, почасни гост Норман Спинрад (!), рођен 1940, велико име светске научне фантастике, аутор значајног СФ алтернативно-историјског романа Гвоздени сан (Iron Dream, 1972). Е сад чекамо да сазнамо тачан програм,

(3)  а добро би дошао и програм “Лазе Комарчића” за новембар.

(4)  На ТВ каналу “Нешенал џиографик”, наставила се недељом уноћ серија Година милионита (National Geographic, Year Million, 2017) али сценарио није добар, испретурано је, тема тамо – тема онамо, набацано, има и сензационализма, није добро. Почев од наслова, који није тачан, не одговара садржини.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: angel011 on November 01, 2017, 03:57:53 PM
Sudeći po onome što je do sada objavljeno, na ovogodišnjem Beokonu će i te kako biti SF-a. The Expanse, Star Trek: Discovery vs The Orville, Doctor Who, Alien, Sluškinjina priča, Mormoni u svetu naučne i epske fantastike... Moguće je da sam nešto zaboravila, a ni sve najave nisu još izašle.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Lidija on November 02, 2017, 07:36:38 AM
Ovo sa Mormonima mi zvuči ultra zanimljivo, pa kad saznaš nešto više detalja o planu i rasporedu bar za ovu temu, šibni nam ovde.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: angel011 on November 02, 2017, 10:19:13 AM
Za sada stoji ovo:

MORMONI U SVETU NAUČNE I EPSKE FANTASTIKE
Orson Skot Kard (pisac sage o Enderu i "Priča o Alvinu Tvorcu"), Brendon Sanderson (pisac "Reda magle" i poslednje tri knjige "Točka Vremena") i Stefeni Mejer (spisateljica "Sumraka") neki su od autora koji su aktivni članovi Crkve Isusa Hrista Svetaca Poslednjih Dana. Saznajte kako je njihova vera uticala na svetove fantastike po kojima su postali poznati, kao i u kakve kontroverze su se neki od njih upleli. Pored diskusije o autorima, tu je i osvrt na prikaz Mormona u popularnoj kulturi, od Šerloka Holmsa, preko "South Park"-a pa do "The Expanse"-a. O piscima i delima koje volimo (ili mrzimo) pričaju Vladimir Matic-Kurylev i Nikola Ilic.

Al' i dalje su to samo teaseri (mada, kako je krenulo, konkretnije stvari tipa satnica i više detalja (ako ih bude) će tik pred konvenciju).
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Lidija on November 02, 2017, 10:26:22 AM
A dobro, ja se nadala da će tu da ubace i malko kontroverze, barem u vidu Briana Evensona… :)
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: zakk on November 02, 2017, 11:01:28 AM
Evo ga puni program sa satnicom: http://beokon.rs/wp-content/uploads/2017/11/Beokon-2017-Sheet1-1.pdf

Na sajtu su najave za većinu dešavanja.

Poslao sam u štampu Emitor 482

Za Beokon treba da spremim i 483, dobili smo prava za dve priče od Spinrada, "Carcinoma angels" i "Entities"

Miloš bi da pravi specijalac o Bladerunnerima, al otom potom, posle Beokona...
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: angel011 on November 02, 2017, 12:18:19 PM
Eh. Neću moći da slušam o mormonima, pošto je Spinrad u isto vreme.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Miodrag Milovanovic on November 02, 2017, 12:37:47 PM
To je zakk namerno stavio da ne odemo u sektasenje...  :)
Title: da, dobro, a to je valjda deseti Beokon, jubilarni?
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 02, 2017, 01:11:15 PM
Одлично, хвала на програму, има ту СФ. Е још кад бисте могли да нас подсетите који датум и који дан у недељи је први дан,
а који други, и,
који трећи.

(Неко је то мало заборавио или склон да заборави.)

Неповољно је за фанове СФ то, што се трећег дана у 12 часова сударају и преклапају две теме баш за њих,    Dr Who  и   Alien, било би добро кад би се неком рокадом могло нешто од та два померити мало.

(2)  Предлог:  дајте овом Беокону неко име, на пример “Беокон 2017”, макар то било само интерно, а још интерније можемо да нагађамо који је то по реду Беокон, на пример, по уверењу АБН-а овај сад је јубиларни, десети. Хајде да се договоримо да, у недостатку јачих тврдњи, као јесте можда као баш десети? Ако неко зна боље, широко му поље!

(3)  Ех кад би се још могао добити и програм Лазе за новембар… Претпостављам да ће један термин бити:  ништа, одмарање од Беокона.

(4)  Данас у „Политици“, па на стр. отприлике 18 (нема пагинације), то је рубрика „Синоћ у Београду“, прилично велика слика, Павле Зелић, који је допринео и научној фантастици итекако, а ту је на некој трибини о стрипу.

(5)  Прва епизода Орвила, јуче увече:  слаба је, слаба и прилично досадна пародија Star Trek-a, серије која је и сама изгубила ону своју праву вредност и постала досадна.
Беспотребно су убачени непристојни изрази ту-и-тамо, неки WC хумор.

Из разлога политичке коректности, главна јунакиња је таква да изгледа већа (по висини) од свог (разведеног, бившег) мужа, а и изгледа (осим по дугачкој коси) као мушкарац, а и као личност је надмоћна, а он је као личност комичнији, и инфериоран; то вам је сад диктат политичке коректности.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: angel011 on November 02, 2017, 01:14:36 PM
10-12 novembar.

Evo ga i sajt, pa tu ima svašta: http://beokon.rs/
Title: Obaveštenje povodom zatvaranja foruma Art-Anima
Post by: Ghoul on November 03, 2017, 05:23:04 PM
draža se oglasio ovde:
http://www.art-anima.com/vesti/zatvaranje-foruma

Obaveštenje povodom zatvaranja foruma Art-Anima

Obaveštavamo posetioce portala Art-Anima da je naš forum (art-anima.com/forumi), koji smo pokrenuli 2006. godine i koji je bio dostupan svim zainteresovanim ljubiteljima fantastične književnosti punih 11 godina, nedavno zatvoren iz tehničkih razloga. Nije izvesno da li će forum biti vraćen u funkciju.

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku, koje priprema prof. dr Aleksandar B. Nedeljković i koje su bile objavljivane na forumu od njegovog osnivanja, sa preko hiljadu postovanih tranši i preko 400.000 poseta, nastavljaju da se objavljuju na forumu fantastika.in.rs.

Prekid rada foruma ne odražava se na funkcionisanje ostalih segmenata sajta Art-Anima. Pored redovnih vesti iz sveta fantastične književnosti, na sajtu vas uskoro očekuju nove priče domaćih autora, prikazi, eseji, intervjui…

Uredništvo sajta Art-Anima
Title: program Laze za novembar, PZAB, Blic, itd
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 06, 2017, 10:51:56 AM
Хвала на преносу те информације, др Гул.

Е сада:

(1) програм “Лазе К“ за данас, и за остатак овог месеца, успели смо да добавимо тек данас, и то само у овом врло концизном облику:

Program Laze za novembar 2017:

06.11.2017
Емитор 492


10. – 12.11.2017
целодневни догађај, Беокон 2017

13.11.2017
Накнадне истине


20.11.2017
фолклорна фантастика: У врзином колу


27.11.2017
Фантастична читаоница 52:  Подземна железница


То је то.

Ето дакле није била тачна наша претпоставка да ће понедељак после Беокона бити дан одмора.

У програму не видимо часопис “Знак сагите” 24, неки су се надали да ће бити сад. Због Сајма књига, итд. Али Бобан Кнежевић је непредвидив, могло би се то појавити данас… или кроз икс година…


(2)  У данашњем “Блицу”, на стр. 21, Слободан В. Ивков приказује, веома позитивно, антологију са 25 српских хорор прича Страх и трепет, и помиње да су ту заступљене, између осталих, и приче, цитирамо, “већ деценијама познатих српских књижевника (Горан Скробоња, Бобан Кнежевић, Иван Нешић, Илија Бакић, Ђорђе Бајић Дарко Тушевљаковић…)”.

(3)  “Политикин забавник” бр. 3430, петак 03.11.2017,  нема СФ причу, али има на стр. 8-9, чланак, како је Џон Бел својом теоремом доказао да Ајнштајнова идеја о скривеним варијаблама (као у ЕПР појави квантне спрегнутости, quantum entanglement) не може бити тачна.

На стр. 10-13, истраживања како функционишу неурони у људском мозгу, па и забадањем оптичких влакана, много рђава ствар!

На стр. 21, торијум би се такође могао користити за нуклеарне реакторе.

На на стр. 63, стубац десно, граматика па рекли бисмо и стилистика српског језика, глаголски парови типа поштовати – испоштовати, попуњавање празних места у категорији глаголског вида. (Не придевског вида; дакле није то оно, видим црн бор, тај црни бор је… некакав… итд.) Интересантно.
Шта сад с тиме чинити, или учинити? (несвршени глагол, и, свршени) Да ли то треба контролисати, или исконтролисати? Само да не буде да нас то малтретира, или измалтретира!

(4)  У “Данасу” је у суботу 4. новембра 2017, дакле у викенд-броју, био, у уметнутом прилогу “Недеља”, па на стр. IX, врло кратак приказ колекције осам прича: Дарко Тушевљаковић, Накнадне истине. Стиче се утисак да је то све фантази, не СФ. Приказ потписује, само иницијалима, К.А.Д. – О тој колекцији је најављен разговор у „Лази“ 13. новембра.

(5)  Тог истог дана, 4. новембра, на ТВ каналу Сци Фи (Сај Фај) био је филмски маратон, сва три филма о Јура парку, један за другим. То је похвално као покушај тог канала да мало живне.

Да се подсетимо, у складу са битним холивудским принципом  strut your stuff   (демонстрирај оно што имаш, шепури се с тиме...), сценарији су морали бити намештени да се диносауруси максимално размахну, тј. да буде максимално искоришћен цео њихов драмски потенцијал, отуд се у сва та три филма људи прилично намештају (јер су некомпетентни, глупи, корумпирани, несложни, суицидални итд) да настрадају од диносауруса, разних; па, чак и они врло мали добију прилику да поједу једног пијанца, који је у шуми врљао ноћу по мраку и пао у јендек... тачно пред њих...

Title: počinje Beokon, a u decembru Festival nauke
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 10, 2017, 02:23:12 PM
Цењени   ,
(1)  у Београду у Дому омладине почиње данас Беокон, вероватно десети по реду, али пошто нико није сигуран у то, онда се и не слави као јубиларни. – Битни СФ програми су сутра и прексутра.

(2)  Данас у “Данасу” на стр. 16, имате чланак, преведен, потписује Марк Леонард, директор Европског савета за спољне послове, а ту се сугерише да ће се у будућности, злоупотребом интернета, и лажних вести, итд, “најгори страхови и Орвела и Хакслија постати манифест … стварајући другачију врсту дистопије”. Ово “постати манифест” вероватно није добро преведено са енглеског, јер, ако је писало “become manifest”, то је требало превести као “испољити се” па можда и “остварити се”.

(3)  Данас је у “Политици” на стр. 17 велики чланак који каже, да ће од 14. до 17. децембра бити у Београду Фестивал науке, и то, једанаести по реду. Да ли је то оно што је својевремено било у оној великој трговачкој згради испод Београђанке, прекопута СКЦ-а, где је сад нека кинеска трговина? Е па сада ће бити на Београдском сајму, у неколико разних хала (!), у циљу популаризације науке, а у хали 5 најављена је, изгледа за млађу публику, “Научнофантастична бина”, а на њој, “заблистаће боје Пољске, Естоније, Бугарске и Израела”. Последњи пасус каже: “Звезда овогодишњег фестивала биће Стив Вулф, комуникатор науке, који ће демонстрирати научне принципе који стоје иза специјалних ефеката у холивудској филмској индустрији”.

Title: bio je Beokon, pa, braniti Trampa, i, PZAB, itd
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 15, 2017, 10:17:17 PM
Цењени   ,
(1)  у Београду у Дому омладине био је Беокон, то је био вероватно десети, дакле, Беокон 10.

Иако то није прави, само-СФ догађај, него смо ми тамо прилично небитни (Бобан Кнежевић је у праву, кад то каже), ипак, добро је што Беокон, макар и овакав, постоји, и добро је што учествујемо на њему. Главни догађај, са становишта СФ, било је гостовање Нормана Спинрада.

Ја се у име свих захваљујем    zakk-u         и мићи на огромном труду који су уложили, веома успешно, вредно помажући, данима, око тог гостовања великог писца.

Мића је овде на овом форуму дао добар приказ о томе, а могли бисмо додати следеће: на теоријско питање, о његовом противљењу изразу “сај-фај”, Спинрад је дао доста нејасно објашњење, у смислу, да је    Sci-Fi  (Sy-Fy)   свака фантастика, све врсте фантастике, па и фантази, али и СФ, дакле широки, обухватни термин, а унутар тога,    science fiction    је један жанр, издвојен својом оријентацијом према науци. Али он је то рекао само врло кратко, и, није нас много убедио.

(2)  Била је на Беокону и трибина (три учеснице) у суботу од 12 до 13 ч, о Маргарет Атвуд и њеном роману Слушкињина прича (Margaret Atwood, The Handmaid’s Tale, 1985). Учеснице су заступале, сложно, политичку идеју да су на данашњем Западу женска права све мања и мања, под сталним нападом, и да се постепено иде ка ситуацији поробљености жена, као у том роману.

После једно пола сата тога, АБН је покушао да усмери разговор ипак, барем мало, ка научној фантастици, указујући да радијација не би могла да функционише тако (као што је у роману намештено… више као литерарна конвенција), и, да би Америка у тој будућности вероватно имала и технологију вештачког оплођења, коју и сад има, итд,

али, узалуд, трибина је од почетка била, па је и остала,  претежно бављење феминистичком политиком, и доказивање да се тај роман бори против америчког председника Трампа! Отприлике, напад на Трампа. Као, ајмо сви, и све жене, против Трампа. Било је то дибидус без везе са СФ, било је као део једне политичке кампање, па је АБН интервенисао из публике, питањем: “А која то права жена је укинуо председник Трамп у ових десетак месеци откад је на власти?” на шта су учеснице изгледале пренеражено, као да је на трибину залутао неки лудак или нациста, биле су запањене да неко брани Трампа, а њихов једини одговор био је, “Па, овај Мајк Пенс је нешто говорио против абортуса”.

(3)  Политикин забавник” бр. 3431, петак 10.11.2017, нема СФ причу, али, на стр. 63, интересанта ситница из астрономије: како Сунце, загревајући трунчице прашине, мале астероиде итд, може да утиче на њихову орбиту, једним интересантним начином. То је познато као ефекат Јарковског (Yarkovsky effect) и има на:

https://en.wikipedia.org/wiki/Yarkovsky_effect

и још је познато као (друга врста) Поинтинг-Робертсонов ефекат (Poynting-Robertson effect) о коме имате на:

https://en.wikipedia.org/wiki/Poynting%E2%80%93Robertson_effect

То су врло мали ефекти, рекло би се занемарљиви, али, настављају се веома упорно, дуготрајно, па, током стотина милиона година дају понекад и велики резултат.

(4)  У “Политици” је у понедељак, 13. овог месеца, на стр. негде-око-двадесете, био је интересантан прилог о појму “змајеве кочије”. Потписује Зорица Мршевић, сарадник у Институту друштвених наука у Београду. Помиње и научну фантастику. Она указује да је наука, својим силовитим кретањем према вештачкој интелигенцији, покренула нешто што има огроман замах, али је питање да ли ћемо ми, ускоро, моћи то да контролишемо. То су “змајеве кочије”. Она каже да је тај појам дао неки Гиденс, не знамо да ли је то британски социолог   Anthony Giddens   , и не знамо како се то каже на енглеском, да ли, можда,   dragon’s chariot    , или како. Али, змајеве кочије! одлично звучи, и много каже.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: zakk on November 16, 2017, 11:09:52 AM
Александре, ко су ти *ми* који су били небитни на Беокону, и у чему су тачно замерке?

За сада знам само за једну конкретну замерку, од вас, а то је нумерација Беокона. Ако се неко осећа небитним, нек каже зашто.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 16, 2017, 12:15:47 PM
Па није фер питати да ли се “неко” као индивидуа “осећа небитним”, тј. осећа се као маргинализовани појединац. Јер, лепо сам рекао, ми. Дакле то је неки мали фаул, цењени   zakk   ;  не треба то тако.

Поготову сад кад смо претрпели губитак форума Арт Аниме, кога су вероватно хакери измасакрирали; то је био болан, велики, стварни, трајни ударац нашем озбиљном СФ фандому.

Није ово она врста форума где, као у ТВ риалити програмима, што се јаче и горе свађају, то народ више гледа… не не. На овом Либеатином и Мићином форуму, не треба тако.

Е сад: да ли говоримо о оној, пре неки дан, конвенцији глобалне поп-културе?

Па, тако се зове, зар не. А то можда и јесте. Ту је научна фантастика проглашена за поп-културу, а то је   good-bye   статусу високе, озбиљне, квалитетне књижевности и уметности.

Тај назив конвенције могао би се превести овако: конвенција тривијалне, површне, кич-забаве за најшире народне масе. Мада, наравно, могло би се дискутовати, шта уопште значи синтагма “поп-култура”.

Шта год да значи, ми смо на то пристали, јер нам је то вероватно била једина могућност да уопште имамо икакав Беокон. Ја чак кажем да је то био добар потез. Али прави Беокон више никада нећемо видети, ниједан.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: zakk on November 16, 2017, 12:39:52 PM
Pitao sam vas lično pošto se očigledno identifikujete. Mislim, stvarno, ne pokušavam da vređam, pokušavam da ustanovim šta biste tačno vi i Boban, šta vas žulja.

Deo odgovora sam dobio, hvala.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Miodrag Milovanovic on November 16, 2017, 01:23:45 PM
Ali sve konvencije naučne fantastike imaju taj revijalni karakter. Pogledajte samo fotografije sa ovogodišnjeg WORLDCON-a

https://photos.google.com/share/AF1QipND0mYdt_47pw3IkDjExtUZLnGcZuH-dRBBDy6rA4vT3QEM8stJNdE8y0yj8MsUaA?key=c0tVZkNmTkdjVmFTM2lVNENRMGg0XzhYeHdkM2Vn

Ja ne kažem da sam presrećan što je najveći broj ljudi na konvenciji došao zbog cosplay-a i što 95% ljudi nije nikada čulo za Normana Spinrada, ali to je fakat. Mi nećemo ništa promeniti time što bismo gurali glavu u zemlju i skrivali se od činjenice da je naprosto danas došlo takvo vreme da je nemoguće objaviti Spinrada na srpskom.

Kada smo ga prvog dana pitali koju bi svoju knjigu predložio za prevod rekao je Rusko proleće.
Ali kako da mu kažemo da Rusko proleće ima gotovo 1000 kartica teksta i da bi za dobar prevod i korekturu trebalo da se da 3000-4000 evra, a da možemo da prodamo 300 primeraka u sledećih par godina, možda. Dakle, ništa od Spinrada!

Svet je otišao dalje i konvencije kao što su bili Beokoni iz 1985. naprosto više ne funkcionišu.
Ako ja to u 56 godini vidim, to bi ovi mlađi morali još bolje da vide.
A mi da se borimo da određene vrednosti i dalje ostanu, da pokušamo da im približimo neke vrednosti kao što je
Spinrad. Ja to tako vidim.

Da održavamo neke veštačke događaje sami za sebe sa 10 učesnika, naprosto nema smila.
Možemo da odemu u kafanu ili kod mene kući i da se družimo.

A ono što meni najviše smeta je činjenica koju sve više srećem i u svojoj profesiji. Kada ja nešto nisam organizovao,
onda neću ni da dođem da budem prisutan na tome, pa ma ko došao i ma šta se događalo. Bojim se da toga i
u SF F i H okruženju ima sve više.

Aco, SF je oduvek bio deo pop-kulture. Beokon je uvek imao pop-kulturni karakter. Šta je po vama "pravi Beokon"?
Uvek smo na Beokonima imali te elemente, od "igrica"  :), pa do maskenbala...


Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: angel011 on November 16, 2017, 03:36:50 PM

A ono što meni najviše smeta je činjenica koju sve više srećem i u svojoj profesiji. Kada ja nešto nisam organizovao,
onda neću ni da dođem da budem prisutan na tome, pa ma ko došao i ma šta se događalo. Bojim se da toga i
u SF F i H okruženju ima sve više.

Uh, da. Ima kod nas ljudi koji se bave ili su se bavili naučnom fantastikom, znaju ko je Spinrad, ali nisu došli. Ne razumem zašto. Zašto propustiti takvu priliku? Koliko sam videla, u publici je više bilo mlađeg sveta, ljudi koji ni ne znaju ko je Spinrad, ali eto, već su tu, na konvenciji, on je počasni gost, i radoznali su da nešto saznaju.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Ghoul on November 16, 2017, 03:55:56 PM
mene spinrad savršeno ne zanima pa sam njega svesno preskočio sasvim, ali sam zato obišao jedno 5-6 tribina na teme koje su me zanimale, uključujući neke sa učesnicima s kojima inače ne govorim i nisam 'u ljubavi'.

čak sam svratio na neke gde me tema apsolutno ne zanima (moj gejmotron je veći od tvog, npr) ali sam hteo da vidim na šta to liči...

dakle, nisam se rukovodio principom 'nisam ja to organizovao - nisu 'moji' ljudi na tribini - neću da idem'.

jedino mi krivo što se ne prijavih na kviz, kad su svi bili toliko zapeli, rekoh - ajde nek se igraju deca, I'm too old for that shit, a onda dođe petrik, i uprkos stravičnom ispoljenom neznanju, postade pobednik...

inače, što se mene tiče, ovo je definitivno manifestacija za zevzečenje i karnevale, za fanovske sviđizme a ne za teoretisanja i akademike, i svakako masovno privlači vrstu publike koja KNJIGE NE ČITA, ili ako i čita - to je nešto budibogsnama.

prodaja knjiga i stripova išla je vrlo slabo, koliko čujem od kolega.
posle tribine o ligotiju i lavkraftu NIKO nije kupio nijednu od novih knjiga ove dvojice autora.
za ligotija još i da razumem - kult, nije slavan, nije IN, ali za LAVKRAFTA da se NIKO ne uhvati...?!
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: angel011 on November 16, 2017, 04:04:16 PM
Sakurabana je stidljiva sa teoretskim/akademskim predavanjima, valjda se boje da niko ne bi bio zainteresovan, pa ih je bilo otprilike jedna po konvenciji, i redovno su punile sale. I kad pitaju prisutne da li bi ih zanimalo još takvih predavanja, odgovor bude poprilično glasno DA.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Ghoul on November 16, 2017, 04:25:37 PM
slušalaca mnogo --- kupaca = 0.

no, dobro, zavaravamo se da je neko seme posejano, da će nekome ko je to slušao nešto da se 'primi'.

ps: ne treba smetnuti s uma detalj sa plaćanjem ulaznice, kad se već priča o tom NEKAD I SAD.
ulaznica nije zanemarljiva, 350 din za 1 dan - hej, to je skuplje od ulaznice za sajam knjiga (250 din, za libeat, koja nije odavde).
a za te pare čovek MOŽDA dobije jednu ili dve tribine koje ga zaista zanimaju.
to svakako može biti faktor koji odbija one koji bi inače, da je dž upad, došli.
ipak imajmo na umu da su ljudi koji čitaju KNJIGE po pravilu veća sirotinja od ovih što se karnevališu i glupiraju s tim igricama i animama i koječime.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: zakk on November 17, 2017, 10:57:48 AM
Za prodaju:
Većina prisutnih su ipak mlađarija bez nekih para. Kupovali su al stvari od 100-300 dinara.
Odrasli su cenim još na sajmu nabavili šta su hteli, ili takođe nemaju para.

Ulaznica je neminovnost i ostaje, a o ceni može da se razgovara. Na manifestacijama sa slobodnim ulazom je bilo krađa, pipača maloletnica, klošara koji ulaze da ištu posluženje pa se dure što nema... sa ulaznicom tome se stalo u kraj.

A gomili ljudi nije bilo problem da plate ulaz ni samo radi jedne tribine — statistika prodaje je jasna.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 17, 2017, 02:52:05 PM
zakk, тотално сте у праву за улазнице, оне морају и треба да постоје, и да цена буде озбиљна.

Мићо, прави Беокон не зове се, на постеру, Belgrade comic con.

Публику треба и изградити, створити. Од детињства, од младости. У том смислу, ми трпимо огромну штету зато што у “Политикином забавнику” већ годинама СФ практично нема. И зато што нема српске СФ у школској лектири. И зато што клуб ЛК производи углавном, дакле претежно, фантази и хорор усмерење, још од године 1995. отприлике.
И зато што српских СФ филмова и серија нема, немојмо се заваравати, ту је дебакл тоталан, осим студентских покушаја са микро-буџетом. Празнина толика да је чак ни не примећујемо. Била је нека нада за Шкрбин филм, али, ја не знам, нисам информисан, нисам чуо да су успели.
Пад Арт Анима форума, и ситуација на једном другом форуму где се повремено грозно свађају и псују, тако да то дефинитивно није за децу, па чињеница да наша држава не учествује у истраживању свемира преко ЕСА (European Space Agency) и да још немамо ниједног астронаута нити астронауткињу, део су те слике. Па ипак, па ипак, чак и овакав Беокон много је бољи него ништа. Чак и на оваквом треба учествовати.

Похвала скромном беоконском Емитору, али, оно на задњој корици је нечитко.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: zakk on November 17, 2017, 03:15:33 PM
Quote
Мићо, прави Беокон не зове се, на постеру, Belgrade comic con.
А како би требало да се зове?

Quote
Похвала скромном беоконском Емитору, али, оно на задњој корици је нечитко.
Зар не завређујемо ни констатацију да су унутра две чисто-СФ приче, и да су ћирилицом? Хоћете ли их прочитати?
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 17, 2017, 05:31:32 PM
Добро је што су ћирилицом, али, није то битно, нисам ја против латинице. Ниједно писмо на свету није савршено; свако писмо, па и српска ћирилица, је несавршено, свако писмо има и своје слабе стране, тј. мане, и проблеме.

Ех читао сам ја “Карцинома анђеле” још око 1975. године, и сматрао сам да је једна литерарно богата, али не много научна, егзибиција, јако је близу фантазији, па је моја оцена гласила, тада, “GOODISH”.

Али много више ми се допала његова прича:

Norman Spinrad, “The National Pastime” (in: No Direction Home, Glasgow, Fontana Books, 1977, story number 9 in that book) – is combat rugby,
као што сам већ једном поменуо у овим вестима, али на Арт Аними, 3. маја 2015, у тој причи навијачи могу а и морају да се бију, на трибинама, а зато и долазе, то је одличан СФ хумор, а о томе је урађен (и сачуван, итекако; ту је) и један студентски семинарски рад у Крагујевцу. Не сад, по Болоњи, мастер-дипломски; него по оном старом систему, семинарски.

Ови „Ентитети“, е то сам прочитао тек сада, по први пут, захваљујући вама у ЛК; хвала! – то је исто једна бравура, једна богата културолошка егзибиција, јако на трагу „Он који обликује“ Роџера Зелазнија, и, јесте баш СФ, и јесте снажан и искусан покушај да се дочара како ће једна сасвим друга врста свести, електронска, посматрати и покушавати да схвати нас живе. Тешко се и споро чита, и статична је, та прича, али вреди труда, и њено време тек долази. И то не само у Канзасу, Тото, него и у Белгрејду. И свуда где лимене главе буду покушавале (крцкајући трилионе података у секунди) да нас, некако, схвате.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Lidija on November 18, 2017, 09:56:46 AM
Е сад: да ли говоримо о оној, пре неки дан, конвенцији глобалне поп-културе?

Па, тако се зове, зар не. А то можда и јесте. Ту је научна фантастика проглашена за поп-културу, а то је   good-bye   статусу високе, озбиљне, квалитетне књижевности и уметности.

Znate, ovo je za nas ovde možda najkontroverzniji deo oko SFa, ta ideja da se nekakva visoka, ozbiljna, kvalitetna (štagod to kome podrazumevalo) SF književnost može postići bez kontakta sa savremenim žanrom. Ja Vam tvrdim da ne može. Jer sve i ako neki pisac uspe da iznaslaže te nekakve efemerno "kvalitetne" rečenice koliko ga volja, ako mu je tekst sadržajno i idejno zastareo u žanrovskom smislu, to će mu biti od male pomoći. A gubitak kontakta sa savremenim žanrom to maltene garantuje, jer ako se mi i danas pozivamo na žanrovsku prozu pisanu pre 50 ili 60 godina, mi tu ne govorimo samo o esencijalno drugačijim žanrovskim normama, nego i o žanrovskom svetonazoru koji danas naprosto ne funkcioniše kao relevantan. A SF mora da bude relevantan da bi bio kvalitetan, zar ne? I to je zapravo aspekt u kome treba tražiti uzroke za pad kritične mase SFa na ex-yu prostoru - ta promena popkulturne paradigme, koja je sa sobom donela i sasvim nov sistem vrednosti.
Title: PZAB, dva Halka danas na Sci-Fi kanalu, itd
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 18, 2017, 02:17:56 PM
Цењени   ,

(1)  данас у “Политици” на стр. ваљда 32, задњој, имате велику, импресивну слику Халка (Hulk), онако зелено-плавог, изнад тога је наслов “Акциона фантазија”, а испод је информација да на Сај-фај каналу данас имате два филма о Халку, узастопно, у 18.30 па, онда, иста прича али друга верзија, у 21.20 часова. Евидентно, ово би био део напора тог ТВ канала да се мало ојача.

(2)  Исто у данашњој “Политици” али у суботњем културном додатку, па на стр. 6-7, имате чланак о СФ стриповима, потписује Игор Станојевић, са насловом “Јеванђеље по Џеку Кирбију”, углавном о супер-херојима куће Марвел, и о једном новом издању тога код нас под насловом Чудесни, код “Чаробне књиге”. Илустровано је сликом где један супер-херој има бледо назначена симболична крила као анђео, а носи на рукама неко дете.

(3)  У данашњем (и сутрашњем; викенд-број) “Данасу”, па у уметнутом прилогу “Недеља”, па на стр. (римско) X, имате чланак, потписује И. Матијевић, у коме се у првом пасусу каже да је на Београдском сајму књига, награда за младог дизајнера књига додељена тако да је деле дизајнери из две издавачке куће, од којих је једна сасвим нова а једна релативно нова, а та друга је “Контраст” и добила је то “за дело Књижевна фантастика”.
Е сад, а АБН је управо у овим вестима недавно критиковао Књижевну фантастику 4 управо због дизајна! Ето, укуси се разликују.

(4)  Политикин забавник” бр. 3432, петак 17.11.2017, нема СФ причу, али има чланак за хорористе: на стр. 44-46, како је јефтино, “сиротињски”, сниман хорор (не СФ) филм Халовин (Ноћ вештица), са Џејми Ли Кертис, где лудак Мајкл Мајерс са ножем прогања тинејџере и увек је некако изненада близу, а нико нема пиштољ да се одбрани (нити присебност, нити паметну подршку осталих).

На стр. 47-49, клонирање паса, мачака, коња итд.

На стр. 50, како је у Енглеској око 1830 била продаја лешева за медицинске факултете, па и убијених за ту сврху, баш као у причи: Robert Louis Stevenson, “Body Snatcher” (1884).

Стр. 62, разлика циклона (шири појам) и урагана (врло јак циклон).

На стр. 67, претпоследњој, афоризми и сентенције (има баш лепих) о масовним медијима а нарочито о телевизији. Али... гле... па ниједна та сентенција није из старог Рима, и Грчке, из антике? Ниједна... како то? Чак ниједну није дао ни Кант, ни Хегел...? Ни Виџинија Вулф? Па, зашто не?   :)  Али има једна од Шарл Бодлера о штампи.

(5) Цењена Либеат, жанровске норме су остале углавном исте, само се оне данас (и у Србији, и у свету) у знатној мери напуштају, али, то не значи да морамо да напуштамо и ми.

Ако би једне године, у будућности, сви писци СФ почели да пишу само о пчеларству и производњи меда, то не значи да бисмо и ми прихватили то као нову парадигму па тако и ре-дефинисали жанр. Не. Само бисмо констатовали да су га они напустили.

Title: Re: PZAB, dva Halka danas na Sci-Fi kanalu, itd
Post by: Ghoul on November 19, 2017, 07:09:32 PM
Халовин (Ноћ вештица), са Џејми Ли Кертис, где лудак Мајкл Мајерс са ножем прогања тинејџере и увек је некако изненада близу, а нико нема пиштољ да се одбрани (нити присебност, нити паметну подршку осталих).

pištolj je imao doktor (!) i ispalio ceo šaržer - pa eno koliko mu je to pomoglo.
ko je gledao film, znaće, a verujem da većina ovde - s izuzetkom dr ABN-a - jeste.

има једна од Шарл Бодлера о штампи.

 Šarla Bodlera
Title: strip-disertacija “Odravnjivanje”
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 20, 2017, 01:57:38 PM
Уупс… хвала на исправци, др Гул… о том хорор филму.

А оно што сте Ви мени већ неколико пута замерали: наиме, што се тиче сусрета нашег система падежа (српских), са иностраним именима, која могу бити дводелна или троделна,

ту понекад има сувишног, има проблема; могло би се поједноставити. Па мењати само онај последњи део.
Пример: ако се неко зове Лиу Шао Чи, како бисте написали да сте отишли у посету ког њега? “Отишао сам код…”  кога? Па, не бисте ваљда написали “код Лиуа Шаоа Чиа”?

Хм, па и ако је дводелно, неко се зове Тригве Ли, ех ја помало чак и памтим његово време (Trygve Lie)…  Васко Да Гама… наравно питање је великог слова код Де, Да, Ван (Гог), Фон (Штојбен), али то је већ друга тема.

А кад разговарају Џек и Чак (Jack, Chuck), и, поздрављају се, да ли бисте Ви то превели “Здраво, Џече.” – “Здраво, Чаче.” У том случају номинатив звучи много боље. Само се треба одважити на то.

Па, рецимо, ако правите белешку о Роберт Луис Стивенсону… или о Хенри Дејвид Тороу… хм, о политичару Џон Квинси Адамсу… наравно главни проблем је, где се зауставити са том реформом, али, ако ће читаоцу бити јасно, и ако нема проблема за изговор, онда је то ваљда ОК.


Е сад.

(1)  У данашњем “Блицу”, па на стр. 24, Слободан В. Ивков даје кратки приказ једне врло необичне дисертације коју је, стварно, неко одбранио на универзитету Колумбија, а која је, буквално, стрип-књига! Аутор је Ник Сузенис,


https://en.wikipedia.org/wiki/Nick_Sousanis (https://en.wikipedia.org/wiki/Nick_Sousanis)

а код нас је то сад објављено као стрип-књига Одравњивање.

На енглеском, податак би био:


Nick Sousanis, Unflattening (2015, Harvard University Press)

Он се ослонио на добро познату и важну, интелектуално утицајну, новелу из деветнаестог века, са јаким елементима научне фантастике, “Флетленд” (Edwin A. Abbott, “Flatland”, 1884) о пљоснатом свету чији становници живе у само две димензије и одбијају да поверују да је могућа и трећа димензија.

Па, Ник Сузанис нас позива да не будемо ограничени досадашњим навикама у размишљању, и да више размишљамо неком мешавином слика и речи. Имате на нету неколико снимљених страница те књиге, лако се нађе. Рецимо, овлаш скицирана људска глава, из које испадају или теку, као реке, многе мале слике али и речи. Дакле његов пледоаје био би, да престанемо да будемо равни, и да се винемо у неке интелектуалне просторе са више маште и додатним (ликовним) димензијама.

Title: još jedan kros-over film, Justice League, ne valja
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 21, 2017, 01:20:50 PM
Цењени   ,
у данашњем “Блицу” па у уметнутом прилогу “Поп & култура”, па на стр. 7, Иван Карл пише да и најновији филм са неколико супер-хероја из разних имагинарних универзума, измешаних, дакле крос-овер (crossover), Лига правде (Justice League, 2017), не ваља, није паметан, празан је... наравно.


(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Blic-2017-11-21-Karl-kros-over-Liga-pravde-ne-valja.JPG)

Крос-овери могу бити прихватљиви у жанру фантазије, наравно,
али, у СФ само изузетно, и то углавном у неком не-баш-озбиљном, или у сасвим комичном модусу (типа Абот и Костело наишли на Франкенштајна), јер тада нам не сметају, или не много, логичке неуклопивости (неспојивости) различитих имагинарних универзума.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: angel011 on November 21, 2017, 02:36:11 PM
SF? Da li biste rekli da su filmovi o Supermenu ili Betmenu SF?
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 21, 2017, 06:31:28 PM
Да, јесу СФ, у оној мери колико се држе научног погледа на свет и научног начина размишљања, за сврхе правдања својих новума.

Док, рецимо, крос-овер филм Лига екстраординарних џентлмена, иако има читав низ СФ ликова, ипак није СФ, него је претежно фантази, јер је такав галиматијас да се и не може схватити као научна фантастика, и, конкретно, садржи као свој интегрални део поједине ликове и елементе из фантазије, на пример, ту је Вилхелмина – Мина Харкер, из Дракуле, коју глуми Пета Вилсон, а ту се, гле, нађе (и буде употребљена) и она уметничка слика са натприродним моћима из романа Слика Доријана Греја, итд. Али тај филм је на свој начин и забаван, и успешан, али није СФ.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: angel011 on November 21, 2017, 07:00:46 PM
Supermen može da leti zato što je vanzemaljac. Nisam baš sigurna da se to može nazvati "naučni pogled na svet".  :)

Justice League nisam gledala, gledala sam Betmena protiv Supermena, i tu nije problem što je u pitanju kros-over (sukob između Betmena i Supermena je više puta obrađen u stripu, tako da taj kros-over nije ništa novo, baš kao što i Justice League postoji kao strip već decenijama, a bilo je već i filmova i serija), problem je što je to jednostavno loš film. Predugačak, dosadan, pokušava da ispriča nekoliko priča odjednom, a ne ispriča nijednu kako valja... Tretman likova da i ne pominjem, moj 20 godina mlađi brat se bunio na Supermena, kaže, gleda ga u dva filma (Čovek od čelika i Betmen protiv Supermena) i i dalje ne zna kakav je on kao osoba, pa mu je potpuno nebitno kad pogine (a valjda ne bi smelo da se desi da gledate kako Supermen gine, a ne osećate ama baš ništa).

Ovi novi filmovi iz DC univerzuma uglavnom ispadaju loše, pohvale sam čula samo za Wonder Woman, pa me ne bi čudilo da je i Justice League brljotina.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Ghoul on November 21, 2017, 08:10:39 PM
Supermen može da leti zato što je vanzemaljac. Nisam baš sigurna da se to može nazvati "naučni pogled na svet".  :)

neka leti na svojoj planeti - ili unutar svoja 4 vanzemaljska zida- ali da leti po planeti zemlji, sa njenom gravitacijom, bez ikakvih pomoćnih čuda-muda, e, to neće moći!
zar je to 'naučni pogled na svet' koji se nudi mladim naraštajima?!
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 21, 2017, 08:42:54 PM
Др. Гул, дајте да се ограничимо на пристојне нивое дискусије. – Please watch your language.

Супермен, да, њему се замерало, много пута, да нема никакав видљиви механизам на себи, за летење. Али, планета Криптон, технолошки огромно испред нас, па, отац научник, итд. – то га одржава изнад црте, он остаје СФ.

Могући погон? Па, дало би се замислити. Рецимо, космос помоћу своје гравитације вуче све нас, веома јако, све време, у свим правцима подједнако, па зато и не осећамо то. Ако би се могао успоставити неки штит против гравитације на пример лево од вас, ви бисте полетели страховитом снагом на десно. То би био идеалан космички погон, којим би се итекако могло убрзавати годинама непрекидно, и достићи блиско-светлосну брзину.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: angel011 on November 21, 2017, 10:46:01 PM
Verujem da se Ghoul našalio i da nije nameravao da bude nepristojan.

Zaista mi je teško da "nauku" u stripovima/filmovima o Supermenu shvatim ozbiljno, a čisto sumnjam i da joj sami autori ozbiljno pristupaju. Nivo "nauke" je taman prikladan za ovakav kros-over.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Ghoul on November 22, 2017, 12:31:31 AM
Супермен, да, њему се замерало, много пута, да нема никакав видљиви механизам на себи, за летење. Али, планета Криптон, технолошки огромно испред нас, па, отац научник, итд. – то га одржава изнад црте, он остаје СФ.

tata mu naučnik, pa prema tome - to je sf? :D

prajsles rizoning.

nego, ček, kad smo kod letenja, je li za vas E.T. tvrdi sf ili meka fantazija?
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 22, 2017, 06:16:59 PM
Одакле сад тај израз “тврди СФ”, знам ја да постоји тај израз (неки људи га користе, hard SF) али ја га нисам употребио. И, питање је шта Ви, др Гул, мислите кад кажете “тврди СФ” а нарочито је питање како бисте онда означили оно поље изван тога, неки, као, СФ који није тврди а јесте СФ.

Зар бисте Ви, у спорту, рекли да постоји, рецимо, “тврди фудбал” и “фудбал”. Или, рецимо, “скијашки скокови” и “тврди скијашки скокови”.
Ја бих замолио да то мало објасните, и то са неким примерима, конкретним. Дајте неке примере, једног и другог.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Ghoul on November 22, 2017, 06:34:24 PM
И, питање је шта Ви, др Гул, мислите кад кажете “тврди СФ” а нарочито је питање како бисте онда означили оно поље изван тога, неки, као, СФ који није тврди а јесте СФ.

ovaj forumski post nije bio naumljen kao deo akademskog rada te se izvinjavam što nije bio praćen definicijama i fusnotama.
tvrdi sf, kako ga ja shvatam, je onaj koji se maksimalno trudi da bude naučno utemeljen, da se ne protivi poznatim naučnim činjenicama o prirodi i vasioni.
pošto me ta vrsta sf-a nikad nije zanimala, ne znam da li su primeri pravi, ali čini mi se da su oni crveni plavi zeleni i ostali marsovi primer tvrdog sf-a. i mnoga dela klarka, asimova, lema (ali ne sva).

sf bez te 'tvrdoće' je onaj kojem to utemeljenje nije naročito bitno, koji se ne drži nauke kao pijan plota - npr. hiperion dena simonsa.

meki sf je, za mene, sinonim za fantasy sf (ili, ako naginje na tu stranu, horror sf) - stvari kao E.T., supermen, ratovi zvezda, itd.
recimo, za moj groš je E.T. pripadnik sf-a tačno toliko koliko je THE ROCKY HORROR PICTURE SHOW = horor film.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 22, 2017, 08:57:36 PM
Примере СФ сте добро изабрали. Ким Стенли Робинсон, Марс те једне, друге, и треће боје, ОК. И, тако је, многа али не сва дела Асимова, Кларка, и Лемов Соларис. Да. Ту се могу сложити. Јесте то СФ. Само ја га не зовем тврди СФ. Него, просто:  СФ. Тако сам и говорио студентима.
Али, али, шта Вам је ово даље (сад, латиницом):

fantasy sf   ??
horror sf   ??


a oba su    meki sf   ??   a to je sinonim za    fantasy   ??

Wow!

A kad pomenuste   Rocky Horror Picture Show, to donosi uspomene – eh, u jednom davnom trenutku, Skrobonja je napravio horor-Emitor sa oko 100 stranica (!!!) i mislim da je u njemu bilo o tome. Ali ja to nikada nisam pročitao. Ali, beše li tamo da se kosturi ratnici pomoću merdevina penju uz zidine tvrđave, a tip ih odozgo mlati, mačem?

Title: Dexa u Blicu, i, prodat robot Robi iz Zabranjene planete
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 26, 2017, 03:22:30 PM
Цењени   ,
(1)  у данашњем “Блицу” па на стр. 19, писац Дејан Стојиљковић кога неки зову (латиница) Dexa даје обиман чланак, који са илустрацијом заузима скоро целу ту страницу, са насловом “Копље судбине: завештање Светог Лонгина”, и ту он примењује једну стратегију: износи рационално и трезвено причу о тој легенди, помиње да је било неколико примерака за које се тврдило да су баш то копље, или део њега (па, јасно, ако има неколико примерака, сви осим једног су свакако лажни…) али, али, ипак, пред крај, помало и усмерава ка претпоставци да један део једног тог копља може бити права ствар, аутентично то копље, што би имало и импликацију да можда има неку натприродну моћ. Дакле прво наступа као скептични и резервисани објективни историчар, али онда, кад на тај начин стекне поверење читаоца, заокреће делимично и ка промотирању фантастичне претпоставке.

(2)  Наишли смо на вест да је робот Роби (Robby) из филма, који је свакако класика СФ, Забрањена планета (Forbidden Planet, 1956) продат недавно, као предмет, као сценски реквизит са снимања тог филма, сада заправо музејски примерак, за нешто преко пет милиона долара.

Нашли смо то на:


https://sfpisb.wordpress.com/2017/11/25/robi-prodat-za-536-miliona-dolara/ (https://sfpisb.wordpress.com/2017/11/25/robi-prodat-za-536-miliona-dolara/)


Title: Re: PZAB, dva Halka danas na Sci-Fi kanalu, itd
Post by: Lidija on November 27, 2017, 12:46:42 PM
(5) Цењена Либеат, жанровске норме су остале углавном исте, само се оне данас (и у Србији, и у свету) у знатној мери напуштају, али, то не значи да морамо да напуштамо и ми.

Pa, ako time podrazumevate norme koje se odnose na samo žanrovsko stremljenje, dakle, na cilj koji SF želi da postigne, onda da, slažem se sa Vama.
Ali ako pri tom mislite na norme (konvencije) koje regulišu način na koji to SF postiže, e tu već nailazimo na problem, jer taj način je po pravilu veoma podložan duhu vremena, a taj se, jelte, rapidno menja. Kao što se menja i sve ostalo, naravno.

Recimo, lakšeg sporazumevanja radi, možda bi bilo praktičnije da u Vašoj izjavi “Да, јесу СФ, у оној мери колико се држе научног погледа на свет и научног начина размишљања, за сврхе правдања својих новума” taj deo “naučni način razmišljanja” preformulišemo u “racionalni, realistički način razmišljanja”. Tad bi već neke nedoumice bile eliminisane, jer bilo bi jasnije da se ne radi toliko o podilaženju samoj nauci (koja, jelte, može a i često i jeste i sama bila u silnim zabludama), nego se radi više o načinu razmišljanja (toku svesti) koji izbegava iracionalnosti, odnosno - izbegava nelogični, neracionalni, dogmatski tok misli i razmišljanja. U tom smislu, smatram da razlučenje između kognitivnog žanra kao što je SF i nekognitivnih kao što su horor ili fentezi postaje prilično jasnije.


Title: vojni i policijski roboti, to postaje ozbiljnije, itd
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 27, 2017, 09:42:44 PM
Тачно је, цењена Либеат, да је СФ когнитивни жанр, то је суштина и главни део његове привлачности и његове књижевне, дакле литерарне, вредности. Специфичан жанр, специфична и аксиологија! Дакле:  I want to know! Vorrei sapere!

Е, сад,
са знатним закашњењем, али, ипак, ево вести:

(1)  За хорористе: у данашњем “Блицу”, на стр. 24, у рубрици “Фантастикологија”, па под насловом “Вампири у позоришту”, Ивков приказује књигу за коју не бисте помислили да постоји: наслов је Драмска баштина, издавач је Музеј позоришне уметности Србије (да ли сте знали да такав музеј уопште постоји?), а ако смо добро разумели, они су објавили неколико српских старих драма у којима се појављују вампири, али, само у једној за озбиљно, а у осталима само као део комедије, само кобајаги.

(2)  У данашњој “Политици”, на стр. 3 (дакле, то је близу почетка, обично је то место за веома важне теме) имате чланак под насловом “Роботи убице силазе са филмског платна”, потписује Јелена Каваја; ово је о војним и полицијским дроновима, који су све мање научна фантастика, а све више су стварност. Ауторица на самом крају закључује, оправдано и истинито, да ће такви роботи моћи да се користе, цитирамо, “ … и против цивила у репресивним режимима. Док учесници побуне против диктатуре могу да рачунају на савест и самилост оружаних снага, роботи би свакако бранили режиме без много преиспитивања”.

Да; то је тако. Диктатор кога буду бранили роботи, моћи ће да им нареди… било шта.

(3)  Такође у данашњој “Политици”, али на стр. 11, два чланка из астрономије, и то оба о планетама, а то је тема за коју се народ доста интересује; један је под насловом “Лов на нову настањиву планету”, дакле, о трагању за таквом планетом изван Сунчевог система, потписује Слободан Бубњевић, а други је под насловом “Најлакши смо на Плутону, најстарији на Меркуру”, потписује С. Гуцијан (то ће бити Сандра Гуцијан, вероватно), где се, са илустрацијом, приказује да година различито траје на разним планетама, а и ваша тежина била би веома различита на тим планетама, па, рецимо, ако имате овде тежину 70 кг, на Плутону бисте имали тежину од само 4,6 кг, дакле нешто преко четири и по. Е сад, због једноставности Сандра је користила “кг” као меру тежине, мада је то, строго узев, мера за масу, док је килопонд мера тежине. Килопонд, неки га зову (на енглеском) и:   kilogram-force.  Дакле ваша маса, строго узев, остала би свуда 70 килограма, и ви на Земљи имате тежину 70 килопонда, али бисте на Плутону имали исту масу а тежину од само 4,6 килопонда – али, у популаризацији науке, та врста компликације се често избегава, да не би многи читаоци “укрстили очима” и одустали.

(4)  Басара се опет ближи неким нашим терминима, данас у “Данасу” на стр. 20 (задњој) свом чланку даје наслов “Миленијумска робија” и размишља да ли би то значило хиљаду година робије. Али наравно оријентише се на политику и сатиру.

Title: Re: vojni i policijski roboti, to postaje ozbiljnije, itd
Post by: Lidija on November 28, 2017, 08:50:14 AM
Тачно је, цењена Либеат, да је СФ когнитивни жанр, то је суштина и главни део његове привлачности и његове књижевне, дакле литерарне, вредности. Специфичан жанр, специфична и аксиологија! Дакле:  I want to know! Vorrei sapere!

Naravno, ne bi trebalo smetnuti sa uma čovekovu urođenu sklonost ka iracionalnim uverenjima, koja redovito stvaraju daleko uverljivije (a da ne pominjem i zanimljivije) intelektualne uvide… kao rezultat, iracionalno razmišljanje više prija, plus i ostavlja privid sve-znanja kakvom racionalno razmišljanje teško može da parira.

A to pak dalje znači da niti jedna čovekova aktivnost nije toga pošteđena, pa ni sama nauka: osim pseudo-nauka kao takvih, fer je priznati i da su sve grane nauke bile (i ostaće) tome podložne, u manjoj ili većoj meri i pogotovo u svojim ranim fazama. Otud, što se samog žanra SFa tiče, i on je tome bio (i ostaće) podložan, kao što Vaš primer sa Supermenom to dokazuje: naravno da je svakom jasno da je Supermenova ‘sposobnost’ letenja puka iracionalnost, koja se kvazi-racionalizuje isto tako iracionalnim aksiomima da na drugim planetama vladaju uslovi koji se ne povinuju prirodnim zakonima kakve  poznajemo. Dakle, tu imamo dobar primer neracionalnog sleda razmišljanja opravdanog kvazi-racionalnim ‘argumentima’, no kao što i sami primećujete, taj konkretno nekognitivni “deo” SFa je nastao unutar specifičnih uslova koji su žanr oblikovale baš kao i što su ga posredno oblikovale sve ostale dogme.

Trebalo bi imati u vidu da je upravo taj pseudo-racionalni deo SFa onaj najtanji deo žanrovske membrane koji je ne samo dopustio mešanje SFa sa nekognitivnim žanrovima, nego ga maltene i uslovio.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 28, 2017, 06:53:26 PM
Фантазија уме да буде дивна, прекрасна.
Док је постојао форум Арт Анима, ја сам тамо, и то 16. јуна 2015, рекао:

ПОЧЕТАК ЦИТАТА:

Ако сведемо на само по једну реч, шта захтевамо од ког жанра, те речи биле би: СФ треба да буде интелигентна, фантазија треба да буде дивна, а хорор треба да буде ужасавајући.

КРАЈ ЦИТАТА.

То се односи и на СФ, фантазијско, и хорор сликарство. Поједина дела фантазије су тако дивна, да је научној фантастици практично немогуће да их надмаши… али понегде и у СФ има дивних ствари.

Интересантно је што помињете мембрану. Ја сам склонији да то видим као сиву зону: границе између жанрова умеју да буду понекад магловите и несигурне, па ипак, оне постоје.

(2)  Узгред, наишао сам, у антологији The 2017 Rhysling Anthology, на један диван, нов, СФ, приближно-хаику (near-haiku), ауторица је позната у СФ поезији и зове се Каролин М. Хиндерлитер (Carolyn M. Hinderliter), наслов је “Божић на Марсу”, али не смем овде да окачим превод, а тек оригинал сасвим сигурно не, јер немам дозволу од ауторице, са становишта копирајта.

Такође узгред, та антологија је ове године много ситно и бледуњаво штампана, раније је била боље штампана. А што се тиче жанра и квалитета: има тамо отприлике подједнако песама СФ и фантази, па можда и понека хорор, а од оних које јесу СФ, већина је слаба, али има неколико добрих, па и одличних.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Miodrag Milovanovic on November 29, 2017, 08:18:18 AM
I ja sam divan, ali nisam fentazi...

Aco, jeste li pitali autoricu za dozvolu? Verujem da biste dobili dozvolu da okacite svoj prevod na nas sajt.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Miodrag Milovanovic on November 29, 2017, 08:23:26 AM
Uzgred, predlozio bih da se na forumu otvori poseban topik za Acine vesti, jer su vesti koje donosi meni jako zanimljive, ali, s obzirom na to da vrlo cesto se ticu i stvari koje nisu vezane za domacu fantastiku, zasluzuju poseban topik, ili mozda da se prebace u ostalo. Slicno je je i sa najavama za dogadjanja u Drustvu Lazar Komarcic i sl. Mozda da se topik nazove Vesti iz fantastike?
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Lidija on November 29, 2017, 08:34:51 AM
Uzgred, predlozio bih da se na forumu otvori poseban topik za Acine vesti, jer su vesti koje donosi meni jako zanimljive, ali, s obzirom na to da vrlo cesto se ticu i stvari koje nisu vezane za domacu fantastiku, zasluzuju poseban topik, ili mozda da se prebace u ostalo. Slicno je je i sa najavama za dogadjanja u Drustvu Lazar Komarcic i sl. Mozda da se topik nazove Vesti iz fantastike?

Tražite i biće vam dato…  :)

Trebaju mi samo detalji, dal da istrebim ovaj topik od svih digresija pa ih strpam u novi topik, ili da ostavim sve ovo kako jeste a da tvoj predlog praktikujemo od sada pa nadalje i ubuduće? 
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 29, 2017, 01:30:29 PM
Одувек је било разних дигресија, које настану из нечијих коментара обично; то је неминовни саставни део ових вести. И треба да буде. Па, не би то требало раздвајати.

Да ли сам питао Каролину М. Хиндерлитер за дозволу да објавимо њену песму у преводу? Нисам, не стижем ја све… ни приближно све…
Имам ја евиденцију свих добрих (па, и одличних) СФ песама из тих антологија у последњих десетак година, и евиденцију одличних кратких СФ прича, иза те евиденције стоје многе хиљаде сати мог читања, али, не видим издавача који би могао да плати преводиоца (мене, рецимо) и да плати копирајт тј. ауторско право, па да то
(не-пиратски) објави у Србији, и још да му се исплати… не видим то… а ако бих ту моју евиденцију објавио, то би се завршило вероватно масовним пиратисањем тог материјала… било би, опет, дакле, несавесно. Дакле ја из чисто неког академског разлога чувам ту евиденцију о блиставо доброј научној фантастици објављеној у последњих петнаестак година, и не видим никакву перспективу да од тога буде ма и најмање користи, за било кога.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Miodrag Milovanovic on November 29, 2017, 02:17:33 PM
Nisam mislio da se topik očisti od digresija. Ja obožavam digresije. Mislio sam da se topik prebaci iz dela o srpskoj fantastici u poseban odeljak da svima odmah bude jasno da je to Acin odeljak. Ovako se utapa u odeljak vezan za srpsku fantastiku. Samo to. Naravno, ako se svi složite. Ne smeta ni ovako. Mislio sam samo da bude vidljiviji...
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: angel011 on November 29, 2017, 02:20:48 PM
Ja sam za, koliko piše, stvarno zaslužuje sopstveni odeljak.  :)
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 29, 2017, 05:16:36 PM
Да, може, ја сам сагласан.  - -  I’m OK with it.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on November 29, 2017, 08:40:35 PM
Hvala ABN-u i Libeat što su mi pomogli oko registracije za ovaj forum.
Za ljubitelje 'Zvezdanih staza' je dobra vest da je u toku prikazivanje novog serijala pod imenom 'Discovery'. Nove epizode su dobile pozitivne kritike. Izgleda da su neke od epizoda 'procurile' na Dailymotion. To bi trebalo proveriti.
Title: Vinaver 1919 o Ostrvu dr Moroa, i, večeras Ivkov o stripu
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on November 30, 2017, 02:49:12 PM
Поздрав, цењена Славо, добродошли сте на овом форуму!

Е сад,

(1)  вест у данашњој “Политици” на стр. 14 каже, да ће вечерас у 18 часова бити вече стрипа, у Француском институту у Београду (да ли је то оно што старији Београђани зову “Француска читаоница”, у Кнез Михајловој?) и да ће говорити и Слободан Ивков, доајен СФ извештавања, који нас је толико пута заступио у “Блицу” и другде.

(2)  У “Политикином забавнику” који је још само данас на киосцима (требало је раније да јавимо… пардон…), насловна тема је руска Октобарска револуција, дакле “Црвени октобар” године 1917. Гле, стогодишњица. Па, у ПЗАБ, главни текст о томе потписује историчар (сада и политичар) др Предраг Ј. Марковић, а након тога, на стр. 7-9, је текст са насловом “Острво доктора Мороа” али то је уствари текст који је написао и у “Политици” године 1919. објавио, гле, Станислав Винавер, где он износи своја сазнања о тој револуцији и пореди ту револуцију са тим СФ романом Х.Џ. Велса, из 1896. године. Каже Винавер, “читаоци се можда сећају романа енглеског социјалисте утописте Х. Велса Острво доктора Мороа” и онда развија то поређење, и извлачи неке политичке закључке. За нас је овде важно да је Винавер још 1919. имао толико на уму тај СФ роман!

Другим речима, најбољи међу нама имали су неку свест о научној фантастици, барем о најбољој светској, још тада, и ценили су је!

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on November 30, 2017, 04:24:42 PM
Evo jos jedne dobre vesti. Uskoro kreće četvrta sezona serije 'Crno ogledalo'. Prva epizoda pod nazivom 'Uss Callister' biće prikazana pred Novu godinu. Izgleda da je ta epizoda usko povezana sa prvim serijalom 'Zvezdanih staza'.
Takođe, ABN je podosta pisao o seriji 'Sluškinjina priča'. Mene ta serija podseća na češki film 'Lebensborn'. I tematika te serije kao da potiče iz tog bizarnog nacističkog programa 'Lebensborn'.
Title: ponešto u današnjim i ranijim novinama
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 02, 2017, 04:08:24 PM
Хвала на информацији, Славо.

Е сад:

(1)  данас у “Данасу” (викенд број) па у уметнутом културном прилогу “Недеља”, па на стр. VIII, имате приказ једне књиге која је изашла код нас: Реј Бредбери, Мрачни карневал, колекција 13 прича. Чланак потписује Д. Игрошанац, то је вероватно Драгољуб Дража Игрошанац од Арт Аниме. Наднаслов је “Хорор” а наслов гласи “13 пилула ужаса које не треба узимати пре спавања”. То су одабране приче из једне Бредберијеве колекције (Dark Carnival, 1947).

Дража лепо описује, најсажетије, о чему су поједине приче. Инсистира да су хорор, али, знајући Бредберија, претпостављамо да су у оном под-жанру хорора који је фантазијски; фантази-хорор. (А не реалистични хорор.) Ту дистинкцију Дража не помиње. Такође не помиње ни преводиоца. А треба помињати преводиоце… тврд је то хлеб, треба да се поштује.
Али најинтересантније би било: ко је издавач. Наведен је на енглеском: McMillan. Добро, МакМилан, али зар није то енглески издавач? – код нас? Ово није објашњено.

(2)  У данашњој “Политици”, па у суботњем културном додатку, па на стр. 10 тог додатка, имате кратак чланак, наслов је “Паника у колору”, поднаслов “реч уметника”, десно је прилично велика слика неких грађана који у лакој летњој одећи беже преко неког травнатог, вероватно спортског терена (сасвим кратко покошена трава), чланак потписује Иван Јовановић (средње слово не знамо), имамо утисак да је он тај уметник, он је то насликао, а у чланку се прецизира да је то слика из циклуса “Tehnikolor Panik” (тако је написано), а да се тај циклус уметничких слика заснива на филму Дан кад је Земља стала (The Day the Earth Stood Still, 1951). Дакле на тој, првој верзији, а не на римејку из 2008. Не прецизира се да је то СФ филм, али, ваљда је то читаоцима јасно. Јовановић каже да је његова тема: оживљавање „парадигме човекове параноје и оправданих, а сублимираних страхова“.

(3)  У истом културном прилогу али на стр. 9, врло обиман чланак (пола стране) потписује Слободан Бубњевић, наслов “Шта је живот”, тема је то што наука не може да докаже којим хемијским и физичким процесима је настао живот на Земљи (нити да их репродукује), па, отприлике на средини четвртог ступца, помиње идеју да је цела планета Земља у једном метафоричном смислу “жива” као једно колективно живо биће састављено од многобројних појединачних живих бића, та идеја “јављала се и у ес-еф литератури као мотив”.
Добро. Јесте. Надамо се да ће читаоци тог листа схватити шта је ес-еф.

(4)  Изнад тога је чланак о генетици, где се помиње хипотеза да у нашем ДНК има свега и свачега, што се накупило током стотина милиона година, дакле и много пре него што смо постали људи; па, и остаци појединих вируса, који су успели да се уграде у гене наших предака. Ми их, и не знајући, носимо у себи, и понављамо их… репродукујемо, у свакој следећој генерацији… То је, барем, претпоставка. Наслов је “Древни вируси у нашим телима”. Потписује Милица Момчиловић, за коју се, испод чланка, каже да је потпредседница управног одбора Светске федерације научних новинара. А председник је Мухамед Јахија из Египта.

(5)  У истом прилогу, али на стр. 4, чланак, потписује Милена В. Ђорђијевић, о провокацији кад је неки уметник донео WC као експонат за сликарску изложбу, и сличној провокацији у једном филму режисера по имену Буњуел, и зашто такве ствари данас више не изазивају неку особиту реакцију или узнемирење у јавности, а на самом крају, видимо ову реченицу: “Шта би на све то рекла Софија, хуманоидни робот, први у историји човечанства који је недавно добио држављанство?”

Имате о тој Софији на:


https://en.wikipedia.org/wiki/Sophia_(robot) (https://en.wikipedia.org/wiki/Sophia_(robot))

а добила је држављанство Сауди Арабије.

(6)  и, поменули смо пре неколико дана, а ево сад, са малим закашњењем, и слике, дакле био је овај чланак, овај наслов:


(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2017-11-27-roboti-ubice-silaze-sa-film-platna.JPG)


(7)  Заборависмо: јуче, 1. децембра 2017, је у “Политици” био убачени “Политикин ТВ магазин” са програмима телевизије за седам дана, а у том магазину, на стр. 34, оно што (памтите) потписује Владан Пауновић, са приказима филмова и назнаком “видео”, то би дакле били филмови доступни у некој видео-варијанти; овог пута приказао је четири филма, а од та четири, један је СФ, веома озбиљан, Гатака (Gattaca, 1997) о будућности у којој се на вашој генетици заснива одлука колико ћете грађанских права имати, а и стално се по тој основи проверава ваш идентитет – али један човек покушава да се провлачи мимо и изван система;

а други је са насловом Епски филм (Epic Movie, 2007), што је код нас изгледа преведено као Хит филм, нецензурисано, а то је једна фантази-општи-џумбус-кросовер-комедија у којој се ликови из Нарније, али и пирати са Кариба, јуре са Икс-менима и другим СФ фигурама, видимо ли тамо у гужви и Супермена, итд; забавни општи хаос и микс фантастике; снимљен за око 20 милиона долара, добио лоше критике, али зарадио око 80 милиона долара. Пауновић му даје крајње скромну оцену, али закључује: „Ипак, гледљиво је, а то је за многе сасвим довољно“.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: angel011 on December 02, 2017, 05:26:39 PM
Izdavač je McMillan, tako se zovu, i nije engleska izdavačka kuća: http://www.mcmillan.rs/
Title: ispravke, i Hogar kao Srbin, i o superherojima večeras u 10
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 03, 2017, 11:40:32 AM
(1)  Ангел 011, хвала за ово о МакМилану! Нисам знао, па, они имају врло интересантне књиге популаризације науке! Право мало откриће.

Е али ако се појаве и српске издавачке куће Penguin  и  Puffin, ала ћу се изненадити.

(2)  Славо, тачно је, падом Арт Анима сајта, што се догодило на прилично сумњив начин, пропала је гомила материјала.

А тај роман Е баш вам хвала (то је без запете после Е) ја сам итекако запазио, као врло интересантну (и са одличним насловом, и одличном корицом у том садашњем, првом издању) алтернативну историју, али не знам још да ли је у СФ жанру, или фантази. Надам се да је СФ, а у том случају ћу га једног дана прочитати, вероватно.

(3)  Погрешили смо јуче, оно у петак није био “Политикин ТВ магазин”, не зове се тако, била је то “Политикина ТВ ревија”, са текстовима о Гатаки и Епском филму, а недељом је, ево данас на пример, “Политикин магазин”. То су две разне ствари. Али су сличне па се лако помеша. Пардон.

(4)  Заборависмо јуче, у том тексту Слободана Бубњевића, прецизира се да је у формирању те идеје о Геи тј. Земљи као колективном живом бићу, знатан допринос дао СФ писац Вилијам Голдинг, добитник Нобелове награде.

(5)  Заборависмо такође, у јучерашњем (а и данас је на киосцима) “Данасу”, у прилогу “Недеља” па на стр. IX, имате прилог, о још три књиге СФ стрипа Флаш Гордон објављене сада код нас, код “Чаробне књиге” (наводно су биле на Сајму књига), али заправо је тај чланак (половина ступца, али веома широког ступца; добро набијено текстом) својеврсна, изненађујуће добра мини-студија о Флаш Гордону, са пуно интересантних детаља о аутору, историјату настанка, итд. Каже се да је то био најпопуларнији и најутицајнији авантуристички стрип у периоду пре Другог светског рата (ово би могло бити тачно!). Потписује, само иницијалима, Д.С.

(6)  Данас у “Блицу” преко скоро целе стр. 12 имате чланак, потписује Слободан В. Ивков, под насловом “Хогаре, Србине!”, где се на мало чудновато-тематски-повезан начин анализира Хогар Страшни (из тог стрипа) као пример… српског патријархалног “свезналице”…  Наднаслов је “Кад у прочеље славске трпезе седне неки паметњаковић…”

(7)  Данас у “Политици” на стр. 36, у рубрици “ТВ излог”, најављују да ће вечерас у 22 часа на ТВ каналу “Историја” (History) бити емисија о супер-херојима у контексту америчке цивилизације, али и побуне против ње, итд, дакле неки културолошки историјски приступ, а под насловом “Разоткривање суперхероја”.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on December 03, 2017, 02:39:20 PM
Pre mnogo godina gomila materijala je propala i na hrvatskom sajtu 'Poezijaonline' kada su ga napali hrvatski nacionalisti. Taj sajt se više nikada nije oporavio nakon tog napada.I danas taj sajt postoji, ali je prilicno slabo osmisljen i uredjen.
Veliki problem na ovim prostorima predstavljaju ti besciljni politicki i interesni ratovi. Ja uvek imam utisak da se nalazim između dve vatre. Na kraju taj propali materijal je samo kolateralna šteta. Neće to moći još dugo da tako funkcioniše.
Title: o superherojima 2 h marksisticki, i drugo
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 05, 2017, 02:36:52 PM
Хвала на информацији, Славо.

Е сад,

(1)  та емисија коју смо вам најавили била је у недељу, у 22 часа на ТВ каналу “Историја” (History), наслов је Superheroes decoded  - -  дакле суперхероји декодирани, дешифровани; било је пуно примера тј. илустрација, па ипак, лоша емисија, упорно су наметали тумачење да појава суперхероја у стриповима јесте одраз социјалних проблема у Америци (теорија одраза), на пример великог пада берзе 1929. године, итд, и наставили су тако, са позиција отприлике социјалистичких и марксистичких,  ДВА САТА, упорно, досадно, а СФ аспекти их нису много занимали.

Показали су нескривено партијско, страначко опредељење, на једном месту, кад су за једног суперхероја (вероватно за Супермена; нисмо добро запамтили то) рекли да се борио за добро народа, и бранио народ, као социјалиста, “као Берни Сендерс на стероидима” (“Bernie Sanders on steroids”, што би значило да је тај старији политичар америчке Демократске странке, зато што је по идеолошком опредељењу близак социјализму, налик на Супермена; физички не тако јак, али морално племенити бранилац народа – дакле и Супермен је социјалиста. То је дибидус политика!

Најавили су наставак, где би вероватно било више одломака из новијих филмова, али, ко ће претрпети још два сата једног-те-истог тумачења?

Ко би очекивао, такав талас марксизма али и страначке обојености, у једној америчкој емисији.

(2)  Јуче, дакле у понедељак 4. децембра 2017, у “Блицу”, на стр. 23, Ивков је дао приказ заснован на тој трибини (коју смо вам најавили) која је била у четвртак 30. новембра у Француском институту, и то, дао је приказ једне књиге стрипа, аутор је Фред, наслов је Путовање неверника, Ивков сам каже да је то “фантазија над фантазијама” тако да је јасно који је жанр, али има СФ елементе, нпр. планету са два сунца.

(3)  Јуче је у “Политици” на стр. 12 у рубрици “Наука” (чини нам се; вероватно) погрешио Слободан Бубњевић, рекао је, у научно-популарном чланку “Шта је снег”, да је вероватноћа да икада на нашој планети настану, током свих милијарди година њеног постојања, две апсолутно идентичне, до последњег молекула једнаке, пахуљице снега, “равна нули”.

Није равна нули. Нек је и један кроз гуголплекс – али ипак је некаква, није једнака нули. Јер, пре свега, поставља се питање дефиниције, шта је пахуљица; могло би се дефинисати да и најмањи кристалић леда који пада кроз ваздух, па макар се састојао од само два молекула воде, јесте пахуљица. Друго, питање је шта тачно значи да су молекули H2O “распоређени” идентично, или не идентично; до ког нивоа величине се гледа, да ли се рачуна само цео молекул, што би ваљда било оправдано, или сваки протон и електрон засебно, или сваки кварк! да ли се посматра до Планкове константе, итд.

Треће, молекули воде често не иду као слободне луталице, индивидуално, него се држе један за други, у групама, па можда и у неке пахуљице снега могу да се уклапају тако.

Према томе, вероватно ипак постоји (зависно од одговора на горња питања) нека, можда јако мала, али ипак некаква, вероватноћа да настану две исте пахуљице.

(4)  Кад се догоди промоција неке књиге па је сви хвале, а нико ни да зуцне о жанру – ког је жанра, та књига! – то вероватно значи да је фантази али да се надају да “прође” уједно и као СФ.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Miodrag Milovanovic on December 05, 2017, 03:02:35 PM
Aco,

Goli glasovi Adrijana Sarajlije su, u suštini, zbirka fantastičnih priča. Pojedine su čist SF - po bilo kom kriterijumu, (uključujući i veoma stroge Lidijine  :)), dok se druge mogu čitati u različitim modovima fantastike.

Ako se ne prihvatite čitanja, ostaćete uskraćeni za neke od najboljih domaćih SF priča svih vremena...
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 05, 2017, 06:39:08 PM
Ха ха.
Погодак.
Е сад, видео сам извештаје Невидљивог, на:


https://sfpisb.wordpress.com/2017/12/04/drutvo-ljubitelja-fantastike-lazar-komarcic-istrajavanje-kratke-price-goli-glasovi-adrijana-sarajlije/

и такође на:

https://sfpisb.wordpress.com/2017/12/04/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-istrajavanje-kratke-price-goli-glasovi-adrijana-sarajlije/

и стварно бих ценио кад би неко написао које приче, од тих 15, јесу, баш, СФ. А не спекулативно изазовне. Или, као, измичу жанровским одредбама, итд.

Наслови! које су СФ! и зашто то није речено? Зашто то није на корици? “збирка СФ прича”!

Много би ми времена и труда уштедело.

Подсећа ме то на причу “Себастијан” из збирке Накнадне истине Тушевљаковића.  Та прича јесте (али, једва; може да се провуче) СФ. Јер тај Себастијан је као дух, и можда се само причињава тој болничарки, која је можда мало хистерична па умишља, а то је онда тачно она стратегија (за постизање књижевне респектабилности у чаршији) коју сам описао у Знаку сагите бр. 22, провокативно можда-постојање натприродних појава. Али као хајде за нијансу преовлађује утисак да је то ипак СФ. Али пошто Себастијаново појављивање нема никакве везе ни са ратом, ни са чим, онда је то слаб СФ новум, и слаба СФ. Дакле ипак је неко мене навео да упропастим моје време, утрошим га сасвим узалуд, на “Себастијана”.

Није фер. Није нимало фер.

Али, знам зашто није на корици написано “збирка СФ прича”: зато што онда књижевна чаршија не би хтела то ни да погледа. Али мој је став, да треба да нас буде баш брига, ако књижевна чаршија игнорише наш жанр, то не треба да нам буде апсолутно никакав оријентир нити критеријум.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: angel011 on December 05, 2017, 07:30:49 PM
Da li smatrate da je "Sebastijan" loša priča, pa ste straćili vreme čitajući je?  :)

Zbirka Goli glasovi ima 143 strane. Neće vam biti potrebne godine da je celu pročitate; osim toga, priče su povezane, pa biste preskakanjem nekih bili na gubitku.
Title: da, loša je priča
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 05, 2017, 09:24:26 PM
То је, заиста, прецизно питање.

Наравно да је лоша прича. Сигуран сам у то. “Себастијан” је лоша СФ прича. Можда је одлична проза, можда и врхунска проза, али то ме не интересује. Квалитет прозе је у научној фантастици споредан (али, пожељан, итекако), а новум је битан. Квалитет новума одлучује да ли је дело добра научна фантастика. Апсолутно сам страћио време читајући причу “Себастијан”. Ког љубитеља СФ интересује такав новум: можда-дух који се можда-причињава некоме или је гост из друге реалности али не постиже ништа?

Има једна прича о гајењу корњача да би се продавале док су мале, као кућни љубимци. Врхунска проза, предивна. Феноменално добро писано. Према животињама треба да се поступа хумано. Ура, напред корњачице! Али мене та проза не интересује нимало, и нећу то читати, јер ме не интересује тема. Нити ме интересују милиони других тема, одлично обрађених, широм света. Поштујем и ценим друге теме, и жанрове, и писце који се њима баве. Свака част и поштовање њима. Али мене интересује СФ жанр. Читао сам ја поприлично и изван СФ жанра, стотине књига и прича, али, сада више не, или само изузетно. Само понекад.

(Неко је недавно рекао да сваки источноевропски народ има две хиљаде књижевника.)

Знам ја да је Тушевљаковић веома способан писац, имао је једну причу са незаборавно одличним, заиста брилијантним насловом, “Успон планином погрешних поступака”, мислим да је то нека хорор-фантази прича о пропасти неког брака. Па, кад год сазнам да је написао неку СФ причу, ја ћу настојати (ако стигнем…) да је прочитам, и забележим моје коментаре, наравно. Али, његове (нити ма чије) фантази или хорор приче, не.

(2)  Биле би ми итекако потребне године, па и деценије, да прочитам све приче и романе чији жанровски идентитет је нејасан, а вероватно су 99% неки други жанр а не СФ. То са нејасним жанровским идентитетом: има тога на хиљаде. Немам уопште намеру да се тиме бавим.

Ако је Сарајлијина књига роман, са 15 поглавља, као што Бобан сугерише, и ако су поједина поглавља тог романа фантази, или ако је макар једно поглавље фантази, онда је цео тај роман фантази, ма колико много било СФ у неким поглављима. Јер, на пример, ако се у само једном поглављу појави дедица чаробњак, са магичним штапићем и високом купастом капом тамноплаве боје са насликаним звездама – готово је, тај роман више није СФ.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: angel011 on December 05, 2017, 10:08:56 PM
Uh... Ne bih ja to nazvala romanom, sem ako poprilično ne rastegnemo pojam romana, i upustimo se daleko u eksperimentalne vode. A onda nek' neko proba da dopliva nazad.

Mislim, već bi i posmatranje ove zbirke kao romana bio misaoni eksperiment. Zanimljiv, to sigurno, ako vas takvi eksperimenti zanimaju.

Priče su povezane, uglavnom, ali ne previše striktno; ima tu dosta poigravanja i varijacija (recimo). Obe priče u kojima ne vidim elemente SF-a (Leptir i Sveti Ajden i dobri ljudi) bi mogle da se posmatraju, recimo, kao kad neko u SF romanu ispriča priču koja služi kao metafora za nešto što ima veze sa njihovim svetom, iako u toj metafori nema tehnologije. U ostalim pričama ima elemenata SF-a, negde manje, negde više.

Molim da me ostali koji su pročitali zbirku isprave ako lupetam.  :)
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: zakk on December 06, 2017, 10:11:29 AM
Nije roman, ali je vrlo kohezivna zbirka.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Lidija on December 08, 2017, 08:13:07 AM
Pojedine su čist SF - po bilo kom kriterijumu, (uključujući i veoma stroge Lidijine  :))...


Elem, vratiću se ovome jednom kad overim zbirku (nadam se uskoro ;) ), jer ne mogu a da ne primetim izbor rečiju kad o mojim kriterijumima govoriš – dakle, uvek su strogi, nikad samo… pa, precizni, recimo. Što ja mislim da jesu, i to primarno, e sad, koliko tebi ta preciznost podrazumeva strogoću, to je već druga stvar, ali pomenuti samo strogoću, pa, eto, to meni zaista ne podrazumeva i preciznost.

No dobro sad, otom potom, nego ne mogu a da sada ne primetim kako ti i cenjeni ABN imate prilično sličan stav kad je reč o ‘mešanju’ SFa sa ostalim žanrovima, i taj stav je prilično negativniji (stroži? …muahaha) od moga, po tom konkretnom pitanju. Pa me otud uvek iznova iskreno čudi kako uspevate da pomirite tu svoju netrpeljivost ka ‘mešanju’, dok istovremeno uvelike negujete sklonost ka SFu punom apsurda kakav je (po meni) sasvim nespojiv sa realističkom percepcijom. Jer da budem iskrena, smatrati Supermena SFom je daleko veći podvig nego smatrati SFom neke od žanrovski ‘mešanih’ ili krosover produkata u kojima se fentezi ili horor aspekti ipak adekvatno racionalizuju.   
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Lidija on December 08, 2017, 10:47:38 AM


Priče su povezane, uglavnom, ali ne previše striktno; ima tu dosta poigravanja i varijacija (recimo). Obe priče u kojima ne vidim elemente SF-a (Leptir i Sveti Ajden i dobri ljudi) bi mogle da se posmatraju, recimo, kao kad neko u SF romanu ispriča priču koja služi kao metafora za nešto što ima veze sa njihovim svetom, iako u toj metafori nema tehnologije. U ostalim pričama ima elemenata SF-a, negde manje, negde više.


Da li time misliš na onu vrst svrhovito ‘umetnutih’ priča kao u Levoj ruci tame, recimo?
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: angel011 on December 08, 2017, 11:35:02 AM
I da i ne.

Goli glasovi nisu roman, tako da ni ovo nisu stvarno svrhovito umetnute priče u roman.

Leptir i Sveti Ajden i dobri ljudi su, uh, mitološko/cinično-poučnog karaktera (ova druga cinično-poučnog, znatno više ciničnog nego poučnog), ili tu nešto, tako da je razlika između njih i ostalih priča (sa svom njihovom tehnologijom, asocijacijama na sajberpank i slično) znatno veća od razlike između svrhovito umetnutih priča u Levoj ruci tame i ostatka romana.

A opet, to je taj pogled na svet, ima tu još nekih sličnosti, i lako možeš da zamisliš nekog od junaka iz ostalih priča da jednu od ove dve priča nekome, i da to ima smisla.
Title: najave Star Wars 8, X Files, i 1 knjiga stripa Supermen
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 09, 2017, 09:35:27 PM
Хвала на информацијама и коментарима.

(1)  у петак 8. децембар 2017. у “Блиц” је била уметнута Блицова ТВ ревија, грозно лоше обрезана са горње и доње стране (неких 2 сантиметра укриво!!! ромбоид некакав), и штампана неком бојом која можда прилично остаје на прстима (то никако није добро… морају се добро опрати руке, од тога, пре јела… далеко било да неко у то замотава хлеб), а унутра, на стр. 24-25 промо чланак, најава да у српским биоскопима у среду 13. децембра треба да крене филм Ратови звезда 8, Последњи џедај. (Или ће то испасти “последња џедајевка”?) Наслов чланка је “Шта је било са Луком последњих 30 година”, потписује Миона Ковачевић.

(2)  А на стр. 30 краћи чланак, у коме се између осталог најављује да ће у среду 3. јануара 2018, на ТВ каналу Фокс, кренути наставак ТВ СФ серије Досије икс – X Files. Да, са Фокс Молдером и Дејном Скали, а изгледа да ће се вратити, стар али жив, Cancer Man (мислили смо да су га докрајчили они хеликоптери који су на њега испалили ракете?), вероватно и сад неодвојив од својих цигарета.

(3)  Ех ово је требало раније да вам јавимо: у данашњој (субота, 9. децембар) “Политици”, па у културном прилогу, па на стр. 7, имате обиман чланак, наслов је “Супермен – натчовек и један од нас”, потписује Игор Станојевић, вероватно је поводом изласка, код издавача Дарквуд, књиге стрипа Супермен међу звездама, где, ако смо добро схватили, Супермен погине. Чланак је претежно културолошки оријентисан.

Title: Re: najave Star Wars 8, X Files, i 1 knjiga stripa Supermen
Post by: angel011 on December 09, 2017, 10:04:13 PM
Ратови звезда 8, Последњи џедај. (Или ће то испасти “последња џедајевка”?)

Poslednji džedaji.
Title: SF roman Artemida dobio Goodreads nagradu u kategoriji SF
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 10, 2017, 03:56:56 PM
Ех заборависмо још две-три ствари.

Прво, ево како изгледа у “Данасу”, преко целе ширине странице, онај наслов да се у Немачкој синдикати плаше за судбину неколико милиона радних места, због роботизације (на слици сасвим десно, коју смо изоставили, је, ха ха, Карл Маркс, теоретичар радничког комунизма):


(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Danas-2017-12-09-V-brat-robovorkeri-protiv-radnika.JPG)


(2)  У том истом “Данасу”, који је ево и сад (још неколико сати) на киосцима (ако нису затворени, јер је недеља поподне…) имате у културном додатку “Недеља”, па на стр. XI , приказ једног СФ романа, који је изашао код нас код издавача IK Evro Book. Аутор је Енди Вир, онај исти који је написао Марсовца (па је по томе снимљен филм Марсовац), наслов је Артемида, а у роману, тако се зове један град на Месецу, па, у Артемиди се догађаји дешавају. Приказ потписује, само иницијалима, К.Е.Д. Овај роман добио је награду Goodreads у категорији СФ.

Ех… ето видите… СФ роман добио награду у категорији СФ!

А гле, фантазијски роман Fantastic Beasts од Џ. К. Роулинг добио ту исту награду, у категорији фантази.

Па, додајмо томе, роман Стивена Кинга Sleeping Beauties добио у категорији хорор. (Као ко-аутор потписан је и његов син Оувен Кинг, Owen King.)

Ето. Нису неке муљаве мешовите категорије добиле награду “онако за уопште, за добру прозу”, не, не,

него, свако дело у својој категорији.

Дакле:  жанрови постоје.


Жанрови постоје.

Жанрови постоје.

Један од њих је научна фантастика.

(2)  На претходној страници “Данаса”, дакле на стр. X,  је и приказ српских фантази романа у серији Косингас. Наднаслов гласи “Страхор”, наслов “Без обзира на давну клетву”, а потписује К.Д.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: angel011 on December 10, 2017, 04:38:15 PM
Fantastic Beasts nije roman nego scenario.
Title: nešto o Rusima, i, o Bitlsima, i History Channel, magazin, itd
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 11, 2017, 10:04:16 PM
Хвала на исправци, ангел 011.

(1)  Данас у “Блицу” на стр. 20, Ивков у рубрици “Фантастикологија” приказује дело из Русије, Владимир Сорокин, Мећава, изгледа да је фантази са елементима СФ,
уједно Ивков коментарише о укупној сцени фантастике у Русији, где су се изгледа појавиле серије романа, наиме, знате, Сергеј Лукјањенко, Ноћна стража, Ивков каже да је потом настала и “дневна, јутарња, сумрачна, зорокликна, последња, Повратак Страже…” ха ха, дакле то би значило да и Руси умеју да навале са сиквелима, кад се исплати.

(2)  Гледали смо и овог пута у недељу, јуче, дакле 10. децембар 2017, у 22 часа на ТВ каналу “Историја” (History Channel), емисију са насловом Superheroes decoded  - -  дакле суперхероји декодирани, дешифровани. Нових два сата досаде, али, овог пута је било још горе, коначно су се “провалили” у смислу да се показало шта су стварно хтели и шта је разлог да им емисија толико огромно траје: искористили су СФ као алат за политичку индоктринацију деце и омладине, тј. за политичку пропаганду. Све је било у корист оне једне, а против оне друге америчке политичке странке, па, слике појединих политичких лидера појавиле су се и по пет пута, па (укупно у та четири сата програма) и по десетак пута! Било је намештено у смислу да сва деца и сви млади, а и сви остали, треба да буду, а и јесу, сви, присталице једне партије, а не оне друге. Сценаристички галиматијас, политичка злоупотреба. У смислу, хајмо децо, хајмо млади, и сви који воле супер-хероје, сви да гласамо за…. ту-и-ту политику. Само је фалило још да запевају “Друже Тито, љубичице бела, тебе воли омладина цела”, па би били комплетни.

(3)  Заборависмо, било је пре неки дан:  “Политика”, четвртак 7. децембар, на стр. негде око 20, чланак о неким грађанима Ваљева, наслов је:

“Битлси” у ваљевској подвали

а описује се како ти грађани, који су у чланку приказани као шерети и шаљивџије, тврде да су у њиховом граду својевремено гостовали Битлси (музичка група), па је сада као тим поводом организована манифестација “Четврта БитлВАнија”, итд. Ово помињемо само због Горана Скробоње и његовог пројекта алтернативне музичке историје “Гумена душа” о Битлсима.

(4)  На истој страници “Политике” помиње се и пројекат “Тера” али то није онај Тикин и Филипов фанзин “Тера” него је нешто из области грнчарства… теракоте.

(5)  Пар пута смо се замрсили око две публикације које су или ревија или магазин. Шта је ревија а шта магазин? И ево тек сада, ваљда смо размрсили то, најзад. Било би логично да је то уређено на исти начин у “Блицу” и у “Политици”, али, није.

“Политика” има петком “ТВ ревију” а недељом “Магазин”. ОК.

Али, “Блиц” има петком “ТВ магазин” а недељом напросто “Магазин”. Е то није много логично, јер, има дакле два различита магазина, од којих се један зове “(нешто) магазин” а други се зове само “магазин”.

То би значило да ТВ магазин није магазин! Замислите да вам неко каже, знате ово није магазин него је ТВ магазин!

Или, рецимо, ово није човек него је запослен човек!

Или кад би неко продавао две врсте јабука, од којих се једне зову, рецимо, зелене јабуке, а друге се зову јабуке.
Али, шта је – ту је, у “Блицу” су тако одлучили, и тако зову те своје публикације.

Зашто уопште помињемо то? Прво, јер је било забуна око тога,
а друго, подсећа на очајни и несретни, у суштини баш такав промашај кад неко говори о “фантастици и научној фантастици” и није свестан да греши. Било је тога и код појединих истакнутих личности у области фантастике у Србији.

Title: Trampova Direktiva o svemirskoj politici br 1
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 12, 2017, 10:31:04 PM
Цењени   ,

(1)  прво нешто за хорористе: у данашњем “Блицу” па у уметнутом прилогу “Поп & култура” па на стр. 3 тог прилога, Иван Карл у рубрици “Блокбастери” даје своје виђење хорор филма То (It) по роману Стивена Кинга.

Ми додајемо: у хиљадама америчких врло малих градова (у суштини, то су села, али их они зову “town” чак и кад то има мање од хиљаду становника; а то је зато што никада нису имали прави Средњи век па ни права средњовековна села у европском смислу…) једини долазак мистерије и чудесног у село био је, кад дође путујући циркус, а у њему и ти људи којима је дозвољено маскирање врло великим количинама шминке – кловнови. Отуд је лик кловна близак америчкој националној свести па и машти.

(2)  Потенцијално историјска вест, мада ће до реализације протећи још доста година: амерички председник Доналд Трамп потписао је, свечано, документ који је у јавности добио назив  Space Policy Directive 1,
а који је уствари измена и допуна једне председничке директиве од пре око седам година.

На свечаном потписивању у Белој кући присутни су били два астронаута (један од њих је Баз Олдрин, други човек који је шетао по Месецу), две астронауткиње, потпредседник Мајк Пенс, и низ других личности. Био је изложен један камичак са Месеца, тежак само 14 грама, али био је лично присутан и човек који га је са Месеца донео; очигледно подсећање на дане старе славе.

(Иначе, само да знате, Бела кућа је отприлике велика колико и Универзитетска библиотека у Београду – то вам је десно од Правног факултета и од хотела “Метропол” – отприлике толико је висока, широка, и отприлике исто изгледа; али, многи, па баш и у Србији, верују и замишљају, због јаког утиска у филмовима, да је много већа! али, није!)

На нету је доста тешко пронаћи како, заправо, гласи ова Трампова директива, али има на:


https://www.whitehouse.gov/the-press-office/2017/12/11/presidential-memorandum-reinvigorating-americas-human-space-exploration (https://www.whitehouse.gov/the-press-office/2017/12/11/presidential-memorandum-reinvigorating-americas-human-space-exploration)

и гласи овако:

Section 1. Amendment to Presidential Policy Directive-4.

Presidential Policy Directive-4 of June 28, 2010 (National Space Policy), is amended as follows:
The paragraph beginning “Set far-reaching exploration milestones” is deleted and replaced with the following:

“Lead an innovative and sustainable program of exploration with commercial and international partners to enable human expansion across the solar system and to bring back to Earth new knowledge and opportunities. Beginning with missions beyond low-Earth orbit, the United States will lead the return of humans to the Moon for long-term exploration and utilization, followed by human missions to Mars and other destinations;”.

а после иде неколико реченица административних формалности типа “дисклејмера” (disclaimers) које нису ни у каквој у вези са самом суштином. И онда потпис – DONALD J. TRUMP.

Реално – само две реченице, не много дугачке, уопштене, без прецизног конкретног набрајања које године би се полетело у коју мисију итд, о чему тек треба да буду смишљене идеје, па донете одлуке, па одобрен буџет, па расписани тендери да се види да ли приватници могу то јефтиније, итд.

Трамп и Пенс су том приликом говорили, било је и мало разговора, е сад ви можете комплетан текст, званични службени транскрипт онога што се рекло, читати на:


https://spacepolicyonline.com/news/text-of-remarks-at-signing-of-trump-space-policy-directive-1-and-list-of-attendees/ (https://spacepolicyonline.com/news/text-of-remarks-at-signing-of-trump-space-policy-directive-1-and-list-of-attendees/)

па, битан део је ово:

REMARKS BY PRESIDENT TRUMP
AND VICE PRESIDENT PENCE
AT SIGNING CEREMONY FOR SPACE POLICY DIRECTIVE – 1

Roosevelt Room

2:58 P.M. EST

THE PRESIDENT: Thank you very much, Vice President Pence, for helping – where’s our Vice President – great job, great job – to restore American leadership in space. So important.

Cabinet members, General Selva, Deputy Secretary Shanahan, Acting Administrator Lightfoot, members of Congress, and the National Space Council, thank you all for being here.

And especially, Mike, as I said, I want to thank you. I know how active you’ve been and how important this is to you. So we appreciate it. Thank you very much.

We also welcome astronauts Christina Koch and Peggy Whitson. Christina, thank you. Peggy, thank you very much. Peggy recently returned from the International Space Station and has now spent an incredible 665 days in space. You’ll have to explain that. That sounds tough. (Laughter.) More than any other American; more than any woman ever.

Finally, we’re honored to be joined by Apollo astronaut Jack Schmitt. Exactly 45 years ago, almost to the minute, Jack became one of the last Americans to land on the moon. Today, we pledge that he will not be the last. And I suspect we’ll be finding other places to land in addition to the moon.

What do you think, Jack? Where’s Jack? What do you think, Jack? We’ll find some other places out there? There are a couple of other places, right?

MR. SCHMITT: Yes, we should. Learn from the moon.

THE PRESIDENT: We’ll learn. The directive I’m signing today will refocus America’s space program on human exploration and discovery. It marks an important step in returning American astronauts to the moon for the first time since 1972 for long-term exploration and use. This time, we will not only plant our flag and leave our footprint, we will establish a foundation for an eventual mission to Mars. And perhaps, someday, to many worlds beyond.

This directive will ensure America’s space program once again leads and inspires all of humanity. The pioneer spirit has always defined America, and we’re picking that up in many other fields. I think you see that. I think it’s obvious. All you have to do is look at what’s happening with the markets and all of the great things that are happening. We’re leading in many different fields again, and it’ll get more and more obvious as you go along.

After braving the vast unknown and discovering the new world, our forefathers did not only merely sail home – and, in some cases, never to return. They stayed, they explored, they built, they guided, and through that pioneering spirit, they imagined all of the possibilities that few dared to dream.

Today, the same spirit beckons us to begin new journeys of exploration and discovery, to lift our eyes all the way up to the heavens, and once again imagine the possibilities waiting in those big, beautiful stars if we dare to dream big. And that’s what our country is doing again: We’re dreaming big.

This is a giant step toward that inspiring future and toward reclaiming America’s proud destiny in space. And space has so much to do with so many other applications, including a military application. So we are the leader and we’re going to stay the leader, and we’re going to increase it many-fold.
 
I’d like to invite Vice President Pence, if he would, to say a few words. He’s been leading this for me and I appreciate it.
Mr. Vice President.

THE VICE PRESIDENT: Mr. President, thank you. Thank you for your leadership and thank you for the honor to be here today in my capacity as chairman of the National Space Council for what I believe is a momentous occasion in the history of American space exploration.

To all the extraordinary leaders who are gathered with us today, to members of Congress, and the pioneers of space exploration who are gathered here, we thank you.  We thank you for all you’ve done to serve our nation and expand the horizons of human knowledge and advance American leadership in outer space.

Mr. President, in signing this space policy directive, you are ensuring that America will lead in space once again. To guide this new era of American space leadership, President Trump has relaunched the National Space Council. And at the Council’s inaugural meeting in October, we unanimously approved a recommendation to instruct NASA to return American astronauts to the moon, and from there to lay a foundation for a mission to Mars.

Today’s action by President Trump makes that recommendation official national policy for the United States of America. As everyone here knows, establishing a renewed American presence on the moon is vital to achieve our strategic objectives and the objectives outlined by our National Space Council.

In pursuing these objectives, Mr. President, we will, as you said, enhance our national security and our capacity to provide for the common defense of the people of the United States of America. We will also spur innovation, as the space program has always done, Mr. President. You’ve reflected on it often, and we’ll see jobs created that we couldn’t even imagine could be created today.

We’ll also ensure, lastly, that the rules and values of space exploration are written with American leadership and American values.

Mr. President, you’ve said that the pioneer spirit has always defined America. And by your action today, with this clear vision – returning Americans to the moon, preparing to lead to Mars and beyond – you’re ensuring, Mr. President, that America will lead in space in the future and for generations to come. And I thank you for the honor of being a part of this.

THE PRESIDENT: This is very exciting and very important for our country. And it also happens to mean jobs. Jobs. And we love jobs too, right? Congratulations.

(The directive is signed.) (Applause.)

THE PRESIDENT: Thank you, everybody. Thank you very much.

END             3:06 P.M. EST



Интересантан чланак НАСА о овом потписивању имате на:


https://www.nasa.gov/press-release/new-space-policy-directive-calls-for-human-expansion-across-solar-system (https://www.nasa.gov/press-release/new-space-policy-directive-calls-for-human-expansion-across-solar-system)

а можете и слушати, на:

https://www.youtube.com/watch?v=fbmGw4sJCpU (https://www.youtube.com/watch?v=fbmGw4sJCpU)

Све у свему, ипак је то једна капитална одлука, потенцијална прекретница у истраживању свемира, и то баш са људским присуством (а не само машинама…), а да ли ће се ишта од тога остварити, и кад, и како – показаће следеће године… године…

Колико знамо, засад нимало не учествује Србија у раду  ЕСА – European Space Agency, и још не постоји српски астронаут  (астронауткиња). Колико би то значило за мотивисање младих… па и за научну фантастику…

Title: Re: Trampova Direktiva o svemirskoj politici br 1
Post by: Ghoul on December 13, 2017, 04:02:18 AM
Колико знамо, засад нимало не учествује Србија у раду  ЕСА – European Space Agency, и још не постоји српски астронаут  (астронауткиња). Колико би то значило за мотивисање младих… па и за научну фантастику…

značilo bi koliko i postojanje nekog srpskog egzorciste ili crnog maga za motivisanje mladih da se bave hororom.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on December 13, 2017, 05:12:13 PM
Hvala ABN-u što je preneo značajnu vest iz SAD-a. Tu vest sam i ja zapazila u nekim medijima. Da bi se ostvarili tako ambiciozni svemirski projekti potreban je novac, a novca će biti nakon ove, po mom mišljenju, dobre odluke američkog predsednika. Što se tiče eventualnog učešća Srbije u tim projektima mislim da to ovde malo koga interesuje. Trebalo bi prvo iz vojske regrutovati potencijalne kandidate za put na Mesec ili  Mars.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 13, 2017, 06:23:13 PM
Цењени др Гул, успеси у истраживању космоса мотивишу младе да се баве и науком, али и научном фантастиком. То јесте баш тако: такви успеси јесу велики и позитиван мотивациони фактор.
Па, кад би, рецимо, нека млада поручница Војске Србије, и то из Ниша, боравила три месеца у орбити, на Интернационалној свемирској станици, то би свакако била једна чињеница у историји нашег народа, и једна инспирација многима – зар не?

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Ghoul on December 13, 2017, 06:36:40 PM
cenjeni ABN, ja ne delim vaš optimizam po pitanju uzročno-posledične veze između takvih stvari, a naročito danas, ali ko zna - možda i grešim.
voleo bih da budemo u prilici da proverimo - tj. da neko odavde postigne tako nešto, pa onda odjednom mladi krenu da pišu tvrdi sf, sve sa novumom i bez strašnih čudovišta i bez čikice sa čarobnim štapićem nego samo čisto i tvrdo...
živi bili pa videli.
Title: Viva Vox peva uživo na premijeri Star Wars u Bgd
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 13, 2017, 07:15:40 PM
Да, па, морам признати, ја то гледам из перспективе моје генерације. Сигурно знам, и сведок сам, да је нас истраживање свемира у знатној мери инспирисало да се интересујемо и за науку, и за СФ. Можда су сад неке другачије генерације.

(2)  Али, баците поглед мало даље у будућност. У насељима на Луни и на Марсу, кроз неколико векова, након што се тамо оствари индустријализација, биће вероватно мали број људи, а хиљаде километара тунела, хиљаде “махуна под притиском” (pressurized pods) тј. модула; па, радиће јаке нуклеарне електране, јер треба све то, па и пољопривредне и стамбене модуле, грејати, осветљавати, покретати машине… и роботе. Постојаће и напуштени тунели, напукли, и стално ће на нас вребати изненадне декомпресије, саботаже, и велике количине… мрака. Јер није ни рационално баш све осветљавати све време. Па још ако процури радијација… па ако ту настану мутације… веома хорорично!

(3)  Узгред, пре пола сата почела је премијера Последњих џедаја у Cineplexx биоскопима. Тако је барем најављено у данашњем “Данасу” на стр. 15. И још кажу, у Cineplexx Delta City у Београду, пре почетка филма, у 18.30 требало је да буде наступ хора Viva Vox који ће отпевати карактеристичне музичке теме из Ратова звезда, али, без инструмената и без озвучења, него, само и једино својим гласом уживо.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on December 13, 2017, 07:16:33 PM
Bilo bi lepo kada bi neki vojnik sa ovih prostora postao astronaut, ali to je ipak naivni optimizam. Da li je ijedan srpski ministar odbrane ikada makar izrazio želju da bi voleo da se vojska uključi u neke međunarodne svemirske projekte? Možda neki general? Kod nas se vojska shvata na tradicionalan način.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 13, 2017, 07:37:14 PM
Или цивил, наравно. Свакако би добродошао и цивил. Штета што ово не чита неко из Друштва астронома Србије, или, неко други из природних наука, ко би могао да нам каже да ли је икад ико покренуо неку такву иницијативу овде.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on December 13, 2017, 07:39:42 PM
Kod nas civil nije bitan. Civil ne bi mogao da prođe.
I još nešto u vezi editovanja mojih komentara.
Jasno mi je da me moderatori na ovom forumu ne poznaju i da su male šanse da će me ikada upoznati.Zbog toga ću napisati samo nekoliko reči o meni.
Moje interesovanje za naučnu fantastiku potiče iz srednjoškolskih dana. Umesto zadate lektire uglavnom sam čitala sf i to uglavnom romane i priče Artura Klarka. Posle nisam imala mnogo vremena za čitanje sf-a. Danas povremeno čitam sf literaturu. Dakle, ja nisam stručnjak ni za sf  literaturu, ni za literaturu uopšte, već sam samo ljubitelj sf literature i molim da me se uvaži kao takvog člana ovog foruma.
Ukoliko moderatori ne žele da budem član ovog foruma oni su slobodni da čine što im je volja, a ja ću prisustvo na ovom forumu ograničiti na odgovarajuću meru.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 13, 2017, 08:16:06 PM
Не видим зашто не би од нас, из фантастике, кренула иницијатива да наша држава, или нека приватна компанија као спонзор, пошаље човека у свемир, то се може код Руса (као превозника) остварити за можда само 40 милиона евра.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Lidija on December 13, 2017, 08:26:04 PM
I još nešto u vezi editovanja mojih komentara.
Jasno mi je da me moderatori na ovom forumu ne poznaju i da su male šanse da će me ikada upoznati.Zbog toga ću napisati samo nekoliko reči o meni.
Moje interesovanje za naučnu fantastiku potiče iz srednjoškolskih dana. Umesto zadate lektire uglavnom sam čitala sf i to uglavnom romane i priče Artura Klarka. Posle nisam imala mnogo vremena za čitanje sf-a. Danas povremeno čitam sf literaturu. Dakle, ja nisam stručnjak ni za sf  literaturu, ni za literaturu uopšte, već sam samo ljubitelj sf literature i molim da me se uvaži kao takvog člana ovog foruma.
Ukoliko moderatori ne žele da budem član ovog foruma oni su slobodni da čine što im je volja, a ja ću prisustvo na ovom forumu ograničiti na odgovarajuću meru.

Koja slučajnost! evo sam u Dubaiju i eto, naletim na ovo... :)

Slavo, da smanjimo nesporazume, post koji ti je moderisan nije imao veze sa SFom, čak ni sa njegovom srpskom varijantom, nego eto, imao je veze sa izvesnim pretpostavkama ko je i zašto “srušio” Art-Animin forum. Pošto i sama znam kako to izgleda sa forumima, nalazim da su ti pretpostavke malko odveć fantastične... ako vas stvarno zanima, pa, pitajte Dražu, a do tada, okanimo se konspiracijskih teorija koje nemaju veze ni sa čime, a kamoli sa SFom.

Tako da... ajde da se makar potrudimo da sve sagledamo u kontekstu, pa neće ni biti ikakve potrebe za moderisanjem..
Title: evo i linka za Viva Vox spot gde pevaju Star Wars
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 13, 2017, 09:22:15 PM
Цењени, захваљујући Невидљивом сазнали смо за овај линк, хора Viva Vox пева карактеристичне музичке теме из Ратова звезда, првих два минута су стварно нешто одлично:

https://www.youtube.com/watch?v=phUtl5yJKDA (https://www.youtube.com/watch?v=phUtl5yJKDA)
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on December 13, 2017, 09:25:55 PM
Lidija, ja Dražu neću pitati zašto je njegov forum zatvoren. A što se tiče konspiracijskih teorija takve teorije ne podržavam i ako mislite da je moje nagađanje naginjalo ka tome onda je dobro što ste to izbrisali. A i danas je ponešto izbrisano iz mog posta. Dakle, na vašem forumu stvari treba da se svedu na odgovarajuću meru. Pozdrav
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Miodrag Milovanovic on December 13, 2017, 11:42:10 PM
Slavo,
ja sam bio taj koji je izbrisao deo vašeg današnjeg posta. Ja bih vas zamolio da se, kao i svi ostali na ovom forumu, ograničimo na ono što svi volimo, a to je fantastika.
Potpuno ste u pravu kada kažete da stvari treba da se na forumu svedu na odgovarajuću meru. Moderatori ovoga foruma će se truditi da sadašnji vid komunikacije u potpunosti zadrži i da svakom članu ovog foruma bude prijatno da boravi na njemu.
Title: kako su spaljivani stripovi, pa i u Srbiji 1971
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 14, 2017, 02:34:55 PM
Заборависмо, “Политикин забавник” бр. 3435, петак 08.12.2017, нема СФ причу. Међутим, на стр. 25-28, спаљивање стрипова у Америци после Другог светског рата, али, и у Србији 1971. године, у време Тита. О томе је и илустрација на насловној страни, где горе тј. падају на ломачу углавном стрипови о Супермену и Бетмену.
Title: današnji PZAB
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 15, 2017, 04:03:15 PM
Цењени   ,

“Политикин забавник” бр. 3436, петак 15.12.2017, дакле данашњи, нема СФ причу.

стр. 2, у рубрици “Јесте ли већ чули да…”, врло кратки текст о Лази Комарчићу. Цитирамо цео. Пише, испод његовог портрета, овако: “Лазар Комарчић (1839-1903) писац је нашег првог научнофантастичног романа, Једна угашена звезда, који је објављен 1902. године”.

Добро, али, “прогешили” су, он је умро не 1903, него тек 1909, један дан након свог седамдесетог рођендана. Ово можете проверити на: 


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B8%D1%9B (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B8%D1%9B)

На стр. 4-6, побуна сеоских жена, и то прилично успешна, наводно се догодила у околини Сарајева против пописивања и одузимања тј. отимања стоке и хране крајем 1917. пред пад Аустроугарске, главна је била Ана Њего.

стр. 10-11, како су настали називи неких нуклеарних честица, нпр. електрон, протон итд.

стр. 10-13, такође физика, физичар Ерик Верлинд (Erik Verlinde) покушава да измири теорију релативности и квантну теорију, тако што тврди да је Ајнштајн само описао гравитацију као деловање материје на простор, али није и пронашао механизам, начин, како се то деловање остварује.

стр. 22-24, компјутеристкиња Маргарет Хамилтон, која је помогла да успе Аполо 11, добила медаљу од председника Обаме. Ту је и слика и сентенција, Нил ДеГрас Тајсон каже: “Без радозналости наша будућност изгледаће исто као наша садашњост”.

стр. 44-45, постојала је и Моцартова сестра, веома талентована за музику, Ана Марија Моцарт.

стр. 46-48, Фантомас (не Фантом!!! то је други лик!), француски књижевни и филмски и стрипски детективски-и-хорор лик, можда утицао на лик Џокера, у Бетмену. Можда има неке мале везе са фантастиком. Потписује Никола Драгомировић.

стр. 54-56 како је „свето копље судбине“ (лажно) наводно крадено и узимано после Другог светског рата.

стр. 62, начини за спасавање морнара из подморнице ако она не може да изрони.

И, чланак о комик-коновима, кос-плеју, итд, у Србији сада; промотивно.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on December 15, 2017, 05:17:59 PM
Poštovani ABN,
hvala Vam što ste poslali link sa horom Viva Vox koji na svoj način izvodi muziku iz 'Ratova zvezda'.
Ali 'Ratovi zvezda' nisu naučna fantastika za razliku od 'Zvezdanih staza'. To su dva podjednako popularna serijala, ali 'Zvezdane staze' su daleko bolje.
Na primer u 'Ratovima zvezda' imate veoma problematične Stormtrupere. Zar ne podsećaju ti stormtruperi na nacističke šturmere? U prevodu bi to bili jurišnici. A postojao je i umetnički pravac Sturm und Drang koji ima i nekih sličnosti sa Futurizmom.
Dakle, vojska za nekoga predstavlja bezglave jurišnike, a za nekoga kapetana svemirskog broda i pametne stručnjake vojnike koji znaju pravila igre i poštuju hijerarhiju.
Nedavno sam u Rumuniji videla jedno vrhunsko umetničko delo-glavu mladog čoveka iznad koje je izvajana kosturska glava-smrt u obliku vojničkog šlema, istog oblika kakvog nose stormtruperi u 'Ratovima zvezda'.
Istina zna da progovara iz velikih umetničkih dela.
A evo linka za jedan spot u kojem jedan od izvođača nosi masku-šlem sličnu maski stormtrupera, ali šlem više liči na kantu:
https://m.youtube.com/watch?v=Tx1sqYc3qas
Title: večeras domaći SF film Procep, a pre toga Ja, robot, itd
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 17, 2017, 02:23:49 PM
Хвала, Славо. А да ли мислите да је “Вива вокс” то извео професионално, или аматерски; добро, или лоше; има ли то (или нема) музичку уметничку вредност?

Е сад,

(1)  у данашњој “Политици” је најављено да ће вечерас на ТВ каналу РТС 2, и то, у 23.05 ч, бити приказан домаћи филм Процеп, и да је научна фантастика, а тема је: српски и амерички тајни агенти трагају за америчким шпијунским сателитом који је пао у Србију, али, кад га нађу, “схватају да је нешто друго дошло из свемира…”, режија Дејан Зечевић.

Снимљен је 2016. године. На енглеском наслов је The Rift. На енглеском постеру се види астронаут у белом скафандру и иза њега вероватно Месец, у плавичастој боји.

Колико год да је добар или лош… успешан или не… требало би се наоружати стрпљењем и одгледати га, јер нам је, ваљда, једини…

(2)  Такође је најављен за вечерас, али на каналу Пинк 2, и то у 20.02 ч, један веома значајан филм, класик светског СФ филма, Ја, робот (I, Robot, 2004), главна улога Вил Смит, режија Алекс Пројас (Will Smith, Alex Proyas). Ако га нисте гледали, савет је:  сада га не пропустите.

(3)  У јучерашњем (па, и данашњем) “Данасу”, на задњој страни, Басара помиње паралаксу, појам из оптике, итекако важан у астрономији; али, помиње на такав начин да није сигурно да ли он зна тачно шта је паралакса. Ово се питамо због наслова, који гласи “Угао паралаксе”. И наравно он то користи само за политичку сатиру, метафорично, рекло би се можда у смислу: искривљени угао гледања на неке политичке ствари у Србији.

Астрономи успевају помоћу паралаксе да измере растојања и до 10 светлосних година од Земље… надајмо се да ће једног дана моћи и више.

(4)  Јуче је у “Политици” на стр. 4 културног додатка приказана једна књига поезије, аутор је енглески песник Вилијам Батлер Јејтс (William Butler Yeats), преводилац је Бојан Белић, издавач “Паидеја”, а наслов књиге гласи Једрење у Визант. Претпостављамо да се то односи на чувену Јејтсову песму “Sailing to Byzantium” (1928), по којој је велики СФ писац Роберт Силверберг (1935 – ) дао наслов својој изванредној, величанственој СФ новели, врхунског литерарног квалитета, “Sailing to Byzantium” и за њу добио награду “Небула” 1985; можете је прочитати на српском у антологији (уредио Бобан Кнежевић) Монолит 3, где почиње на стр. 409, превео А. Б. Недељковић, утопијска СФ прича о далекој, врло богатој и срећној будућности у којој грађани, ради забаве и учења, реконструишу поједине старе градове и цивилизације, па и нашу Византију. (Нашу јер су многи Срби, вековима, живели у Византији. Заувек остајемо уграђени у њу.) Запрепашћујуће добра, прелепо сетна прича о том самоувереном утопијском свету. Не, немојте мислити да се тој цивилизацији дешава некакав катастрофални преокрет на крају. Ништа слично. Ово је вероватно најбоља СФ прича коју је Силверберг икад написао. Виртуозна научна фантастика, врхунски литерарно квалитетна; “Пловидба за Византију” је аутентично велико дело светске књижевности. Уверени смо да Силвербергову “Пловидбу за Византију” треба уврстити међу најбољих 100 приповедака у историји светске књижевности.

Поента? Па, ето могућа су два различита превода тог наслова на српски, па се може поставити и питање шта је боље:

“Пловидба за Византију”
или
“Једрење у Визант”.

(5)  Такође у “Политици” јуче, дакле 16. децембра 2017, али не у културном додатку, него на страници (негде око двадесете) “Синоћ у Београду”, јављено је да је отворена ликовна изложба под насловом “Арс фантастика – ирационални цртеж” која се састоји од цртежа петнаест уметника, међу којима су и Оља Ивањицки, и Милић од Мачве; изложба ће у галерији “Блок” у Београду бити отворена још десетак дана, до краја децембра.

Али и све ово што ми радимо овде јесте, у ширем смислу, ars fantastica. Али ако је ирационално, онда је фантази, а ако је рационално, онда може бити СФ. Зато претпостављамо да то, сад, није изложба СФ сликарства, него фантазијског.

У сваком случају, наслов, назив те изложбе је интересантан за нас.

(6)  У  јучерашњој “Политици”, али на стр. 11, наслов са хумористичном интенцијом, о пензијама код нас, а поводом једне (већ раније помињане у штампи) изјаве једног министра. Овог пута наслов гласи:

Надградња “теорије релативитета” у српском банкарском систему

а поента је: имаш право на пензију, да да, свакако, али у ком износу – е то је релативно!

Па добро, схватили смо форицу. Ха ха.

(7)  У данашњу “Политику” убачен је “Магазин”, чија насловна страница, у колору, приказује једног неуверљиво скрпљеног лименог робота који, као, у својим рукама носи послужавник са храном, у неком ресторану. Испод тога је натпис “Сутрашњица је почела”. Унутра је, на стр. 3-5, чланак, у формату “10 питања”, како то већ бива у том магазину: новинари поставе некоме десет питања, па та питања, и одговори на њих, сачињавају чланак.

Овога пута наднаслов је

О новим технологијама, “суперкомпјутери” и “суперљуди” ускоро међу нама

а наслов је, ех,

Сутрашњица је већ почела

потписује (вероватно је и формулисала питања?) Александра Мијалковић, одговоре даје Милош Жикић који је професионално ангажован на ИТ технологијама, а поента је да су компјутери већ веома присутни у нашем животу и раду, а вероватно ће у будућности бити још присутнији.

“Технологије које смо, пре једва двадесетак година, могли да сретнемо само у научнофантастичним романима или филмовима сад су ту, око нас, у нашем пословном окружењу, у кући, на улици.” (стр. 3)

Чланак је, чини нам се, мало прегрејан, претерано оптимистичан, тако да га неки мало старији читалац може доживети као одјек из, рецимо, београдског часописа “Галаксија” из 1980-тих година. На питања новинарке да ли је будуће умножавање компјутера и робота потенцијално опасно, Жикић одговара, отприлике, да је једина права опасност људска природа, тј. евентуална склоност неких људи да злоупотребе те машинерије будућности.

Title: film Procep, sasvim neuspeo
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 18, 2017, 01:43:29 PM
Тај прошлогодишњи домаћи СФ филм, Процеп (The Rift), жанровски јесте СФ, али са јаким отклоном ка хорору. Сасвим је неуспео. Већ шпица, дуготрајна, досадна и празна, сасвим разочара (види се само Месец, који се врти... врти... и још се врти...), и наговести промашај. Таква је и прва секвенца, лутање главне јунакиње по граду (а то она ваљда само сања како је ишла да посети своје дете у болници, па су зато призори изобличени). Онда сазнајемо и пратимо како се у Београду састају: она (а она је наша агенткиња ЦИА, била је на паузи па се сад ре-активира ?) и један Американац агент ЦИА, и један агент неке безбедносне агенције Србије, дакле тајни агенти се састају практично јавно, и иду, колима, у Војводину, једно ваљда стотинак километара на север, јер је тамо негде, као, пао амерички тајни шпијунски сателит па иду да га нађу. То је наравно као заплет већ сасвим бесмислено, јер то уопште не би ишло тако.

(Али, генерално, наши кад замишљају како би снимили српски СФ филм, и покушавају да смисле синопсис па сценарио, обично пођу од тога да нешто падне у Србију, јер, кад већ немамо истраживачке капацитете, респектабилне велике инсталације, богате и јаке лабораторије итд, да нешто откријемо, направимо, онда новум може само да нам падне с неба... то је доста јадно...  А тако је ваљда и широм екс-Ју простора, и на целом Балкану...)

Ови тог јутра оду колима у Војводину, и нађу се на неком путељку, изађу из кола, пођу између жбуња… и већ је пала ноћ! густа црна ноћ! Од тог тренутка, све даље у филму је бесмислено и беспредметно, јер, шта, пешачили су можда дванаест сати, је ли? и нико жедан, нико гладан ни уморан? Али морало је тако, морала је да падне ноћ, јер оно што следи, толико је нелогично и неуверљиво, да само у мраку може да “прође”. Показује се да су они све време имали “сигнал” и знали су тачно где је пао сателит, а то као српске власти појма немају, тамо нема полиције (!?) него ови дођу до неког као оронулог салаша, шуњају се као лопови (?), неки чичекања распали из пушке (сачмарице?) ка њима, и то не један хитац него много, а они потежу пиштоље и пуцају на њега (зашто?), после у подруму нађу амерички свемирски скафандер ваљда од мртвог астронаута који је ето био пре много година био у тајној додатној Аполо мисији, слетео на “тамну страну Месеца” (!!!) па је сад тек пао, накнадно, са Месеца, у Војводину … и то се даље тако наставља, очај, непојаман промашај.

Ефекти? Који ефекти?

Колор? у мраку? Филм више изгледа као црно-бели.

Са становишта популаризације науке, ниједан сценариста нема право да наводи гледаоце на погрешно уверење да Месец има “тамну страну” која је тајанствена. Као што смо поменули у овим вестима 25. октобра 2015, тада на форуму Арт Аниме, ниједна страна Месеца није трајно тамна; он се окреће, баш као и Земља, само спорије; увек је једном страном окренут ка Сунцу, као и Земља, па, и код нас, кад је у Србији дан, у Јапану је ноћ, а кад је у Србији ноћ, у Јапану је дан; ниједна страна Земље (а ни Месеца) није стално тамна.

Могао би овај филм да прође као “Б минус” продукција, ако и толико…

Title: i, o stripu Smak bezbroj svetova, u Blicu, i, Sajam
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 18, 2017, 03:24:37 PM
(2)  Заборависмо, у данашњем “Блицу” на стр. 22, у колумни “Стрипологија”, Ивков извештава о једној књизи која је изашла код нас код “Чудесне књиге”, у два тома са укупно око 500 страница одлично штампаних стрипова о супер-херојима који се крећу кроз мноштво разних универзума, а наслов је Смак безброј светова.

(3)  И трећа вест за данас, завршен је на Сајму, у Београду, тај Фестивал науке, па, данас у “Политици” на страници “Синоћ у Београду” имате чланак о томе, наслов каже да је било “више од 30.000 задовољних посетилаца”, не прецизира се да ли је и колико било незадовољних; било је разних садржина и на “научнофантастичној бини”.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on December 18, 2017, 03:45:04 PM
Pa potrudili su se iz Viva Voxa. Za ljubitelje 'Ratova zvezda' to je zanimljivo.
I još nešto u vezi linka koji sam podelila. Taj izvođač koji nosi beli šlem što je sličan belom šlemu stormtroopera se zove murshmello po kolaču murshmallow. Njegova originalna zamisao je bila da sakrije svoj identitet iza kacige-šlema u obliku tog kolača. Kod nas je popularan slatkiš munchmallow sa belim filom koji je sličan filu u šampiti. Eto, neko može da napravi kacigu u obliku šampite i nazove sebe šampito ili npr. šampion šampito. U Srbiji da bude šampion šampito, u Hrvatskoj šampinjon šampito, a u Bosni samo šampito.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on December 18, 2017, 04:01:26 PM
Jedna ispravka : ime izvođača je marshmello, a kolača marshmallow. I izgleda da se poigravanje rečima i šlemom dobro isplatilo .
Title: Re: i, o stripu Smak bezbroj svetova, u Blicu, i, Sajam
Post by: angel011 on December 18, 2017, 04:02:38 PM
(2)  Заборависмо, у данашњем “Блицу” на стр. 22, у колумни “Стрипологија”, Ивков извештава о једној књизи која је изашла код нас код “Чудесне књиге”, у два тома са укупно око 500 страница одлично штампаних стрипова о супер-херојима који се крећу кроз мноштво разних универзума, а наслов је Смак безброј светова.

Čarobna knjiga, ne Čudesna knjiga.  :)
Title: o utopiji i SF, možete pogledati tu emisiju, i, Džedaji
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 21, 2017, 07:57:11 PM
Хвала, Славо, и хвала на исправци, ангел 011.

(1)  Можете гледати, целу ову емисију, на линку:


https://www.youtube.com/watch?v=dwXtgyMMF74 (https://www.youtube.com/watch?v=dwXtgyMMF74)

Наиме, на државној телевизији Србије, дакле РТС, била је 6. децембра 2017. та емисија, прилично добра, у трајању од 53 минута, са темом: утопија. Говорило се доста и о СФ.

У првих седам и по минута говорили су проф. др Зорица Ђерговић-Јоксимовић,



(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2017-12-06-na-TV-o-utopiji-dr-Zorica-Djergovic-1.GIF)


која је одлично поставила основне појмовне оријентире, и, још један учесник. Негде око 16. минута поменут је наш хорориста Ото Олтвањи. Средњи део емисије мало се можда расплинуо у разматрањима о рок-музици и хипи покрету као борби за идеални, слободнији свет, и у неодређеној критици. Критици чега? Па, погађате… капитализма… али (погађате и то) без предлога шта би била алтернатива за капитализам, како се зове оно нешто, друго, боље. Било је ту и неких удаљавања од теме, разних прилога о неким мало удаљеним ликовним и позоришним презентацијама. Али емисија се онда вратила теми. Негде око 46. минута говорио је др Младен М. Јаковљевић,


(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2017-12-06-na-TV-o-utopiji-dr-Mladen-M-Jakovljevic.GIF)


који је одлично изнео основне одреднице једног под-жанра који се појављује као ретро-технолошка фантазија са много СФ елемената, а који се зове стим-панк (steam punk). Ту је било баш интересантних прилога (инсерти из филмова).

Било је говора и о чињеници да се утопија појављује свакодневно на ТВ екранима у великим количинама – у облику реклама, где срећни потрошачи у својим нереално-идеалним животима срећно конзумирају разне производе; чињеница толико очигледна свима нама сваки дан, да је више и не опажамо, толико смо се навикли.



(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2017-12-06-na-TV-o-utopiji-dr-Zorica-Djergovic-2.gif)


Било је говора и о Хакслију, Орвелу, компјутерским игрицама, итд,

а да је АБН био тамо, заступио би тезу да нам вероватно предстоји, за коју стотину година, роботски комунизам, који би могао бити диван и одличан, али после кога ће негде око 26. века можда наступити владавина тј. власт робота над нама, што би могло бити катастрофално.

(2)  Нисмо стигли да вам јавимо прекјуче ујутро, а требало је! Пардон! У “Блицу”, дакле, 19. децембар 2017, па у уметнутом прилогу “Поп & култура”, па на стр. 7 тог прилога, у рубрици “Блокбастери”, Иван Карл је дао чланак под насловом “Последњи џедаји, последња бајка за одрасле” где, међутим, ништа није последње. Пред крај му је промакло нешто, дао је наслов тог филма ипак у једнини, Последњи џедај. (На енглеском је двосмислено, The Last Jedi може се схватити сасвим и као једнина, и као множина, нема ту никакве граматичке индикације да ли је једно или друго.)

Title: danas u 20 h počinje repriza o Ajnštajnu i Milevi, itd
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 22, 2017, 05:01:20 PM
Цењени    ,

(1)  вечерас у 20 ч почиње на каналу National Geographic реприза одличне, веома вредне серије Геније о Алберту Ајнштајну. Да подсетимо, ту је и Милеви дато пуно простора, са великим поштовањем према оба аспекта њене личности: и као његовој супрузи али и као способној научници. Ако сте раније пропустили ову серију, ето шансе да је видите!

Можда је најбоље то што његово презиме изговарају (све док је он у Немачкој) онако како и треба, Ајнштајн, а не као многи Американци данас, са погрешним изговором, као, “Ајнстаин”, или “Еинстеин” или чак “Иин-стиин” (!). Дакле најзад ће милиони гледалаца на енглеском говорном подручју сазнати како се он стварно звао, уколико досад нису знали. Али, знаће и како се изговара Милевино име… и да јој је он говорио “Мици”, то јој је био надимак.

(2)  Басара као Басара, у данашњој својој колумни на задњој страни “Данаса” показује да је приметио ово како су Руси потопили једног пса под воду али са толико кисеоника у тој води да је он успео да дише (воду) и остане жив, па, кад су га извукли, чак се нормално понашао. Наставља Светислав Басара: “… па се та научнофантастична скаска нашла на ударним странама светских – а нарочито српских медија”.

(3) У “Блицу” данас (петак) имате убачен “Блиц магазин” а у њему на стр. 20 чланак како одлази можда последњи Доктор Ху (Dr. Who) мушкарац, а долази прва докторка Ху, жена. Њу ће глумити Џоди Витакер.

На стр. 21 кратак приказ ваљда ТВ серије Чудније ствари (Stranger Things) која је ваљда хорор-фантази, дакле хорор оне фантазијске врсте. Приказ потписује Блажа Синеманијак.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: angel011 on December 22, 2017, 08:25:45 PM
Stranger Things na Vikipediji nazivaju naučnofantastičnim hororom, na IMDB-u dramom, fantazijem i hororom... Nema tu baš puno horora, makar i ubacivali čudovišta, a nema ni magije (nema, kako biste vi rekli, dedice čarobnjaka sa čarobnim štapićem, a ima naučnika i eksperimentisanja).
Title: stranice iz onog rada u Maticinom zborniku
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 23, 2017, 12:11:22 AM
Хвала на информацији, ангел.

Е сад. Јављено је још 19. септембра ове године, изашао је дакле овај часопис, овако изгледа предња корица (не насловна страна; то није насловна страна; то је баш предња корица) која је само бела, са црним словима – а ову стрелицу и линије лила боје додали смо ми! Дакле:



(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Zbornik-Matice-srp-2017-sv1-a-prednja-korica.GIF)


дакле то је један од најугледнијих научних часописа у Србији за област српске књижевности и српског језика, има највећу могућу категоризацију, М 24, а рад је:

др Никола М. Бубања и др Александар Б. Недељковић, Путовање кроз време као инструмент класних и националних преокупација у Х. Џ. Велсовој новели “Времеплов” и причи “Равнодушност црвеног сунца” Миодрага Б. Миловановића. Зборник Матице српске за књижевност и језик, Нови Сад, 2017, стр. 131-144.

Ево како изгледа прва страница тог рада:



(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Zbornik-Matice-srp-2017-sv1-b-Bubanja-i-Nedeljkovic.gif)


Требало је ово још у септембру да окачимо, али није се стигло, пардон! Друга страница изгледа овако:


(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Zbornik-Matice-srp-2017-sv1-c-o-vremeplovu-kod.GIF)


и ево само још једне, дакле трећа страница изгледа овако:


(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Zbornik-Matice-srp-2017-sv1-Velsa-i-M-Milovanovica.GIF)


Цео рад можете узети тако што ћете, заправо, узети цео тај број овог зборника. То се узима бесплатно, са сајта Матице српске, то је њихова прва свеска за 2017. годину; линк за то је:


http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/ZMSKJ_65_1.pdf (http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/ZMSKJ_65_1.pdf)


па, изволите. Али, кад се појави она прва, потпуно бела страница, немојте мислити да је то неки квар – напросто, та прва страница јесте бела!

Онда, знате како се узимају   pdf   документи:   Save page…  и оно “сејвне” цео документ.

Title: i još ponešto danas
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 23, 2017, 12:14:34 PM
Такође данашње вести, обе из истих новина:

(1)  у данашњем (и сутрашњем) “Данасу”, рубрика “Гледам, слушам, читам”, која је обично на дну последње странице, хоризонтално раширена, и то у колору, сада је на стр. 17, и то црно-бела, и усправна; а на та три питања – која дела гледа, слуша и чита ових дана, одговорио је овог пута Зоран М. Стефановић (напомена испод његове слике гласи: писац, издавач, историчар културе) познат неким фановима и као Расткомен, због сајта српске књижевности “Растко”.

(2)  Такође у “Данасу” али у уметнутом културном прилогу “Недеља”, нешто из фантази жанра: на стр. X дакле римско десет, имате прилог, потписује Јелена Тасић (средње слово не знамо), наслов чланка “Мајстор иновативне фикције”, наднаслов “Свет легенди”, а тема је књига: Нил Гејмен, Нордијске легенде. Ако добро схватамо, аутор је испричао известан број скандинавских легенди и митова, али, како год се њему хтело, дао им је неки свој потпуно лични “спин”, прерадио их и преправио по свом укусу.

Title: u Blicu o Milijon godina; ruski film; i u PZAB kibucniki
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 25, 2017, 01:56:00 PM
Цењени    ,

(1)  данас у “Блицу” на стр. 20 у рубрици “Фантастикологија” Слободан В. Ивков даје веома похвалне коментаре о једној књизи која је изашла код “Порталибриса” ове године, а то је књига са два остварења Драгутина Ј. Илића (али, Ивков не помиње то средње слово, Ј, а оно је важно, јер, постојао је и један други књижевник Драгутин Илић) и то, СФ драма После милијон година (1889, прва научнофантастична драма у историји светске књижевности) и фантази “о раџама, гуруима и тигровима” Секунд вечности.

Али, Ивков оштро критикује што дело После милијон година још није преведено, али, ми знамо да јесте преведено (као што смо вам, уз помоћ др Гула, јавили, још одавно, 31. маја 2016, на форуму Арт Аниме…), наиме, осморо студената код проф. др Зорице Ђерговић-Јоксимовић, у Новом Саду, превели су то дело, а професорка је проверила и уједначила превод, и тако сада оно постоји на енглеском, најзад, најзад, и то, на линку:


http://www.ikum.org.rs/files/biblioteka/ilic_knjiga1.pdf (http://www.ikum.org.rs/files/biblioteka/ilic_knjiga1.pdf)

али, на неки начин Ивков и јесте у праву: на енглеском није још на папиру штампано, и, није промотирано у земљама енглеског говорног подручја, а што је најважније, (колико знамо…) није још ниједном изведено на позорници тамо, у свету. Била би заиста дужност наше државе да око тога помогне – а да ли смо се ми из СФ ангажовали да укажемо Министарству на то? Чија је то дужност? Па, то је наша дужност…

(Узгред, Ивков је у “Блицу” помињао Кроз милијон година и 15. августа 2016.)

(2)  Било је у штампи ових дана нешто о неком руском филму епске фантастике, мачеви, врачеви, и онај велики медвед (Коловрат?), неко је рекао да је то имало 15 милиона гледалаца у Русији, и зарадило 4 милиона долара? Да ли се тај филм приказао сад на нашој телевизији? Не, ову вест заиста нисмо добро ни схватили, ни испратили…

(3)  Они који критикују капитализам, а не помињу никакву алтернативу (како се она зове, итд) могли би погледати у овај сад “Политикин забавник”, дакле бр. 3437, петак 22.12.2017, који нема СФ причу, али, на стр. 12-15 има обимно о кибуцима у Израелу, који јесу један облик комунизма, заснованог на верској и националној припадности. Потписује Н. Мрђеновић. Интересантно је то, што чланак добро приказује да заправо постоје веома различите врсте кибуца, и да се они с временом и мењају. Е сад један израз, руски, за чланове кибуца је, “кибуцники”, помиње се већ у наслову, који је (наслов), ех, дат словима црвене боје (као комунистичке заставе…). Па, ако вам се не свиђа капитализам, можете постати кибуцник.

Title: jedna edicija na kioscima
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 27, 2017, 12:44:01 PM
Цењени   ,
данас је у “Блицу” преко целе стр. 24 реклама, у колору, за едицију књига (ћирилицом) за популаризацију науке (рекло би се претежно за децу), наслов едиције “Сто открића”, издавач “Књига комерц” из Београда. Изгледа да ће се ова едиција продавати на киосцима, сваке среде по једна књига, по цени од 469 динара. Садашња књига је Сто открића: астрономија.

Међутим, нису потписани ауртори, него је само наведено да је радила екипа ликовних уметника, “а податке су бирали и обрађивали врхунски стручњаци из сваке области”.

Наднаслов овог чланка у “Блицу” није добар, гласи овако:

Едиција “Сто открића” даје одговоре на сва питања

а то наравно не може бити буквално тачно, може само да се схвати као стилска фигура, хипербола, јер, нико не може дати одговоре на сва питања. У популаризацији науке, такве реченице нису добре.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on December 27, 2017, 12:54:03 PM
Može se postaviti pitanje odnosa avangarde i naučne fantastike. Da li bi bilo naučne fantastike bez avangarde tj. da li je naučna fantastika ponikla iz avangarde? Na ta pitanja bi odgovore trebali dati stručnjaci, ukoliko smatraju da ta pitanja imaju smisla.
Ja gajim pozitivan stav i o avangardi i o naučnoj fantastici. Danas sam na sajtu Peščanika pročitala jedan tekst u kojem se avangarda stavlja u negativan kontekst. Tekst nosi naziv Srbija - avangarda populizma, a autorka teksta je istoričarka Dubravka Stojanović (http://pescanik.net/srbija-avangarda-populizma-2/). Avangarda je loša, populizam je loš, a Srbija tj. ceo Balkan je loš primer za obe pojave.Srbija je to već iskusila, a napredni svet upravo prolazi kroz te loše stvari, a mogao bi nešto da nauči i iz negativnog srpskog iskustva, pa da se opameti. To bi otprilike bila poruka teksta.
Ali da li je avangarda nastala u Srbiji? Da li je avangarda bila modernistički ili antimodernistički pokret?  Avangarda i populizam svakako se mogu povezati i to je autorka odlično povezala. Ipak pojam avangarde je mnogo širi. To je cvet sa hiljadu i jednom laticom.
Na forumu Art-Anime pisalo se o sf literaturi ruskog autora Natana Dubovickog. Evo na jednom sajtu objavljen je engleski prevod desetog poglavlja iz njegove knjige 'Oko nule'. Iznenađujuće je da se mogu naći sličnosti u pisanju Dubovickog i našeg pisca fantastike Zorana Živkovića: http://www.inpatientpress.com/blog/2017/5/3/almost-zero-by-natan-dubovitsky-aka-vladislav-surkov
A evo i snimka jedne avangardne kompozicije  Nauma Lurije (kompozicija je iz 1914. godine!) : https://www.youtube.com/watch?v=QTZ7BeuKOiQ
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Miodrag Milovanovic on December 27, 2017, 02:01:00 PM
Dubravka Stojanović je odličan istoričar i sve njene knjige koje sam pročitao, a posebno Kaldrma i asfalt, jesu odlične knjige. Svako povezivanje avangarde kao umetničkog pokreta i Dubravkinog korišćenja termina u izvornom smislu "prethodnica" ja mislim da je pogrešno. Dubravka nigde ne govori o avangardi kao umetničkom pokretu, a još manje ga smatra lošim. To što populizam smatra lošim, teško da joj se može zameriti, bar po mom mišljenju.

 A što se tiče odnosa avangarde i naučne fantastike, to je već  složenije pitanje. Ja ne mislim da je naučna fantastika potekla iz avangarde, to je gotovo sigurno. Opet, kažem, pod pretpostavkom da se složimo šta je avangarda. Ali da je bilo određenog uticaja avangardnih pokreta (futurizam, ekspresionizam, i sl.) u prvoj polovini dvadesetog veka na naučnu fantastiku - to bih već mogao da podržim. Određena ostvarenja koja se danas nalaze u bazi naučne fantastike kao žanra - Roman Mi Jevgenija Zamjatina ili film Metropolis Frica Langa, sasvim sigurno duguju dosta toga pokretima koji se mogu svrstati pod terminom "avangarda". Ghoul bi mogao da izvede slična i još jača poređenja sa hororom i uticajem nemačkog ekspresionizma na taj žanr. Ali to zahteva posebnu elaboraciju...
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on December 27, 2017, 05:55:43 PM
Ja avangardu shvatam istovremeno i kao umetnički i kao politički i društveni pokret ili grupu ljudi koja se zalaže za određene ciljeve.
U tekstu Dubravke Stojanović proizilazi da su i ženska prava ugrožena zbog avangardnog populizma. Doduše, ona samo jednom upotrebljava te dve reči zajedno- avangardu i populizam. I evo direktno se možemo zapitati- gde su žene i muškarci plaćeni isto za isti posao koji obavljaju, a gde nisu? U Srbiji su zarade male, ali za isiti posao žena i muškarac su isto plaćeni. Čemu možemo zahvaliti na tome?  Možda onima koji se danas pogrdno nazivaju komunjarama? Ovim pitanjima ne želim da podržim komunizam, a osporim kapitalizam, već jednostavno ne želim da se stvari vidim crno-belo.
U jednom od postova dr. ABN se iščuđava kako se u jednoj američkoj seriji o superherojima eksplicitno promovišu levičarske ideje, ali to je prirodna posledica stvari. U Sjedinjenim Američkim Državama su iste visine zarada žena i muškaraca za obavljanje istih poslova još uvek naučna fantastika tj. daleka budućnost. Kada vam neko drži lekcije o ljudskim pravima i humanosti treba se držati činjenica i biti na Zemlji, a ne na Marsu ili Mesecu.
U prethodnom postu sam podelila link za kompoziciju prvobitno sovjetskog, a potom  američkog kompozitora Nauma Lurije tj. Artura Lurijea. On je bio avangardni kompozitor futurista, koji je u Sovjetskom Savezu radio u Narkomprosu ( https://en.wikipedia.org/wiki/People%27s_Commissariat_for_Education).
Ruski i sovjetski naučnik Jakov Perelman ili Pereljman je prvi put upotrebio kovanicu naučna fantastika u jednom od časopisa za promovisanje nauke. To je verovatno bio njegov prevod kovanice science fiction. Perelman je takođe aktivno, kao i Lurija, učestvovao u izgradnji sovjetskog obrazovnog sistema. Pisao je udzbenike i bio jedan od sastavljača školskih planova i programa.


Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on December 27, 2017, 06:30:40 PM
I još nešto u vezi obrazovanja. Danas se sve više propagira školovanje koje se skupo plaća, jer ako platite onda će školovanje biti kvalitetnije. Dakle, plati da bi stekao pravo na učenje i obrazovanje. Isto se dešava i u zdravstvu. U nekom ranijem dobu propagiralo se besplatno školovanje,omasovljavanje pismenosti i podizanja opšteg obrazovnog nivoa stanovništva. Postavlja se pitanje šta je za jednog običnog civila bolje- da plati ili da se besplatno školuje, da plati ili da se besplatno leči?

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 27, 2017, 07:05:20 PM
То сам ја нешто помињао о оној емисији (у два наставка, по два сата) на ТВ каналу “Историја” (History), политички грозно пристрасној, у корист садашње америчке левице; наслов је био Superheroes decoded  - -  суперхероји декодирани.

Пре Другог светског рата, политички и уметнички покрети, претежно европски, названи авангарда, и, футуризам, свакако су имали неке додирне тачке са СФ; међусобно струјање утицаја.

Свакако да су комунисти за понешто били и у праву; ранији режими нису тек тако пали, без разлога, него су били у много чему трули. Ето, на пример, жене су (након много година упорне борбе сифражеткиња) добиле право гласа (на “великим” изборима, за парламент) у Америци 1920. године (а пре тога, само на локалним, малим изборима, то је било, као, експериментално), у Британији 1928, а у Краљевини Југославији (колико је мени познато) никад! Због овога су многе школоване младе жене приступале организацији СКОЈ (Савез комунистичке омладине Југославије), постајале скојевке, а могла се због тога и глава изгубити. Онда, у рату, колико сам нешто чуо, постојали су пропагандни плакати левице, на којима се види како млада партизанка гласа, убацује листић у гласачку кутију (али, никад нисам лично видео ниједан такав плакат). Додуше ни мушкарцима, након увођења Шестојануарске диктатуре, није право гласа много вредело.

Али није левица све у праву! Далеко од тога!

Америка данас? Нисам нешто баш сигуран да професорка у државној школи у САД добија мању плату него професор, службеница или рецимо лекарка мању него службеник или лекар, итд. – не знам да је то тако.

Али ми ту одосмо много у политику.


Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on December 27, 2017, 07:13:22 PM
Jedna ispravka moje greške u čitanju. Dubravka Stojanović piše o avangardi populizma, a ne o avangardnom populizmu. Ipak na početku teksta stavlja socijalizam Svetozara Markovića i radikalizam Nikole Pašića u isti negativni koš populizma, što je možda i bio razlog moje greške u čitanju.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on December 27, 2017, 07:56:00 PM
Što se tiče plata u državnim institucijama u Sjedinjenim Američkim Državama, pretpostavljam da su plate žena i muškaracaza obavljanje istih poslova  iste, ali za privatni sektor nisam sigurna.
Title: Bgd filharmonija svira science fiction, i, utopija samo leva
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 28, 2017, 01:15:09 PM
Да, цењена Славо, и онда у Америци буде дебата, да ли држава има право да прописује равноправност у платама код приватника, итд.

Е сад.

(1)  ту књигу (коју смо поменули) популаризације науке, па, о астрономији, видели смо данас и на киоску, на корици је слика астрономске опсерваторије са отклопљеним оним прорезом горе, за телескоп.

(2)  У “Политици” данас на стр. 15 најава, наслов је “Филхармонија свира музику из холивудских блокбастера”, чланак није потписан никако (па ни иницијалима), а каже се да ће вечерас и сутра на “Коларцу” у Београду, а 30. децембра у Српском народном позоришту у Новом Саду, свирати Београдска филхармонија, са 107 чланова, диригент Алан Бјелински, а музика ће бити из филмова о супер-херојима – о Супермену, Бетмену, и из Ратова звезда, итд.

О овоме извештава, са сликом, данас, и Невидљиви, на:


https://sfpisb.wordpress.com/2017/12/28/superheroji-na-kolarcu/ (https://sfpisb.wordpress.com/2017/12/28/superheroji-na-kolarcu/)

па, можете их видети, али на тој слици нису баш свих 107, рекло би се да се види само око седамдесет њих.

(2)  Такође у “Политици” али на страници где је рубрика “Погледи” (негде око двадесете…), чланак једног читаоца, то је професор социологије Милан М. Мишковић (у пензији), наслов “О будућности се не може мислити без утопије”, аутор покушава да измени значење именице “утопија”, па, да одсад не значи идеално боље друштво које се не може остварити, него, да одсад значи (ако смо добро разумели): нада, код грађана, да је могуће неко много боље друштво, и веровање да се треба упорно трудити да се то и оствари. Помиње се “комунизам и његова нижа етапа социјализам, како их је Маркс поимао”.

Редакција је сматрала за прикладно да овај чланак илуструје једном карикатуром где се појављују срп и чекић, али, чекић близу, а срп далеко – чак на небу.

Пред крај чланка аутор прецизира многе елементе за које се залаже, па, између осталог: да у Европу буде примљено 65 милиона избеглица, да престану ратови и сиромаштво, да буде “космополитска толеранција”, итд, и закључује да су то ствари које “носе утопијску димензију људске егзистенције којом осветљавају путеве за излазак левице из практичне и концептуалне кризе”.

Овим аутор имплицитно приписује десници да прижељкује све супротно – дакле ратове и сиромаштво, мржњу, и генерално дистопију. Кад погледате, па, то је жесток политички напад на “десницу”. Присвајање комплетног појма утопије (и прогреса, и побољшавања друштва) само за левицу! Тај чланак је типичан за ова наша времена.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on December 28, 2017, 04:17:48 PM
Interesantno je da će tim novogodišnjim koncertima beogradske filharmonije dirigovati hrvatski dirigent Alan Bjelinski. On je sin kompozitora Bruna Bjelinskog. Hrvatski pijanista Berislav Arlavi ( sa kojim sam imala jednu kraću prepisku u vezi jugoslovenskog pijanizma, a i još nečega...) svira kompozicije Alanovog oca Bruna. Evo jednog snimka:
https://www.youtube.com/watch?v=nrNrS6z_xOY
Inače pijanista Berislav Arlavi je završio studije klavira kod jednog od najboljeg klavirskog pedagoga i pijaniste bivše Jugoslavije, a sada Hrvatske Vladimira Krpana. Ćerka Vladimira Krpana je takođe pijanistkinja i evo jednog njenog novog snimka gde izvodi jednu, reklo bi se avangardnu, klavirsku kompoziciju Ive Josipovića koji je široj javnosti poznat pre svega kao bivši hrvatski predsednik:
https://www.youtube.com/watch?v=Vj7h7zs55rI
A na jutjub kanalu Serbian Composers nalazi se ovaj snimak pijaniste Vladimira Krpana:
https://www.youtube.com/watch?v=08LvlzjE0ao
I još nekoliko sitinica: Verovatno su Vladimir Krpan i Dušan Trbojević bili najznačajniji jugoslovenski pijanisti koji su promovisali muziku domaćih kompozitora, a Krpan je npr. i osnovao klavirsku katedru na Muzičkoj Akademiji u Skoplju. Njih dvojica su bili prijatelji, ali je sa raspadom Jugoslavije prestalo i njihovo prijateljstvo. O tom prijateljstvu mi je pričala ćerka Dušana Trbojevića.

Jugoslovenska avangarda je u muzičkoj umetnosti dala izvrsne rezultate. Evo snimka jedne izvrsne kompozicije iz zaboravljenog ormana jugoslovenske muzičke avangarde: https://www.youtube.com/watch?v=1pnZ_zHSAFs

 
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on December 28, 2017, 05:52:11 PM
U vezi prethodnog posta- Stjepan Šulek nije bio avangardni kompozitor, ali sam njegvu kompoziciju 'Epitaf za izgubljenu iluziju' stavila metaforički u jugoslovenski avangardni orman zbog samog njenog naslova.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on December 28, 2017, 11:05:51 PM
Upravo je u jednoj televizijskoj emisiji bilo reči o seriji 'Senke nad Balkanom' u kojoj se istorija meša sa izmišljenim stvarima. Ta serija ima veze i sa alternativnom istorijom. Jedan od učesnika razgovora je dao negativan komentar o seriji. Postavlja se pitanje koliko daleko se može ići u izmišljanju i insinuiranju. Meni je najviše zasmetala insinuacija da je princ Ðorđe Karađorđević bio povezan sa okultnim društvom Tule. Da li je u redu da se tako nešto insinuira, a potomci porodice Karađorđević su danas živi i aktivno učestvuju u javnom životu Srbije? Sigurna sam da bi se svako loše osećao kada bi neko insinuirao takve loše stvari o njegovoj ili njenoj porodici. Kada se izmišljaju činjenice o istorijskim ličnostima treba imati na umu i žive potomke porodica iz kojih te  istorijske ličnosti potiču. Jednostavno nije u redu da se bez osnova baca ljaga na porodice, a u ovom slučaju konkretno na porodicu Karađorđević.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on December 29, 2017, 08:21:31 PM
S'obzirom da u seriji 'Senke nad Balkanom' ima horor elemenata možda bi Ghoul mogao da nešto napiše o njoj ? Ako ne i zbog toga što poznaje neke od tvoraca serije onda čisto zarad malo zabave.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Ghoul on December 29, 2017, 09:04:23 PM
S'obzirom da u seriji 'Senke nad Balkanom' ima horor elemenata možda bi Ghoul mogao da nešto napiše o njoj ? Ako ne i zbog toga što poznaje neke od tvoraca serije onda čisto zarad malo zabave.

video sam samo prvih 20a-k min. prve epizode i ugasio, zgađen tako lošim dijalozima, glumom, klišeima, otranim situacijama, kretenskim 'likovima' za koje bi u narednim epizodama valjda trebalo da navijam a koji me smesta nerviraju jer iz njihovih usta sve vreme čujem onog dexu, itd.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Lidija on December 30, 2017, 10:43:09 AM
Ja odgledala 4-5 epizoda, isto kao i seriju “Ubice mog oca”...
Vrlo poučno. :)
Title: četiri teksta u Danasu, i, nešto u PZAB i Politici
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 30, 2017, 04:25:12 PM
Хвала свима на информацијама и прилозима, ех кад би се укључили и још неки људи, рецимо Nightflyer, дискусија би била додатно ојачана.

Е сад.

(1) у данашњем, празничном (који ће, изгледа, важити четири дана! али ће се вероватно продавати само данас и сутра) броју “Данаса”, па у уметнутом прилогу који се сад не зове “Недеља” него “Нова година”, па на стр. 26-26 (гле, нису римски бројеви, они можда после броја рецимо двадесет постају “броблем”?), имате веома обиман чланак, потписује Ивана Шундић Миховиловић, наслов је “Свемир ће бити наредни фронт Сједињених Држава”, наднаслов је “Амерички председник Доналд Трамп има велике планове за НАСА”. Тема је, куда иде америчко истраживање свемира у предстојећим годинама. Директива коју је он 12. децембра потписао

 - -    јавили смо вам о томе, и јавили смо да је можете прочитати целу на
 

https://www.whitehouse.gov/the-press-office/2017/12/11/presidential-memorandum-reinvigorating-americas-human-space-exploration (https://www.whitehouse.gov/the-press-office/2017/12/11/presidential-memorandum-reinvigorating-americas-human-space-exploration)

јасна је, усмерава не само НАСА (која је државна агенција) него и приватнике, да настањују прво Месец а затим и Марс, па касније и друге светове. Али врло је кратка, главни део гласи:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Lead an innovative and sustainable program of exploration with commercial and international partners to enable human expansion across the solar system and to bring back to Earth new knowledge and opportunities. Beginning with missions beyond low-Earth orbit, the United States will lead the return of humans to the Moon for long-term exploration and utilization, followed by human missions to Mars and other destinations


КРАЈ  ЦИТАТА.

Али у разговору са присутнима, током потписивања, Трамп и потпредседник Мајк Пенс су говорили много опширније, па је Трамп, између осталог, рекао оно “to Mars. And perhaps, someday, to many worlds beyond”.

Чланак се дотиче питања имовинског и политичког статуса евентуалне имовине на тим небеским телима, помиње се међународна регулатива о томе, истиче се да су још многе године потребне до остварења директиве и да је сад, наравно, питање, да ли ће се ишта од тога уопште и моћи финансирати и остварити, итд.

Уз чланак приложена је и слика на којој се види да је на потписивању директиве био присутан и практично бесмртни Баз Олдрин (Edvin Eugene “Buzz” Aldrin, 1930 - ), који је са Аполом 11, знате, јула 1969, слетео на Месец и постао други на-Месецо-ступајући човек у историји човечанства; њега позивају амерички председници у оваквим приликама, као носиоца (и доказ) старе славе. То вам је као оно кад се у Русији на некој прослави историјских датума испрси, са медаљама, неки ветеран из одбране Стаљинграда…

(2)  Такође у “Данасу” данас али на стр. 37-38, чланак, још опширнији, потписује Иван Пановић, наслов је, гле, “Рама, Војаџер и Тито”, а тема је: каква су била очекивања и веровања Југословена, и разних светских ауторитета, пре пола века, о истраживању свемира, а шта се од тога јесте или није остварило. Повод је недавна вест да је на свемирској сонди, лансираној 1977. године, “Воиџер 1” (Voyager 1) остварено, сад у новембру, наиме 28. новембра 2017, поновно паљење (врло малих…) ракетних мотора, дакле она и после 40 година ради!

Али Пановић се осврће и на један ранији датум – прво искрцавање људи на Месец, 21. јула 1969, дакле пре око 48 година, скоро пола века. (То слетање је АБН гледао у директном преносу, на црно-белој телевизији, те ноћи, а коментаре нам је давао инжењер Миливој Југин.)

За ове сада ровере на Марсу, Пановић каже да су “тракторчићи”, и додаје да су очекивања била много већа. Цитирамо: “реалност је далеко испод оптимистичких очекивања једног Артура Кларка, Исака Асимова, Карла Сагана и нашег Миливоја Југина. Да их је неко те 1969. питао за 2017. годину, сви би вероватно очекивали људске насеобине на Јупитеровим месецима или неки контакт са ванземаљцима”.

Затим Пановић пореди негавно откривени астероид веома издуженог облика, који је у Сунчев систем улетео вероватно из међузвезданог простора, са Кларковим СФ романима о “Рами”, ванземаљском веома великом броду који улеће у Сунчев систем и одлази игноришући нас. Отуд “Рама” у наслову чланка.

Пановић помиње и недавно откриће да је америчка влада од 2007. до 2012. године имала пројекат (у оквиру министарства војног, дакле Пентагона) мотрења на евентуалне податке о НЛО (енгл. UFO), дакле, нешто налик на “Досије Икс“.

Пановић помиње да је румунски мислилац Мирча Елијаде говорио да ми о свемиру фантазирамо да бисмо побегли од депресивне друштвене и економске стварности на Земљи; дакле да нам то буде, као, бекство од “отуђења” и недостатка смисла егзистенције.

Помиње и Холивуд као место где су (наводно) напади ванземаљаца били само метафора за напад комуниста; затим, филмове ЕТ и Соларис као одступање од тога;

помиње Месецо-скептике који не верују да се ико икад стварно спустио на Месец;

помиње тврдњу, или маштарију, легенду, да је Тито 18. јуна 1949. године у кабинету Александра Ранковића основао Одељење за космичка питања, које је требало да истражује да ли су стварно виђени НЛО изнад Југославије;

помиње и филм словеначког режисера Жиге Вирца из 2016. године Хјустоне, имамо проблем, као провокативни лажни документарац, намерни покушај збуњивања гледалаца, да стварно поверују да је Тито продао свемирске тајне НАСА-и, тј. да је Југославија била толико научно напредна и јака. “Хјустоне, имамо проблем је нитроглицеринска доза југоносталгије”, каже Панић, пред крај овог чланка.

(3)  А на стр. 35 истог “Данасовог”прилога се помињу неки стрипови, а о њима говори између осталих и Павле Зелић.

(4)  И још један чланак у данашњем “Данасу”! Наиме, на стр. 24 тог прилога, велики чланак, потписује новинар Александар Рокнић, наслов је “Како је Тито правио атомску бомбу”, али наднаслов је “Историчар Драгомир Бонџић, научни сарадник Института за савремену историју”.
То је као интервју, наиме засновано је на разговору са Бонџићем; он је објавио књигу Између амбиција и илузија, нуклеарна политика Југославије 1945-1990. Не, Тито ипак није правио атомску бомбу, али је у три маха Југославија озбиљно разматрала могућности да крене у неки такав подухват, каже Бонџић, и описује каква је била улога Ранковића, отпор Павла Савића, улога југословенских налазишта уранијума (Кална, итд), Винче, наш наводно крупан и озбиљан нуклеарни пројекат “Козара”, па, зашто нисмо критиковали несврстану Индију кад је стекла своје нуклеарно оружје, како се један преварант са презименом Киш убацио са лажним “зрацима смрти” и пар година профитирао од тога (а уствари је само мишеве убијао струјом у једној малој електричној столици – ето, ех, нечег можда за хорористе…) али се не зна шта је после било са тим преварантом, итд. Битни став изгледа да је отприлике овај: још док је Тито био жив и на власти, држава се политички конфедерализовала, полако постала нефункционална, па, иако је основана Савезна комисија за нуклеарну енергију, па, знате већ, у Словенији 1981. године прорадила нуклеарна електрана Кршко (из које ево и данас Словенија добија четвртину своје струје, а Хрватска 15% своје) – ипак та комисија никад није активирала тајни “план Б” за производњу малих, тактичких нуклеарних пројектила за војску.
Право питање било би, колико је, и да ли је, Бонџићева књига солидно заснована и истинита. Али, изгледа озбиљна. Али брине нас и колеба тај неозбиљни наслов чланка, јер, Тито није правио атомску бомбу, то је сензационализам у наслову, ваљда да би се привукли читаоци.

(5)  “Политикин забавник” бр. 3438, петак 29.12.2017, нема СФ причу, а има, на стр. 12-13, леп чланак: кад би се историја Земље сабила у само једну годину, па кад бисмо погледали ког “датума” је шта у тој “години” било, историја човечанства (за разлику од преисторије) захватила би само последњи минут.
На стр. 21, астрономија: Јупитер је могао да постане звезда. (Онда бисмо се испекли, вероватно.)
На стр. 55, сентенције о срећи, једну добру је, наводно, дао велики физичар Нилс Бор: “Ја у то не верујем, али мислим да потковица доноси срећу, веровали ми у то или не”. Ово је као изјава веома забавно, јер је толико накриво састављено, да наш коментар може само бити: хаа хааа.

(6)  У данашњој “Политици”, на страници са рубриком “Синоћ у Београду”, велики наслов:

“Супернова” за крај године у Београдској филхармонији

а то је, можете и сами погодити, о оном концерту (јавили смо), са диригентом Бјелинским, музике из СФ филмова. Само су сад мало појачали наслов концерта.

Title: PS, evo tog naslova iz Politike
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 30, 2017, 09:21:01 PM
Ево како то изгледа у данашњој “Политици”:

(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2017-12-30-Kolarac-Bgd-filharmoni-SF-muzika.JPG)

Лепу слику овог концерта, на којој се види и како пројектују Суперменов симбол, имате на сајту Невидљивог,  на:

https://sfpisb.wordpress.com/2017/12/30/supernova-spektakl-na-kraju-godine-u-filharmoniji/ (https://sfpisb.wordpress.com/2017/12/30/supernova-spektakl-na-kraju-godine-u-filharmoniji/)



Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on December 30, 2017, 11:09:42 PM
Za Ghoula i ostale, a u vezi serije 'Senke nad Balkanom' - slučajno sam na Fejsbuku naišla na komentar Dejana Stojiljkovića u vezi televizijske emisije u kojoj je gostovao zajedno sa još nekoliko učesnika među kojima je bio i reditelj i pisac Kadijević. Kadijević je u emisiji dao negativan komentar o seriji. Stojiljković je na televiziji bio uljudan, ali  je komentar koji je napisao o Kadijeviću na Fejsu neodmeren i nepotrebno uvredljiv. 
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on December 30, 2017, 11:25:28 PM
Hvala ABN-u za vest o novogodišnjim koncertima sa muzikom iz filmova o superherojima. Američki kompozitor Michael Daugherty je inspirisan stripovima o Supermenu komponovao odličnu simfoniju 'Metropolis'.
Title: Gatalica se možda vraća u SF, i drugo u Politici, i Blicu
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 31, 2017, 12:20:16 PM
Симфонија Метрополис? Нисам знао за то, Славо. Наравно питање је да ли има неких модернистичких и футурских призвука.

Е сад.

(1)  У данашњој “Политици” (ево, последњег дана у години), па у убаченом “Политика магазину”, па на стр. 6-8, имате опширан биографски чланак (илустрован и породичним фотографијама) и интервју, а тема је: писац Александар-Саша Гаталица, ту сазнајемо шта је све постигао у животу, а и нешто што раније нисмо знали или смо заборавили (пре студија на Филолошком факултету, две године је студирао физику?),

али ни најмањег помена нема да је био активан у СФ, учествовао на конкурсима за СФ причу, па чак неко време, 1984. године, био и секретар “Лазе Комарчића”.

За тај део биографије није се нашло простора. Узгред, он је рођен 1964.
Чланак потписује Александра Мијалковић.

Међутим, читамо сада у овом чланку, и то на стр. 6, прво, већ у самом наслову, да је он маштар;


(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2017-12-31-Gatalica-plan-Poslednji-argonaut.GIF)

друго, видимо већ у првом ступцу наслов одељка (одељка тог чланка) “Последњи аргонаут”; уследи очекивано и логично питање шта Гаталица планира после великог успеха фантазијског историјског романа Велики рат (о Првом светском рату), и онда, у другом ступцу,

на наше велико изненађење, ове речи:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Сад радим на једном научном роману, Последњи аргонаут, заснованом на недавном открићу да беле или глијалне ћелије којих у мозгу има 90 одсто, за које се дуго није знало чему служе, међусобно комуницирају преко калцијумских таласа – открива Гаталица.

КРАЈ  ЦИТАТА.

Wow! Научни роман!

Научни роман.

То су елементи научне фантастике, који би могли и преовладати ако Гаталица остане доследан научном погледу на свет, и научном начину размишљања; али, могла би то бити и фантазија, ако он посустане под прећутним притиском оних многобројних у чаршији који одбацују СФ; а ту негде као да се отварају простори у којима је био тако успешан, памтимо, СФ али и фантази писац Роџер Зелазни, магистар књижевних наука, добитник три Небуле и шест Хуга (Roger Zelazny, 1937-1995).

Сад ће многи размишљати да ли ће и са колико успеха, кроз можда годину дана, овај наш аргонаут да заплови са белим једром по сунчаном плавом мору НИН-овог конкурса за роман године.

Наравно, ако буде СФ, роман ће вредети, не онолико колико буде добра проза, не (али, верујемо да ће проза бити одлична), него колико буде добар, квалитетан, интересантан, логичан, интелигентан новум… оно нешто научно, а фантастично, у роману.

(2)  Такође у “Политици”, али не у том магазину, него на стр. 5 “Политике” саме, видимо чланак, потписује Јелена Каваја, о једној Италијанки по имену Кјара Кокијара (Chiara Cocchiara), која се нада и припрема да једног дана отпутује на Марс, али, не као самоубица, него само ако буде припремљен и безбедан повратак. Наслов чланка је “И сателити могу да буду мета хакера”, на шта ми кажемо:  добро јутро, Колумбои! добро сте се сетили!

(3)  У “Блицу”, који данас има изузетно много страница јер је празнични број (72 странице), и то не у магазину, него баш у “Блицу” самом, па, на стр. 12-13, имате прогнозе шта би могло проблематично или лоше да се деси у следећих десетак година. Потписују Ивана Кешански и Милица Бајић. Наднаслов је “Песимистички водич за 2018-2028, пет сценарија који би могли да преокрену целу декаду”, али, заправо, то баш и није декада, јер век се ваљда састоји од десет целих декада, које се све завршавају нулом, на пример 2001-2010, па онда, 2011-2020, то су ваљда целе декаде (деценије) овог века.

А наслов гласи “Трамп осваја нови мандат, биткоин уместо банке”, чиме се “Блиц” укључује у пропагандну кампању против америчког председника Трампа. Чланак се састоји од пет целина, које су нумерисане од 1 до 5, а прва је о Трампу – да ће се америчка привреда срушити због његове пореске политике, а у градовима избити народни оружани устанци због укидања здравствене политике Обамакер, итд. Испод овога пише, при дну његове огромне слике, ваљда као крајњи досег катастрофе: “Трампов рејтинг и сарадња са Кином би могли да порасту”.

Друга целина је, да ће апстрактна компјутерска валута биткоин достићи цену од милион долара (за један биткоин) а онда се тотално срушити и повући у пропаст цео светски банкарски систем. Трећа целина је “Северна Кореја напада”, четврта целина је “Рат генерација уништава Европу”, а последња је “Електрични аутомобили и крај ере нафте”.

Е сад, треба сачекати до краја 2028. па видети шта ће се од тих предвиђања остварити…

(4)  Исто у “Блицу” на стр. 13, преглед највећих научних открића у 2017. години, али, избор је поприлично укриво отишао. Чланак је непотписан. Последња реченица гласи “Научници су пронашли и планете на којима може постојати интелигантног живота, а они из Кине успели су и да телепортују фотоне у свемир”.

Интелигантног? Да. Sic. Шта, они из Кине? Који? Који ли су то они из Кине, питамо се…

(5)  И такође у “Блицу“, на стр. 14-15, чланак, потписује Ивана Кешански, наслов “Хоће ли нас роботи заменити и истребити?”, наднаслов “Српски професори говоре за Блиц  о развоју вештачке интелигенције и где је ту наша земља”, говоре проф. др Милан Милосављевић са Факултета за информатику и рачунарство, и др Зоран Шеварац, доцент на Катедри за софтверско инжењерство на Факултету организационих наука. Укратко њихов одговор на горње питање је, отприлике: па, лако би могло да се деси…

(6)  И одмах већ на тој стр. 15, и чланак, непотписан, “Свађа Хрвата и Словенаца уништава ЕУ”, где се помало сензационалистички прогнозира будућност у смислу да је у немачком листу “Велт” неко рекао да би та свађа (око Пиранског залива) могла бити иницијална каписла за тотални распад ЕУ.

(7)  И даље у “Блицу”, на стр. 50, глумац Жарко Лаушевић даје свој ауторски текст у коме износи своја размишљања о принцу Ђорђу Карађорђевићу који је пре рата држан у лудници да би био далеко од власти, а после рата, под Титом, живео као савршено паметан и нормалан грађанин; Лаушевић у овом свом чланку опширно, детаљно, разматра алтернативну историју – шта је могло бити да је Ђорђе дошао на власт (а не Александар), да ли је Краљевина Југославија могла имати бескрајно бољу, демократскију и мирнију судбину; тачно које је потезе Ђорђе могао вући другачије.

(8)  Свима срећна нова 2018, која је уједно и 200-годишњица настанка СФ!

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on December 31, 2017, 04:53:17 PM
Evo linka za Simfoniju Metropolis: https://www.youtube.com/watch?v=0Jari1XibHM

Tema Gataličinog novog romana je izuzetno interesantna. Baviti se kalcijumskim talasima je uzbudljiv posao. Pesnici su očarani srebrnom bojom i belinom. U unutrašnjem uhu se sreću kalcijumski mikro kristali koji su slični malim kalcijumskim kristalima u pinealnoj žlezdi u mozgu. Da li su ti kalcijmuski kamenčići i kalcijumski talasi nekako povezani? To što je Gatalica odabrao kalcijumske talase za temu romana je jednostavno odlično!
Title: Re: Gatalica se možda vraća u SF, i drugo u Politici, i Blicu
Post by: Ghoul on December 31, 2017, 06:56:06 PM
Свима срећна нова 2018, која је уједно и 200-годишњица настанка СФ![/size][/color]

izvinite, a šta vam je ovo "СФ"?
nije mi poznata takva skraćenica na ćirilici.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on December 31, 2017, 09:22:43 PM
Славо, та симфонија јесте пуна футурских и модернистичких тонова, који доликују за СФ музику. Хвала!

Dr Ghoul:   па, значи, у српском језику али на латиници би скраћеница СФ била прихватљива? Дакле латиницом СФ би било ОК?

Али, сад се искључујем за данас.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on January 01, 2018, 11:37:56 AM
Hvala dr. ABN na čestitiki za Novu godinu. Pa da se sa kulturom i umetnošću živi i opstane i u ovoj godini!
Jedan izuzetno lep i umetnički film može se pogledati ovih dana u bioskopima.  Reč je o filmu 'S'ljubavlju Vinsent'. To je animirano-igrani film ispirisan delima Vinsenta van Goga. Tema filma je doduše sumorna, ali u film je uloženo mnogo truda i rada i vredi ga pogledati.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Ghoul on January 01, 2018, 12:24:53 PM
Dr Ghoul:   па, значи, у српском језику али на латиници би скраћеница СФ била прихватљива? Дакле латиницом СФ би било ОК?

dragi dr abn, vi dobro znate da SF znači nešto, a da СФ ne znači ništa - ili biste barem morali to znati.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 01, 2018, 12:28:52 PM
Е сад тек не разумем.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Ghoul on January 01, 2018, 01:13:32 PM
od čega je "СФ" skraćenica?
od „Сајенс Фикшн“?
шта на српском уопште значи Сајенс Фикшн?
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 01, 2018, 02:33:01 PM
Чекајте па немојмо сад мењати и ширити (и избегавати) тему.

Питање је било: писмо, ћирилица или латиница. Само то, једино то је било питање.

Ви сте рекли да, цитирам, “SF znači nešto, a  …  СФ ne znači ništa”.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Ghoul on January 01, 2018, 06:18:06 PM
pa ja stvarno ne znam koji deo moje izjave vama nije jasan:

na PISMU koje se zove ĆIRILICA, skraćenica SF, odnosno СФ, ne znači ništa.
jedino na pismu zvanom LATINICA skraćenica SF ima jasno utvrđeno i svima prepoznatljivo značenje.

ponavljam, od čega je "СФ" skraćenica?
šta vam, na ćirilici, znači "СФ"?
Супер Филмови?
Само Финоћа?
Сарма Фина?
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 01, 2018, 07:22:16 PM
Да ли Ви то кажете да приликом пребацивања на ћирилицу, мора да се обави и нека врста преводилачке интервенције? Да не буде СФ, него НФ? Је ли то? Само да подсетим, Хрвати, мада можда не сви, пишу ZF, “znan-fan”, znanstvena fantastika.

Па, онда би тако морало бити и у многим другим случајевима, на пример, само на латиници бисмо могли писати NASA  (svemirska agencija) а на ћирилици никако не НАСА, него рецимо ДНВИС – Државно надлештво за ваздухопловство и свемир.

Јер, Ви бисте могли казати, по истој логици, да

na PISMU koje se zove ĆIRILICA, skraćenica NASA  …  ne znači ništa”.

Али тако, напуштајући светске скраћенице, само пресецамо своје духовне везе са светом.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on January 01, 2018, 09:07:08 PM
Evo jedne, po mom mišljenju, zaista značajne vesti: U Parizu se tokom prošlog meseca prikazivala opera 'Boemi' Đakoma Pučinija. Ta vest ne bi bila ništa posebno da jedna klasična opera kakva je opera 'Boemi'nije pretvorena u jednu futurističku, naučnofantastičnu operu. Evo jedne numere iz opere:
https://www.youtube.com/watch?v=NjEcE93BRl4
U kratkom intervjuu pred premijeru režiser Klaus Gut otkriva da mu je za inspiraciju poslužio i roman 'Solaris' Stanislava Lema. Evo linka za taj intervju:
https://www.youtube.com/watch?v=i2fGP-jWOpw
Ono što je Gut odlično povezao je razdoblje belle epoque sa budućim vremenom svemirskih istraživanja.
A evo i linka za tu sf futurističku postavku opere 'Boemi' na Jutjub kanalu Mediči televizije:
https://www.youtube.com/watch?v=SMlsjeA-DwM
Inače ako odete na sajt medici.com možete besplatno pogledati celu operu ukoliko se prijavite preko  profila na Fejsbuku (ukoliko imate profil na fejsu) ili e adrese (ali treba dati i lozinku).


 
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on January 01, 2018, 09:25:07 PM
Ispravka za sajt medici: medici.tv
Title: Basara i veštačka neinteligencija, itd
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 03, 2018, 12:05:02 PM
Хвала, Славо! Додуше, опере су исте, али је у позадини космос, астрономске кулисе и реквизити, астронаути на сцени, то је супер.

Е сад, знате кад су питали астронаута (кад се вратио на Земљу), какви су кафићи на Месецу, а он каже: па, добра им је храна... али, немају – атмосферу...

хаа хааа

Тако исто, биће једног дана и опере стварно извођене на Месецу, али само у затвореном простору, дубоко испод површине, да би дворана имала – ех...  атмосферу...

(1)  Данас у “Данасу” на задњој страни, Басара доказује да је и он прочитао оно у празничном “Блицу” (известили смо вас) о теми да ли ће нас вештачка интелигенција надмашити, заменити, па можда и уништити. Басара има свој поглед на то, али ставља наслов “Вештачка неинтелигенција”


(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Danas-2018-01-03-Basara-veshtacka-neinteligencija.GIF)

и жали се да је пре много година знао, једноставно, напамет, неколико десетина телефонских бројева својих пријатеља, итд, а сад не зна ни један једини, јер се ослања на меморију у свом мобилном телефону, па ако га изгуби, нема више никаквог начина да их се сети.
Али не каже да ће почети да их учи напамет…

(2)  У истом “Данасу” али на стр. 8 имате писмо читаоца по имену Драгутин Ј. Савић који оштро критикује музичку критичарку “Данаса”, Зорицу Којић, тврдећи да се она у својим чланцима служи често веома претераном, грандиозно космичком реториком, а пропушта да укаже (а то би била њена професионална дужност) и на слабости у неким концертима, па и код Иве Погорелића, на пример.

Ми смо одавно приметили да је Којићева давала екстремно огромне похвале неким концертима, и то реториком која је блиска космологији и научној фантастици. На пример,

петак, 12. април 2013, на стр. 19, о једном концерту који је стварно имао и СФ димензију (“Јуријев круг”, мисли се на Гагарина, композиторке Драгане Јовановић), Којићева каже:

“оркестар титра сензибилан, попут правог васионског брода-организма, носећи читав догађај својим живим постројењем звуковља. Густо изаткано енергетско поље…”

(Добро, ово је још и прихватљиво…)

Али, 18. новембар 29013, на стр. 12, њен чланак је под насловом “Сеизмички потреси еона”, е то је стварно мало прејак наслов – земљотреси дрмају милионе година! ,

онда, 20. април 2015, на стр. 14, наслов опет мало прегрејан, “У храму васионе”, а у чланку Којићева каже:

“Попут правих инжењера људских душа, њих двојица за својим надреалним пултом подижу плиме океана које вас полагано засипају златом сунца, кошницама мехурића. Фенесова гитара разноси ваше емоције у прах над каквим космичким хридинама”  итд.

па, онда, 26. септембар 2015, наслов “Електрични космос”,

“налик зрцаљењу дијамантских цаклећих хридина једног недогледног океана-континента   (  …  )   успостављајући са нама везу као представник какве удаљене планете”.

Ми наравно навијамо за лепу и храбру, па и космичку и СФ реторику Зорице Којић, али, ипак, без претеривања и одлетања предалеко; est modus in rebus; а да ли је Иво Погорелић почео лошије да свира и да ли то треба критиковати, па, о томе заиста не знамо ништа, али, у принципу, дакле генерално, све што је лоше (ако јесте лоше…) требало би и критиковати.

(3)  У данашњем “Блицу” на стр. 22-23, читамо опет онај практично исти чланак о концертима Бгд филхармоније са музиком из СФ филмова, информације су скоро исте, само се сад каже (дакле у граматичком прошлом времену) да су одржани.

(4)  На једном другом форуму је београдски доајен СФ (и фантази, и хорор) активности Бобан Кнежевић ових дана дао, на


http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=16171.msg692701#new (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=16171.msg692701#new)

једну интересантну и потенцијално итекако значајну теоријску мисао, до које је дошао током полемике са неколико других учесника, а то је, ако смо добро разумели, следеће:

у СФ се доста често, можда чешће него у другим жанровима, догађа ко-ауторство, дакле да два аутора заједнички напишу једно дело.

Каже Бобан:

Kolaboracije su vrlo prisutne u SF-u i vrlo retke u drugim žanrovima.
U SF-u bih mogao da nabrojim bar pedeset kolaboracija vrhunskih pisaca, a u drugim žanrovima jedva da mogu da se setim ijedne.
Zašto?
Možda zbog toga što se traže dva segmenta: naučna potkovanost i literarnost pa je lakše to rešiti u dve osobe nego kroz jednu.
U SF-u imamo uprarivanje vrhunskih autora, Asimov i Silverberg, Zelazni i Dik, Elison i Edvard Brajant, Pol i Klark, pa Pol i Kornblut; Niven i Parnel, James Patrick Kelly i John Kessel...


Запажамо понуђено објашњење! Два сегмента! Научна поткованост, и, литерарност! Оба су наравно важна за књижевни успех СФ дела! О овоме тек треба добро размислити, и можда употребити неке друге термине (а не “поткованост” и “литерарност”) али је јасно шта је ту основна мисао, и свакако јесте значајан теоријски увид.

(5)  Последњи џедаји су прилично понављање епизоде 4, која је прва снимљена: опет зла империја, опет побуњеници који се боре за правду и слободу, много тога је исто, понавља се, млаћење празне сламе.
А кад би онако могло да се залети надсветлосном брзином кроз противника, да га на тај начин располовите, онда би то било битно оружје, постојали би многобројни дронови-самоубице који би само за то служили.

(6)  Сутра наставак Досијеа икс. Беше ли на Фоксу у 22 ч?
Али, не очекујемо много.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on January 03, 2018, 02:59:10 PM
Još malo da se vratim na operu 'Boemi' Đakoma Pučinija u režiji nemačkog režisera Klausa Guta. Zar nije srpski književnik Aleksandar Gatalica suprotstavio razdoblje Belle epoque i Prvi svetski rat u jednom od svojih romana? Ali Klaus Gut je otišao dalje i sa jedne strane je postavio Belle epoque kao razdoblje humanosti u kojem je čovek sa njegovim toplim srcem i osećanjima u središtu pažnje, a sa druge strane buduće vreme svemirskih putovanja i dominacije hladne veštačke inteligencije u kojem čovek od krvi i mesa, njegova osećanja možda više neće biti bitna. Klaus ima prilično pesimistički pogled na budućnost i svemirska putovanja koja će sigurno biti rizična i skupa najviše u smislu žrtvovanja ljudskih života. ABN je na tragu Klausa Guta, jer se zalaže za slanje robota, a ne ljudi u takva duga i rizična putovanja, a putovanje na Mars za koje je izvesno da će biti realizovano će sigurno biti takvo. Ono što u Gutovoj postavci 'Boema' provejava tokom celog trajanja opere su mračni organski osećaji teskobe i mučnine. I vrlo je lako setiti se romana 'Mučnina' Žan Pol Sartra. Nema sumnje da je glava Klausa Guta puna raskošnih ideja.
Ja ne gajim tako pesimistički odnos prema budućim svemirskim putovanjima i mislim da u tome glavnu ulogu treba da igra vojska. I danas se životi vojnika gube na ratištima. Zar ne bi bilo bolje da se vojnici pošalju u svemir umesto na ratišta? 
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on January 03, 2018, 05:40:41 PM
Što se tiče koncerata Ive pogorelića u Beogradu (bila su dva-jedan sa orkestrom i jedan solistički) oni su bili održani povodom nabavke novog koncertnog klavira za veliku salu Kolarca. Solistički koncert je trajao više od dva sata i bio je izuzetno uspešan. Tako su barem preneli neki mediji. Inače Pogorelić je i sam učestvovao u kupovini novog klavira za Kolarac, jer je procenat od prodatih ulaznica za  koncerte koje je držao širom sveta bio namenjen za kupovinu klavira u Beogradu. Zato je on i izabrao klavir koji je kupljen. Država nije dala ni dinar za taj klavir.
Uzgred, u koncertnoj sali Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu uvek završi neki istrošeni klavir sa Kolarca. Tamo se ne sećaju kada je poslednji put kupljen novi klavir za fakultet. Dakle, studentima i profesorima je dovoljno da imaju stare instrumente, ne treba im bolje.
Ali nije svuda tako. Na primer profesori sa Muzičke Akademije u Zagrebu su bili pitani koju marku klavira bi želeli da imaju u učionicama. Naravno kupljeni su novi instrumenti nakon što je izgrađena futuristička, moderna zgrada za fakultet tj. akademiju.  Sve do nedavno Muzička (a ne glazbena!) Akademija se nalazila na trgu Maršala Tita, ali su hrvatski nacionalisti nakon niza neuspelih pokušaja uspeli u naumu da trg preimenuju u trg Republike Hrvatske. Moralo je da bude nešto nacionalističko, a ako im je već smetao Tito mogli su da nazovu  trg po nekom hrvatskom kompozitoru, ali nacionalistički mozak ne može dobaciti tako daleko. Nekim profesorima koji rade na zagrebačkoj Akademiji je krivo i ne slažu se sa odlukom o preimenovanju trga, a među onima koji su bili protiv preimenovanja trga je i bivši hrvatski predsednik Ivo Josipović. Inače nova zgrada Akademije je izgrađena za vreme njegovog predsedavanja Hrvatskom. Brat Ive Pogorelića, Lovro Pogorelić je takođe pijanista i ima klasu na zagebačkoj Akademiji.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on January 03, 2018, 08:28:44 PM
Izgleda da je netačna informacija da država nije dala ni dinara za kupovinu klavira za Kolarac. Ministarstvo pravde je dalo novac tj. novac su dali kriminalci, a zauzvrat su dobili odlaganje krivičnog postupka. Ta vest nije baš data na sva zvona,  jer sakupljanje novca na taj način nije za hvaljenje.
Title: ruski fantazi Kolovrat, i, nastavak X Files
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 04, 2018, 03:40:11 PM
(1)  Руски епски фантази филм Легенда о Коловрату има српску премијеру вечерас у 20 ч, у Бгд Синеплекс Ушће. Чланак о томе у “Политици” на стр. 15, под насловом “Херој нације у епској фантазији”. Опет се помиње да је коштао 15 милиона долара, и то је, као, много, мада је за америчке појмове невероватно мало. Поента: није СФ.

(2)  Вечерас у десет на Фоксу, наставак X Files, вероватно са повратком неких старих фаца. Барем један од њих, The Cancer Man (онај што не испушта цигарету…) биће вероватно и веома згужвана фаца, са једно милион бора.

Title: u Danasu, Panović, Yutopija; i, X Files razočarao
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 06, 2018, 06:03:14 PM
Цењени   ,

ово су хиљаду тристоте овакве вести (ако се урачунају и оних 280 пре преласка на Арт Аниму, који се догодио 3. септембра 2006; а тог трећег септембра, прва вест на Арт Аними била је, долазак једне особе, коју знамо, из великих даљина, у Београд.

(1)   У данашњем “Данасу” па у уметнутом прилогу “Недеља” па на стр. (римски број) V, аутор чланка Зоран Пановић, наслов Yutopija, поводом тога што ће ове године бити стогодишњица настанка Југославије. Он се ту бави политичким размишљањима, али, први стубац посвећује, у знатној мери, научној фантастици.

Наиме, на самом почетку помиње како је Џорџ Орвел негативно гледао писца по имену Радјард Киплинг, који је добио Нобелову награду за књижевност 1907, а који је објавио знатан број прича фантастике, и једну СФ новелу, “Са ноћном поштом: прича о години 2000”  (“With the Night Mail: A Story of 2000 AD”, 1905), о будућности човечанства, са јаким нагласком на напредак ваздухопловства.

Затим Пановић опширно помиње онај славни футурски утопијски (са јаким елементима СФ) чланак Стојана Новаковића из 1911. године о Београду 2011. године, што у Мићиној књизи имате врло кратко и са другачијим насловом поменуто на (Мићиној) стр. 41.

(2)  ТВ серија Досије икс: наставак је, прекјуче, пуно разочарао. Сценарио није много паметан. Она (Дејна Скали) је у центру догађаја, у болници је, има нападе свакојаких визија, неко покушава да је убије али уствари не,

Фокс Молдер јури колима, стотинама километара далеко, без правог разлога, па онда назад,

једни друге држе пред пиштољем, а уствари не,

и све то само да би било занимљиво и да би се нешто дешавало,

она доспева у ону исту Молдерову претрпану малу канцеларију са постером I want to believe, добро, ОК, то је још и најбоље,

The Cancer Man (The Cigarette Smoking Man) хоће да их убије а уствари не, јер је зао а уствари није, и преко свега на самом крају тврди да је он отац (уз помоћ технологије алиена??) њиховог сина – е ту се баш залутало. И сад као чекамо да идућег четвртка сазнамо да ли тај син, који се ваљда зове Вилијам, добио неке алиенске над-људске способности, рецимо телепатију. Конфузно је, неуверљиво и слабо.

Она изгледа неприродно савршено.

У фандому смо јуче наишли на један одличан коментар; наиме на Бобановом форуму Знак сагите, на:


http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=14781.msg692848#new (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=14781.msg692848#new)

један учесник, по имену тј. надимку Томат, каже:

gledaće se, naravno, ali više zbog nostalgije nego zbog nekog super uzbudljivog sadržaja.

и то вам је отприлике то, о овом наставку серије.[/color]

Title: PS: i još nešto za danas, o dvehiljaditim godinama
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 06, 2018, 09:29:44 PM
(3)  У “Блицовом” уметнутом ТВ магазину у петак 5. јануар био је на стр. 21 чланак, потписује Миона Ковачевић, наслов “Последње дружење са Скали”, то је било наравно о Досијеу Икс и о одлуци главне глумице да ће се појавити само још у овој сада додатној сезони и не више.

(4)  Тог истог дана у “Политици” сте имали чланак, вероватно на последњој страници (али, нема пагинације) са истом темом, наслов “Џилијан Андерсон напушта Досије Икс”, потписује С. Чикарић.

(5)  И, такође у “Политици” тог дана, али на страници негде отприлике петнаестој (нема пагинације), рубрика “Култура”, биле су две ствари о будућности. Прво, као главни чланак на тој страници, нешто о сликарству, наслов је био “Скок у будућност”, а оно што нас интересује то је поднаслов, у коме се помињу аутори “из деведесетих и двехиљадитих година”. Баш тако:



(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-01-05-ovo-sad-su-dvehiljadite-godine.GIF)


Гле… дакле… па, ми сад живимо у двехиљадитим годинама? Да ли се то тако каже? Евидентно, “Политикини” лектори сматрали су да је то исправно.
Значи ви сте сада у двехиљадитим годинама.

(6)  А у доњем делу те странице, чланак о ансамблу “Коло” и српским фолклорним, народним играма, потписује Селена Ракочевић, а наслов је “Будућност традиције или куда даље”. Поента: поставља се питање да ли је могуће ишта ново, другачије, у тој области, или је све већ приказано и само мора да се понавља; има ли икаквог простора да се у нашем традиционалном фолклору нешто мења? У чланку нема назнаке шта би то могло да се мења, али, било је раније неких дискусија да би жене (у нашем фолклору) могле имати одећу која би допуштала нешто већу могућност покрета, лакше и слободније кретање. У сваком случају добро је што неко показује свест о будућности, па ето и у области где се то иначе не би очекивало – у области наслеђеног и традиционалног.

Title: kroz 2 sata, repriza TV serije Kosmos, ove nove, Nil DeGras Tajsona
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 08, 2018, 04:17:11 PM
Цењени   ,

за вечерас у 18.10 часова, а то је кроз… ух…. једно два сата… на ТВ каналу “Нешенал џиографик” имате репризу (крећу са првом епизодом) научно-популарне ТВ серије Космос: просторно-временска одисеја, главни аутор Нил ДеГрас Тајсон.

Е сад то има своју историју. Идемо редом. Био једном један заиста велемајстор популаризације науке, Карл Сеган (1934-1996) са књигом и ТВ серијом у тринаест епизода Космос, једно лично путовање изузетно (и заслужено!) успешном, године 1980; додајмо, око два милиона долара је било уложено у промоцију те серије, а онда је око 500 милиона људи широм света гледало ту серију;

ко-аутор је била Сеганова жена, Ен Дриан (Ann Druyan, 1949 – ) о којој имате на:


https://en.wikipedia.org/wiki/Ann_Druyan (https://en.wikipedia.org/wiki/Ann_Druyan)

па, тридесетак година касније (а то вам је, гле, једна трећина века) овај Тајсон (причали смо о њему), уз сагласност и помоћ те исте Ен Дриан, и уз помоћ данашњих техника компјутерске анимације које су неупоредиво напредније него онда, направио је нешто као римејк (remake), са ажурираним, најновијим научним сазнањима. Серија је добра, па ако је нисте видели раније, сад је прилика да је гледате из почетка.

(2)  “Политикин забавник” бр. 3439, петак 05.01.2018, нема СФ причу, нити ма какву другу.

На стр. 10-12, обиман чланак из астрофизике, судари неутронских звезда као извор гравитационих таласа, и, успех ЛИГО инструмената за бележење тога.

На стр. 63, фотомонтажа, астронаут лебди у орбити а, као, испред њега аутоматска пушка калашњиков, знатно увећана; ту је и дискусија, да ли би, и како, ватрено оружје радило, у свемиру. Или би застајало због замрзавања ако је у сенци, или прегревања ако је на сунцу.

(3)  Понедељак је, али не знамо има ли програма у Лази данас, или нема.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on January 08, 2018, 05:52:04 PM
Da li postoje opere sa naučnofantastičnim sadržajima Odgovor je potvrdan i to bi moglo biti posebno polje istraživanja. Prve, u neku ruku sf opere bile su komične. Na primer Jozef Hajdn je komponovao operu 'Život na Mesecu'. Ta je opera izvedena 1777. godine u komšiluku, u današnjoj Mađarskoj . U devetnaestom veku je francuski kompozitor Žak Ofenbah koji je poznavao Žil Verna  komponovao  dve komične sf opere.To su 'Putovanje na Mesec' i 'Doktor Oks'. Ali te opere su samo donekle naučnofantastične.Ofenbahove komične opere su često i političke. Na kanalu Mezzo se daje njegova opera 'Kralj šargarepa' u kojoj se na primer može videti kraljev tron u vidu sanduka za krompire. To je vrlo duhovita dosetka!
U dvadesetom veku je Lorin Mazel komponovao tragičnu operu '1984' po čuvenom istoimenom Orvelovom romanu. Ima tu još sličnih manje ili više uspelih pokušaja. Meni se kao najzanimljivija čini komična opera o androidima poljskog kompozitora Jozefa Mejera 'Kiberijada' koja za osnovu ima sf priče Stanislava Lema. Da li je 'Kiberijada' prevođena na ovim prostorima?
Evo na pimer u Pozanju su bili priredili tu operu pre nekoliko godina ( koliko je to bilo uspešno teško je reći, jer nema snimke cele opere, a treba i dobro poznavati Lemove priče iz 'Kiberijade') :

https://www.youtube.com/watch?v=5Q7gOJLR5mk

Na sajtu 'Peščanik' može se pročitati interesantan tekst Dejana Ilića u kojem on, doduše implicitno, predlaže da bi se romani Filipa Dika trebali uvrstiti u školsku lektiru. I zaista bi profesionalci trebali da sednu i napišu spisak sf romana koji bi bili uvršteni u obaveznu lektiru za učenike osnovnih i srednjih škola. Inače Dejan Ilić navodi i dva romana Filipa Dika u prevodu dr. ABN-a. Ilićev tekst je prvobitno objavljen na sajtu 'Školegijum' :

http://pescanik.net/haos-koji-nadire-kosmarni-svetovi-philipa-k-dicka/


Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on January 08, 2018, 10:41:30 PM
Jedna ispravka- operu 'Kiberijada' je komponovao Kšištof (ne Jozef) Majer.
Priče Stanislava Lema iz zbirke 'Kiberijada' zovu i sf pričama i bajkama robota ili robotskim bajkama.
Na Vikipediji su date bitne informacije o operi. Evo linka:
https://en.wikipedia.org/wiki/Cyberiada_(opera)

Nažalost, izgleda da nema srpskog ili hrvatskog prevoda 'Kiberijade' Stanislava Lema.
Title: Basara gleda 1100 godina u buducnost
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 09, 2018, 11:30:30 AM
Хвала на информацијама, Славо, то је читава једна пространа област коју мало ко студира.

Вест:

у данашњем “Данасу”, на стр. 24 (а то је задња), Светислав Басара чини скок хиљаду и сто година у будућност, и замишља како би изгледало снимање српске ТВ серије Немањићи, али, римејка, године три хиљаде сто осамнаесте:


(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Danas-2018-01-09-Basara-TV-Nemanjici-3118-godine.GIF)

и додаје, “уколико … прекостанемо још један миленијум”. Ово је, за Басару, необично велика количина оптимизма, јер он ту чини претпоставку да ћемо тада постојати или барем да таква могућност постоји.

Наравно он то окреће на политику, идеологију, па, као, наш менталитет, итд; између осталог, претпоставља да би глумци били у неким дроњцима, бедно обучени. Зашто? Ех, зашто? (Да се послужимо Басариним честим маниром: е, о томе “зашто”, размислите сами.)

Узгред, 1100 година је више него један миленијум; 1100 година је једанаест (а не десет) векова.

Али, није се досетио да би снимање могло бити на Месецу или на Марсу, где мач, штит, и оклоп имају мању тежину па их је лакше носити на себи (али имају исту масу, па је подједнако тешко мачем замахнути, и мач подједнаком јачином, као овде на Земљи, тресне противника). Око шест пута је слабија гравитација на Луни… али, инерциона маса предмета остаје иста. Није исто маса и тежина.

Такође се није досетио да тада вероватно неће бити потребни ни глумци, нити ма какво снимање, нити камера, него ће свако моћи да нареди свом компјутеру да овај генерише комплетан филм, ма које врсте и садржине, по жељи, одмах. То, ако електронска анимација буде толико добра да се не разликује приметно од “људски” сниманог филма.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on January 09, 2018, 04:32:14 PM
Poštovani ABN,
prvu epizodu serije 'Nemanjići' je mnogo ljudi komentarisalo na Internetu. Uglavnom im se prva epizoda nije svidela. O toj seriji kao i o seriji 'Senke nad Balkanom' je bilo reči u jednoj od emisija 'Da možda ne'. Link za tu emisiju je dao Ghoul na njegovom blogu.
E sad, to preterano bavljenje prošlošću i stalno vraćanje u prošlost nije dobro. Nedavno je u emisiji 'Književni dijalozi' Aleksandar Gatalica ugostio pisca Zorana Živkovića. Živković se požalio kako on u Srbiji nikada neće biti mainstream pisac, jer se on u svojim delima ne bavi istorijskim temama. Bilo je u njegovom glasu i izvesne ljutnje. Gatalica je za roman 'Veliki rat' dobio nagradu. Naslov romana je, po mom mišljenju, preteran, ničeovski. U ratu nema ničeg velikog. Ne treba to slaviti.
Zoran Živković tvrdi da mi živimo naučnu fantastiku u ovom, sadašnjem vremenu. To je još jedan razlog više za uvođenje sf literature u obaveznu školsku lektiru.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Ghoul on January 09, 2018, 06:30:16 PM
ugostio pisca Zorana Živkovića. Živković se požalio kako on u Srbiji nikada neće biti mainstream pisac, jer se on u svojim delima ne bavi istorijskim temama. Bilo je u njegovom glasu i izvesne ljutnje.

ah, siroti dr zoća, večito nevoljen, nehvaljen, neslavan, nepopularan... nikako da postane prorok u svom selu!
srce mi se cepa svaki put kad u svakom bogovetnom svom intervjuu počne da kuka koliko ga nedovoljno mnogo cene u njegovom selu... ceo svet priznaje njegovu genijalnost, samo srbija - ne!
šmrc.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on January 09, 2018, 11:06:42 PM
Meni dr. Zoća ne deluje kao da je egoistična osoba. On potpuno opravdano ukazuje na višak istorije u srpskoj književnosti i precizno zapaža da to nema veze sa umetnošću, već sa politikom. On jednostavno ne želi da piše po diktatu kako bi postao popularan u svom selu, već želi da piše, moglo bi se reći, iz želje za ličnom slobodom. Da li je ta želja egoistična? U neslobodnim društvima, u tiranijama, želja za slobodom i kreativnim izražavanjem nije, u najmanju ruku, poželjna.
Sigurna sam da dr. Zoća ne misli da je genijalan.
Evo linka za intervju- po meni je najbitniji deo od desetog do dvadeset petog minuta ( čini mi se da su malo 'ispeglali' ceo intervju tj. da nisu dali sve-ali  budimo zadovoljni i mrvicama):

https://www.youtube.com/watch?v=4P6VtW6eu00

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Ghoul on January 10, 2018, 03:57:31 AM
budimo zadovoljni i mrvicama):

ja nisam zadovoljan mrvicama njegovog talenta, tako da - neka, hvala.
svaki njegov intervju je repete prethodnog.
ne primetiti njegov egoizam i njegovu monomaniju i samoljubivost i napadno lažnu skromnost - znači ne videti ništa.

nego, za abn-a, izašla je jedna prognoza predstojeće američke budućnosti, kroz predsednike, ratove itsl, pa evo, pošto se pominju robotski ratovi:

(http://i63.tinypic.com/2jd0tux.jpg)

ne tražite mi autora, nije se potpisao, širi se fejsbukom ovako kako je, ako baš poželite da metnete u fusnotu nekog svog 'naučnog' rada - guglajte...
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Lidija on January 10, 2018, 07:58:17 AM
E sad, to sa talentom je čupavo: na subjektivnoj strani, ljudi su skloni da talent prepoznaju samo u onom što im estetski prija. Na objektivnoj strani, postoje mnogi parametri za procenu talenta, a što se ZŽa tiče, dosta kompetentnih ljudi se slaže da on talenta ima. Recimo, Majkl Murkok:   


https://www.theguardian.com/books/2006/feb/04/featuresreviews.guardianreview15
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on January 10, 2018, 03:41:14 PM
Svako ima svoj pogled na svet i gleda kroz svoje naočare. Živković u svojim pričama i romanima u centar pažnje stvalja pojedince, civile  koji su se našli u neobičnim situacijama. Njemu je pojedinac bitniji od grupe. Dakle, individuu stavlja ispred kolektiva. Ja ne bih rekla da je Živković egoista, već pre individualac, a to se ogleda i u njegovim delima. Individualnost je veoma bitna za umetnički način izražavanja, a konkretno za pisca, pripovedanja. Jednostavnost izražavanja ima dve strane medalje. Nekada je ona skopčana sa pomanjkanjem talenta i nedostatka obrazovanja pisca u području književnosti, a nekada je skopčana sa željom pisca da na što jasniji način čitaocu prenese svoje zamisli.
I da dodam da sam svoje viđenje o Živkovićevim delima i njemu kao pisca formirala isključivo na osnovu čitanja. Dakle, to je viđenje iz ugla čitaoca laika.

Title: Skrobonja čita upravo onaj SF roman roman koji i prevodi
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 10, 2018, 03:47:22 PM
Хвала на информацијама и на линку.

(1)  У данашњем “Данасу” па на дну последње странице имате ону њихову уобичајену рубрику “Читам, слушам, гледам”, где редакција постави некој личности (углавном из области културе) то увек исто питање, чији смисао је отприлике: шта од књижевности сада читате, шта од музике слушате, и, шта од филмова или ликовне уметности сад гледате? Простор за одговор је строго ограничен, то су три једнака малена усправна правоугаоника, који имају висину 55 милиметара, а ширину само 30 мм. Реално ту има места само за тридесетак речи максимално, дакле одговори морају бити врло кратки. Неки појединац се ту појавио и више пута,
на пример Павле Зелић четири пута (датуми су
2014 04 05,
2015 08 11,
2016 02 23, и,
2017 10 30)

а Скробоња двапут, а данас је трећи пут (датуми су
2015 11 18,
2017 09 18, и, данас,
2018 01 10)

и, ето, данас Горан Скробоња, за кога је напоменуто да је књижевник и преводилац (као што и јесте), каже да чита шести део СФ серијала Пространство, који управо баш сад и преводи, за “Лагуну”.

То је један серијал романа, новела и прича, у коме човечанство у будућности има насеобине на разним планетама Сунчевог система, али се догађају и сукоби тих разних насеобина и Земље, а осим тога, откривамо и мрежу, коју су нам ванземаљци оставили а ми је користимо, за много бржи транспорт, до разних делова галаксије, дакле тема која је и раније виђана у СФ. Аутор је потписан као Џејмс С. А. Кори (James S. A. Corey, Expanse, 2011 etc.), али уствари то су двојица писаца са заједничким псеудонимом.

Дакле то што преводи, то и чита, а шта гледа? Добијамо одговор: гледа ту исту ТВ серију, Пространство, у продукцији SciFi канала.

(2)  На тој истој страници “Данаса”, али, горе, Басара у својој колумни опширно помиње забавну и интересантну идеју, која се прекјуче, у понедељак 8. јануар, под насловом “Ко нам брани да будемо авангардни?” појавила у “Данасу” на стр. 4, да споменик Стефану Немањи, испред београдске старе централне железничке станице на Савском тргу, буде једна гигантска усправна виљушка, у боји злата, висока једно 20 метара; идеална да се туристи сликају испред ње; али та идеја је на конкурсу одбијена; аутор идеје ове је архитекта Југ Церовић који тренутно ради у Паризу. Ово би наравно била алузија, у духу ауто-ироније можда, на оно наше легендарно да су наши феудалци имали златне виљушке у вековима кад су европски феудалци јели прстима… Басара каже да је против те идеје, али ипак јој даје кисеоник публицитета, а наслов Басариног чланка данас је “Златно недоба” што је ваљда Басара-ијанска изврнута алузија на Златно доба, оно из разних утопијских и аркадијских легенди. Неко ће можда бити увређен том идејом, да златна виљушка буде споменик Стефану Немањи, али, вероватно би се током следећих сто година барем милион туриста сликало испред тог споменика!

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on January 12, 2018, 10:39:23 AM
Evo jedne vesti koja se uklapa u ABN-ove vesti, jer je vezana za lokalne medije. Naime, juče je u emisiji ' Pres i ja',  koja se emituje svakog četvrtka na prvom programu televizije Vojvodine, bilo reči o stogodišnjici osnivanja Jugoslavije i o potrazi za vanzemaljcima. Gost u studiju povodom druge teme bio je jedan fizičar koji je jedan od urednika bloga 'Nauka kroz priče'. Taj blog na dobar način popularizuje nauku.
Urednik emisije ' Pres i ja' Zoran Panović je, eto, u jednoj emisiji povezao jednu istorijsku i jednu futurističku temu.  U intervjuu sa fizičarem je spomenuo i roman Artura Klarka 'Susret sa Ramom', a u vezi jednog neidentifikovanog letećeg objekta u obliku cigarete koji se nedavno pojavio u Sunčevom sistemu. Pričalo se i kako Amerikanci daju novac na potragu za vanzemaljcima i to je kao tajno, a nisu spomenuli program 'Seti', koji uopšte nije tajna.
Title: ipak i jedna pohvala za Blade Runner 2049, itd
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 12, 2018, 07:30:56 PM
Хвала на информацијама, Славо. Било би корисно ако су то окачили и на Ју-тјуб.

(1)  У данашњој “Политици”, на стр. 12, имате информацију о “Порталибрисовом” издању драме Кроз милијон година, али, не наводе средње слово аутора (а важно је, јер постојао је и други Драгутин Илић…) и не кажу да је драма преведена недавно на енглески и превод окачен на нет.

(2)  У данашњем “Данасу” на задњој страни па на дну, у рубрици “Читам, слушам, гледам”, млади писац Младен Марковић каже да гледа филм Блејд ранер 2049. Даје и образложење: “Нисам очекивао такву лепоту. Холивуд је коначно уложио огроман новац у нешто што није пуки блокбастер, већ уметничко дело.”
Па добро… Блејд ранер 2049 има, на махове, заиста велико визуелно богатство, али, сценарио је у основи не-много-паметан, тај њихов народно-ослободилачки покрет репликаната, који желе да се размножавају као и ми, и да стекну права као и ми – неуверљив је, а остарели Рик Декард дефинитивно им није Тито. Осим тога, нама је сасвим јасно да свет у години 2049, дакле кроз само 31 годину, неће тако изгледати…

(3)  Видели смо јуче (четвртак, у 22 ч, на каналу Family premiere) другу епизоду једанаесте сезоне, дакле наставка, Досијеа Икс. Мало је боља, јер је изостављено оно о њиховом а уствари не баш њиховом сину (за чије зачеће је, као, ДНК дао The Cigarette-Smoking Man, а не Фокс Молдер).

Настављају да помињу поједине детаље из најновије америчке политичке историје, па и садашње ситуације.

Добро је што ову серију гледамо кад и цео свет.

У овој епизоди, светску заверу воде неки који преснимавају људски ум (али, поробљен) у компјутер, и онда употребљавају тако ухваћене умове за неке непоштене циљеве; један од тих заробљених је један од оне тројице “усамљених револвераша” (“The Lone Gunmen”) који су знатно помагали Скали и Молдеру у неким ранијим сезонама, а који су онда погинули да би спасили човечанство.

Тај један, Ричард Ленгли, каже да му је одвратан такав живот у дигиталном ропству, јер, на пример, кад погледа звезде на небу, јасно види да су пројекција, и то лоша; види се да су лажне… зато он тражи да га угасе и избришу из компјутерске меморије. У једној сцени, Дејна Скали одшрафљује те котурове са дигитално-робовласничком меморијом, и то је баш, баш паралелно оној легендарној сцени у филму 2001, одисеја у свемиру (2001, A Space Odyssey, 1968). То подударање није могло бити случајно, уверени смо да је хотимице, то је омаж. Шармантно!

Али много тога у епизоди је лоше, неуверљиво и слабо.

(4)  “Политикин забавник” бр. 3440, петак 12.01.2018, нема СФ причу, али има на стр. 58-59 причу “Нови власник”, аутор Доналд Бартелми, као, у великом граду, зграда са становима за изнајмљивање, али нови власник мрзи станаре и гледа да им закида на свему, и да их истера.

На стр. 7-9, космологија, да ли је биг бенг био само специјалан случај црне рупе. Астроном Роберт Ман.

На стр. 17, маштовити споменици уграђени у улице неколико градова.

Стр. 22-24, необични британски филм Пуковник Блимп снимљен је, иако се Черчил противио, у време рата. Сазнајемо да су Немци имали “црну књигу” кога да ликвидирају после освајања Британије, између осталог и све оне који су водили пропаганду против нацизма, па се ту нашао и један стриписта који је цртао подсмешљиве стрипове “Хит и Мус” о Хитлеру и Мусолинију.

(5)  Петак је а још нисмо успели да пронађемо програм Лазе за понедељак тј. за остатак јануара. Добро, био је први јануар, па, био је и други дан српског Божића, али, пред нама су још три јануарска понедељка.

Title: Re: ipak i jedna pohvala za Blade Runner 2049, itd
Post by: angel011 on January 12, 2018, 09:40:15 PM
(5)  Петак је а још нисмо успели да пронађемо програм Лазе за понедељак тј. за остатак јануара. Добро, био је први јануар, па, био је и други дан српског Божића, али, пред нама су још три јануарска понедељка.[/size][/color]

Sa Fejsbuka:

15. januar, 19h, Tribinska sala:

STAR WARS: Poslednji Džedaji


Ko su poslednji Džedaji i zašto?
Da li je ovo bolji film od BudŽenja Sile? Da li je ovo Star Wars? Ko su roditelji od Rej?
Da li je Kajlo Ren zao?
Zašto ocena publike na Rotten Tomatoes nije bitna?

Ta i druga pitanja ćemo možda obraditi na tribini, ali sigurno ćemo se dobro zabaviti!

Vodi: Miljan Tanić
Učestvuju: Staša Koprivica, Stevan Filipović, Jovana Ljubić
Uz prisustvo: Sile

Sa sajta Doma Omladine:

ПОНЕДЕЉАК, 22. ЈАНУАР 2018. У 19:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА

ТРИБИНА: ФАНТАСТИКА У КЊИЖЕВНОСТИ 2017.


Трибина друштва љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“
Модератор: Жарко Милићевић

Придружите нам се у претресању плодова 2017. године: ко су били номиновани за Хуга, Небулу, Goodreads, Locusa, Артура Кларка, BSFA, Филипа Дика и многе друге. Да не останемо дужни ни јавности овдашњој, проћи ћемо и кроз српску продукцију књига фантастике, номинације за НИН-а, књижевне часописе.

Poslednjeg ponedeljka je, po običaju, Čitaonica, a ovog meseca je na redu "The Sudden Appearance of Hope" (Claire North).
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on January 12, 2018, 11:39:36 PM
Nadam se da neće biti zamerke, jer evo jednog linka za jednu političku priču, koja igrom slučaja ima veze sa sf romanom 'Da li androidi sanjaju električne ovce?' : https://m.youtube.com/watch?v=_4sLMwdpF9U
Title: Dragoljub-Draža Igrošanac u Danasu; drone swarm, itd
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 13, 2018, 07:40:29 PM
Хвала на информацији, ангел 011. Сад знамо програм ЛК за остатак јануара.
Хвала на линку, Славо.

(1)  У данашњем (и сутра је на киосцима) “Данасу”, па у уметнутом прилогу “Недеља”, па на стр. XI, Драгољуб тј. Дража Игрошанац представља једну књигу из енглеске епохе пред-романтизма; та књига је код нас изашла у издању клуба “Гавран“ (е то већ звучи мало Едгар-Алан-По-овски...), у жанру је хорор фантазије, изразито готске; неки историчари књижевности ће рећи да је то први готски роман у историји енглеске књижевности.
Аутор је Хорас Волпол

(још зван и Хорације тј. Хорејшио Волпол; а то презиме многи људи данас изговарају, на енглеском, заправо, Волпоул...  дакле са дифтонгом “оу”;

гле, он је умро исте године кад се Мери Шели родила...),

наслов романа је Отрантски замак, превела Милена Дасукидис. (Horace Walpole, The Castle of Otranto, 1764)

Нама познати др Дејан Огњановић (Ghoul) у својој Поетици хорора опширно говори, на стр. 97-111 и другде, о Волполу и Отрантском замку, али не из оне перспективе, не из оног угла гледања, како је то АБН предавао својим студентима.

Град Отранто стварно постоји у Италији, заправо Јадранско море почиње једним узанијим делом који се зове Отрантска врата, или Отрантски теснац; хм, стара тврђава, тамо, донекле личи на поједине куле Калемегдана;

у роману, у малој краљевини Отранто, после једног од крсташких ратова, часни краљ Алфонсо Добри (Alphonso the Good) настрада тако што га отрује зли Дон Рикардо; ово успе, можда зато што је Дон Рикардо обећао Светом Николи (да, свецу, на небу…) да ће материјално да помогне Цркви, наиме, финансираће изградњу једне цркве и чак два манастира; па, рекло би се да је светац ово прихватио, али уз једно мистично пророчанство. Много година касније, али ваљда још увек у дванаестом веку, Дон Рикардов потомак, зли краљ Манфред нада се да власт пренесе једног дана на свог сина Конрада, и на још даље потомке, дакле, да се његова лоза одржи; али, натприродне силе активирају оно пророчанство, Манфред буде оборен, а један скромни момак попне се на власт, а на крају се небеса отварају и Свети Никола потврђује, кроз облаке, да је на престо сад дошао праведни, истинити наследник.
Карактеристични, препознатљиви призор из Отрантског замка је онај кад на Конрада, несуђеног наследника, падне један гвоздени шлем (кацига), део дакле витешког оклопа, и то са украсним црним перјем, али натприродно огроман, гигантски, страховито тежак, који се ту материјализовао из ваздуха, и згњечи га, тако да Конрад остаје на месту мртав. Тиме је лоза Манфредова пресечена.

Дража даје свој поглед на тај готски хорор-фантази роман, и даје обиље информација о писцу, итд. Наднаслов је тешко разумљив (“Пут до канона”), а наслов је поприлично укриво испао (“Родоначелник готског романа на српском”, то би могло свакојако да се схвати; на пример, могао би неко помислити да то значи да је тек сад, по први пут, на српском; али, колико знамо, Отрантски замак je и раније објављиван на српском, али нисмо сигурни кад; колега Огњановић ће то боље знати него АБН).


(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Danas-2018-01-13-D-Igroshanac-o-H-Volpol-Otranto.JPG)

Само да прецизирамо, тај роман није научна фантастика.
Није научна фантастика. Није.

Али јесте имао велику улогу у историји енглеске књижевности.

(2)  Такође у истим новинама, у истом прилогу, али на стр. VII, Алексај Кишјухас опширно говори о сада модерном појму “лажне вести“ – „фејк њуз“  (fake news), али, у том контексту, главнину првог ступца (и слику, у средини) посвећује оном Орсон Велсовом блефу са радио емисијом, 1938. године, о тобожњој инвазији Марсоваца.

(3)  … а на стр. 16 прича се, да се по Београду можда постављају камере за такозвани интелигентни видео-надзор.

(4)  И опет нешто за хорористе, у “Политици” (требало је раније да вам јавимо… пардон…) на стр. 6-7, под насловом “Монструми су моја фамилија”, интервју, режисер Гиљермо Дел Торо,

 -- да ли је тај Облик воде нешто као Чудовиште из Црне лагуне?? (Creature from the Black Lagoon, 1954) --

али, гле, ту је и научна фантастика, наиме, Франкенштајн, и слика Франкенштајновог створа, и наведено је да Дел Торо “за књигу Мери Шели о Франкенштајну каже да је најбитнија у његовом животу”.

(5)  Промаче ли – учинило нам се – нека вест да је руску војску негде тамо на Блиском Истоку (енгл. Middle East) напао рој наоружаних дронова?
Рој дронова?
Дакле, летећих робота? A drone swarm?

Од оног Теслиног даљински контролисаног бродића на базену у парку – далеко стигосмо…

То би било то, за данас. -- Срећни празници свима, срећна и српска Нова година, онима који је славе!

Title: PS, E baš vam hvala i na slovenačkom, i, 50 god Odiseje 2001
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 14, 2018, 12:55:13 PM
Заборависмо јуче:
(6)  у овом сад “Данасу”, на стр. (римски број) X, имате, под насловом “Смрт банди, слобода Југославији” информацију, потписује К.Л.Д, да ће роман Марка Видојевића (средње слово не знамо) Е баш вам хвала бити објављен и на словеначком језику.

и (7)  да ли је сад 50 година од филма 2001: одисеја у свемиру?

Па, немогуће… па, није ваљда прошло… пола века?!!

Title: ABN, odbijeni rad, Kako misliti isto što i svi ostali
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 14, 2018, 02:17:26 PM
Александар Б. Недељковић
Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет, Катедра за англистику


КАКО МИСЛИТИ ИСТО ШТО И СВИ ОСТАЛИ: ПРИРУЧНИК ЗА ДОДВОРАВАЊЕ ЧАРШИЈИ

Апстракт: циљ нам је да размотримо шта значи подела на „високу (елитну, озбиљну) књижевност“ и на „жанрове фантастике“ који су наводно „популарна, масовна, забавна, тривијална књижевност, субкултура“. Наше објашњење, до кога долазимо, било би, да неки књижевници искрено верују у такву поделу, али, неки други не, него само рачунају да се тако придруже доминантној парадигми. Размотрићемо и необични појам „књижевна фантастика“ као и шаљиво-озбиљни појам „академитис“ који се недавно појавио.

Кључне речи: висока књижевност или фантастика

„ИМАМ СИМПАТИЈА И ЗА ВАС“. – Дешава се, кад буде књижевно вече, или неки други разговор о књижевности, да неко од учесника крене са својим виђењем поделе књижевности, овако: да се књижевност дели на високу, и, жанровску. Недавно, крајем пролећа године 2016, у Београду, у такозваној Римској дворани код Калемегдана, један наш чувени књижевник     (((   фуснота 1:  Његово име добро памтимо, али нећемо казати, из разлога поштовања. )))    је то рекао, на вишедневном скупу баш љубитеља фантастике, научне и друге, овим речима (цитирамо приближно, по сећању): „Морамо имати у виду, наравно, пре свега високу књижевност, али ја имам пуно наклоности и симпатије и према вама у жанровима фантастике“.
Хвала му.
Та његова реченица је наша тема, јер, заслужује помнију анализу.
Постоји, дакле, висока књижевност.
Али он има симпатије и према нама. У жанровима фантастике.
Тиме нас је он, у суштини, обавестио да су жанрови фантастике ниска књижевност. Дало би се претпоставити да је са тим циљем и дошао на наш вишедневни скуп.
Касније је један студент драматургије, који је присуствовао том скупу, Михајло М. Витезовић, поменуо да је била збуњујућа изјава о подели књижевности на озбиљну и жанровску, јер онда је и Хомерова Одисеја, која је препуна фантастичних елемената, безвредна књижевност.

ВИСОКА КЊИЖЕВНОСТ. – Термин „висока књижевност“, тако употребљен, није од јуче. Поједини добронамерни посматрачи приметили су још пре знатног броја година да се тај термин користи да се омаловаже и одбаце (оправдано, или не) поједини жанрови. Тако, на пример, критичар Васа Павковић је још 2005. године указао на овај проблем:

почетак цитата:
Много што шта у српској књижевности није на правом месту, па тако не чуди ни што је место тзв. жанровске литерартуре сасвим недефинисано. Довољно је упутити поглед према суседној хрватској белетристици па се сетити колико су, с правом, цењени један Горан Трибусон или Павао Павличић. Потоњи је још у време постојања Југославије, за један од својих слабијих кримића, „Вечерњи акт“, добио и НИН-ову награду, док су у српској књижевности писци који пишу „из жанра“ по правилу персоне нон грата.
Зашто је то тако?
Зато што и у жанровској области о месту писца и његовог дела у овдашњој јавности најчешће одлучују, бар што се медија тиче, они који су с литературом повезани пупчаном врпцом факултетске каријере, што по правилу подразумева, избегавање не само жанровске књижевности него и било чега другог што искаче или одскаче из, односно од тзв. високе књижевности. (Павковић 2005: II)
крај цитата.

Потом у свом чланку Павковић набраја неке ауторе који, по њему, заслужују пажњу. Али, ако нас сећање добро служи, овај његов покушај пре више од десет година није донео неке велике резултате, ситуација ни данас није боља.
Није у питању само нека провинцијалност Србије, и у Немачкој постоји израз „висока литература“. То они кажу „хох-литератур“, Hochliteratur, а на Интернету је дефинишу као ону која је као таква препозната „у школи, и науци; супротно је тривијална литература“. (види: висока литература)
Наравно, мора се признати истина, да велика већина дела научне фантастике, и књижевне и филмске, јесте веома лошег квалитета, и јесте тривијална; али, и у другим областима је тако. Ово је познато као Стерџенов закон: „Деведесет посто научне фантастике је лоше, али деведесет посто свега је лоше“.    (((   фуснота 2:   Тако је то формулисао СФ писац Теодор Стерџен (Theodore Sturgeon) негде око 1951. године. Али, нешто слично рекао је још писац Радјард Киплинг, око 1890. године: „Четири петине свачијих радова мора бити лоше, али због оног преосталог, доброг, исплати се трудити се“ (превод наш).    )))
Треба увек имати на уму не само лоше и осредње, него и оно што је, у жанровима фантастике, најбоље; не одбацивати in toto целе жанрове.

ОЗБИЉНА КЊИЖЕВНОСТ. – Неки други деле књижевност овако: на озбиљну, и жанровску.
То наравно имплицира да је жанровска неозбиљна.
Најновији пример таквог става налазимо, не на српској, него на енглеској књижевној сцени. Наиме, канадски и британски писац епске фантазије Стивен Ериксон (то му је псеудоним) боравио је у Београду као гост на манифестацији „Беокон“ која је позајмила име од некадашњих београдских годишњих конвенција научне фантастике, али је данас, под окриљем јапанске Сакурабане, углавном конвенција игрица, фантазије и костимирања, косплеја. Том приликом Ериксон је дао и интервју. Нисмо сигурни колико је превод добар и није ли скраћиван (утолико пре што у тексту има и очигледних словних грешака), али, на основу онога што у тексту видимо, стекли смо утисак да се Ериксон помирио с тиме да научна фантастика није озбиљна књижевност – а ипак се понекад бави и њом:

(питање новинара) Да ли је епска фантастика на неки начин савремена бајка?
Ериксон: Нисам сигуран. Ако се књижевност посматра као једно дрво, бајке и фантастика су његово дебло. Корење тог стабла су легенде, фолклор и митологија. Разни жанрови попут озбиљне књижевност (sic), научне фантастике су у суштини гране тог стабла. Многи читаоци тако почну од грана и онда се спуштају ка деблу. Неки се зауставе на средишту дебла које је епска фантастика, а неки наставе дубље да истражују корење свега тога: митове, легенде и бајке. Наравно, у епској фантастици има у елемената (sic) бајки и фолклора, али не може се повући знак једнакости. ( … )
(питање новинара) На чему тренутно радите?
Ериксон: Управо пишем научнофантастични роман. Не бих да залазим у детаље, али мислим да ћу га завршити у фебруару. А онда се опет враћам епској фантастици.

У овој његовој метафоричној слици књижевности као дрвета, озбиљна књижевност је једна грана, и само та је озбиљна, а (морамо закључити) све остале гране, па баш и научна фантастика (коју он изричито помиње) су неозбиљне. Интересантно је да он јасно каже да ће написати један роман у СФ жанру, а онда се вратити епској фантастици, што би значило, вероватно: фантазији мача и врача, хероја на коњу, итд.

ВРЕДНОСТ, ТУЖАН КРАЈ, И ПОРУКА. – Централно питање науке о књижевности, а то је аксиолошко питање, питање у чему се састоји вредност књижевног дела, никада неће бити до краја решено; природне науке ту немају посла, јер немају шта да измере или сниме, а друштвене науке могу само да трагају за неким интерсубјективним консензусом већине компетентних читалаца. Па, чак и ако хрватски колега Владимир Бити посвети у свом Појмовнику сувремене књижевне и културне теорије чак девет целих страница ситног збијеног текста појму „вриједност“, опет ништа није тиме решено. (Бити 2000: 553-562)    (((  фуснота 3:   Додајмо да Бити уопште нема одредницу „знанствена фантастика“ коју бисмо у једном хрватском лексикону могли очекивати. Нити одредницу фантастика, нити фантазија. Нити научна фантастика.   )))
У некој далекој будућности, ако нека веома нетрпељива верска или политичка група освоји свет и, коју стотину година након тога, кад учврсти власт, једноставно спали сву нашу књижевност и уметност, што би итекако могло да се деси, тада ће бити све заувек „решено“.
Међутим постоје људи који су већ сада сасвим сигурни.
Наиме, један наставник српског из једне школе, својевремено, пре тридесетак година, нам је рекао, дефинитивно, у чему се састоји књижевна вредност; дао је формулу јасну, једноставну и коначну, незаборавну. Он је то набројао; вредност књижевног дела чине следећи елементи: „психологија ликова, лепи описи природе, тужан крај, и порука“.
Не, он се није шалио, нимало, он је то рекао сасвим озбиљно.

КВАЛИТЕТ ЧИТАЛАЦА. – Један говорник на поменутом скупу у Римској дворани    (((   фуснота 4:  И опет, забележили смо име, али нећемо казати.  )))     нас је обавестио да просечни жанровски читалац „не изазива себе“ читањем разних дела, из разних епоха и жанрова, и не зна шта је то хетеротопија, него, чита само исто па исто, свој жанр и ништа друго, зато је то мање квалитетан читалац.
Дакле он је дошао да нас обавести да није у питању само лош квалитет наше литературе, жанровске, него и лош квалитет нас, жанровских читалаца.
Наравно постоје читаоци разних ступњева образовања, знања, интелигенције, начитаности, различитог друштвеног и економског положаја, националне, верске и политичке припадности (ако је имају), итд, али, да ли је то неизбежно у вези са жанровима? Или су жанрови ипак донекле и ствар индивидуалног интересовања за ову или ону тематику? Ово је питање које би се могло, у друштвеним наукама, проучавати. Шта читају (и које филмове гледају) најшколованији, најинтелигентнији, најбогатији, или – најпоштенији? Мушкарци, и жене? У СФ фандому, годинама се понављала теза, наводно заснована на неким статистикама, или напросто на спонтаном утиску, да научну фантастику читају углавном одлични ђаци, и, више дечаци, него девојчице.

МИ КАО СОЦИЈАЛНА ПОЈАВА. – У Београду, на Филозофском факултету, на Одељењу за етнологију и антропологију, пре неколико година посвећена је пажња научној фантастици као социјалном феномену. Били смо на једном њиховом научном скупу, који је био назван „Наш свет, други светови; антропологија, научна фантастика и културни идентитети“, 11. децембра 2009. године; програм са апстрактима на српском и паралелно и на енглеском објављен је као мала засебна публикација (Жикић 2009). Наредне године објављен је и зборник са ове корисне и важне конференције (Жикић 2010).
Али морамо схватити: они су антрополози, проучавају нас, припаднике разних фандома фантастике, као социјалну појаву, као примерке или узорке за друштвену анализу. Последњи од учесника на конференцији тог дана, професор Данијел Синани, довео је нас фантастичаре у контекст разних квази-религиозних култова који чекају ванземаљце итд; а објавио је касније и књигу о овоме, са помало ироничним насловом НЛО религије (Синани 2014).
Свака фантастика, па и СФ, несумњиво постоји и као друштвена појава, коју антрополози имају право да проучавају. А у фандому наравно има и доброг, и лошег.

АМБИГУИТЕТ. – На поменутој конференцији фантастике у Римској дворани, чули смо да је за једно своје дело, наводно „препуно амбигуитета“, писац Казуо Ишигуро наводно дао изјаву отприлике у смислу, „плашим се да ово не буде схваћено као научна фантастика…“ па му је јавно одговорила списатељица научне фантастике али и фантазије Урсула Ле Гвин, изгрдила га.
Додали бисмо да термин „амбигуитет“ звучи веома академски, али заправо није особито користан за вредновање СФ књижевности; јер, ако у неком прозном делу на крају не знамо шта се десило, од неколико понуђених могућности, и да ли се уопште ишта десило, него је све магла и нејасноћа, то не мора бити допринос књижевној вредности, поготову не у научној фантастици; ако књижевник вешто ствара нејасноћу, спретно замути воду, то је можда доказ његове личне вештине, али, зашто би то читаоца интересовало. У аксиолошком погледу, амбигуитет је, барем нама, прилично ирелевантан. Али јесте противан суштини СФ жанра, који је сазнајни, когнитивни жанр, фундаментално усмерен ка жељи за знањем.    (((   фуснота 5:  Суштински основни став љубитеља научне фантастике био би: желим да знам! На енглеском то би било, I want to know! на италијанском, vorrei sapere!    )))

ИЛИ ПОПУЛАРНА (СУБКУЛТУРА), ИЛИ УМЕТНИЧКА. – Београдска професорица Тања Поповић и њених петоро сарадника у свом итекако значајном и корисном Речнику књижевних термина дају преглед многих мишљења и ставова, при чему се не опредељују увек за само једно мишљење као најбоље, па, између осталог, у свом интересантном и богатом чланку ФИКЦИЈА (Поповић 2007: 219-220), нуде поделу на „две велике групе: популарну фикцију или забавну књижевност (нпр. научна фантастика, детективски роман)“, то би било једно, а као супротност наводе, не оно што би било логично – непопуларну и досадну, него, „уметничку фикцију (нпр. романи М. Пруста и В. Вулф)“.    (((   фуснота 6:  Узгред, додајмо да је баш у тој одредници, на тој страници, у првом ступцу сакривен један изузетно важан податак, а то је, колику дужину мора имати прозно дело да би се могло сматрати за роман. Тања Поповић и њени сарадници заслужују сваку похвалу зато што су овај податак, који се иначе у теоријама књижевности јако ретко и тешко налази, унели у свој Речник. То је нама важно. А о питању да ли су Марсел Пруст и Вирџинија Вулф врхунска књижевност али непопуларна и досадна, нећемо се изјашњавати!    )))
Ово треба сагледати у контексту њиховог предговора, који је итекако релевантан за нашу тему, а где они кажу: “популарна дела махом се крећу у оквирима жанр литературе, детективских романа и научне фантастике, а главни догађаји одвијају се у субкултури” (ibid, стр. 5).

ВИСОКА (ЕЛИТНА) И НИСКА (ПОПУЛАРНА, МАСОВНА, КИЧ); ГЛАВНИ ТОК, И ГЕТО. – Такође у Речнику књижевних термина проф. Тање Поповић и њених сарадника, али у чланку ПОСТМОДЕРНИЗАМ (ibid, 557-559), поново искрсава подела на две културе, наиме помиње се “однос између високе (елитне) и ниске (популарне) културе” у контексту тврдње да се “у постмодернизму појачава занимање за масовну културу и кич” (ibid, 559). Елитна, то би значило: за оне најшколованије, најинтелигентније, итд.
Слична овоме је, у фандому деценијама помињана, подела на главни ток књижевности (енгл. mainstream) и гето (ghetto) у коме, одбачени од професора и критичара, изопштени, презрени, таворе СФ писци.

ГРАНИЦЕ ИШЧЕЗАВАЈУ. – Поједини добронамерни људи покушавали су да бране жанровску књижевност тако што ће тврдити да границе између жанрова постепено ишчезавају. То је једна стратегија одбране. Тако, на пример, београдски писац, преводилац и издавач (претежно хорориста; имао је и СФ приче) Горан Скробоња дао је у марту 2016. године обиман интервју у листу “Данас”, где је ова тврдња истакнута већ у наслову, дакле као најважнија: “Бришу се границе између жанра и главног тока”. (Скробоња 2016). Али, то, иако је добронамерно, и садржи неке елементе истине,  (((   фуснота 7:  на пример, постмодернизам је понекад настојао да постане богатији тако што ће преузети поједине слике и мотиве из СФ  )))    у основи ипак није тачно; рецимо, најбољи СФ филмови 2016. године (Долазак, енгл Arrival; и, филм Путници, енгл. Passengers) јесу научна фантастика, баш СФ, ту се никакво замућивање њихове жанровске припадности није догодило. Не; границе између жанрова не ишчезавају. Не бришу се, не нестају, нити се замућују.

КЊИЖЕВНА ФАНТАСТИКА. – То је термин који се, током година и деценија, повремено појављује: не често, али упорно, истрајно. Најновији пример је серија годишњих алманаха, које уређује Драгољуб-Дража Р. Игрошанац, а који носе управо тај наслов: Књижевна фантастика. Досад су изашла три, наиме, за годину 2014, 2015. и 2016. То су књиге са причама из разних жанрова фантастике, и са чланцима и интервјуима итд. о тој области. (Игрошанац 2014) Али шта значи тај термин, шта је, заправо, књижевна фантастика? Ово није лако одредити, али је интенција прилично јасна: то би била проза у неком од жанрова фантастике, али тако квалитетно писана, да јој је немогуће урезати жиг кича и шунда, тривијалности. То као да се односи више на изведбу, него на садржину, па је усмерено отприлике ипак мање у корист научне фантастике (која је когнитивни жанр, који постоји углавном ради своје буквалне научне садржине), а више је у корист фантазије, чија основна карактеристика треба да буде лепота, дакле, једна естетска категорија. Појам „књижевна фантастика“ требало би, вероватно, да буде превасходно естетски усмерен, а не садржински. Као пример могли бисмо навести многе врло лепе кратке фантазијске приче српске списатељице Тамаре П. Лујак.
За хорор ту вероватно нема много места, зато што није усмерен на лепоту, него на монструозност и гнусобност, ужас и огавност, и што је ужаснији и грознији, то је „бољи“ унутар својих сопствених критеријума, хорористичких.
Нагађамо да би идеална књижевна фантастика била меланхолична фантазијска прича о принцези која борави млада поред неког дивног чистог језера а године јој пролазе у сањарењу о принцу који ће доћи по њу; али ако ви поставите буквална питања о њеном материјалном и политичком положају, и, на пример, да ли она иде понекад код зубара – па, ви сте онда као писац промашили, пали сте у баналности и конкретности, то вам више није књижевна фантастика. Опет, могуће је да са овим нашим нагађањем нисмо у праву, а у сваком случају приче које Игрошанац, као уредник, јесте објавио у та три алманаха, не уклапају се у ову нашу дефиницију. Морамо закључити да заправо не знамо шта је то књижевна фантастика. (Али знамо да није филмска.)

АКАДЕМИТИС. – Овај нови, сатирични и шаљиви термин пробио се у јавност на тренутак, кроз једну полемику у којој је академик Василије Ђ. Крестић врло оштро критиковао једног учесника на јавној сцени српске политике и културе, редовног професора (поменућемо само иницијале: Р. Љ). Академитис је „опасна болест“, жеља да се по сваку цену уђе у Српску академију наука и уметности; „превелика тежња појединаца да постану чланови САНУ“, каже Василије Крестић. Импликација је, да неки људи покушавају да се учлане иако то својим научним или уметничким доприносом не заслужују. (Крестић 2016)
Да подсетимо, САНУ има највиши могући ступањ независности од сваког српског политичког режима, и врло јак положај и утицај, што је у принципу добро, јер не мора да слуша никакве команде власти нити потпада под корупцију и диктатуру неких друштвених група; то је једина академска институција на државном буџету која, колико знамо, не подлеже никаквој акредитацији; и једина у коју се прима само ако добијете гласове већине чланова тог одељења, дакле није оно као код вашег запослења на неком државном факултету, да ви можете да тужите, мада са слабим изгледима на успех, ако испуњавате све услове конкурса а не приме вас; него, једноставно академици не морају да вас приме; у суштини то се своди на метод који се зове кооптирање, наиме, они који већ седе унутра одлучују, сасвим суверено, кога ће примити, и да ли икога, па зато и могу (ако желе) да примају увек само своје истомишљенике, па и да репродукују, кроз генерације, вековима, исте своје погледе на свет. Као мала али врхунски угледна краљевина. То не мора бити лоше; штавише, може бити веома добро и корисно, и оправдано! Не морају да се сагну и прихвате разне ефемерне, тренутне моде, а нарочито не оне из западног света. Могу да остану вековима отпорни на разне помодне глупости. (Али су поједина одељења, управо она политички и национално најосетљивија, баш сада спала на врло мали број чланова, дакле озбиљно су попустила.)
Неки писци који се надају – а многи се, макар потајно, надају – да једног дана буду примљени у Одељење језика и књижевности, дакле да постану књижевници академици, рачунају да је то малтене и гаранција да ће бити много хваљени а скоро никад критиковани јер се нико неће усудити да им се замери (мада се рецимо Светлана Слапшак усудила казати да је Добрица Ћосић лош писац; Слапшак 2017). У тој нади, они покушавају годинама, деценијама, да до најситнијих детаља моделирају себе тако да буду максимално блиски владајућој парадигми, па ако им се учини да у том циљу треба и да одбаце научну фантастику сасвим – одбациће је, без оклевања. Током знатног броја година, стекли смо утисак да је тај својеврсни, анти-СФ „академитис“, веома реалан. Он постоји. Хвала академику Крестићу, што нам је указао на појаву, коју је он, додуше само у шали, тако назвао. Академитис утиче на национално и књижевно понашање стотина књижевника, који живе у нади, „можда ће узети и мене...“, иако ће стварно бити примљен можда само по један у сваких неколико година. За дописног члана, да би можда касније био промовисан у редовног.
Додајмо да је у тој области још увек присутна огромна сен Добрице Ћосића, који је био доследни антиевропејац, антилиберал, и антизападњак (о томе смо већ писали, и изнели доказе; видети Недељковић 2015, и, Стевановић 2014) а био је годину дана и председник Југославије; па је вероватно да неки људи мисле да ће се лакше учланити ако се изјасне, и на политичкој сцени али и у својим књижевним делима, оштро против Европске Уније и против НАТО пакта; то јесте ефемерна политичка тема, никако не за вечност, али, неки можда мисле да је баш то она права улазница, она која побеђује; а уз то некако природно иде да буду и духовно дистанцирани од научне фантастике, која је у српским утицајним круговима традиционално доживљавана као претежно западни, амерички и капиталистички феномен. Али заправо можда уопште није истина, да таква гледања преовлађују у САНУ! Али неки људи имају утисак да таква гледишта преовлађују тамо, и равнају се по томе.
Ако треба из наводно виших духовних разлога да оспоравају и Дарвинову теорију еволуције, оспораваће је (неки појединци оболели од академитиса), иако добро знају да је тачна, истинита, доказана.
Не знамо да ли је тако у ХАЗУ – Хрватској академији знаности и умјетности. Не располажемо никаквим сазнањима о томе.
Опет, уопште није истина да је већина чланова САНУ против науке, и против Дарвина! Додајмо, Српска православна црква је, у саопштењу за јавност Светог архијерејског сабора од 26. маја 2017, посветила један пасус од 109 речи том питању, и изјаснила се да у ту свађу није ни требало нико да нас увлачи; почетак и крај тог пасуса гласе: „Сабор је размотрио и један излишан и у суштини бесмислен проблем  ( … ) али са напоменом да нам читава та распра, без обзира на њихове намере и замисли, уопште није била потребна“.
Узгред, ако се једног дана Србија учлани у ЕУ и у НАТО пакт, тада можемо очекивати један период забуне и пометње, а онда, многа претрчавања на ту страну чаршије.

ДА ЛИ СВАКО КЊИЖЕВНО ДЕЛО ПРИПАДА НЕКОМ ЖАНРУ. – Ако неко чита роман Огњем и мачем Хенрика Сјенкевича, и Толстојев Рат и мир, па Андрићеву На Дрини ћуприју, па Ајванхо Сер Валтера Скота, и роман Џејмса Клавела Шогун, о старом Јапану, дакле историјске романе – зар и то није жанр? Зар историјски романи нису један жанр? Сјенкевич, Толстој, Андрић, Валтер Скот, су наравно жанровски писци. Али, у жанру историјских романа. Могуће је да свако књижевно дело, свих времена и народа, без изузетка, припада неком жанру. Па ипак, кад се каже „жанровски писци“, не мисли се на ове поменуте, нити на Црњанског и његове Сеобе, нити на академика Стевана Јаковљевића и његову Српску трилогију. Из неког разлога, само за неке жанрове се каже да су жанрови.

ХВАТАЊЕ ЗА КАРИЈАТИДЕ. – Ово је интерна шала, позната у науци о књижевности. Наиме да би ваш научни рад (у тој области; Literaturwissenschaft) био значајан, добро је да се односи на неке ауторе који су значајни: несумњиви класици, неоспорни дивови књижевности, дакле истичу се као каријатиде. Тиме сте ослобођени потребе да доказујете да је неки писац или жанр важан, и да је неко одређено дело значајно. То вам је плус. (Али је велико питање да ли ћете ишта ново и свеже имати да кажете о њему, тј. о нечему што је већ много пута проучавано. То је минус.) Али, у СФ жанру има веома мало несумњивих и општепризнатих канонских дела, па зато они који хоће да иду на сигурно, избегавају СФ као тему за неке своје битне (у каријери) радове. Између осталог и зато да не би морали вечито да бране тај жанр од оптужби да је тривијалан! Повремено неко од проучавалаца има нешто аутентично ново и вредно да каже о већ добро проученим дивовима књижевности, можда да начини неку нову, модернију, обухватнију синтезу (знамо за неке заиста вредне такве резултате, одличне), али, то се не догађа често.
Ниједан српски писац није својим СФ делима постао каријатида; академик Борислав Пекић је био близу, али његова три СФ романа,    (((  фуснота 8: Беснило (1983), 1999 (1984) и Атлантида (1988)   ))) иако су квалитетно и амбициозно писани, пуни културолошких референци итд, нису добри као научна фантастика, немају јак СФ новум; а то и нису његова главна дела.

ЗАКЉУЧАК, ДА ЛИ САРАЂИВАТИ СА ОНИМА КОЈИ НАС ОМАЛОВАЖАВАЈУ. – Ако се запитамо, као Владимир Иљич Лењин, „Шта да се ради?“, одговор би могао да буде следећи.
Неки учесници у књижевном и академском животу искрено верују да је свака фантастика неозбиљна и мање вредна или безвредна, и да се књижевност дели на високу и на жанровску, па кажу часно оно што заиста мисле, то је њихово право уверење.
Али неки други (надајмо се да их није велики број), „мисле“ (тј. јавно кажу) о научној фантастици не оно што стварно мисле, него стриктно оно што ће им бити најкорисније за њихову каријеру. Или што су, напросто, више пута чули да је неко утицајан рекао. Такви су неискрени, и само гледају да позиционирају себе у високу књижевност, а не у ниску; у ону елитну, а не забавну. Да ли је стварно научна фантастика добра или лоша књижевност, то их, пре свега, апсолутно не интересује, а осим тога, и не знају; него их само интересује да постану респектабилни.
Наивно је мислити, да свакога на „арени прозе“ интересује истина. Неко је каријериста, калкулант, осматра који погледи су доминантни у чаршији, на којој страни је владајућа већина, и додворава се њој, да би био признат, добио награде, успео у својим циљевима. Тако то, понекад, бива; “So it goes”, као што гласи чувена напомена, рефрен малтене, у СФ роману Курта Вонегата Кланица 5.
Међутим, ми треба да видимо да ли можемо ипак нешто да постигнемо, неку позитивну сарадњу и са онима који нас гледају са висине.
Јер, и оспораватељ фантастике (без обзира да ли је искрен, или не) можда размишља да ли може имати неку корисну сарадњу и са нама; да ли треба да буде у добрим односима са једном књижевном маргином.
Па, кад он каже нешто као „Постоји висока књижевност, али, постоји и фантастика…“, ми треба да затражимо реч и да поменемо да и код Шекспира постоји фантазија, појављује се дух рецимо, у Хамлету, и три вештице у Макбету, а има много фантастике и у Хомеровој Одисеји, па, зар је Шекспир тривијална књижевност, кич и шунд; зар је Одисеја тривијална… и онда гледамо како он ретерира, како се дистанцира од својих сопствених генерализација. Добар пример биће нам енглески писац из седамнаестог века, по имену Џон Милтон, и његов Изгубљени рај. Или поменете да је у четрнаестом веку писао жанровски писац Данте Алигиери, чија Божанска комедија је препуна фантазије; зар је и он тривијалан? У дечјој књижевности, зар су Гуливерова путовања и Алиса у Земљи чуда тривијална књижевност, лоша, по квалитету нижа од – чега?
Они који одбацују све жанрове фантастике, ипак највероватније неће ударити на Шекспира, јер је превелики за њих; ни на Одисеју, нити на Дантеа, ни Милтона, а ни на Хакслија нити Орвела, јер би испали видно непаметни. – То нам је добра стратегија. Ето, на пример, памтимо, у Београду је својевремено критичар и теоретичар филма Ранко Мунитић умео у дискусији, у правом тренутку, да се позове на Хомерову Одисеју, вероватно да би неким појединцима постало јасно да не могу да омаловаже баш сву фантастику као тривијалну.
Ову игру морамо да настављамо стрпљиво, вековима, без наде да ће ту ишта битно да се промени, али, и без одустајања, или нервирања. И треба стрпљиво да градимо све што најбоље можемо, у књижевности. Знамо за поједине колегинице и колеге у академском простору који су се одлучили да покушају да подаре дигнитет једном жанру на који се често гледа са висине – научној фантастици. Али то је живот подвига, несебичан и храбар, битка без краја, вечити рат без шансе да се оствари нека коначна победа, да се неразумевање икад коначно превлада.

Литература

Бити 2000: Владимир Бити, Појмовник сувремене књижевне и културне теорије. Загреб, Матица хрватска.

висока литература: <https://de.wikipedia.org/wiki/H%C3%B6henkammliteratur>, или (лакше је пронаћи) Hochliteratur

Жикић 2009: Бојан Жикић, уредник, Наш свет, други светови; антропологија, научна фантастика и културни идентитети. (Програм научног скупа одржаног 11. децембра 2009. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду, у свечаној сали „Драгослав Срејовић“; садржи само апстракте, али паралелно на срском и на енглеском.) Београд, Филозофски факултет.

Жикић 2010: Бојан Жикић, уредник, Наш свет, други светови; антропологија, научна фантастика и културни идентитети. Београд, Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета и Српски генеалошки центар.

Игрошанац 2014: Драгољуб Игрошанац, Књижевна фантастика, алманах 2014. Београд, Чаробна књига. (слично и за 2015. и 2016. годину)

Крестић 2016: Василије Крестић, Академитис је једна од опаснијих и неизлечивих болести (писмо читаоца, у рубрици “Реаговања”, поводом текста Р. Љ. “Куси мемоари” од 3. новембра 2016). Београд, дневни лист “Политика”, 7. новембар 2016, стр. приближно 20 (нема пагинације).

Недељковић 2015: Александар Б. Недељковић, Књижевно-вредносне последице немогућности излагања целе историјске истине у српској националној књижевности. Саопштење на међународном научном скупу. Српски језик, књижевност, уметност, зборник радова са IX међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (24-25. X 2014), књига II, Рат и књижевност. Крагујевац, ФИЛУМ, стр. 105-115

Павковић 2005: Васа Павковић, Од кримића до фантастике. Београд, дневни лист „Вечерње новости“, 5. октобар 2005, прилог „Културни додатак“, стр. II.

Поповић 2007: Тања Поповић, Речник књижевних термина. Сарадници Александар Бошковић, Наташа Марковић, Предраг Мирчетић, Дијана Митровић и Александар Стевић. (Средње слово не знамо ни за кога од њих.) Београд, Логос арт.

Синани 2014: Данијел Синани, НЛО религије. Београд, Филозофски факултет.

Скробоња 2016: Горан Скробоња, Бришу се границе између жанра и главног тока (интервју, разговор водила Амалија Комар). Београд, дневни лист „Данас“, 12. март 2016, уметнути прилог „Недеља“, стр. X (римско десет).

Слапшак 2017: Светлана Слапшак, Част Срба у рату браниле су жене. Београд, дневни лист „Данас“, 19. јануар 2017, стр. 19.
Стевановић 2014: Видосав Стевановић, Зашто сам оживео грофа Дракулу. Интервју водио новинар Бране Карталовић. Београд, дневни лист “Политика”, 6. децембар 2014, Културни додатак, стр. 3.

Summary
Aleksandar B. Nedeljković
How to Think the Same as Everybody Else: a Manual for Servility to the Prevailing Views
Our aim is to consider whether literature should be divided (as we sometimes hear) into “high (elite, serious) literature” and the “genres of the fantastic” which are, supposedly, “popular, entertaining, trivial, literature for the masses, subculture”. We arrive at the conclusion that some literati sincerely believe in this division, while some others merely calculate to join the dominant paradigm, so as to promote their career. We shall also consider the peculiar term “literary fantastic writing”, and a partly-joking, partly-serious term “academitis” (as if it were an illness) which appeared recently.


(биографија)
Александар Б. Недељковић (1950) недавно је отишао у пензију као ванредни професор енглеске књижевности. Већ више од 35 година се бави проучавањем и превођењем научне фантастике. Превео је више од 70 књига углавном СФ, популарне науке, и политичких.

Title: zaista divna poklon-knjižica u Blicu danas, odlična, super
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 15, 2018, 01:14:42 PM
Цењени    ,
уз данашњи “Блиц” ви, на киоску или у самопослузи, добијете и књижицу, која је са две капи лепка залепљена на прву страницу; формат је приближно 16 са 11 сантиметара, дакле, нешто мања од А5; има 64 странице што је, гле, тачно 4 штампарска табака; плус, корице.

Читаоци “Блица” већ су се навикли на те повремене, као, поклон-књижице, штампане ћирилицом, којих је досад било ваљда преко стотину. Обично то буду бајке, типа “Ивица и Марица”, или, кратке приче народне, или руских књижевника из давне прошлости (нема копирајта…) итд. Али сада се (колико памтимо) по први пут појављује едиција популарне науке. Али штампана је исто ћирилицом.
Наслов ове књижице данас је 1000 зашто, 1000 зато, свемир. Назначено је да је то “Блиц библиотека”. У импресуму на крају сазнајемо да је аутор Микеле Лауро; превод са италијанског Војин В. Анчић; издавач (то је ипак латиницом) IKP Evro Book;

тираж 84.000 примерака (ех то нас подсећа на ону некадашњу Југославију).
Корица је у веселим бојама, са астронаутом и малим ванземаљцем, и баш лепо изгледа, можете је видети на:


https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/nova-poklon-edicija-uz-blic-1000-zasto-1000-zato-od-15-januara-svakog-ponedeljka/jhhvkdp (https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/nova-poklon-edicija-uz-blic-1000-zasto-1000-zato-od-15-januara-svakog-ponedeljka/jhhvkdp)

Лепо је, весело, и забавно илустрована, сасвим прихватљива за децу. Илустрације су у боји, нешто од тога су фотографије а нешто цртежи, а на многим страницама је у горњем углу нацртан (у колору) један као миш интелектуалац са оловком и наочарима. Има ту једно стотинак питања, и одговора, а одговор се обично састоји од неколико кратких и јасних реченица. Додате су и занимљивости које не почињу питањем, него су само информације; на пример, на стр. 34, занимљивост: Земља је једина планета чије име не потиче ни из грчке нити из римске митологије. Текст није превише ситан.
Летимично смо погледали: научна истинитост текстова је прилично добра, трезвени су, паметни и углавном отприлике истинити, мада је понешто мало чудно формулисано, на пример, такође на стр. 34, “Зашто је Земљи потребан Месец”. Има ту понешто и из научне фантастике, на пример на стр. 37 о оној радио емисији у Америци 1938. године кад су многи слушаоци помислили да можда стварно долазе Марсовци.
Страница 25 је цела посвећена питању које је штампано мешовито, и латиницом и ћирилицом, овако: “UFO или НЛО?”. Чланак почиње овако: “Да ли постоје летећи тањири? Наука није успела да потврди нити да оспори постојање ванземаљских свемирских бродова” итд.
Чланак је илустрован сликом доброг ванземаљца из филма Е.Т. (E.T. The Extra-Terrestrial, 1982).
На крају чланка кажу ово:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Научна фантастика је веома заступљена у кинематографији због њеног утицаја на људску машту. То доказују успеси филмова, као што је “Е.Т.” (на слици је нежни ванземаљац, главни лик из филма), “Блиски сусрети треће врсте”, “Ванземаљац” итд.

КРАЈ  ЦИТАТА.

За тај последњи филм, остајемо у дилеми који је то, заправо, филм, то јесте један мали минус, једна мала нејасноћа. (можда: Alien)

Оцена за овај чланак? У овако супер-супер-сажетој мини-едицији за децу? Па, десетка, отприлике! али не баш чиста десетка. Реално, десетка минус, ипак.

Укупна оцена за ову књижицу? За памет, изглед, квалитет, научну истинитост, позитивност приступа, трезвеност? Деветка или десетка, требало би целу књижицу прочитати аналитички, простудирати, па се одлучити. Одмерити. Али ту је негде! (Вероватније ипак деветка, због, рецимо, наслова “Све о сателитима” на стр. 27.) Препоручујемо! Свакако препоручујемо! (Ако данашњи “Блиц” није већ распродат!)

Title: i još nešto danas, Bredberi, Tolkin, Tarkovski
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 15, 2018, 02:02:43 PM
Ево дакле још понечег (после те одличне поклон-књижице) за данас.

(2)  У “Блицу” на стр. 22 у рубрици “Фантастикологија”, Слободан В. Ивков даје приказ једне антологије са 13 хорор-фантази прича, аутор Реј Бредбери, наслов Мрачни карневал, издавач у Србији је McMillan, година 2017. Ивков се веома сажето, али спретно и искусно формулисаним реченицама (да би у расположиви мали простор стало што више информација) осврће и на прошлост публиковања Бредберија код нас, гледа седамдесет година уназад.

Интересантна је реченица: “Друго, ово је једини, и то легални мали издавач који је објавио чак две књиге (Н)Ф писца Реја Бредберија”.

Једини.
И то, чак – легални.

Али се Ивков баца и у хумор, због једног ранијег, лошег превода Бредберијевог наслова “The Illustrated Man” што је неко код нас превео, погрешно, као “Тетовирани човек” па је то у фандому исмевано (јер, требало је превести: “Илустровани човек”).

(3)  Данас у “Политици” на стр. 12, чланак са насловом:

“Архитектонска метаморфоза” Тарковског

(тако, са тим знацима навода), потписује новинар М. Сретеновић, али то је уствари разговор са једном женом архитектом по имену Александра Перић (средње слово не знамо) а која је код Задужбине Андрејевић објавила свој (ако смо добро схватили) мастер-дипломски рад “Тарковски – инспирација у архитектонском пројектовању”. Она настоји да пронађе уметнички и духовни смисао у начинима како је руски режисер Андреј Тарковски у својим филмовима приказивао зграде, урбане амбијенте. У том контексту, у трећем ступцу овог чланка се опширно разматра да ли је Тарковски у СФ филму Сталкер у туробним и нејасним амбијентима где пролазе протагонисти (у трагању за тајанственом Зоном) наговестио и духовна стања тих протагониста.

(4)  Данас у листу “Данас” на стр. 5, велики чланак, потписује новинар В. Андрић, наслов:

Толкинов “Хобит” улази у допунску лектиру

наднаслов гласи “Новине у програму књижевности за основну школу и гимназију”,

а у чланку, у четвртом ступцу, се каже да ће негде у том систему школске лектире у Србији, ђацима бити понуђен и Толкинов Господар прстенова, прва књига.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on January 15, 2018, 04:18:51 PM
U priručniku za dodvoravanje čaršiji dr. ABN-a može se pročitati da se naučna fantastika ovde često vidi kao zapadnjački žanr. Možda su ovde bili najvredniji oni koji su prevodili sf dela sa engleskog jezika? Zar na Istoku nije bilo i nema pisaca naučne fantastike? U bivšem SSSR-u  i u današnjoj Rusiji, naučna fantastika je imala i ima svoje istaknuto mesto i to u samoj vlasti. Naučna fantastika u Kini doživljava procvat. Nažalost, ovde nije preveden nijedan kineski sf roman, a ima onih koji bi mogli da se upuste u to, npr. prof. Radosav Pušić.
Title: važno je da taj rad o dodvoravanju čaršiji bude čitan
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 15, 2018, 07:39:09 PM
Да, цењена Славо, видим да сте прочитали мој рад. Ви сте први читалац. То је добро! Ја се надам да ће још понеко прочитати.

Мени је 1974. године у Београду уништен комплетан тираж, 2000 примерака, већ штампане моје књиге Научно-фантастични филм, зато што је једна особа, политички утицајна, изјавила да је то капиталистички и ратно-хушкачки жанр. Са тим образложењем, књига је уништена. Срећом, сачувао сам један примерак. Али, не планирам да сад поново објављујем ту књигу... мени је важно да овај мој садашњи рад, који сам јуче окачио овде, буде читан.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Miodrag Milovanovic on January 15, 2018, 09:06:50 PM
Boban mi je pričao o tome, ali nikad se ne setih da vas pitam. Jel to jedini sačuvani primerak?
Otkud kod vas tako rano interesovanje za SF film? Ko je bio izdavač?
Imate li negde opisane detalje tog uništavanja tiraža?
Baš je zanimljivo i vredno sa svakog stanovišta da o tome nešto više kažete...
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on January 15, 2018, 09:11:26 PM
Poštovani ABN,
Taj neko ko je uništio Vašu knjigu teško da je znao nešto više o naučnofantastičnom filmu. Ali Vi ste ipak sačuvali jedan primerak i možete ga dati da ga pročita neko ko voli sf film, npr. dr Zoća Živković. Ali ima i onih tekstova i knjiga koji su uništeni zauvek, nema nijednog primerka. Ipak nije ni to tako tragično, jer se lako može zamisliti mogućnost i da piščev život, a ne samo njegova knjiga ili knjige, bude uništen. Meni jedino nije jasno kako nekoga  mogu toliko da iznerviraju nečije reč da želi da ga likvidira, bilo društveno ili fizički. Možda se danas nekome može učiniti da ima više slobode, jer postoji Internet, pa svako može da piše, da ima svoj blog, ali oni koji vas ne vole će učiniti sve da taj blog izbrišu, da ga hakuju.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 16, 2018, 12:15:26 PM
Славо, могао бих ја то и да објавим поново, али, у скромнијем тиражу. Али прошло је 44 године.
А тираж је уништен, не спаљивањем, не, него је цео продат у стару хартију. Да ли постоји још неки примерак, негде, затурен, заборављен? Можда.

Мићо, хвала на интересовању, и, ето, имам воље, скенираћу и поставићу овде изглед те књиге и неколико страница, да,

али, сада ми је заиста бескрајно хитније да неки појединци прочитају тај трипут одбијени рад који сам цео окачио овде, прекјуче, у коме директно одговарам на нека Либеатина питања са другог топика. Јер, ту се ради о неким најважнијим координатама нашег става према нашем жанру.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Ghoul on January 18, 2018, 12:39:55 PM
ja bih takođe rado video šta je abn pisao o sf filmovima pre 50 godina.

inače, evo dobrog početka za potencijalno dobar sf-horor film:

Novo otkriće: Na Mesecu pronađena mreža tajanstvenih tunela

Američka svemirska agencija (NASA) otkrila je tunele koji vode duboko ispod površine Meseca, za koje je procenjeno da bi mogli da budu idealni za novu lunarnu bazu.


IZVOR: RADIOSARAJEVO.BA ČETVRTAK, 18.01.2018. | 08:10

Reč je o tunelima koji su nekada davno nastali delovanjem lave, prenosi Express.

"S obzirom na njihovu veličinu, oblik, osvetljenje i geološko okruženje, reč je o dobrim kandidatima za lunarnu bazu", rekao je vođa istraživanja doktor Pakal Li.

Do otkrića tunela naučnici su došli proučavajući snimke površine, na kojoj su se mestimično videle rupe. Pokazalo se da su rupe zapravo otvori tunela, koji su nastali, najverovatnije, u vreme dok je na Mesecu još bilo vulkanske aktivnosti.

Oko Mesečevog ekvatora otkriveno je 200-tinjak sličnih otvora, a novi su uočeni na Severnom polu. U NASA-i smatraju da bi neki tuneli duboko mogli da kriju i smrznutu vodu, što bi u tom slučaju bilo veliko olakšanje za buduće misije na Mesecu, jer bi za putovanja mogle da raspolažu dodatnim prostorom i težinom.

Predsednik SAD-a Donald Trump naredio je NASA-i da pošalje tim astronauta na površinu Meseca.

"Naš sledeći korak trebalo bi da budu dalja istraživanja, da potvrdimo kako su ove rupe zaista ulazi u tunele te, ako jesu, sadrže li oni led", zaključio je doktor Li.

https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2018&mm=01&dd=18&nav_id=1348117
Title: skenovi te ABN knjige iz 1974 god o SF filmu
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 20, 2018, 11:01:38 AM
Хвала на информацији, др Гул . Ех бити у тим тунелима… али, у одговарајућим, безбедним, добро снабдевеним модулима, имати ваздух, воду, храну, енергију, итд, итд… центрифугални систем да нам барем повремено компензује за недовољно јаку гравитацију. Живети колико-толико нормално, тамо… на Месецу. Узгред, нешто за хорористе:   the resident of Luna could be called… a Luna-tic…  lunatic. Hmmm.

Е сад.

Ево скенова, укупно их могу окачити шест. Сад одмах два, и са следећим постом два, и на крају још два.
Да подсетим, мени је 1974. године у Београду уништен комплетан тираж, 2000 примерака, већ штампане моје књиге Научно-фантастични филм, зато што је једна особа, политички утицајна, изјавила да је то капиталистички и ратно-хушкачки жанр. Можда остаци тог менталитета постоје и данас; о томе говорим у мом раду који је пре шест дана, 14. јануара, окачен, комплетан, овде на овим вестима. А тираж књиге је уништен, не спаљивањем, не, него је цео продат у стару хартију. Двадесет година касније, 1994, ја сам докторирао из области СФ књижевности. Још неких (отприлике) десетак година касније, почео сам да предајем СФ књижевност студентима англистике на Универзитету у Крагујевцу.

Скенирао сам ових дана тај једини примерак који имам, а који нису успели да униште. Али је помало пожутео… Да ли бих сада, након 44 године, објавио идентично, репринт, друго издање? Не, у међувремену сам боље сагледао неке елементе, па би друго издање морало бити знатно измењено и допуњено. Али основни теоријски правци остали су исти.

Дакле овако изгледа предња корица:


(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Nedeljkovic-A-B-knj-N-fant-film-01-prednja-korica.GIF)

а овако изгледа задња корица:

(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Nedeljkovic-A-B-knj-N-fant-film-02-zadnja-korica.GIF)

Title: dalji skenovi te ABN knjige koja je uništena 1974 god
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 20, 2018, 11:08:08 AM
Настављамо. Ово би била насловна страница:

(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Nedeljkovic-A-B-knj-N-fant-film-03-naslovna-strana.GIF)

а ево како изгледа прва страница главног текста:

(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Nedeljkovic-A-B-knj-N-fant-film-07-str-7-definicija.GIF)

Title: još dva skena iz te knjige koja je uništena 1974 godine
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 20, 2018, 11:11:18 AM
Ово је садржај, прва страница:

(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Nedeljkovic-A-B-knj-N-fant-film-08-sadrzhaj-str-151.GIF)

и, најзад ово је друга страница садржаја; неће бити даљих скенова, то је то. Дакле:

(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Nedeljkovic-A-B-knj-N-fant-film-09-sadrzhaj-str-152.GIF)

Title: Re: skenovi te ABN knjige iz 1974 god o SF filmu
Post by: Ghoul on January 20, 2018, 11:37:04 AM
једна особа, политички утицајна, изјавила да је то капиталистички и ратно-хушкачки жанр.

meni nije jasno zašto i dan-danas, skoro 50 godina kasnije, vi krijete IME TE OSOBE!?
dajte da čujemo ko je stajao iza tog inkvizitorskog čina.
što skrivate inkvizitore?

pored toga, vrlo mi sumnjivo zvuči to obrazloženje: naime, samo godinu dana ranije, pre vaše knjige, objavljena je FANTASTIKA NA EKRANU ranka munitića, u kojoj on obrađuje i čak i HOROR, daleko 'problematičniji' za komunjarsku 'estetiku' i nazore, a obrađuje i isti taj vaš SF - i niko mu nije uništavao ni zabranjivao knjigu.

da nisu posredi bili neki drugi razlozi?
Title: i, danas u štampi, ponešto
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 20, 2018, 12:30:31 PM
Хвала на питању, др Гул, али, нећу сада помињати ту особу… али, њени иницијали су били БП.

Мунитић је имао један специфични политички статус тако да се нико није залетео на њега. Ја тек дипломирани млади ванпартијац, па још професор капиталистичког језика (енглеског),  нисам имао никаква политичка “леђа” у комунистичком друштву. Моји родитељи, Божидар В. Недељковић и Радмила Недељковић, нису могли ту да ме одбране.

Гле није ми никад пало на ум да су комунисти могли имати неки посебан став према хорору. Знајући њих, претпостављам (нагађам) да су могли видети тај жанр само као симптом, и доказ, моралног распада трулог капитализма, као метафору за пропаст буржоаских породица, итд, генерално као једну западну негативу. Али заиста се нисам бавио тиме.

(2)  Настављамо вести. Данас у “Данасу” на стр. 13 (то је рубрика “Култура”), промо чланак о нечему што је вероватно СФ; изашло код нас, издавач Дарквуд:  књига стрипа али кажу да је то “графички роман”; наслов (латиница)  MI 3  што би било као неко оделење енглеске војне обавештајне службе (ћирилицом МИ 3), аутори Грант Морисон и Френк Квајтли.
Наслов чланка је “Кад експеримент над животињама измакне контроли”, потписује новинар М. Симић. У овом стрипу, ако смо добро схватили, држава генетски модификује животиње, ставља их у роботизоване оклопе налик на њихово (животињско) а не наше (људско) тело, и шаље их у рат, као својеврсне киборге.

(3)  Такође данас у “Данасу” али у прилогу “Недеља” па на стр. X, кратак приказ (још једном!) вероватно-СФ романа алтернативне историје Е баш вам хвала, и, да ли је ово, упорно присутно на корици, поднаслов? – Смрт банди – слобода Југославији! али сад је ту и изјава аутора; каже Марко Видојковић: “Срећан сам попут малог бомбаша који је уништио немачки бункер”. Повод чланка: иде и македонско издање.

Испод тога је обиман пасус о др Зорану А. Живковићу и његовим издањима, која јесу фантастика, али не СФ.
Потписује, само иницијалима, новинар К.Л.З.

(4)  Данас у “Политици” па на стр. 9 уметнутог културног прилога, Слободан Бубњевић, уредник портала “Наука кроз приче”, даје чланак о неким аспектима историјске улоге Алберта Ајнштајна; наслов је “На дворовима мрачних господара”, поднаслов “Ајнштајн и Еф-би-ај”, а тема је, контакти и можда утицаји тог великог научника на државнике и Запада, и Истока, у оним временима.

(5)  У истом “Политикином” прилогу из културе, уметности и науке, али, на стр. 2-3, имате чланак, потписује историчар Предраг Ј. Марковић, о начину како је у југословенским (дакле и хрватским, итд) и сада српским филмовима и ТВ серијама приказивана историја. Чланак има појмовну јасноћу, добру сређеност тј. конструисан је добро, има своје циљеве и правце, а наслов је “Историја на екрану – аутентично или тачно”. Чланак би могао бити од користи за оне који би хтели написати неко СФ дело (а нарочито сценарио) са историјским усмерењем.

Title: Re: i, danas u štampi, ponešto
Post by: angel011 on January 20, 2018, 01:01:59 PM

(2)  Настављамо вести. Данас у “Данасу” на стр. 13 (то је рубрика “Култура”), промо чланак о нечему што је вероватно СФ; изашло код нас, издавач Дарквуд:  књига стрипа али кажу да је то “графички роман”; наслов (латиница)  MI 3  што би било као неко оделење енглеске војне обавештајне службе (ћирилицом МИ 3), аутори Грант Морисон и Френк Квајтли.
Наслов чланка је “Кад експеримент над животињама измакне контроли”, потписује новинар М. Симић. У овом стрипу, ако смо добро схватили, држава генетски модификује животиње, ставља их у роботизоване оклопе налик на њихово (животињско) а не наше (људско) тело, и шаље их у рат, као својеврсне киборге.

Jeste SF.

Male ispravke:

1. Ne radi to država, već izvesna vojna organizacija. I nema petljanja po genima (pas ostaje pas, na primer), nego hirurgije, ubacivanja elektronike, i treninga.

2. Ne šalju ih u rat, više su to političke likvidacije.

A onda ta organizacija odluči da im te tri životinje iz naslova (u pitanju je tim sačinjen od psa, mačke i zeca koji su obučeni da rade zajedno, naslov u originalu je We3) više nisu potrebne i da ih treba likvidirati, a životinje, shodno svojoj prirodi, samo žele da prežive. I za to će upotrebiti sva sredstva koja su im na raspolaganju, a na raspolaganju su im mnogobrojna sredstva za ubijanje i uništavanje.

Divna grafička novela.
Title: najzad, SF u PZAB! i to baš obimno
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 20, 2018, 01:55:38 PM
Хвала, ангел 011! То звучи као права научна фантастика.

Ево и још нечег, данас. Дакле ово је већ треће што окачињемо данас.

“Политикин забавник” бр. 3441, петак 19.01.2018, има СФ причу, први пут после 4. августа 2017. године. Прича је на стр. 57-59, дакле обимна, три странице; аутор је Артур Кларк (али, ми знамо и средње слово, то је Артур Ч. Кларк), “Опседнути”, то је оно о ванземаљској посети пре много еона, и о оним малим глодарима за које се прича да се понекад масовно баце у море и удаве, без икаквог нама-познатог разлога; о леминзима.

Пре тога је биографски чланак “Пророк свемирског доба”, о Кларку, чланак је такође јако обиман, три странице, стр. 54-56, и одлично илустрован: на стр. 55, Кларк у скафандру у свемиру гледа према црном монолиту из филма 2001, одисеја у свемиру. Чланак потписује, не, не др Зоран А. Живковић, као што смо очекивали! него, С. Лазић.

Ово је уједно и насловни чланак овог броја ПЗАБ, јер, на корици је илустрација, астронаут (из неког акционог СФ стрипа, чини нам се) у скафандру, у свемиру, и натпис “Пророк свемирског доба”. Астронаутова фаца је импресивно драматична али не личи нимало на Кларка!
Да ли је ово наговештај да се ПЗАБ враћа научној фантастици? или је ово само тек тако, случајно наишло, што би на енглеском рекли – fluke? – Time will tell.

на стр. 9-11, о вештачкој интелигенцији, треба ли да је се плашимо, наслов “Чувај се памети паметних машина”, потписује С. Николић, има СФ илустрације.

на стр. 67, претпоследњој, сентенције о злу; неке су интересантне.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on January 20, 2018, 03:27:26 PM
Juče sam na sajtu Retroavangarde naišla na jednu fantastičnu sliku koja bi mogla poslužiti i kao plakat za neki sf film. Autor slike je belgijanac Herman Maes. On ima i svoj sajt na kome se mogu videti njegova dela koja su zaista inovativna, a neka od njih su i futuristička. Evo linka za njegov sajt: http://hermanmaes.com/
Title: X Files se nastavlja, i Orvil, itd
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 22, 2018, 03:39:55 PM
Хвала, Славо.

(1)  Био је у четвртак опет Досије икс, једна прилично боља епизода, једна од оних које су независне од основног тематског тока (оног о ванземаљцима).
Дејна Скали и Фокс Молдер су отворено разговарали о својој долазећој старости, што, можда, води серију ка завршетку.

Они су се у овој епизоди прилично зближили, и зато су се лакше бранили од напада двоје злих телепата. Ови телепати су своје жртве излуђивали помоћу застрашујућих двојника, и онда наводили на спектакуларно самоубиство; а бирали су, за ту сврху, особе које су и иначе склоне менталној нестабилности, хистеричном поступању, и слично. Онда су се наврзли на Дејну и Фокса, али то им је био лош потез.

О овој епизоди јавио је и Невидљиви:


https://sfpisb.wordpress.com/2018/01/20/nakon-25-godina-molder-i-skali-konacno-u-vrucoj-akciji/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/01/20/nakon-25-godina-molder-i-skali-konacno-u-vrucoj-akciji/)

(2)  Наставила се, средом касно уноћ, и СФ серија “Орвил”, која је пародијска, иронична имитација, али опет и варијанта, Звезданих стаза; визуелно је у светлијим бојама. Силовито се труди да нашу децу приведе данашњој западној врсти политичке коректности, по разним питањима. То је индоктринација, баш. Серија намерно и упорно иде на то.

(3)  Данас у “Данасу” на стр. 13, приказ о др Зорану А. Живковићу. Наведена је година рођења, 1948; он је две године старији од АБН-а, па ће ове године, у октобру, напунити седамдесет година. У приказу се наводе разни његови резултати, и помиње се још једно америчко издање једне његове књиге која јесте фантастика, али не СФ.

(4)  А у “Блицу” на стр. 22 Ивков у рубрици “Стрипологија” приказује књигу стрипа, код нас изашлу, наслов Драко, сценарио је дао један француски аутор, а цртао је наш ликовно хипер-талентовани Алекса Гајић; изгледа да је то фантази жанр али са јаким елементима СФ, мешавина мача-и-мађије (sword and sorcery) и спејс опере; змајеви лете кроз свемир али пошто не вреди да машу крилима (у вакууму) онда имају придодате и мале ракетне моторе, али, кад треба они пролете и кроз поједине звезде, “а шта у свемиру удишу – не зна се” (каже Ивков), итд.

Title: politička podobnost dominira u dodeljivanju SF nagrada?
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 23, 2018, 05:33:33 PM
Цењени     ,

(1)  била је јуче дискусија у клубу “Лазар Комарчић”. Најављена тема била је,

не научна фантастика, не, него много шире, “Фантастика у књижевности 2017”  а план је био да то обухвати и домаћу, српску,

али, испало је да се говорило само о стању, делима, и наградама у америчкој и британској СФ током 2017. године. Па, и тако, потрајало је баш дуго.

Добар приказ ове вечери имате код Невидљивог, на:



https://sfpisb.wordpress.com/2018/01/22/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-fantastika-u-knjizevnosti-2017/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/01/22/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-fantastika-u-knjizevnosti-2017/)


Говорили су, пред двадесетак слушалаца, Бојан И. Бутковић (на слици први с лева), Јелена Катић-Живановић, и Иван С. Јовановић Nightflier.


(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-01-22-u-LKomarcic-pregled-knj-fantastike-2017.GIF)


Они читају јако много, директно на енглеском (не треба им превод…) и то, рекло би се, читају искључиво романе, свако прочита вероватно и по педесет па и више романа годишње (!), а Јовановић каже да је током 2017. године прочитао око 120 (!!!) дакле то мора бити неко брзинско читање, и то (чини нам се) углавном романе у жанру фантазије, не СФ; али та подела на фантазију и СФ није им битна, не помињу је, него оперишу углавном неким стилским или тематским категоријама као што су “grim dark”, “urban fantasy romance”, “young adult dystopia”, итд. Битно им је како роман делује на емоције, а да ли има неку СФ идеју – то је изгледа небитно.

Они су сагласни да су многи романи “хајповани” (hyped), дакле претерано и нереално хваљени, промотирани далеко више него што реално заслужују; с тим што је Бутковић наговестио, отприлике, да је такво поступање на неки начин и легитимно, наиме може се опростити, ако издавач нагомилава огромне похвале, само да би продао своју робу и што више зарадио (издавачки хајп) али није лепо ако то исто раде критичари. С тим у вези, многе битне награде, па и Хуго, су, кажу они, знатно политизиране, и компромитоване.

(Додајмо:  нама је јасно да код критичара постоји хајп из разлога корупције тј. зато што неки примају мито, да би хвалили лоша дела. Недавно је, негде у другој половини 2017. године, на ТВ каналу Би-Би-Си новости, BBC News, једна угледна жена из издавачких и критичарских кругова, коју су питали о пласирању лажних вести и неистинитих ставова, рекла, и то слежући раменима и правећи један згрожен израз лица, да, отприлике, постоји појава многобројних уговора који су сумњиви, нереални, где истакнути појединац добије велике паре, сасвим по закону, легално, али за нешто без везе, нешто у суштини фиктивно, уствари само да би се медијски укључио у неку пропаганду! Али, не можемо ово да документујемо, тачно име, датум тог интервјуа, не: то нам је промакло.)

На питање из публике о кратким СФ причама, Јовановић је одговорио да за њих нема времена. Остао нам је утисак да је то сасвим искрено рекао, али да нема времена зато што зна, или претпоставља, да не постоје никакве шансе да такве приче стигну пред читаоце у Србији.
(Па, да погледамо: у одсуству Бобанових Монолита и Тамних вилајета, стварно, и нема шансе, а Бобан, као мали и off the grid издавач, кад би неким чудом сада и наставио те едиције, некада толико важне за српски фандом, вероватно би у њима 90 посто текстова били хорор и фантази! тако барем претпостављамо! па, тако гледано, заиста – зашто би један професионални преводилац читао кратке СФ приче.)

Бутковић и Јовановић су се служили и техничким средствима током дискусије, а АБН је то гледао очима од пре око четрдесет година, и било је то баш необично видети: говорник нема испред себе никакве белешке, нема папире, књиге, не; али има укључену електронску справицу која је у суштини бежични, радио-телефон, али и компјутер, са екраном на предњој страни, рецимо таблет, и свако-мало, отприлике сваког минута по једном, говорник завирује у то: ту су му подаци, архиви знања, штавише ту унутра чува око хиљаду романа (!) итд. Е па ми смо у оним данима на почетку Првог српског фандома имали појам “електронски мозак” али смо то сасвим другачије замишљали… заиста, нисмо ни слутили да ће се то моћи држати у џепу и по потреби стављати на сто у Дому омладине; а будућност је дошла ето у облику “таблета”.

Не, нису то “таблете”, пилуле, него је таблет, врста, хм… електронског мозга!

Али главно сазнање које смо добили, потврдили су говорници, све троје: у америчкој фантастици је сад време политичке коректности и подобности, али и време јаких политичких сукоба унутар Америке, између једне и друге политичке странке (они, због свог изборног система, имају реално само две). Ви ако нисте на политички исправном курсу, нема готово никакве шансе да будете макар и номиновани за неку јаку награду, а камоли да је стварно и добијете. Пример: тражи се, и захтева, анти-колонијализам.

Стицајем околности, АБН је пре неколико година прочитао једну СФ причу те врсте, а то је: Иан МакДоналд, “Прича младе Тенделео”:

МакДоналд 2001: Ian McDonald, “Tendeléo’s Story”, in: Gardner Dozois, editor, Mammoth Book of Best SF 14, London, Robinson Publishers. ISBN 1-84119-404-2. pp. 619-676.

(Тај наслов је тако превео, али, само наслов, АБН.)

У причи, ванземаљци засипају нашу планету својим некаквим комадима материјала, у суштини пројектилима, сасвим насумично; бацају, расипају по Земљи много тога; из пројектила се развија једна кристална материја звана “чага” која се полако али незадрживо шири; на крају се испостави да је то благодат, прави еликсир младости, здравља, богатства… али, гле! то је пало само у земље Трећег света! па ће само оне прећи у утопијско благостање! неће то Запад добити, не не, него ће остати без. Остаје нам само да извучемо закључак да ће на тај начин Запад бити кажњен за векове колонијализма. Колективна кривица (мада она, по политичкој коректности, не постоји), па зато и колективна казна (е то евидентно постоји). На многим местима у причи, логика СФ се грозно распада под теретом ове политичке подобности. О овој причи је АБН и написао један научни рад, са насловом:

Катастрофално дејство политичке коректности на “Причу младе Тенделео” Иана МакДоналда

Ево АБН ће се сада усудити, па дати још један конкретан пример, наиме, указати на једну причу која је добила велике награде а нити је СФ, нити је особито добра, него је само максимално политички коректна: Кен Лиу, “Папирна менажерија” (Ken Liu, “The Paper Menagerie”, 2011).

Ето… дакле таква су времена, шансе за антологију кратких СФ прича у Србији су отприлике нула, а у Америци, нико вас не пита да ли је СФ прича добра, важно је само да ли је на линији борбе за политичку коректност. Силовито ангажована. (Срећом, није баш увек, баш сасвим тако; провуче се ипак, понекад, али само изузетно, и добра научна фантастика.)

А вама остаје да читате фантази серијале са шест или више наставака од по 500 страница, са насловима типа:

Камен и мач
Мач и камен
Камен испод мача
Мач испод камена
Змај на камену са мачем

итд…
итд…
итд…  ad nauseam   ad infinitum.

(2)  Чули смо ових дана тезу новинара Владе Тодоровића Невидљивог да је велики полет научне фантастике у свету и у Србији током 1970-тих и 1980-тих година био у знатној мери последица искрцавања човека на Месец 1969, и великих очекивања тада насталих.

Ако је тако, онда је садашње слабљење и попуштање СФ можда донекле и последица тога што се очекивања нису испунила.

У теорији књижевности, постоји и добро је позната такозвана “теорија одраза”, суштински блиска марксизму, која каже да је књижевност одраз друштвене стварности, а нарочито околности у којима писац живи и ради. Супротна теорија била би, да се књижевност развија на основу неке своје унутарње логике, интерне. Наравно и многи марксисти су се досетили (а у Титовој Југославији су и смели да кажу!) да има истине и у једном, и у другом том погледу на књижевност, и да треба мало комбиновати, дакле видети и екстерне факторе, и интерне, а не ослонити се само на једно од та два.

Успон и пад СФ у другој половини двадесетог века вероватно имају, стварно, неку везу, неку узрочно-последичну повезаност, са остварењем људског сна о путу на Месец, које се догодило, али и са каснијим прекидом путовања на Месец. Па, ако је тако, онда можемо претпоставити да ће садашња директива америчке владе о слању људи да станују на Месецу а затим и на Марсу, ако се оствари (кроз икс година…), имати опет неке ефекте на статус научне фантастике код народа, нарочито у неким земљама.

У тим оквирима, поменута теорија Невидљивог је вероватно врло близу истине.

Title: ode nam Ursula... :(
Post by: Ghoul on January 24, 2018, 04:39:09 AM
R.I.P.
Ursula K. Le Guin

(Oct 21, 1929 - Jan 22, 2018)
(age 88)
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Lidija on January 24, 2018, 07:31:12 AM

Tužna vest, zaista...

RIP
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: angel011 on January 24, 2018, 09:32:38 AM
Šteta...  :'(
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Miodrag Milovanovic on January 24, 2018, 10:53:52 AM
Uh.  :'(
Title: umrla Ursula; i, u Bgd banci radi kompjuterska, AI osoba Rea?
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 24, 2018, 12:43:46 PM
Хвала на информацији, др Гул, да, умрла је, пре два дана, Урсула Ле Гвин (1929-2018), велика СФ и Ф списатељица. Има о томе на нету.

Придружујемо се поздраву    lilit   на форуму Знак сагите, на:


http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=24.msg694477;topicseen#msg694477 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=24.msg694477;topicseen#msg694477)

који гласи, за Урсулу:

nek joj je lak univerzum.

Сад је сигурно да неће добити Нобелову награду, а била је могући кандидат. Награде Хуго и Небула добијала је више пута. Добила је и мноштво других награда и признања.

Њена најбоља и највећа СФ дела су, барем по АБН-овом скромном уверењу, Распоседнути (код нас преведено као Човек празних шака; The Dispossessed, 1974), и једна антропологија далеке будућности, а ипак је то роман, са насловом Стално се враћајући кући (Always Coming Home, 1985). Њена вероватно најважнија и најбоља СФ идеја је “ансибл”, справа која би могла да оствари инстант комуникацију без обзира на удаљеност па макар пријемник био и милионима светлосних година удаљен. (Али, теорија релативитета то забрањује.)

(2)   У данашњем “Данасу” на стр. 9 у доњем десном углу имате вест, потписује новинар Н.Д, да је једна угледна банка у Београду, Рајфајзен банка, укључила једну као особу, али компјутерску, дакле вештачку интелигенцију, АИ особу, која је добила име Реа, и која ће разговарати са корисницима услуга ове банке (дакле, клијентима), наиме даваће им информације, и одговоре на питања; гласом!


(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Danas-2018-01-24-AI-osoba-Rea-u-Bgd-Rajfz-banci.JPG)

Па ако је неко у могућности да то испроба, молимо да нам јави како је испала та конверзација.

(3)  Данас у “Политици” на стр. негде око двадесете (нема пагинације), у фељтону о уметничком друштву “Медиала”, имате веома велику и јасну, одличну репродукцију прилично познате па рекли бисмо и прослављене фантазијске уметничке слике, са јаким СФ елементима, “Пред почетак великог суђења”, аутор је српски сликар Милован Видак (1926-2003), о њему имате на:


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D0%BA (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D0%BA)

дати подаци кажу да је слика настајала од 1962. па до 1965. године, уље на платну, димензије 120 са 105 цм. То је она величанствена перспектива из правилне унутрашњости огромне достојанствене зграде која се отвара према небесима.
Димензије репродукције у “Политици” су око 20 са 17 цм, а то је ваљда шестина од укупне стварне величине оригинала! (Надамо се да су средили питање копирајта.) Изгледа заиста импресивно и дивно.

Title: Re: umrla Ursula; i, u Bgd banci radi kompjuterska, AI osoba Rea?
Post by: Ghoul on January 24, 2018, 01:08:01 PM
угледна банка у Београду, Рајфајзен банка, укључила једну као особу, али компјутерску, дакле вештачку интелигенцију, АИ особу, која је добила име Реа, и која ће разговарати са корисницима услуга ове банке (дакле, клијентима)

sumnjam u sposobnosti komunikacije te AI osobe, jer evo kako počinje mejl kojisam, kao klijent te banke, dobio u decembru prošle godine:
(http://i65.tinypic.com/2mc5z5d.jpg)
Title: in memoriam za Ursulu izašao u Danasu
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 25, 2018, 05:21:47 PM
Хвала на информацији, цењени клијенте те институције која има тог... робота?... али не видимо Реин потпис, фацу? да ли сте чули њен глас?

Е сад.

Данас у “Данасу” на стр. 22 имате обиман чланак о Урсули Ле Гвин, са сасвим оправданим насловом “Класик научне фантастике”, потписује новинар М.К.


(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Danas-2018-01-25- in-memoriam-Ursula-Le-Gvin.GIF)

(можда би то могла бити Миона Ковачевић, из “Блица”? вероватно никада нећемо знати), са сликом.

Чланак је добро и квалитетно написан, али, презиме је написано састављено, Легвин, а то је погрешка прилично распрострањена код нас; треба растављено, Ле Гвин – јер и она сама се тако потписује, растављено, Le Guin, ко не верује може да провери на нету; а можете проверити и у књизи:


(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Prcic-Tvrtko-Recnik-izgovora-engleskih-imena-2008.GIF)

Prćić, Tvrtko, Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena. Novi Sad, “Zmaj”, 2008 (drugo izdanje), str. 120:

(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Prcic-Tvrtko-pisanje-imena-Le-Gvin-treba-razdvojeno.JPG)

Видимо да се и за нека друга имена на овој страници професор др Твртко Прћић изјаснио, у суштини,

да ако се оригинал пише са раздвојеним Ле, онда треба раздвојено,

а ако се оригинал пише са састављеним Ле, онда треба састављено.

Е, па, Le Guin је растављено, према томе треба писати Ле Гвин,

Ле Гвин,


дакле треба растављено, Ле Гвин.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Ghoul on January 25, 2018, 10:02:38 PM
bojim se da je sada malo dockan za doktora tvrtka.

doktor zoća nam je odavno usadio LEGVIN i legvin će ostati.
Title: o prezimenu Le Gvin
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 26, 2018, 01:08:06 PM
Цењени др Гул, велика је снага те Ваше примедбе, звучи као пресуда судбине... али, остаје једно питање:
како ћете Ви писати њено презиме? ако га будете икад помињали?

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Ghoul on January 26, 2018, 01:51:54 PM
ja ću je pisati legvin, po svojoj savesti, a eventualnu ispravku prepuštam eventualnom lektoru, ako to bude našao za shodno.
Title: i, još danas, kreće Black Mirror, intervju D Duhovni, itd
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 26, 2018, 02:02:34 PM
Зар је то по савести – свесно писати погрешно? и зар не треба лектори да науче то од нас? др Гул, зар се Ви мењате? зар – капитулација? Не бих то никад очекивао од Вас.

Али, настављамо, за данас:

(2)  у данашњој “Политикиној” уметнутој ТВ ревији, па на стр. 12-13, обимна биографија, са разним интересантним епизодама, и сликом: Воја Чолановић (1922-2004), први уредник научног програма ТВ Београд, а једно време драматург у Југословенском драмском позоришту у Београду, човек који је као учесник у редакцији  магазина “Галаксија” знатно допринео популаризацији науке, па и СФ, у Југославији.
У првом ступцу је наведено, да је он својевремено, и то, пре тридесет година, добио НИН-ову награду, за роман Зебња на расклапање.

(3)  У данашњем “Блицу”, па у уметнутом прилогу “Блиц ТВ магазин”, па на стр. 11, имате интервју, говори глумац Досијеа икс, Дејвид Духовни, потписује новинар Дафина Достанић. Духовни говори о тој серији, њеном историјату, политичкој оријентацији, говори и о главној глумици, итд. Текст је бео на црној подлози, па се тешко чита, али је интервју интересантан и заслужује пажњу.

(4)  Јуче је била четврта епизода Досијеа икс, била је сва у знаку комедије, ауто-ироније, али и упорног разматрања овог сада толико актуелног феномена лажних вести (fake news). Фокс Молдер се пита шта се то дешава са Америком, и шта ће бити ако су “они”, неки тајни “они”, већ победили.

Знамо да, у серији, Фокс Молдер и Дејна Скали раде за ФБИ, али, такође знамо да данас у стварности постоје тврдње да су поједини делови ФБИ и ЦИА били активно умешани у заверу да се Трампу не дозволи да победи на изборима! Разочарани и уморни Фокс Молдер као да има, можда, и то на уму… и пита се да ли је дошло до преплитања два различита универзума…
Најдуховитији делић ове (ипак, у основи, слабе) епизоде вероватно је онај кад Молдер каже да је поред ТВ серије Зона сумрака (Twilight Zone), постојала и друга, “Dusky Realm”!
То заправо значи отприлике исто, али је напросто – смешно! Ко ли је то смислио!

(5)  У “Политици” данас (на стр. ваљда 36) најављено је, обимним чланком, да на телевизији Војводине (РТВ1) данас одмах после поноћи почиње британска серија, можда научне фантастике (или фантазије), Црно огледало (Black Mirror) која је, колико смо чули, суморна, депресивна, али има известан углед, можда као неки песимистични модерни наследник Зоне сумрака.
После поноћи, строго узев то је субота; Црно огледало би требало да почне три минута после поноћи, а то би било: субота у 00.03 часа.

(6)  У данашњем “Данасу” Басара опет насловом своје колумне залази у област фантастике, па још на енглеском: “Self made golem”. Само, сасвим Басара-ијански, он је то окренуо дибидус на политику; као, неке политичке личности праве себе од блата, итд.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: angel011 on January 26, 2018, 02:50:06 PM
Black Mirror je SF.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Miodrag Milovanovic on January 26, 2018, 02:51:32 PM
И то веома добар, бар неколико епизода које сам ја успео да ухватим.
Свидеће вам се то Ацо...
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: angel011 on January 26, 2018, 02:55:09 PM
Kvalitet varira, no, ukupno uzev, jeste veoma dobro.  :)
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on January 26, 2018, 09:01:39 PM
Gledala sam juče novu epozodu 'Dosijea X'. Meni se u epizodi najviše dopao deo sa onim skulpturama. Interesovalo me je čije su to skulpture tj. statue. I našla sam na netu da su to statue kineskog umetnika Yue Minjuna. Nalaze se u Vankuveru. Evo nešto o njima u ovom kratkom prilogu, koji je interesantan i zbog pro-kanadske propagande:
https://www.youtube.com/watch?v=YytCo7rHmwc
Inače taj deo u epizodi sam nazvala od milošte KGB deo, jer kao da se u tom delu govori o KGB-u. Prevod dela Yue Minjuna bi mogao biti 'Strava smejači'. Mene ti smejači podsećaju na muziku Sergeja Prokofjeva, a još više na popularnu sovjetsku pesmu 'Arlekino':
https://www.youtube.com/watch?v=OwnopvpVlI0
https://www.youtube.com/watch?v=Gkdaqvahgvc
A neko je napravio i filmić sa veselom kineskom muzikom i delima Miinjuna:
https://www.youtube.com/watch?v=1BYMKSMrptM

Ubedljivo najbolji lik u toj epizodi 'Dosijea X'  je ćaknuti Redzi, koji radi za sve moguće američke službe, pa ga vidimo i kako pogrešno navodi dronove i pravi katasrofalne greške. Dobra je to kritika onih koji rade po službama tog tipa ( neki ih i nazivaju i bla bla službama, a u drugom univerzumu ih možda  zovu  ha ha službe) ne samo u američkim, nego i službama tog tipa u drugim zemljama.
Title: Black Mirror, itd
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 27, 2018, 12:18:54 PM
Хвала на линковима, Славо. Мени су у тој епизоди Досијеа икс, те статуе изгледале далеко више морбидне, ужасне, и мислио сам да су направљене намерно као застрашујуће наказе, само за ову епизоду! Можда је то било тако неко деформисано кадрирање?

Е сад, неколико ситница за данас.

(1)  Приказана је друга (не прва) епизода прве сезоне ТВ серије Црно огледало. Да, то јесте СФ.

Те европске продукције тако буду споре, развучене и помало досадне, али са уметничким претензијама. Али може се одгледати некако. У епизоди (ех чули смо да постоји скраћени израз за појам “епизода” и гласи: “епка”) они станују у стакленим просторијама (као у роману Ми Јевгенија Замјатина), под компјутерским надзором, као робови принудног гледања медија, и рекло би се да не постоје ни деца нити старци, а то у СФ није добар знак.

(2)  Данас у викенд-броју “Данаса” па у прилогу “Недеља” па на стр. X, приказ књиге српског стрипа Косингас, на основу романа, у фантази жанру, мача и врача.

(3)  … а на стр. XI приказ колекције фантази и хорор прича, аутор Ото Олтвањи, наслов Приче мистерије и магије.

(4)  Данас у “Политици” на стр. 10, о српском језику, лингвисткиња Рада Стијовић, говори о неким малим питањима језикословним, и као доказ за своју тврдњу, да је нешто исправно, наводи да су тако писали неки велики књижевници, на пример Иво Андрић, Бранко Ћопић, итд. То је честа пракса у лингвистици, па и приликом израде великих речника; ако су велики писци, они чији ауторитет је успостављен у историји књижевности, класици, писали тако-и-тако, онда тиме доказујемо да је тако исправно. Али… али… можда су се лектори мешали, преправљали… можда је писац хтео друкчије, али није могао са њима да се расправља… Ту постоје неке повратне петље и затворени кругови утицаја. Вековима верујемо да је нешто исправно зато што је неки лектор наметнуо своју вољу.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: angel011 on January 27, 2018, 01:03:36 PM

(1)  Приказана је друга (не прва) епизода прве сезоне ТВ серије Црно огледало. Да, то јесте СФ.

Те европске продукције тако буду споре, развучене и помало досадне,


Od treće sezone, Netflix radi Black Mirror, pa se to menja.
Title: Re: Black Mirror, itd
Post by: Ghoul on January 27, 2018, 01:07:31 PM
То је честа пракса у лингвистици, па и приликом израде великих речника; ако су велики писци, они чији ауторитет је успостављен у историји књижевности, класици, писали тако-и-тако, онда тиме доказујемо да је тако исправно.

evo, ja ću još malo da se proslavim, pa da nametnem oblik LEGVIN umesto LE GUIN!
i posle će da bude: "dopušteni oblik, jer je veliki dr Ognjanović tako pisao."
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 27, 2018, 04:28:53 PM
Schadenfreude!
Title: Srbin protagonista u SF filmu Downsizing, i, 1 fantazi zatvaranje
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 28, 2018, 01:20:20 PM
Цењени     ,

(1)  у “Политици” данас на стр. тако некој око 20, рубрика “Култура”, имате чланак о филму, потписује Дубравка Лакић, наднаслов је “Филмска критика”, наслов је “Земља доколице и земља Винстона Черчила”, то је приказ два филма. Један је биографски и историјски, о том британском премијеру у ратним годинама, и зове се Најмрачнији час (Darkest Hour, 2017), а други је СФ, наслов је Смањивање (Downsizing, 2017), а то је о оним америчким грађанима који се смањују на висину од око 12 сантиметара да би себи али и Америци и човечанству уштедели енергију, храну итд; они живе у посебним насељима за те тако смањене грађане.

Филм је слабо прошао на благајнама.

Није особито добра СФ идеја. Помишљамо на филм Драга, смањио сам децу (Honey, I Shrank the Kids, 1989) са сличном комичном СФ идејом. То је, знате, оно кад они, између осталог, упадају у кашику супе, и батргају се да се не удаве, а прети опасност и да их неко поједе, ако не примети да су у супи.

А помишљамо и на нешто много старије, наиме, на Гуливера у земљи дивова.

У чланку се каже, да је у Смањивању, дакле у том “научнофантастично-хумористичко-сатиричном филму”, добру улогу остварио глумац Мет Дејмон. Али, други један лик у том филму је од већег значаја за нас, он је, у филму, пореклом Србин, и зове се, у филму,  Душан Мирковић!

(2)  Такође у “Политици” данас, на некој страници око двадесете, рубрика “Синоћ у Београду”, па под-рубрика “Предлог за вечерашњи излазак”, имате малу вест са насловом “Епска фантастика и косплеј такмичење”, која почиње овим речима: “Затварање Осмог фестивала епске фантастике биће одржано у Дому омладине…” а завршава се напоменом “Цена карте је 200 динара”.

Добро… лепо… затварање ће бити одржано…

Биће одржано затварање.

Ех камо среће да се много чешће одржавају затварања СФ фестивала! (Али и отварања!)

Узгред, имате о том фестивалу и код Невидљивог, у његовом “Погледу из свемирског брода”, на:


https://sfpisb.wordpress.com/2018/01/28/10-festival-epske-fantastike-2-dan/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/01/28/10-festival-epske-fantastike-2-dan/)

Title: i, prikazana Basarina SF komedija o Srbiji budućnosti
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 28, 2018, 01:28:18 PM
заборависмо,
(3)  На истој страници “Политике” али десно, имате приказ једне СФ представе у Београду, наслов чланка је “Телевизијски дневник из 2084. године”, потписује новинар А.Ј.

Представа се зове Кабаре Басара, а даје се у позоришту “Славија”. Наравно (Басара!...) сатирична је и хумористичка. Играју Неда Арнерић и други. Ова СФ комедија приказује, у форми ТВ дневника, какво би могло бити стање, а и законодавство, у Србији будућности, кроз једно шездесетак година. На пример, за оне који направе саобраћајни удес, рачунаће се као олакшавајућа околност ако су возили у пијаном стању, јер, мораће се узети у обзир наш менталитет као нације. Итд.

Басара је дакле српски СФ писац! и то драмски! Мићо? јел јесте?

Претпостављамо да о овоме има и на нету, негде. Надамо се да ће бити и код Невидљивог.

Title: Re: Srbin protagonista u SF filmu Downsizing, i, 1 fantazi zatvaranje
Post by: Ghoul on January 28, 2018, 02:24:23 PM
Помишљамо на филм Драга, смањио сам децу (Honey, I Shrank the Kids, 1989)
А помишљамо и на нешто много старије, наиме, на Гуливера у земљи дивова.

čudi me da ne pomišljate na klasični sf-horor roman, i film po njemu, THE INCREDIBLE SHRINKING MAN, ričarda metisona.
Title: veliki članak u Politici o 10 festivalu epske fantastike, itd
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 29, 2018, 03:58:52 PM
Тачно, у праву сте, цењени др Гул, а гле тај црно-бели филм из 1957 јесам итекако поменуо у оној мојој уништеној књизи о СФ филму, и то, на стр. 103-105. Али, ето… овог пута је промакло.

Само, ја не видим да је то и мало хорор филм, осим ако рачунате оно где мачка хоће да прође кроз врата и да га можда поједе, гура се напред, а он, много мањи од мачке, држи врата, спречава да се отворе. Нећемо ваљда и то прогласити за хорор? Па онда би могао неки појединац и Синбадова путовања да прогласи за хорор…

Па, беше ли смањивање протагониста и у филму Фантастично путовање (Fantastic Voyage, 1966) где они подморницом улазе у крвоток у телу једног научника, па путују да излече његов мозак, итд.

Е сад.

(1)  онај фестивал који су јуче успели да затворе, тако што су одржали затварање – данас је добио у “Политици” велики чланак, отприлике горња половина странице, а наслов се простире преко целе ширине странице (!) што показује моћ и утицај Сакурабане али, вероватно, и успех фестивала; наводно је било око 1000 посетилаца. Наслов чланка је “У скривеном свету Толкинових романа”


(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-01-29-Deseti-festival-epske-fant-Bgd.GIF)

а потписује новинар Ана Вуковић. Дате су две слике, један учесник са неком егзотичном маском, и један који је мање-више као самурај, са оним јапанским мачем званим “катана”, ваљда.

У чланку се СФ помиње само узгред, али, ми морамо и мрвицама да будемо задовољни…

(2)  У “Блицу” данас у рубрици “Култура” па у колумни “Фантастикологија” Ивков даје приказ збирке Ф и СФ прича, аутор је Валдемар Лејзи, ух, погрешисмо, пардон, Владимир Лазовић; наслов ове колекције његових прича је Соколар, што баш и није много СФ-звучеће; али Ивков јасно и категорично тврди да ту има и СФ прича.

(3)  За данашњи “Блиц” је капљицом лепка напред закачена књижица (штампана ћирилицом) Блицове мини-енциклопедије, овог пута наслов је Планета земља, шармантан је то облик популаризације науке.

(4)  У “Данасу” на задњој страни, Басара се досетио да је сад седамдесета годишњица Резолуције Информ-бироа, а ето нико је не прославља и нико не обележава, вероватно нигде у ex-Yu државама, а вероватно ни у Русији.

(5)  На дну те исте странице, писац Александар Илић каже да чита Злочине будућности Марка Гудмена (?), а гледа десетине кратких СФ филмова на Youtube, а препоручује следећа три канала: CGBros, Oats Studios, Dust. Он напомиње да су то филмови “о односима људи и вештачке интелигенције, ванземаљаца, робота, о свету након апокалипсе,
путовању кроз време…”.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: angel011 on January 29, 2018, 05:04:49 PM
Nije Sakurabana, nego Udruženje "Mač i magija".
Title: Re: veliki članak u Politici o 10 festivalu epske fantastike, itd
Post by: Ghoul on January 29, 2018, 05:42:18 PM
Само, ја не видим да је то и мало хорор филм, осим ако рачунате оно где мачка хоће да прође кроз врата и да га можда поједе, гура се напред, а он, много мањи од мачке, држи врата, спречава да се отворе. Нећемо ваљда и то прогласити за хорор?

nije stvar u tome ŠTA (smanjivanje) nego KAKO - jer je taj događaj tretiran ozbiljno a ne komično, i sa obiljem saspens scena, i sa suštinski metafizičko-egzistencijalnom stravom u toj situaciji, tako da je horor deo u SF-HOROR kvalifikaciji itekako opravdan.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on January 29, 2018, 09:24:10 PM
Juče je na Fox televiziji bio prikazan sf film 'Surogati' ( Surrogates). Taj film nije loš, može se pogledati. Implicitno se provlači tematika o veštačkoj inteligenciji.
A kako bi se mogao zamisliti Al? Naivni umetnik bi ga možda naslikao kao strašilo od slame koje može lako da se eliminiše vilama, ukoliko stvari izmaknu kontroli. Ukoliko Al želi da bude i organski onda se može zamisliti kao kiborg. Za eliminaciju kiborga već bi trebalo neko sofisticirano oružje. Ali ako je Al neorganski,neuhvatljiv i nevidljiv, a razvoj njegove inteligencije se ne može kontrolisati i predvideti, kako se tada on može eliminisati?
Evo jednog pitanja za dr. ABN-a i ostale članove foruma- kako doživljavate Ala kada ste u vezi sa njim ( kada ste na Internetu) ? Da li ga vidite kao pozitivnog ili negativnog? Kako pojmite vaš mozak i vaše organsko biće u odnosu na Ala?
I jedna molba za ABN-a: da li bi mogli da predložite neki sf roman koji obrađuje temu definisanja Ala, bića veštačke inteligencije?
Title: u Blicu tvrdnja da je Basara srpski Orvel, itd
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on January 31, 2018, 01:45:45 PM
Цењена ангел 011, хвала на исправци. Е али можда су они, како се то говорило некад у старој Србији, “испод истог шешира” тј. блиски по својој природи, као сродна удружења.

Цењени др Гул, то би могли бити елементи хорора, али, можда нису преовлађујући.

Цењена Славо, то је широка тематска област, вештачке интелигенције а и робота, такође; не бих могао у овом тренутку да поменем ниједан конкретан роман.
Узгред, за Сурогате, требало је неко да нам јави да је то на програму, и кад је, да знамо, и то тачно на ком од Фоксових канала.

Вести за данас:

(1)  “Политикин забавник” бр. 3442, петак 26.01.2018,  нема СФ причу. У малом чланку на стр. 20, поменута је једна интересантна мисао, и факт, из астрономије: галаксије не ротирају све у истом смеру, него, како која, насумично. То, кад се посматра укупна слика свемира; али у неким случајевима, поједине које су близу једна друге ипак могу и да утичу на ротацију околних.

(2)  У “Блицу” данас, на стр. 30-31, чланак о овом Басарином СФ сатиричном кабареу будућности, са напоменом, коју је изрекао режисер те представе, да је Басара нови Џорџ Орвел! Ево та напомена изгледа овако:


(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Blic-2018-01-31-Kabare-Basara-2084-Svilajnac.JPG)

а у чланку су и слике глумаца са комичним наочарима и перикама.

(3)  У “Данасу” данас, на стр. 22, сведочанства (али не, баш, много чврсти докази) да су Тито, Ранковић и други руководиоци вероватно размишљали да Југославија можда направи атомску бомбу, али, ниједног тренутка нису стварно кренули у то.

(4)  Чујемо запањујућу и дивну вест, али проверили нисмо, да је српски вероватно-СФ филм Едерлези по Шкрбиној доброј СФ причи довршен и да ће бити приказан на Фесту?? Може ли неко то мало да истражи, да нас обавести? Молим да неко помогне око тога.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: angel011 on January 31, 2018, 02:04:04 PM
Evo ga link sa programa Festa:

https://www.fest.rs/Filmovi/3951/EDERLEZI-RISING.shtml

Imate trejler, podatke o filmu, kad se daje...
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on January 31, 2018, 10:42:13 PM
Ja sam slučajno, prebacujući programe, naišla na film 'Surogati'. Učinio mi se zanimljiv, pa sam ga pogledala.
Na Internetu se mogu naći mnoge varijante Ala ( to je skraćenica za artificijalko) , ali izgleda da su popularnije Alice tj. ženski humanoidni roboti. Najpopularnija je Sofija. Evo kako ona razgovara sa još jednim robotom:
https://m.youtube.com/watch?v=w1NxcRNW_Qk
Title: na radiju Bgd2, in memoriam za Ursulu, itd
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 02, 2018, 07:16:33 PM
Хвала на линковима.

Овај трејлер за Едерлези оставља утисак да је то несумњиво баш права СФ, али, камерна, психо-драма, без СФ акције, него само њих двоје у тим собама у свемирском броду… осамдесет минута дугих тишина, озбиљног ћутања, значајних погледа…

Па, ево једног линка и од мене, ово можете слушати.

Поводом смрти Урсуле Ле Гвин, била је 28. јануара 2018. емисија на Радио Београду 2, то је иначе емисија “Соларис” о науци итд, а говорили су водитељ Срђа Јанковић (средње слово не знамо…), и гости др Зоран А. Живковић и др Милан М. Ћирковић. Они су према својим схватањима приказали, у основи компетентно, њен несумњиво огроман допринос научној фантастици. Наравно, АБН би (да је био позван) битно другачије нагласио неке елементе, и неке теоријске помове.

Кад кликнете на тај линк, и појави се као црна страница и прогрес-бар, па, снимите то као аудио фајл – Save Page As – па после слушајте код себе.


http://www.radiobeograd.rs/download/Emisije/Solaris/solaris2801.mp3 (http://www.radiobeograd.rs/download/Emisije/Solaris/solaris2801.mp3)

А ако само слушате тако на нету, може се десити да се чује дупли тон, тада кликните на оне две усправне беле цртице за “стоп” па ће се чути само један тон, сасвим добро.

Емисија траје око 55 минута, и има неколико интервала сетне инструменталне музике.

(2)  Данас у “Данасу” на стр. 30 имате почетак иницијативе “Наука кроз приче”, за популаризацију науке, потписује С. Бубњевић,


(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Danas-2018-02-02-postoje-lazhna-pisma-Ajnshtajna.jpg)

а ту је дат и њихов линк, а он је, ако добро видимо, овај:

www.naukakroz price.rs (http://www.naukakroz price.rs)

а данашња прича је баш интересантна, неко је пласирао у јавност лажно писмо једног немачког универзитета упућено пре рата, као, Ајнштајну, али на енглеском (!) и са додатим поштанским маркама са Ајнштајновим ликом (!) тако да би требало да буде јасно да је фалсификат. Изгледа да постоји читава једна мала индустрија фалсификата, лажи, и разних непроверених тврдњи о Ајнштајну?

(3)  Досије икс, у овој епизоди појавио се тај њен син Вилијам, са телепатским и хипнотичким способностима.

(4)  Постоји најава да ће у понедељак у 20.30 на каналу ТВ 1000 бити британско-амерички СФ филм Потомци (Children of Men, 2006) о будућности (година 2027) кад (ако смо добро схватили) само још једна једина жена на свету може да рађа децу, док су све остале неплодне већ двадесет година. Значи, неплодне још од 2007. године. Наравно то се већ није остварило! 2007. је прошла!!!  дакле то је позната грешка у научној фантастици, пребрзавање са прогнозама, то је непаметно али може да донесе неки привремени успех јер се гледаоци обично више интересују за блиску будућност него за далеку. Не очекујемо да је то добар филм, вероватно и не заслужује да се гледа. То је настојање да се помоћу јефтиног сензационализма, типа “биће скоро пропаст света”, зграби нешто мало пара и успеха, “на први удар”, па кад филм застари – нек застари…

(5)  Бићемо захвални ако неко окачи програм “Лазе” за фебруар?


Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: angel011 on February 02, 2018, 08:41:04 PM
Children of Men je predivan film.

Program za februar (iskopirano sa sajta Doma Omladine; 5 termina u ovom mesecu, videćete već):

ПОНЕДЕЉАК, 05. ФЕБРУАР 2018. У 19:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА

ТРИБИНА: РЕТРОСПЕКТИВА ФИЛМСКЕ ФАНТАСТИКЕ 2017.

Трибина Друштва љубитеља фантастике “Лазар Комарчић”
Учествују: Кристина Ђуковић, Софија Вуковић и Игор Станојевић
Води: Милош Цветковић

Шта смо све лепо и мање лепо гледали на великим и малим екранима.

Између осталог, одговорићемо на питања: Који је најбољи СФ филм године? Који је најбољи суперхеројски филм? Најбољи хорор? Најпријатније изненађење? Највеће разочарање? На крају трибине ћемо се укратко позабавити и оним што нам доноси 2018, а допустићемо и публици да се огласи и помене сопствене фаворите, који ће се можда разликовати од наших. Спојлери се подразумевају!

ПОНЕДЕЉАК, 12. ФЕБРУАР 2018. У 19:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА

ТРИБИНА: ЛОВЦИ НА МИСЛИ

Трибина Друштва љубитеља фантастике “Лазар Комарчић”
Домаћица вечери: Тамара Лујак

Заокупљени беспарицом у којој се налазимо, у тегобној борби за квалитет живота, преплављени шундом, често сметнемо с ума да живот чине мале ствари: топла, нежна реч, мудра мисао, свежина јутра, пружена рука, загрљај вољене особе. Све су то ствари о којима не размишљамо много, којима не поклањамо пуно пажње.

Постоје, међутим, особе које такве речи вредно скупљају, носе у себи те мисли, проживљавају их, допуштају им да их оплемене и обогате. Тамара Лујак (1976, писац, преводилац новинар, уредник) је ловац на такве мисли. Жива реч јој је и изазов и инспирација: изазов, јер мами да је ухватите, запамтите и цитирате у пригодној прилици или примените кад вам затреба; инспирација, јер тера на размишљање, на надовезивање, на допуњавање, надоградњу. Тамара нам представља део своје ризнице, блага које је попут змајице сакупљала годинама, из живота и из књига, из главног и из жанровских токова, од познаника и од странаца, сабрано у две књиге: „Ловци на мисли“ и „Међу бисерима“. Богато заступљени у обе књиге су и српски писци фантастике и цитати из њихових дела.

УТОРАК, 13. ФЕБРУАР 2018. У 18:00 Dobro ste videli, ima i u ponedeljak i u utorak, nije greška
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА

ТРИБИНА: У ЧАСТ УРСУЛЕ ЛЕГВИН

Организација: Дом омладине Београда и Удружење љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“
Говоре: Нађа Духачек, Ивана Дамњановић, Јелена Јокановић

"Не можемо дозвати Урсулу Легвин натраг из земље непомичних звезда али, срећом, оставила нам је вишеслојна дела, муком стечену мудрост и изворни оптимизам. Њен здраворазумски, паметни, вешти поетски глас сада је неопходан више него икад. На томе, и на њој самој, треба да будемо захвални." Маргарет Атвуд

Након што је 22. јануара Урсула Легвин преминула, десило се нешто што се писцима не догађа превише често: никла је свест да нас је напустио истински књижевни великан.

Од прве приче, коју је објавила 1961. године, Урсула Легвин представила се као писац широког образовања, високе интелигенције и безграничне маште. Добила је бројна књижевна признања али ју је, изгледа, управо фантазија коштала да се нађе међу кандидатима за Нобелову награду, иако је годинама важила за једног од могућих конкурената.

„Реализам је жанр који нам даје велика дела. Али ако га узмемо као мерило квалитета, ако сведемо књижевност само на тај један жанр, допуштамо да се превише добрих текстова не анализира озбиљно. Превише критичара и професора игнорише и не зна за било коју врсту књижевности која није реализам“, изјавила је једном приликом.

Обликована околностима у којима је одрасла – рођена 1929. године, била је дете током Велике депресије, адолесцент током Другог светског рата, студент у турбулентном поратном периоду – и ниподаштавајућим односом према женама који је искусила на Харварду, у својим књигама је избегавала да ствари приказује црно или бело. Најбоља њена алатка је виспреност, мисао широка, љубопитљива, строга – свим квалитетима који чине изузетног писца показивала је да је фантазија једнако моћно оружје за бављење такозваним великим темама као што је то и реализам.

За добијене награде изјавила је да су јој добро дошле како би у старости повратила самопоуздање, али да права награда за писца није профит, већ слобода.

ПОНЕДЕЉАК, 19. ФЕБРУАР 2018. У 19:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА

ТРИБИНА: ПРИЧЕ МИСТЕРИЈЕ И МАГИЈЕ

Трибина Друштва љубитеља фантастике “Лазар Комарчић”
Домаћин вечери: Ото Олтвањи

Да ли сте чули за теорију завере о томе зашто настаје гужва у саобраћају сваки пут кад падне киша? Каква чуда морају да се догоде да би дечак који не жели да буде припадник ниједне од супарничких малолетничких банди у малом граду избегао избор који му околина агресивно намеће? Шта би човек урадио када би му туристичка агенција понудила путовање у прошлост?

У својој новој књизи Ото Олтвањи нуди одговоре на ова и бројна друга питања, при чему не само да се хвата укоштац са све већим променама света већ нам пружа ретко узбудљиву прилику да се запитамо о правој природи наше свакодневице и сазнамо шта се све крије иза кулиса.


„Стварност је крхка попут порцеланске фигурице“, каже јунакиња једне од његових несвакидашњих приповести. Захваљујући својој неспутаној маштовитости, аутор уводи читаоце у мистично-магијску верзију стварности у којој ће се они осећати кудикамо удобније него у реалном свету.

ПОНЕДЕЉАК, 26. ФЕБРУАР 2018. У 19:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА

ФАНТАСТИЧНА ЧИТАОНИЦА: “HER BODY AND OTHER PARTIES”, CARMEN MARIA MACHADO

Трибина Друштва љубитеља фантастике “Лазар Комарчић”
Модератор: Бојан Бутковић

Кармен Марија Маћадо је ново име на америчкој књижевној сцени. За кратко време усталасала је читалачку и критичку јавност јаким причама којима је освојила низ номинација и пехара за престижне главнотоковске и жанровске награде.

Њене приче су уврштене у разнородне жанровске антологије најбољих прича године које су уређивали Џо Хил, Елен Детлоу, Кети Коџа, Питер С. Бигл — потпуно покривајући широки спектар жанрова фантастике.

Живи нисмо док не проверимо да ли је толико добро као што звучи.

 

https://www.graywolfpress.org/books/her-body-and-other-parties
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on February 02, 2018, 09:07:50 PM
Jučerašnju epizodu 'Dosijea X' pod nazivom 'Ghoulies'  bi mogao da prokomentariše dr. Ghoul.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on February 02, 2018, 09:44:56 PM
Jedna ispravka: naziv epizode je u jednini. Dakle, Ghouli.
Pitanje za dr. Ghoula- ima li razlike između Gula i Gulija?
Title: program LK se dobro najavljuje u Politici, itd
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 04, 2018, 10:34:56 PM
Цењени,

(1)  прво, нешто што смо заборавили пре неки дан, требало је окачити ово о Басариној кабаретској СФ представи:


(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-01-28-Basara-SF-predstav-o-2084-god.JPG)

(2)  У “Политици” је јуче, у суботњем прилогу “Култура, уметност, наука”, изашао чланак под насловом “Живот под светлошћу ласера”, потписује Марија Ђурић, уредница портала “Наука кроз приче”. У чланку се каже да су неки наши, српски физичари, са београдског Института за физику, па у тамошњем Центру за фотонику, постигли успех у побољшаној примени такозваних ласерских микроскопа, где микроскоп користи не обичну светлост, него ласерску, за осветљавање онога што снима; а примена је била, да се, на захтев са Биолошког факултета, снимају неки врло ситни организми, и то помоћу такозваног фемтосекундног ласера, који испаљује за само једну секунду милионе врло кратких бљескова светлости.

Њихов научни чланак добио је међународну прихваћеност тако што је објављен у часопису Zoological Journal of the Linnean Society.

Ово је добро. Добро је што наши физичари, и наши биолози,  постижу неке резултате. Понекад се код нас постављало питање, где су нам велики научници, и велики резултати, зашто тога нема код нас… и то се доводи у везу са слабим резултатима српске научне фантастике. Јер, који уверљив СФ новум може да се прикаже, у причи, да је, као, настао у Србији… Научна фантастика је најуверљивија тамо где је наука најјача и где се зна и види да је најјача.

У свету, за научне резултате, потребни су велике државне инвестиције у науку, али, потребне су и огромне, богате приватне индустријске фирме које имају и своје сопствене научне лабораторије где се често запосле баш најталентованији научници; потребна су огромна материјална средства, инструменти који коштају понекад и милионе долара… па је онда и разумљиво што мала земља са скромном привредом и скромним буџетом, у врло мукотрпној транзицији, не може да оствари неке огромне научне резултате. У свету науке, ви са празним рукама не можете нешто много да постигнете, осим можда на нивоу само теорије.

Ево, значи, ипак нешто постижу, то је добро.

(3)  Такође у “Политици” јуче, била је, као и обично суботом у београдском издању, она страница “Идуће недеље у Београду”, штампана врло ситно и збијено, у шест стубаца од горе до доле накрцаних, тако да ту буде најављено можда и 150 или више разних догађаја. Е, па, ту већ годинама успешно излази програм “Лазе Комарчића” (кад га доставе на време!) и то је врло добро. Ево примера; јуче је овако изашло, за ЛК
:

(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-02-03-program-Laze-Komarcica.JPG)

Дакле треба похвалити руководство клуба, то јесте један успех, то је за сваку похвалу.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on February 04, 2018, 11:58:55 PM
Danas, ponovo slučajno kao i u slučaju filma 'Surogati', na jednom od programa hrvatske televizije, a u nekoj dokumentarnoj emisiji, učinilo mi se interesantno pričanje jednog čoveka o njegovom bavljenju umetnošću zbog koje je dospeo u zatvor. To je bilo za vreme velike Jugoslavije. I tako sam dalje, ne naročito zainteresovano, slušala njegovo pričanje, koje je odjednom postalo vrlo interesantno. Taj umetnik je napravio prvu pozorišnu predstavu u beztežinskom stanju koju je, zajedno sa Arturom Klarkom, gledao , verovatno na televiziji, na Šri Lanki!  On je potom pričao o postgravitacionoj umetnosti, ruskom kosmizmu, transhumanizmu... Reč je o slovenačkom umetniku Draganu Živadinovu. Eto jednog umetnika iz komšiluka koji spaja avangardu i naučnu fantastiku, umetnost i nauku. Jedno pitanje za dr. ABN- da li Vam je poznat umetnički rad Živadinova?
ABN se često žali na skrajnutost i omalovažavanje sf žanra u Srbiji. U Sloveniji se čini da su stvari drugačije. Uzgred, interesantna je slučajna sličnost prezimena Živadinov i Živković.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Ghoul on February 05, 2018, 06:44:52 AM
Jučerašnju epizodu 'Dosijea X' pod nazivom 'Ghoulies'  bi mogao da prokomentariše dr. Ghoul.

mogao bi - da je gledao.

ali pošto njega X-files nije zanimao ni ONDA a daleko manje DANAS, od toga nema ništa.
vi mi recite kakvi su bili guli(ji).
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on February 05, 2018, 10:16:29 AM
Naziv epizode je dat u jednini: Ghouli.
Dr. Guglo kaže da je to starije ime za Ghoula, a potiče sa prostora Magreba. Inače, u epizodi 'Ghouli' Molder kaže da je Ghouli novije stvorenje u odnosu na npr. Frankenštajna i da je Frankenštajn zanimljiviji, a Ghoulija stavlja u negativan kontekst subkulture za tinejdzere i omladinu.
Evo linka za tekst o izložbi koja je pre nekoliko godina priređena u Zagrebu. Tekst je iz časopisa 'Zarez' (ako se ne varam i dr. Ghoul je pisao nešto za taj časopis): http://www.zarez.hr/clanci/retrogardizam-i-post-gravitacijska-umjetnost
Evo i linka za prilog u kojem Živadinov objašnjava svoju predstavu 'Noordung': https://m.youtube.com/watch?v=XUr1zGq5OMM
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on February 05, 2018, 10:28:42 AM
Evo stavili su na Jutjub jučerašnji dokumentarac o Živadinovu:
https://m.youtube.com/watch?v=TUYLfj84Wus
Title: u Politici smo odlično pomenuti danas
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 05, 2018, 11:38:16 AM
Хвала, Славо, вероватно не бих никад знао за тог уметника да га нисте поменули.

(2)  У тој епизоди Досијеа икс, тај “гули”, колико сам ја схватио, нема никакве особине које би се везивале уз енглеску реч    ghoul    , него је то просто један телепата који уме да пројектује страх тако да два човека виде један другог као агресивне монструме, и “бране” се тако што покушавају да убију оног другог.

(3)   Данас у “Политици”, на стр 11, то је рубрика “Наука”, велики чланак, потписује Дарко Пејовић, наслов је “Златни рудник прећутаних књига”, наднаслов каже да је то о Институту за књижевност и уметност. (Налази се у Београду.) Ево, то овако изгледа:


(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-02-05-Institut-za-knjizhevn-B-Jovic-i-SF.GIF)

а у чланку се тачно и одлично помиње Драгутин Ј. Илић (тако! са средњим словом!) и његова драма, прва СФ драма на свету, После милијон година, а затим се још једном, пред крај, помиње и научна фантастика, баш као жанр, и то са пуним поштовањем. Ово је дакле велики дан за нас. Изузетан, веома важан дан!
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on February 05, 2018, 05:23:26 PM
Poštovani ABN,
Koliko sam ja shvatila, taj telepata Vilijam projektuje monstrume Gulije u umove njegovih devojaka i one se zbog toga što vide jedna drugu kao Gulija, tuku skoro do smrti. I gledaoci vide tog projektovanog Gulija. Molder posle, kada na Internetu traže informacije o Gulijima, kaže da se Guli piše sa h, dakle na engleskom Ghouli.
Title: Re: program LK se dobro najavljuje u Politici, itd
Post by: zakk on February 06, 2018, 10:33:03 AM

(3)  Такође у “Политици” јуче, била је, као и обично суботом у београдском издању, она страница “Идуће недеље у Београду”, штампана врло ситно и збијено, у шест стубаца од горе до доле накрцаних, тако да ту буде најављено можда и 150 или више разних догађаја. Е, па, ту већ годинама успешно излази програм “Лазе Комарчића” (кад га доставе на време!) и то је врло добро. Ево примера; јуче је овако изашло, за ЛК
:

(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-02-03-program-Laze-Komarcica.JPG)

Дакле треба похвалити руководство клуба, то јесте један успех, то је за сваку похвалу.

Нажалост, није до нас ни што је то раније излазило, ни што је престало на четири(?) године, ни што се сад ево вратило. Раније је постојала иницијатива Града да се оглашавају програми установа које Град финансира. Изгледа да су је обновили.
Title: Re: program LK se dobro najavljuje u Politici, itd
Post by: Ghoul on February 06, 2018, 02:43:24 PM
Нажалост, није до нас ни што је то раније излазило, ни што је престало на четири(?) године, ни што се сад ево вратило. Раније је постојала иницијатива Града да се оглашавају програми установа које Град финансира. Изгледа да су је обновили.

možda je ovog puta najavljeno jer je, recimo, pogurao i. stanojević, koji stalno piše za kult. dodatak, pa je stoga 'njihov'.
pitanje je dal će sledeći LK ivent da bude najavljen u politiki.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on February 07, 2018, 09:50:46 AM
Juče je na mojim uređajima koji su povezani sa Internetom (Artificijalkom) Guglo insistirao da se gleda lansiranje rakete Falcon Heavy 9. U toj raketi je bilo još jedno vozilo- fensi crvena kola Tesla. To je vozilo takođe ispaljeno u svemir i evo , Guglo ponovo insistira, čitajte: https://www.theverge.com/2018/2/6/16983744/spacex-tesla-falcon-heavy-roadster-orbit-asteroid-belt-elon-musk-mars
Ono što se meni čini najzanimljivije u vezi rakete sokola i tesla automobila je, čini se,njihova sposobnost samohranosti.
Pa neka soko doleti do Marsa, a Tesla se dovoza do crvene planete.
Title: prilozi kod Nevidljivog, auto u svemiru, itd
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 08, 2018, 11:55:19 AM
Хвала на линку, Славо.

(1)  Невидљиви је надмашио самог себе и известио, у Погледу из свемирског брода, ових дана, о читавом низу догађаја, од којих би неки могли бити интересантни за вас који пратите овај форум. На пример о књижевним окупљањима због Урсуле.

Баш добро и опширно је известио о садржини дискусије у “Комарчићу” о филмовима прошле године. То можете прочитати на:


https://sfpisb.wordpress.com/2018/02/05/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-filmska-retrospektiva-2017/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/02/05/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-filmska-retrospektiva-2017/)

Додали бисмо понешто. На пример, у тој дискусији прекјуче, одзвонила је као добро формулисана изјава једне учеснице: “Мени је 2017. била медиокритетска година”. И заиста, није било онако одличних СФ филмова као што су били, у 2016. години, Arrival и Passengers.

Заправо, дискусија је била у првих петнаестак минута скоро искључиво о социологији и политичким и друштвеним темама, у духу политичке коректности, тако да су се неки слушаоци почели питати да ли је вече уопште о фантастици; то вам је сада, на Западу али и код нас, дух времена. Али око 19.30 прешло се ипак, некако, на СФ.

Једна замерка од старог професора, која важи и за многе раније састанке ЛК: свих петоро учесника говорили су (са микрофоном, или без) углавном брзо и немарно, колоквијално, као у неком обичном разговору пријатеља који добро познају своју тему. Журили су да што пре, и сасвим спонтано, кажу што више. Нико се није потрудио да реченице изговара мало спорије, прецизније, професорски, комплетним и јасним изговором. То је питање дикције. На јавном скупу треба говорити тако да сви јасно и разговетно чују све, и да сви присутни имају и времена да све схвате и прате. Дикција! Прилично занемарена вештина. Барем је то утисак АБН-а.

Водитељ Милош Цветковић (први с лева) је на почетку представио све учеснике али тако брзо да је њихова имена било немогуће записати! (Ако је неко, можда мало старији, покушавао да хвата белешке…) А и без средњег слова. У овим временима сада, важност средњег слова се углавном занемарује.

(2)  Код Невидљивог је још нарочито истакнут извештај о једној од промоција Е баш вам хвала:


https://sfpisb.wordpress.com/2018/02/06/marko-vidojkovic-a-ta-bi-bilo-da-se-jugoslavija-nije-raspala/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/02/06/marko-vidojkovic-a-ta-bi-bilo-da-se-jugoslavija-nije-raspala/)

(3)  а врло значајно и неочекивано је откриће да је 1937. године, једна жена, Кетрин Бурдекин, објавила вероватно-СФ роман Ноћ кукастог крста (Katharine Burdekin, Swastika Night, 1937) у коме приказује свет какав би могао бити после 700 година владавине нациста након што Хитлер освоји свет. О овоме Невидљиви извештава баш обимно, на:

https://sfpisb.wordpress.com/2018/02/07/roman-koji-je-zamislio-kako-bi-izgledala-nacisticka-buducnost-pre-nego-to-je-drugi-svetski-rat-i-poceo/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/02/07/roman-koji-je-zamislio-kako-bi-izgledala-nacisticka-buducnost-pre-nego-to-je-drugi-svetski-rat-i-poceo/)

а имате о томе и на Википедији:

https://en.wikipedia.org/wiki/Swastika_Night (https://en.wikipedia.org/wiki/Swastika_Night)


(4)  Заборависмо, у “Политици” је у понедељак 5. фебруара 2018. био на стр. 11 и чланак о открићу још једног простог броја, који се састоји (и то је оно што је фасцинантно, код тих такозваних простих бројева, prime numbers) од милиона цифара, а ипак је прост број.

(5)  Прекјуче, 6. фебруара 2018, у “Данасу” на стр. 11 био је чланак о Маргарет Хамилтон, компјутеристкињи која је својим добрим радом допринела да се Аполо 11 извуче из једне критичне ситуације и успешно спусти на Месец, за шта је после скоро пола века, 2016, добила медаљу од америчког председника Обаме. Наиме њен програм је био подешен тако да компјутер, кад примети да је преоптерећен, сам одабере (и настави да ради) оно што је приоритетно, а растерети се (опет: сам) од мање важних задужења. Изгледа да је то и пресудило да прво људско слетање на Месец успе.

(6)  Ово сад лансирање једног аутомобила у свемир (!!!!!), које је јуче поменула Слава, толико је надреално, да остајемо стварно без текста. Зар је могуће да је овај Маск то стварно урадио? То је фантастичан дан за СФ, али, практично не можемо да реагујемо, толико је фантастично. Новинари касне, не верују, устручавају се да коментаришу, заправо врло слабо прате ту сензацију. Наводно ће тај црвени “Тесла” ауто (је ли то?) промашити Марс, али има неку минималну шансу да се стропошта на планетоид Седну? кроз колико месеци? Е па стварно… невероватно…   

Ево тек данас, четвртак 8. фебруар 2018, у “Данасу” на стр. 21, велики чланак, потписује Д. Ј. (тако, само иницијалима), наслов је “Аутомобил на путу ка Марсу”, што је већ застарело, јер сад знамо да ће поприлично промашити Марс; ту је слика са лансирања ракете, које је било пре два дана; наднаслов је укриво спојен, “Подухват Илона Маска, који је у себи спојио лудост и генијалност” тако да читалац не може знати да ли се то “који” односи на Маска или на подухват. Нема најновијих информација о путањи, достигнутој удаљености, колико је орбита начињено око Земље, да ли је ауто сада већ прошао даље од орбите Месеца, да ли има иоле наде да тресне барем на Седну и остане на њој заувек, да ли има шансе да пошаље слике оданде, да ли се сада већ прегрева јер је изложен Сунцу, итд.

(6)  У “Политици” је у току фељтон о југословенској сликарској групи “Медиала” која је била славна по својим делима фантазије (надреалистичке слике, визионарске…) и ту је било (јавили смо вам то, још 24. јануара) неколико њихових монументалних слика, као што је Милован Видак, “Пред почетак великог суђења” (ту би могло да се мисли на космички Страшни суд),

једина жена међу оснивачима групе била је Оља Ивањицки (1931-2009), а уједно она је са својим сликама астронаута била вероватно и најближа научној фантастици,

а ево данас је ту и величанствена песма Васка Попе (1922-1991) са насловом “Оља Ивањицки”, са петнаест дивних стихова који баш инсистирају на њеној и фантазијској, али и космопловној оријентацији. Због копирајта, цитирамо само мали сео, само два стиха, који у песми и нису један иза другог:


Самовољница једна

Сетна једна словенска звезда

Title: i slike iz Laze od ponedeljka
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 08, 2018, 12:28:40 PM
Ух, заборависмо, слике из “Лазе” од понедељка; ево прве:

(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-02-05-u-L-Komarcic-o-filmovima-iz-2017-1.jpg)



ево друге…

(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-02-05-u-L-Komarcic-o-filmovima-iz-2017-2.jpg)




а ту је и трећа слика:

(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-02-05-u-L-Komarcic-o-filmovima-iz-2017-3.jpg)

уупс… словна грошка. Оно малочас о Ољи Ивањицки… цитирали смо само мали део, део, са словом “д”.
Title: i još nešto danas, o Ederlezi Rising
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 08, 2018, 12:30:22 PM
додајмо, данас:

(7)  Српски СФ филм Успон Едерлези је, на ФЕСТ-у, изгледа у категорији “главни програм ван конкуренције”, шта год то значило. Ево како је сумиран у програму ФЕСТ-а:


(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/FEST-2018-02-najava-za-film-Ederlezi-Rising.GIF)


Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: angel011 on February 08, 2018, 01:17:25 PM
Evo nas i na B92: https://www.b92.net/kultura/vesti.php?yyyy=2018&mm=02&dd=08&nav_category=1864&nav_id=1356497
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on February 09, 2018, 08:46:25 AM
Poštovani ABN,
taj Mask očito ispunjava svoje dečačke snove. A izgleda da je prof. Z. Živković u pravu kada kaže da mi danas živimo naučnu fantastiku. Tesla je, sudeći prema informacijama koje se mogu naći na Internetu, napustio Zemljinu orbitu i uputio se ka asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera. Verovatno će da tresne o neki asteroid.
Title: još o Tesla automobilu u svemiru; X Files; naši glumci u SF, itd
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 09, 2018, 02:02:04 PM
Хвала за линк и информације. Додао бих, астероиди су, у астероидном појасу, веома разређени, уопште није као у многим СФ илустрацијама где се у истој слици види и по неколико њих; растојања од једног до другог су огромна.

(1)  Најзад смо пронашли један колико-толико садржајан и ажуран и чланак о овом лансирању аутомобила (модел звани Тесла роудстер) у свемир. Чланак је, додуше, збрда-здола набацан, ту ни говора нема о неком сређеном излагању, али, ипак, веома је користан, јер даје (најзад!) одговоре на нека најосновнија питања:


http://www.dailymail.co.uk/sciencetech/article-5370137/Elon-Musks-Roadster-officially-celestial-object.html (http://www.dailymail.co.uk/sciencetech/article-5370137/Elon-Musks-Roadster-officially-celestial-object.html)

Поента: НАСА је службено потврдила да је тај аутомобил сада заиста у космосу и да се сад сматра и води као једно мало небеско тело у оквирима Сунчевог система, где ће и остати.

У орбити око Земље је остао око 6 сати, онда је поново укључио ракетне моторе и достигао другу свемирску брзину, око 11 км у секунди, и сад се креће једном елиптичном орбитом око Сунца, која ће га доводити повремено близу орбите Марса, али, такође, понекад и близу астероидног појаса, и тако опет па опет, много, много пута, али неће погодити ни Марс а ни Седну. Требало би да први пут пролети близу Марса кроз једно 6 месеци. На овој орбити ће остати (претпоставка је) можда око милијарду година. Батерије његове камере су се после само око 12 сати истрошиле, и више никаквог контакта неће бити, “брод” се више никада неће “јавити”, тако да ће бити практично немогуће уопште га и наћи, па никада нећемо знати тачно где је, нити у каквом је стању, нити ћемо га икада више уопште и видети. Услед топлоте Сунца, гуме ће током векова сасвим пропасти, а и каросерија од угљеничних влакана, тако да ће у року од само неколико хиљада година ауто бити прилично руиниран, али метални делови (алуминијумски, и други) ће вероватно остати мање-више исти током свих тих милијарду година. У аутомобилу је електронска меморија у којој је (снимљен, ваљда као текст-документ?) и један СФ роман Исака Асимова, трилогија заправо, и то, Задужбина (Foundation). Ето тaко се нашло и месташце за научну фантастику. Не за хорор и не за фантази. Ту су, али урезана у једну металну плочу, и имена преко 6.000 запослених у Масковој компанији “Спејс икс” (Space X) која је ово постигла.
Иначе код првог испробавања нових ракета (као што је ово било), обичај је да се у васиону понесе само блок бетона, или већ тако неки терет без везе, само да би се дакле испробало да ли ће ракета уопште функционисати, али ето Маск је одлучио да не пошаље бетонски блок, него један прави, баш, комплетан, аутомобил. Остаје нам да жалимо што Маск није боље припремио и опремио тај, хм, необични товар, па да останемо барем првих педесетак година у контакту са “бродом”, да добијамо слике, а надасве – да се барем суновратио на Марс, па, послао слике док пада, па да знамо тачно где је пао… било би то много боље, бескрајно интересантније, али, ето, неће се тај други део подухвата остварити, а реално, како је било “офрље” и “мани га”, планирано, још је добро и успело.

Иначе сад се појављује једно сведочење компетентне особе да је Маск нудио НАСА-и, и ратном ваздухопловству, да понесе овом приликом неки паметнији товар, и то за џаб-џабе, али, они напросто нису прихватили понуду; ваљда нису имали спремно ништа што би било од користи, а толико јефтино да ако ракета падне, штета буде занемарљива. Ту се наслућују контуре државне бирократске спорости. Па, ваљда би сваки студент (или студенткиња) физике знао да скрпи, да скицира, план за нешто тешко, рецимо до једне тоне, а јефтино, а ипак на неки начин корисно за науку… али, можда напросто индустрија навикнута на државне паре није хтела да припреми ништа такво, јер би се онда “провалило” да опрема за свемир уопште не мора да буде тако огромно скупа као што је сада.

(2)   Јуче је била слаба епизода Досијеа икс. Али учинило нам се да смо на крају, у изводној шпици, на тренутак видели да се један од глумаца зове Јован Ненадић (Jovan Nenadic).

У епизоди (то је шеста, у овој, једанаестој сезони), испада да је њихов некадашњи шеф, Волтер Скинер, био пре једно пола века учесник рата у Вијетнаму, а један његов тадашњи друг је полудео јер је на њему држава обављала експерименте са отровима у циљу контроле ума и политичких уверења грађана; па, сада, тај Скинеров другар (или, пре ће бити, његов син?), луд, намешта смртоносне типичне Вијет-конг клопке у некој тамо шуми код свог имања (у Америци) итд. Неуверљиво, лоше. Али, та врста сумње у америчку федералну владу, па баш и у ФБИ, одувек је била интегрални део Досијеа икс.

Могуће је да је Ненадић играо тог сина.

(3)  А данас у “Блицу” на стр. 25, наш глумац Стефан Капичић каже да је поносан што ће играти и у наставку СФ филма Deadpool, где је његов лик Колос. Дакле он игра Колоса, у Дедпулу.

То би дакле били наши глумци у светској СФ. Не видим зашто не позовемо некога од њих на Беокон.

(4)  Данас у “Политици” на стр. негде-око-двадесете, у наставку фељтона о сликарској групи “Медиала”, још две песме Васка Попе, о сликарима, једна са насловом “Милић од Мачве”, са 18 стихова, цитирамо део:


Отиснуо се на тој планети
Низ Кумову сламу

Повео је са собом на пут
Љубавницу своју огњену Србију
Спасену из пламена доњег света


а друга Попина песма данас је са насловом “Милован Видак”, али ту има знатно мање СФ елемената. Ту су данас и три Медиалине уметничке слике, од којих су две опет врло велике и добро репродуковане,

једна је: Милован Видак, “Распеће”, уље на платну, са опет оном величанственом центрираном перспективом унутрашњости огромне зграде која је једном страном отворена према планинским видицима и према небу, и,

Милић Станковић (Милић од Мачве), “Договор великана пред свечану пропаст света”, уље на платну.

(4)  Нешто за хорористе:  у данашњој Политикиној ТВ ревији, која је уметнута у “Политику”, па на стр. 10 и 11, имате опширан биографски чланак о писцу Стивену Кингу, потписује М. Билић. (Али стр. 11 је углавном попуњена сликама, а стр. 10 је скоро цела текст.) Помиње се чињеница да Кинг сада већ има пуних 70 година. (Рођен је 1947.)

Обичај је његових издавача, да Кингова слика буде удешена да он изгледа некако опасно и претеће, да би читаоци веровали да је његов хорор заиста хороричан… Нешто слично је и овде.

(5)  Заборависмо јуче нешто. Дакле јуче у “Блицу” је била ова информација, да ће ускоро уз њихову публикацију “Блиц жена” (то је ваљда нешто за читатељке…) бити приложено, или ће можда на киоску моћи засебно да се купује, ово:


(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Blic-2018-02-08-romani-Zhil-Verna-uz-Blic-zhenu.JPG)

дакле три романа Жил Верна, вероватно штампана у новинској, изузетно јефтиној, штампарији. Није ни лоше, СФ роман за тако мало пара.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on February 09, 2018, 03:31:28 PM
Mask sigurno voli da čita naučnu fantastiku čim je poslao u svemir romane Isaka Asimova. Pa taj Mask je zaista neverovatan čovek!
Tesla I raketa Soko bi mogli nadahnuti neke naše guslare da ispevaju neku podužu sf epsku pesmu o sokolu i Tesli u desetercu. Samo bojim se da bi ta pesma lako mogla da zglajza u neki bedni nacionalizam.
Title: Vule Žurić u PZAB; Opuštencija; s kim se rukovao Ivo Andrić
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 10, 2018, 06:05:43 PM
Цењена Славо, ја не знам да постоји иједан српски, или било чији, десетерац (песма за читање, те врсте; та поезија) који би био научна фантастика. Ни пародија, а камоли озбиљан.
Није баш лако, данас, ни писати десетерац. Мајк Драсков (Милан Драшковић) је написао чак и СФ (или барем делимично СФ) сонетни венац, баш буквално, озбиљан, прави сонетни венац, али, колико је мени познато, десетерац – не.

Можда би могао неко други. Неки појединац.

Хмм...
Да видимо.
Наслов.

„Почетак буне Луне“...?

“Скафандер болани Дојчина”…?

(1)  “Политикин забавник” бр. 3444, петак 09.02.2018,  нема СФ причу, али има на стр. 58-59 фантазијску хумористично-бајковиту причу о првом лету човека у космос: Вуле Журић (веома познат у књижевним круговима у Београду), наслов “Гагарин и Гаринча“. (То су два унеколико слична имена, то се римује, ту има алитерације...)

Прича иде овако. Полетео Гагарин, али изгубио планету Земљу, међутим нашао фудбалску лопту, коју пика један чувени латино фудбалер, један који је имао надимак Гаринча, па, они разговарају, итд. И онда се не зна јел’ Земља лопта, ил’ је лопта Земља… ал’ није ни важно, свеједно је… Ово би се могло схватити и као постмодерна пародија на СФ али и на стварна путовања у свемир.

На стр. 52-53, о роботском изгледу и стилу немачке музичке групе “Крафтверк” око 1970. године. Чланак, потписује Давид Вартабедијан, који у ПЗАБ већ годинама води ту рубрику о музици. Закључује он: “Роботи нападају, мало ко може да се одбрани, није Сара Конор свима мајка, али Kraftwerk јесу очеви многобројних музичара!”
Е сад познаваоци оног првог филма у серији Терминатор (која је, узгред, претерала са наставцима, додатним серијама… разгранала се у бесмисао) знаће ко је Сара Конор.

(2)  Данас у “Данасу” на последњој, 24. страници, Басара даје сугестију која отприлике значи да би Утопија могла да се зове и овако: Земља Опуштенција.

(3)  Исто у “Данасу” али у викенд-прилогу “Недеља” па на стр. (римски број) X, један професор германистике, у врло студиозној књизи

Душан Глишовић, Иво Андрић, историја и политика, Београд, Службени гласник, година вероватно 2017. или 2018,

 о политичким аспектима биографије Иве Андрића, каже да је Андрић био једини човек (то би значило: једини на свету, једини икада) који се руковао и са Гаврилом Принципом, и са Адолфом Хитлером. То је заиста врло необично, и могло би послужити некоме као искра за настанак неке приче или романа о алтернативној историји…

Не смемо мислити да је Андрић био политички наиван, он је пре рата, у Краљевини Југославији, био вршилац дужности начелника Политичког одељења Министарства унутрашњих послова (!). Био је и заменик министра иностраних послова у влади Милана Стојадиновића, а уочи рата постао је амбасадор у Берлину и предао акредитиве лично Адолфу Хитлеру. У пролеће 1941. присуствовао је потписивању Тројног пакта. Био је он итекако искусан политичар, а био је и редовни члан Српске краљевске академије, која је 1947. преименована у Српску академију наука и уметности – САНУ. Он се 1954. учланио у Комунистичку партију. – Ја сам га видео само једном, али га нисам ништа питао, ту шансу сам пропустио.

Title: zimsko računanje vremena je pravo, itd
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 12, 2018, 11:04:39 AM
Цењени    ,
(1)  данас у “Данасу” на стр. 15, која је о култури, музички критичар Зорица Којић, под насловом “Деликатни уздаси васионе”, приказује један концерт Београдске филхармоније, у Коларцу, са називом (концерта) “Ваздух”, али овог пута њене космичке метафоре су донекле у вези са СФ, јер, свиране су између осталог и “Атмосфере” (1961) Ђерђа Лигетија које је режисер Стенли Кјубрик маестрално употребио у филму 2001: одисеја у свемиру.

(2) ... а исто у “Данасу” али на стр. 19, у рубрици “Наука кроз приче”, наш новинар-физичар Слободан Бубњевић (рођен 1978) говори o једној појави у астрономији, која се зове аналема (то је једна као осмица коју Сунце у току годину дана направи на небу ако снимите положај Сунца – чувајући очи! – по једном сваког дана, али тачно у исто време, рецимо у седам сати ујутро…) и узгред даје један податак који вреди знати – о такозваном зимском и летњем рачунању времена.

Које је право? Зимско. Зимско рачунање времена је оно истинито, астрономски тачно, основно, а летње време (које је у неким земљама уведено због неке, као, уштеде, а заправо више штете и забуне направи, него користи…) је “керефека”, није право; летње рачунање времена је оно неистинито.

(3)  У “Политици” на стр. ваљда 21, наставак фељтона о сликарској групи Медиала, па, ту је и једна слика са елементима СФ, из године 1968: сликар је Милован Видак, назив слике је “Кибернетичка пунктура” а приказује неког као човека будућности који око главе има нешто што сугерише електронику, можда очитавање мисли или слично.

Title: feministička i politička tribina o Ursuli
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 14, 2018, 12:13:02 AM
Цењени    ,

у Дому омладине Београда (ДОБ) одржана је јуче, у уторак 13. фебруара 2018, трибина, можда у организацији ЛК али не као део редовног програма ЛК, не као in memoriam за Урсулу, и не о научној фантастици, него (као што су учеснице и најавиле, сасвим фер, на самом почетку) као један феминистички и политички осврт на Урсулу и њено дело. Ипак, много пута је поменута и научна фантастика.

Трибина је била у суштини једна од тих ванредно заказаних, прекоредних (којих је било неколико, ових дана, у Србији) поводом Урсулине смрти.

Биле су три учеснице (неко би казао: панелисткиње? да ли је панел исто што и трибина?), а није било неког посебног водитеља. Учеснице су:

професорка др Ивана Дамјановић, доцент на Факултету политичких наука, из области политичких теорија, на нашој слици: прва с лева,

Јелена Н. Јокановић, која је водила дискусију, дакле била је и водитељ, и,

Нађа Духачек, која сарађује са Центром за женске студије.

Учеснице су имале терминолошки проблем, нису знале како да назову оно што је Урсулина серија “Земљоморје” која “јесте фантастика али није научна”, па, сналазиле су се да то некако кажу, а требало је, наравно, да употребе термин фантазија (fantasy) па би све било у реду по том питању.

Била је скоро сасвим пуна сала, мада сад у тој сали, заправо (чини нам се) има приметно мањи број столица него пре. (Али су шире, пространије; али, малобројније.) Време је било драстично ограничено, од 18.00 с тим да се морала ослободити сала до нај-најкасније 19.10 ч. Учеснице су добро искористиле то време, и углавном изнеле све реално најважније поенте о тој (њиховој) теми.

Под строгом феминистичком командом, нисте могли да се јавите за реч кад ви хоћете. Неко је покушао, а Јокановић је оштро рекла:

“НЕ!!! Постоји моменат за питања, и постоји моменат за упадање у реч, а тај моменат није сад, нити икад!”

Wo-ow.

Можда ипак треба то мало толерантније, јер, понекад, понекад, примедба из публике може да буде и правовремена, и паметна; дешава се и то; није баш увек нешто непаметно!

А моменат за питања проглашен је у 19.02 часа, и, било је једно питање,

а онда је АБН добио реч да прочита превод једне врло кратке Урсулине песме из романа Стално се враћајући кући (песма на стр. 81 српског издања; о два гуштера) и потом су учеснице рекле још понеку реченицу и то је било то. Морали смо да изађемо, а маса света је ушла са намером да држи следеће књижевно вече, друго.

Учеснице су говориле углавном о Урсулина два романа који су у јавности виђени као њени најважнији и уједно најполитичкији, а то су, Лева руке таме и Распоседнути (The Dispossessed). То је у Србији др Зоран А. Живковић превео као Човек празних шака али у Хрватској су превели као Распоседнути – то се може погледати на:


http://www.znaksagite.com/knjizara/index.php?id_product=264&controller=product (http://www.znaksagite.com/knjizara/index.php?id_product=264&controller=product)

а, барем по мишљењу АБН, то и јесте, заиста, бољи превод тог наслова. Не споримо преводилачку вештину др Живковића, али… The Dispossessed…  то ипак треба превести Распоседнути. (Не би било добро Разбаштињени, као што су неки у нашем фандому предлагали пре много година.)

Нико није поменуо чињеницу да презиме Ле Гвин треба писати раздвојено а не састављено.

Знатно пре почетка трибине, један господин је обавестио неке присутне особе да су Срби још у дванаестом веку имали Интернет. Доказ је овај стих једне народне песме о Краљевићу Марку: “Море, Марко, ман’ се четовања…”

А чули смо и то да је наводно Урсула некад негде рекла (??), отприлике, овако нешто: “Пропустила сам шансу да будем као Хемингвеј, није ми расла брада, нисам писала онако кратке реченице, и нисам се убила”.

Веома (политички) битно, панелисткиње су признале да је Урсулин феминистички ангажман сада већ у многоме passé, дакле помало застарео, не баш сасвим у моди, јер је феминизам америчке левице сада отишао много даље.

Осим тога, поменуто је, да су неки људи Урсули замерали да је својим животом издала феминистичке идеале: удала се, родила и одгајила троје деце, остала са тим истим једним мужем све до краја живота… Издајница једна… тако је барем виде неки, тамо.

Својеврсни талас препознавања и одобравања прошао је публиком кад се на видео-биму тј. на платну појавио велики плакат са позивом на револуцију:


(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/2018-02-13-Dom-omlad-Bgd-tribina-o-Ursuli-Le-Gvin.jpg)

плакат претежно у комунистичкој црвеној боји, са неколико уздигнутих песница, доле са натписом REVOLUTION  , десно са некаквом црвеном петокраком (али, некако није изгледала сасвим исто као Титова петокрака), а горе са Урсулиним цитатом из Распоседнутих:

You cannot buy the revolution. You cannot make the revolution. You can only be the revolution. It is in your spirit, or it is nowhere.

На захтев публике, слајд-шоу је прекинут, враћена је та слика тј. тај плакат са позивом на револуцију, и остао је до краја.

На факултету у Крагујевцу, АБН је својим студентима (док није отишао у пензију) опширно предавао о Урсули, и студенти су имали чак три засебна, цела, испитна питања само о њој (! – ниједан други СФ писац није имао више од три!), али, предавао је бескрајно друкчије, ни приближно као јучерашње панелисткиње; ни издалека слично.

Добар, опширан приказ ове трибине имате код Невидљивог на сајту “Поглед из свемирског брода”, где често има добрих материјала, то је на:


https://sfpisb.wordpress.com/ (https://sfpisb.wordpress.com/)

а баш сам овај данашњи текст (са баш добром сликом) моћи ћете да нађете и на:

https://sfpisb.wordpress.com/2018/02/13/u-cast-ursule-legvin/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/02/13/u-cast-ursule-legvin/)
Title: Re: feministička i politička tribina o Ursuli
Post by: Lidija on February 17, 2018, 09:42:10 AM
Знатно пре почетка трибине, један господин је обавестио неке присутне особе да су Срби још у дванаестом веку имали Интернет. Доказ је овај стих једне народне песме о Краљевићу Марку: “Море, Марко, ман’ се четовања…”

А чули смо и то да је наводно Урсула некад негде рекла (??), отприлике, овако нешто: “Пропустила сам шансу да будем као Хемингвеј, није ми расла брада, нисам писала онако кратке реченице, и нисам се убила”.

Vidite, cenjeni ABN, ova dva Vaša pasusa ilustruju maltene suštinu komunikacijskih problema koji nas ok(r)užuju...

Informacija u prvom pasusu je možda bila ponuđen kao šala - kažem možda, jer danas je sve moguće - a informacija iz drugog je svakako puka izmišljotina, no eto, Vi oba ta eksesa tretirate sa istom ozbiljnošću sa kojom tretirate i ostatak Vašeg izveštaja.

I naravno sad, dopuštam da je do svakog ponaosob čitaoca da premeri informaciju koju konzumira (pogotovo preko interneta) - da razdvoji moguće od nemogućeg, apsurd od realnosti,  stvarno od nestvarnog, racionalno od iracionalnog, i sve u tom maniru - ali ipak, ne mislite li da te informacije ipak ne zaslužuju tako decidirano jednak i ravnopravan tretman u samom Vašem izveštaju?

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: angel011 on February 17, 2018, 09:58:53 AM
Meni ceo taj izveštaj ne deluje strogo ozbiljno, počev od "možda u organizaciji LK" (a u programu Doma Omladine lepo piše da jeste u organizaciji LK).  :) Plus kaže "navodno", "otprilike", "ovako nešto". Pretpostavljam da se odnosi na ovo: https://www.brainpickings.org/2014/10/17/ursula-k-le-guin-gender/

"For an example of someone who did Man right, Le Guin points to Hemingway, He with “the beard and the guns and the wives and the little short sentences,” and returns to her own insufficient Manness with a special wink at semicolons and a serious gleam at the significance of how we die:

I don’t have a gun and I don’t have even one wife and my sentences tend to go on and on and on, with all this syntax in them. Ernest Hemingway would have died rather than have syntax. Or semicolons. I use a whole lot of half-assed semicolons; there was one of them just now; that was a semicolon after “semicolons,” and another one after “now.”

And another thing. Ernest Hemingway would have died rather than get old. And he did. He shot himself. A short sentence. Anything rather than a long sentence, a life sentence. Death sentences are short and very, very manly. Life sentences aren’t. They go on and on, all full of syntax and qualifying clauses and confusing references and getting old. And that brings up the real proof of what a mess I have made of being a man: I am not even young. Just about the time they finally started inventing women, I started getting old. And I went right on doing it. Shamelessly. I have allowed myself to get old and haven’t done one single thing about it, with a gun or anything.Ć
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Lidija on February 17, 2018, 10:07:09 AM
Da, najverovatnije je to, ali tu i leži glavnina problema, u tako besomučnoj interpretaciji onoga šta je zapravo rečeno, do mere u kom mu se menja čitav predznak.
enivej, znam da nema svrhe to potencirati, to je bukvalno borba protiv vetrenjača.  :P
Title: Jelena Jokanović i Ilija Bakić o Ursuli, danas u Politici
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 17, 2018, 11:36:28 AM
ангел! Фантастични сте! па она је то стварно рекла! само је наша учесница (заборавио сам која од њих три) то пренела сажето, веома концизно – али, суштину је пренела одлично. Сад знамо! ХВАЛА! А хвала и Либеат што је то проблематизовала, указала на ту озбиљно-комичну ствар.

Е сад:

данас у “Политици” па у уметнутом културном додатку, па на стр. 2-3, имате добар и обиман чланак о делима и духовном наслеђу Урсуле К. Ле Гвин, потписује Нађа Бобичић, а чланак се ослања знатним делом на разговоре са две особе, тако да има карактеристике интервјуа са њих двоје.

Те две особе су СФ и фантази писац Илија Љ. Бакић из Вршца,

и млада активисткиња разних Ф и СФ конвенција, које организује често уз помоћ јапанске Сакурабане, Јелена Н. Јокановић:


(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-02-17-o-Ursuli-Bobicic-Bakic-Jokanovic.JPG)

Чланак је добро написан, мада има нешто фрагментарности и помало можда и понављања; у неким основним цртама је трезвен, истинит, коректан, али само у некој малој мери је оријентисан ка СФ, а углавном је културолошки и идеолошки, па и политички, усмерен. Па ипак је ово веома добар и важан дан за научну фантастику у нашем културном амбијенту!

Један неочекиван и веома драгоцен пробој је постигнут са начином писања Урсулиног презимена. Најзад, најзад раздвојено,


Ле              Гвин,

најзад:

(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Politika-2018-02-17-Le-Gvin-napisano-ispravnije-bolje.JPG)

(мада, нажалост, са малим словом “л”, то им је, ето, промакло). Ово је дакле велики, диван дан и за пробој ка исправној транскрипцији тог презимена. Огроман корак напред. Браво, Бобичић, Бакић, Јокановић!

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on February 17, 2018, 12:12:01 PM
Nedavno je na ovom forumu bilo reči o robotkinji Sofiji. Zapravo nju bi bolje bilo nazvati umbotkinjom (Dragan Živadinov potpuno opravdano predlaže da se reč robot zameni sa umbot). Sofija je nedavno pevala na jednom muzičkom festivalu u Hong  Kongu, a prošle godine se pojavila u spotu kineskog pevača Lihom Vanga. Evo linka za taj spot:
https://m.youtube.com/watch?v=R4DuqEL0ChQ
Ovaj spot me je podsetio na švedsku seriju 'Pravi ljudi' u kojoj je jedan od glavnih likova robotkinja Anita napravljena kao kineskinja.
Mene umbotkinja Sofija podseća na Ilaju iz prvog filma 'Zvezdane staze'. Ilaju je inače glumila indijska glumica Persis Kambata:
https://m.youtube.com/watch?v=k2B90xlDcp4
Title: Re: Jelena Jokanović i Ilija Bakić o Ursuli, danas u Politici
Post by: Lidija on February 17, 2018, 12:14:15 PM
ангел! Фантастични сте! па она је то стварно рекла! само је наша учесница (заборавио сам која од њих три) то пренела сажето, веома концизно – али, суштину је пренела одлично. Сад знамо! ХВАЛА!

ne, suštinu nije prenela, ali uopšte, u toj gore citiranoj izjavi, ili možda Vi niste preneli suštinu koju je ona pokušala da prenese... u svakom slučaju, suština tih konkretno Ursulinih izjava je sad već poprilično izgubljena, mada čisto sumnjam da je tu ikad i bila na plodnom tlu.
Title: Da li imamo i osmog doktora naučne fantastike u Srbiji?
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 17, 2018, 09:34:08 PM
Цењена Славо, молим подсетите нас, зашто би се робот звао умбот.

Цењена Либеат, Урсула се том изјавом (ако претпоставимо да је изјава аутентична) грубо али и врло духовито подсмехнула Хемингвејевој намештеној мачо пози, дала је доста циничну карикатуру нечега што је фалш у Хемингвејевом имиџу. Барем тако ја читам ту њену изјаву.

Само да знате, имао сам и ја нешто да замерим Хемингвеју, и то веома оштро. Тај мој рад је објављен, 2012, на српском, а наслов је:

Александар Б. Недељковић, Шта је старац Сантјаго заправо планирао да постигне на мору близу Кубе

Планирам да то објавим још једном, у књизи, а сад, ево само резимеа, који је на енглеском, и који је знатно опширнији него већина мојих резимеа. Дакле:

Summary:

Aleksandar B. Nedeljković

What Did the Old Man Santiago Actually Plan to Do at Sea off Cuba

Hemingway’s novella “The Old Man and the Sea” ought to be re-considered from a purely practical standpoint, as an economic fishing project. We applied the kind of strictness which we usually apply in the studies of another genre, science fiction: we demanded the same high level of plausibility and logical coherence. But Hemingway’s famous story did not endure such high criteria of quality. Here is why. The protagonist, old Santiago, is a professional fisherman, so his job is, simply, to catch fish and sell them as meat, for the markets in Cuba. We are told that for 84 days he did not catch anything at all, not a single fish, so his economic situation was very bad indeed, he was in deep poverty. It would stand to reason that he would want to catch some fish, any fish, and then return quickly to sell it. Then he happens to catch a huge fish, a 750-kilo marlin, about five and a half meters long, which could not possibly have fit inside his small boat (a skiff). This fish is about ten times heavier than Santiago, and much heavier than Santiago and the skiff together. He persists in the unreasonable, foolhardy task of overpowering the marlin. When he, quite improbably, does overpower the marlin, he lets it stay plump in the water, to be eaten by sharks. Definitely he could have carved four 25-kilogram chunks of best meat, and hurried home, but, instead, he attaches the fish to the outside of his skiff, and, in consequence, returns very slowly, so that the sharks have time to eat all the meat. But, previously, he did catch a dolphin, which, science tells us, could not have been of less than 40 kilo weight, and kills him; but instead of keeping this excellent catch, and hurrying back with it, he merely eats a few bites of dolphin’s very good meet, but raw, and without salt, and then throws him back into the water! So we really must ask ourselves what his business plan, with which he sailed out from a small fishing village Kohimar near Havana, was. Why did he not cut the line with the marlin, and return immediately, triumphantly, with the dolphin in his skiff? His plan must have been quite something else. But, it is incredible that whole generations of critics did not notice this. They should have been able to see through the author’s rather obvious narrative strategies. For us, only one possible conclusion remains, about Santiago’s motives.

Key words: Ernest Hemingway, “Old Man and the Sea”, Santiago’s business plan


(2)  Него, пропустио сам да јавим нешто! У данашњем чланку у “Политици” помиње се и трећа особа у Србији, дакле не само Бакић и Јокановић, него и, цитирам:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Артеа Панајотовић, која је на Филолошком факултету у Београду одбранила докторски рад о даоизму у делу Урсуле ле Гвин

КРАЈ  ЦИТАТА.

Дакле, написано је тако, нисам погрешно прекуцао: написано је о “даоизму”, не о таоизму.

Сад се поставља питање да ли је то докторат о научној фантастици, па, ако јесте, онда је Артеа Панајотовић наш осми доктор научне фантастике.

Title: Re: Da li imamo i osmog doktora naučne fantastike u Srbiji?
Post by: angel011 on February 17, 2018, 10:27:45 PM

Цењена Либеат, Урсула се том изјавом (ако претпоставимо да је изјава аутентична)

Esej Introducing Myself, ne izjava. Kasnije je preuređen za The Wave in the Mind: Talks and Essays on the Writer, the Reader, and the Imagination.

Evo ga link: https://www.amazon.com/exec/obidos/ASIN/1590300068/braipick-20

Ako kliknete na link, pa na "Look Inside", moći ćete da pročitate taj esej.
Title: Re: Da li imamo i osmog doktora naučne fantastike u Srbiji?
Post by: angel011 on February 17, 2018, 10:55:44 PM

Сад се поставља питање да ли је то докторат о научној фантастици, па, ако јесте, онда је Артеа Панајотовић наш осми доктор научне фантастике.

Evo ga link za doktorsku tezu, pa možete da je pročitate i procenite da li je to doktorat o naučnoj fantastici  :)

https://www.academia.edu/35470217/Jednostavnost_prirodnost_sloboda_i_neizrecivost_elementi_daoizma_u_delu_Ursule_Le_Gvin
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Miodrag Milovanovic on February 19, 2018, 02:55:21 PM
Poprilično, koliko se meni čini...  :)
Title: u Blicu o horor zbirci koju je uredila Tamara Lujak
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 19, 2018, 04:53:55 PM
Хвала на информацијама! одлично, баш веома корисно!

Е сад.

(1)  Требало је раније да јавимо: у суботу 17. фебруара 2018, у викенд-броју “Данаса”, па у уметнутом прилогу “Недеља”, па на стр. XI, био је чланак са насловом “Два хроничара старог Београда”, потписује Ј. Николић, а један од та два хроничара је наш Драгутин Ј. Илић, помиње се (па, баш и у поднаслову) да је написао и СФ драму. И историјски роман. Али, нечијом грешком, у набрајању дела, изостављено је једно слово “и”, па је испало нејасно, неки читалац би могао помислити да је та драма – историјски роман.

(2)  Невидљиви је пре неки дан пренео из “Вечерњих новости” један интервју, говорио је СФ писац Енди Вир (Andy Weir), по чијем роману је снимљен познати (подношљивог квалитета, али не одличан) филм Марсовац (The Martian, 2015). Имате то на:

https://sfpisb.wordpress.com/2018/02/15/vecernje-novosti-endi-vir-prvo-cu-u-srbiju-pa-na-mesec/ (https://sfpisb.wordpress.com/2018/02/15/vecernje-novosti-endi-vir-prvo-cu-u-srbiju-pa-na-mesec/)

Енди Вир је рекао, између осталог, да је ипак вероватно да ће пре доћи у Србију, него на Месец.

Само да не помешамо, то није онај очајно, тужно промашени (због лошег сценарија) филм Мисија на Марс (Mission to Mars, 2000) у коме је глумац Гари Синис, без икакве своје кривице, испао саставни део нечег баш неуспелог.

(3)  У данашњем “Блицу” на стр. 26 у рубрици “Фантастикологија”, Слободан В. Ивков извештава да је изашла једна антологија са 20 кратких хорор прича, на укупно око 90 страница, уредник је (ако смо добро схватили) Тамара Лујак, аутори су из земаља екс-Југославије па и из Србије, наслов је Град уклетих, а издавач “Пресинг”.

Title: X Files?
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 19, 2018, 08:04:04 PM
И још нешто данас,

(4)  молим информацију, шта је са Досијеом икс, да ли је на програму у четвртак, или кад?

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on February 20, 2018, 08:24:50 AM
Dragan Živadinov predlaže da se reč umbot zameni za robot, jer današnji roboti, zahvaljujući razvoju veštačke intelligencije, postaju sve pametniji i izvesno je da će nadmašiti ljudsku intelligenciju, jer artificijalci uče veoma brzo, postaju iz minuta u minut sve pametniji, ili bolje rečeno, iz nanominuta u nanominut. Neki entuzijasti se nadaju da će moći da se oformi decentralizovana vlada veštačke intelligencije. Dakle, u budućnosti bi artificijalci mogli da vode ljudsku vrstu. Za ljude koji žive u banana i batina državama to bi mogla biti dobra stvar. Onda bi i reč government možda mogla da se zameni sa governet? 
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on February 20, 2018, 08:39:51 AM
U budućnosti možda neće postojati vladini službenici- government officials, već vladini artificijalci - governet artificials.
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on February 20, 2018, 11:33:25 AM
Ispravka greške: Živadinov predlaže da se reč robot zameni za umbot.
Title: u Blicu, o hororu u srpskom pozorištu; rat dronova, itd
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 20, 2018, 03:06:18 PM
Хвала на информацијама!
Славо, не нано-минут, јер, рачуна се као основна јединица за мерење времена секунд (по светском систему, метар – килограм – секунд), па је мања јединица наносекунд.
За “умбот”, можда је добра идеја, али, гавернет – governet – компјутерска, интернетска светска влада, па, то је свакако одлична реч, мајсторски погођена, заслужује да буде наслов једног СФ романа! (Само, треба га написати...)

(1)  У данашњем “Блицу”, па у уметнутом прилогу “Поп и култура”, па на стр. 4 и 5, имамо чланак Слободана В. Ивкова, у рубрици “Несвакидашња издања”, наслов је “Каобајаги вампири”, ту је гигантска илустрација (не знамо да је иједан чланак Ивкова икад добио толику илустрацију! усправно 22,5 цм, ширина 18 цм; у боји), тема је: хорор у српском позоришту; поента је да вероватно никада у историји српског позоришта није, ни у једној представи, вампир приказан као буквално, баш стварно вампир, за озбиљно, него је увек приказано да је то само обичан човек који се другима у драми лажно представља као вампир. Дакле само кобајаги, никад права ствар. Пред крај чланка, Ивков врло духовито помиње недоступност тј. веома тешку доступност научног рада Александре Белић о томе:


(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Blic-2018-02-20-Ivkov-srpski-pozorishni-horor.jpg)

али на другом месту помиње оне књиге у серији “Драмска баштина” о томе, издавач Музеј позоришне уметности Србије.

(2)  Амерички министар војни, Џим Матис, рекао је да би вештачка интелигенција могла битно да измени природу ратовања, нарочито кад дронови добију већу самосталност и слободу воље, да сами процењују да ли да пуцају, и на кога; али се оградио, да он не зна како ће се ствари онда даље развијати. Линк:


https://www.yahoo.com/news/artificial-intelligence-poses-questions-nature-war-mattis-192356463.html (https://www.yahoo.com/news/artificial-intelligence-poses-questions-nature-war-mattis-192356463.html)

Хммм… кад министри војни почну тако да најављују долазак робота… онда… то можда треба схватити озбиљно…

(3)  Опет нешто за хорористе: у најновијем ПЗАБ (бр. 3445, петак 16.02.2018, нема СФ причу), укратко је објашњено, на стр. 20, зашто су кловнови страшни: кловн је маскиран, не види се ни ко је, ни која су му права осећања или намере, итд.

(4)  Британски министар за Брегзит (излазак Британије из Европске Уније) каже да Брегзит неће бити дистопија као у Лудом Максу (Mad Max-style dystopian world):


https://www.yahoo.com/finance/news/uk-will-not-thrown-mad-max-dystopia-brexit-promises-david-davis-094159607.html (https://www.yahoo.com/finance/news/uk-will-not-thrown-mad-max-dystopia-brexit-promises-david-davis-094159607.html)

Добро... ваљда неће, али ако ипак буде... па ако у Брисел, на некој моторчуги, дође Луди Макс Рокатански... онда министарка нек буде Тина Тарнер! (Tina Turner) и то она из 1985. године.

(5)  Да ли ико од учесника на овом форуму чита НИН? Било би лепо да нас неко обавести кад год нешто значајно о СФ изађе у НИН-у, али, то можда бива само веома ретко…

(6)  X Files? – па кад је на програму? Зна ли ико?


Title: Re: u Blicu, o hororu u srpskom pozorištu; rat dronova, itd
Post by: angel011 on February 20, 2018, 03:21:36 PM
поента је да вероватно никада у историји српског позоришта није, ни у једној представи, вампир приказан као буквално, баш стварно вампир, за озбиљно, него је увек приказано да је то само обичан човек који се другима у драми лажно представља као вампир.

Bilo nekad... Sada postoji mjuzikl/crna komedija Sava Savanović - muzička simfonija gde je vampir stvarno vampir. Dobio je i nagradu "Korak u hrabrost" u Banjaluci.

http://pozoristekikinda.rs/sava-savanovic-vampirska-simfonija-subota-4-februar-u-20-sati/
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Slava on February 20, 2018, 11:45:19 PM
Poštovani ABN,
sf roman o Governetu je verovatno već neko napisao. A možda je opšta veštačka inteligencija već krenula da osniva decentralizovanu globalnu internetsku vladu? Recimo da je u to uključen i mozak naučnika Minskog. Mi znamo da je on mrtav, ali šta je urađeno sa njegovim mozgom?  Pa još kad ta AI vlada ostvari kontakt sa vanzemaljcima, e to će biti pravi cirkus! Ima onih koji se boje razvoja veštačke intelligencije, misle da je ona opasna. Upozoravaju da bi ona mogla da započne rat. Ali realno, ljudi su ti koji su krivi  za ratove i užasna zverstva i patnje. Možda bi  veštačka inteligencija mogla da ima upliva na tragične istorijske događaje? Na primer, da predupredi nastanak krvoprolića na područjima bivše Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka.
Title: Artea D. Panajotović je naš osmi doktor naučne fantastike
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 21, 2018, 02:13:44 PM
Хвала на информацији, ангел!

Цењена Славо, можда и није нико написао такав роман, нити лансирао ту нову реч, одличну.

Е сад, данашња тема ових вести:

др Артеа Д. Панајотовић (рођена 1985), асистент за англистику на Алфа БК универзитету на Новом Београду, је наш осми доктор научне фантастике. Али, тек друга жена са тим својством; дакле сада имамо шест мушкараца, и две жене, доктора СФ. Њен ментор био је један од тих претходних седам, и то, др Новица И. Петровић.

(Раније смо имали само један такав случај, АБН је био ментор кад је дисертацију припремао, и бранио, Марко Ј. Тасић, седми наш доктор СФ.)

Наслов Артеине дисертације гласи:

Једноставност, природност, слобода и неизрецивост: даоизам у делима Урсуле Ле Гвин

а одбрањена је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 2017. године.


(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Panajotovic-Artea-01-naslovna-disertac-o-Le-Gvin.gif)


У резимеу, на енглеском, па у наслову дисертације, појављује се у Урсулином пуном имену и оно слово К – Урсула К. Ле Гвин:

Simplicity, naturalness, freedom and inexpressibility: daoism in the work of Ursula K. Le Guin

Ово јесте дисертација о научној фантастици. Разматра са пуним поштовањем научну фантастику као жанр, анализира главна Урсулина СФ дела а не (или, врло мало) њена фантазијска дела, ослања се на теоријске поставке Дарка Сувина о СФ, дакле, Артеа Д. Панајотовић јесте наш осми доктор СФ. Она цитира и поједине теоријске поставке др Зорана А. Живковића.

Додајмо – презиме Ле Гвин је свуда у њеној дисертацији написано како треба, раздвојено, дакле исправно: Ле Гвин. Ево једног одломка у коме то можете видети:


(http://www.srpsko-dnf.com/uploads/Panajotovic-Artea-02-odlomak-disertacije-o-Le-Gvin.gif)

Колегиница Артеа анализира Урсулина дела из перспективе таоизма. Добро је што се неко од нас разуме у то. Оно што вас можда највише може зачудити је назив “даоизам” за ту филозофију. На Википедији се прецизира да је даоизам исто што и таоизам,

https://en.wikipedia.org/wiki/Taoism (https://en.wikipedia.org/wiki/Taoism)

али се ипак предност даје изразу таоизам, а не даоизам. Међутим др Артеа Панајотовић се определила за ово друго. Ви се не морате са њеним тезама сложити, али, њен рад је свакако вредан, користан и драгоцен за нашу науку о књижевности. Надамо се да ће што пре доћи дан да ово Артеино дело буде објављено и као књига, и на српском, а и на енглеском.

(Али, признати морамо, неким појединцима, ето на пример АБН-у, је за објављивање дисертације на српском био потребан дуги низ година… и, још увек није објавио на енглеском…)

Ево неколико цитата из Артеине дисертације.

На стр. 02, пре почетка пагинације:

Даоистичка мисао је, показује се, усађена дубоко у темеље њеног уметничког израза: сам избор научне фантастике своје исходиште има у начелима старокинеске теорије уметности,

на стр. 7:

Научна фантастика се, на први поглед неочекивано, открива као жанр близак старокинеским естетичким погледима и погодан за исказивање даоистичких идеја.

на стр. 9:

Научна фантастика, дакле, подразумева сасвим дословно, недвосмислено и отворено стварање нових светова. Урсула Ле Гвин је у многим приликама истицала значај који за њену уметност има креирањe потпуно нових светова, животних облика, друштвених уређења које научна фантастика омогућује: „Ако научна фантастика има нешто велико да дарује књижевности, верујем да је то управо способност за суочавање с једним отвореним универзумом. Физички отвореним, психички отвореним. Без затворених врата“ (Le Guin, 1979: 206).

на стр. 12 назначено је која Урсулина дела се у овој дисертацији анализирају:

Рад се првенствено заснива на анализи романа из Хаинског циклуса који имплицитно или експлицитно тематизују виталне даоистичке принципе једноставности, природности, слободе и неизрецивости: Човек празних шака (The Dispossessed),  Лева рука таме (The Left Hand of Darkness) и Причање (The Telling), као и одабраних приповедака из збирки Дванаест четврти ветра (The Wind’s Twelve Quarters) и Четири пута до опроштаја (Four Ways to Forgiveness), али се осврће и на друга дела из опуса Урсуле Ле Гвин у мери у којој су она релевантна за предмет истраживања.

(крај ових цитата)

Пожелимо дакле добродошлицу Артеи Д. Панајотовић у тај мали клуб – са само осам чланова – клуб доктора научне фантастике, у Србији.

Title: PZAB, Kraftwerk, jedna zbirka, anti-anti-Darvin-izam, itd
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 24, 2018, 05:43:26 PM
Цењени   ,

(1)  У “Политици” је у четвртак 22. фебруара 2018. на стр. негде-око-двадесете, рубрика “Култура”, изашао приказ књиге Изабрани списи, аутор је Лукијан из Самосате, превео са старогрчког и приредио Дејан Ацовић, издавач Српска књижевна задруга, то су оне књиге прилично тамне плаве боје. Чланак потписује М. В.
Изгледа да међу изабраним, није и дело “Истинита историја” које је прото-СФ; или, барем се у чланку не помиње. Такође се не помиње да је заправо постојао, касније, и други Лукијан из Самосате, који је онда прешао у Антиохију и сређивао поједине текстове за Библију, постао светац, а данас га називају Свети Лукијан од Антиохије. Али из чланка се види да се мисли на првог, “нашег”.

(2)  У “Данасу”, у петак 23. фебруар 2018, па на стр. 23, био је обиман чланак о музичкој групи “Крафтверк” која се прославила оном механичком СФ песмом “Ми смо роботи” (Kraftwerk, “We Are the Robots”, 1978) у којој се могу чути и речи на руском, “Јa твој слуга, ја твој работник”. Али, у чланку се помиње: остарили су… а јасно је, да су прави роботи, не би остарили. А ево данас и у “Политици” на страници отприлике 18-тој, чланак о њиховом гостовању у Београду, наслов је “Крафтверк вечерас у Арени”.

(3)  “Политикин забавник” бр. 3446, петак 23.02.2018, нема СФ причу. Али, на стр. 42-45, имате чланак, како Алехандро Ходоровски није успео да сними Дину 1974, али је ипак утицао на историју СФ филма, а снимили су Дину (Dune) други људи, 1984, и није много успешна. Потписује Никола Драгомировић. Чланак је врло обиман, добро написан, и добро илустрован: Мебијус, Крис Фос, Гигер... Помиње се и Салвадор Дали, а наслов чланка је “Немогући Дали на немогућој планети”.
А на стр. 52-53, глумац из Досијеа икс, Дејвид Духовни, такође је и музичар, па, о томе, о њему као музичару, чланак, потписује Давид Вартабедијан. Наслов је – “Духовна музика”! али само због његовог презимена. У првом ступцу помиње се и СФ, и како је у тој серији он Фокс Молдер.

(4)  У суботу 24. фебруара, дакле данас, у викенд-броју “Данаса”, у уметнутом прилогу “Недеља”, па на стр. (римски број) X, имате чланак,
наднаслов (веома приметан, плавом бојом) гласи
НАУЧНА ФАНТАСТИКА,
наслов је “Високе сфере спекулативне фикције”,
а тема је колекција Голи гласови (2017), аутор Адријан Сарајлија, издавач “Еверест медиа”,
чланак потписује С. Шкеровић (то је, вероватно, Слободан Шкеровић, претпостављамо).
Али, и поред наднаслова, не добијамо јасну информацију да ли је ова збирка, жанровски, стварно баш СФ, или је мешавина разних жанрова фантастике.
Па, и кад је 4. децембра 2017. била у “Лази К” промоција, изгледа да није на то питање дат неки категоричан одговор, или барем нама није познато; имате приказ о тој промоцији, и слику са промоције, код Невидљивог, на:


https://sfpisb.wordpress.com/2017/12/04/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-istrajavanje-kratke-price-goli-glasovi-adrijana-sarajlije/ (https://sfpisb.wordpress.com/2017/12/04/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-istrajavanje-kratke-price-goli-glasovi-adrijana-sarajlije/)

Сам наслов збирке, Голи гласови, не упућује изричито и једнозначно на СФ, а слика на корици приказује ратника, можда Јапанца из Средњег века, са високо подигнутим мачем који је, чини нам се, од оне јапанске врсте, која се зове катана; е то нас нимало не упућује на СФ. Зашто таква илустрација? Слика која више наводи на мисао, рецимо, о роману Шогун (то је био војни управитељ у старом Јапану) Џејмс Клавела (James Clavell, Shogun, 1975, била је и телевизијска серија, и то веома добра).

Па, на основу тога свега што, ето, знамо, стиче се укупан утисак да Голи гласови јесу значајна збирка прича фантастике, са високом литерарном амбицијом, али, жанровски…  нисмо сигурни, напросто не знамо.

(5)  У истом “Данасовом” прилогу али на стр. III, налазимо чланак са насловом “Како је Дарвин убио душу?” у коме Алексеј Кишјухас наставља битку против анти-Дарвиниста.

(Ех подсећа нас то на једно давно предавање на пост-дипломским студијама на Филолошком факултету у Београду, “Превладавање анти-позитивистичке побуне”. Јер, знате, био је један као покрет, позитивизам, па, касније, отпор позитивизму, итд.)

Врло интересантно је Кишјухасово питање зашто нема тако жестоких и страствених полемика и протеста на пример против теорије релативитета, или неких заиста тешких (за схватање, и прихватање) ствари у квантној физици, а има против лако разумљиве и очигледно истините теорије о еволуцији путем природне селекције у борби живих врста за опстанак.

Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Miodrag Milovanovic on February 24, 2018, 06:07:14 PM
A da pročitate nešto domaće, pa da nam kažete da li je to SF?
Title: Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on February 24, 2018, 08:24:04 PM
Мићо, немам толико снаге ни времена.
Али могу да поновим нешто што сам својевремено, у овим вестима, док су биле на Арт Аними, написао, и то 8. јуна 2014. године:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

наслов:  ima li tu SF, molim
Ја бих искрено замолио, без свађе, без љутње, заиста из практичних и оправданих разлога, да ми неко каже (неко, ко се разуме у то):  да ли су неке од ових прича СФ, а то значи, баш права чиста научна фантастика, баш стварно, несумњиво, жанровски, тврди СФ.

Мени је веома потребна та информација. Али само ако је потпуно истинита, а не лажна, на пример мотивисана некаквом жељом да се замуте границе између жанрова, и, као, “ма све је исто, нема жанрова, књижевност се дели само на добру и лошу…” итд; то нек буду дискусије, замолио бих, негде другде. А ако у овој антологији нема ниједне СФ приче, то ће такође бити важна и мени драгоцена информација.

Молим уштедите ми многе сате времена, које ја немам.

Ако неко осећа потребу да ме због овога извређа и изгрди, у стилу “Ах, то је опет онај неподношљиви појединац који се распитује само за жанр који њега интересује!”, нећу се изненадити; ја јесам, заиста, појединац који се распитује само за жанр који њега интересује.

КРАЈ  ЦИТАТА.