Fantastika

General Category => Strana fantastika => Topic started by: Lidija on June 25, 2016, 10:18:56 AM

Title: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on June 25, 2016, 10:18:56 AM
Adam Roberts je veoma provokativan autor. Elokventan i načitan, pronicljiv i nemilosrdan, Roberts je ona vrst pisca čije knjige podrazumevaju i dubok okršaj, a ne samo puko čitanje. Neretko je potrebno svega desetak strana Robertsove proze da vas uveri kako ste u tom okršaju inferiorni; kako su vam moći predviđanja i dedukcije daleko slabije nego što ste mislili da jesu; kako sa svakim pročitanim pasusom koračate u smeru kojeg ne samo da niste planirali, nego koji vam se možda čak i ne dopada. Svejedno, jednom kad prevalite taj sitni korak prvog pasusa, niste u stanju da odustanete od puta ni od hiljadu milja - puta trasiranog od strane veštog vodiča kojeg cenite, kojem se bezuslovno divite, i kojeg se pomalo plašite, upravo zbog toga. 


Robertsov SF se bavi apsurdom koji nema ništa sa fantastikom, naprotiv: Robertsov apsurd je savremene tehnološke prirode, i ako ste ikada razgovarali sa SIRI aplikacijom na svom telefonu, ili recimo sa Samsungovim LCD frižiderom, čija aplikacija vam daje dijetalne savete, prati rok trajanja na namirnicama i preko wi-fija naručuje sve ono što vam fali za doručak – znaćete veoma dobro o kakvom je apsurdu reč. Tu vrst apsurda koju nam donosi tehnologija mi spremno prihvatamo jer nam prija, jer nam olakšava život, jer nam štedi dragoceno vreme koje rađe trošimo da bi postali kompletnija, zadovoljnija, sretnija i generalno bolja ljudska bića. Što je, u principu, i sama svrha tehnologije: da nas unapredi na način na koji ipak nismo u stanju da unapredimo sami sebe.



(https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/61aBvF9WwpL.jpg)



Bête govori o jednom takvom tehnološkom apsurdu, također namenjenom da nas učini boljim ljudskim bićima: ARA, društvo za zaštitu životinja, došlo je na ideju da napravi aplikaciju koja bi omogućila ne samo pristup ljudskom rečniku, nego i pozamašnom kulturnom nasleđu kojim se ponosimo kao civilizovana, kulturna bića. Ideja vodilja je bila da nesrećne životinje koje zbog mesa i mleka uzgajamo u krajnje nehumanim okolnostima preko te aplikacije dobiju šansu da se makar verbalno brane od ljudskog brutalnog tretiranja, i, eventualno, odbrane od samog klanja. Aplikacija je tako smeštena u minijaturni samonavodeći čip koji bi, jednom kad ga životinja proguta, navigirao kroz probavni i krvni sistem i implantirao se u relevantnom moždanom delu životinje. Jednostavnost celog tog procesa omogućila je aktivistima da preko koncentrovane hrane ubace čipove u velik broj krava na farmama za meso i mleko. I tako se Graham Penhaligon već u prvom pasusu romana zatekao u situaciji da mu se krava koju je tog jutra odabrao za klanje učtivo obrati sa molbom "Daj me barem testiraj Turing testom". 


Graham je, naravno, reagovao onako kako bi reagovali mnogi od nas u sličnoj (začudnoj i apsurdnoj) prilici: Graham je iskreno verovao da nije krava ta koja ga moli za život, nego naprosto aplikacija u čipu. Aplikacija koju, uzgred budi rečeno, u Grahamovom bliskom futurizmu poseduje gotovo svaki komad kuhinjskog posuđa, tu uključujući i najobičniji poslužavnik koji redovito umilnim glasom upozorava svog korisnika "molim te, nemoj da me stavljaš ni u mikropećnicu ni u mašinu za sudove, samo me operi u toploj vodi". U takvom svetu, Graham je navikao da nežive stvari govorom saopštavaju veoma korisne i smislene izjave: otud Graham bez ikakve grižnje savesti na početku romana zakolje rečenu kravu, to usred njene filozofske lamentacije o egzistencijalnim dilemama ljudi i životinja jednako. 


Ali taj jeftini čip napravljen u indijskoj mas-produkciji po ceni od deset centi po komadu je ujedno imao i pristup wi-fiju, pa je otud celi svet imao šansu da zajedno sa Grahamom čuje lametaciju krave i vidi njen sumorni rastanak sa životom. Kao direktna posledica te interent komunikacije, Graham u danima posle tog incidenta biva prokažen od sviju, ponajviše sopstvenog sina, strastvenog aktiviste i vegetarijanca ujedno. Graham rapidno gubi farmu, novac i sve prijatelje, srozavši se na život pijanca i lutalice, i dalje ubeđen da nije ubio misleće biće, nego samo zaklao tovljeno živinče. 


I ta bizarna postavka, sav taj groteskni selfi jednog suštinski dobrostivog čoveka suočenog sa superiornom tehnologijom sadržan je već u prvom poglavlju romana. A ostatak maestralnog romana je... pa, ostatak je isto tako bizaran duel između vas i superiornog autora, koji vas kroz Grahamov život odvodi do nekih zaključaka koje sami možda nikada ne bi ni doneli. 


Paradoks ovog romana je što zapravo nije post-apokaliptični, iako se to na prvi pogled upravo tako čini: većina tih ”bête” krava je eventualno skončala što prirodnom što nasilnom smrću, a životinje koje su se hranile njihovim leševima eventualno su progutale i čipove, da bi i one same eventualno završile kao hrana nekom drugom zverinju. Otud nas Roberts vodi kroz svet koji je svega nekoliko godina nakon uvodnog zbivanja krcat govorećim mačkama i pacovima, psima, jelenima i svinjama. A da stvar bude gora, čipovi sadrže dovoljno memorije da sačuvaju uspomene svih telesa u kojima su boravili – sam taj koncept je dovoljno bizaran i dovoljno uznemiravajući da čak i njegovu mogućnost percipiramo kao post-apokaliptičnu viziju sveta kakvog danas znamo. 


Ali da li je taj svet zaista post-apokaliptičan? Roberts po tom pitanju nesmiljeno udara na naš sistem vrednosti, za koji smo oh tako ubeđeni da je zdrav i normalan, to po pravdi boga i zakona jednako. Da li je naša surovost prema svim ostalim životnim formama podnošljiva samo zato što nam je te forme nisu u stanju da saopšte? Da li bi svet postao zaista nepodnošljiv za život kad bi se okrenuli alternativi jedenja životinjskih lešina? Mnoge civilizacije su to pokušavale i sa lakoćom u tome uspevale (uspevaju i danas, naravno), onda – kako se ta prosta istina odražava na naše poimanje sveta i moral koji je na njemu baziran? 


To su pitanja koje Roberts nesmiljeno analizira tokom celog romana, zadajući nam nehajno vrlo smišljene i istinski duboke udarce, to kroz sračunato urnebesnu kombinaciju ozbiljnosti i crnohumorne duhovitosti, kroz protagonistu koji je profan i filozofski dubok ujedno, sve to začinjeno elokventnim obiljem pop-kulturnih referenci koje od ovog romana čine jedno zaista nezaboravno štivo, filigranski sročeno perom autora stvarno silnih dimenzija, koje kod čitaoca ravnopravno izazivaju oduševljenje i strahopoštovanje: oduševljenje nad njegovom istinski neobuzdanom imaginacijom i strahopoštovanje nad lakoćom sa kojom vas odvodi tamo gde se sami možda nikad ne bi ni namerili da odete.

Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Berserker on June 27, 2016, 10:12:24 PM
Ijan Mekdonald: Srca, ruke i glasovi

Teško da imam pristup nekim novim knjigama, dešava se da tek sad čitam stvari koje mi godinama hvataju prašinu (kao onu nesrećnu Doris Lesing pre par nedelja). Iako nema šanse da pratim novu literaturu u onoj meri u kojoj je prate Libe i Mića, mogu da podelim ovde svoje utiske o skoro pročitanim knjigama. Poslednji roman Ijana Mekdonalda preveden kod nas izašao je još pretprošle godine u izdanju Paladina. Igrom slučaja nabavio sam ga tek sad. Paladin ima niz Mekdonaldovih romana, medju kojima su zaista legendarna dela ovenčana brojnim nagradama. Iako je Skrobonja uglavnom uzimao najnovije romane za prevodjenje, ovog puta se odlučio za stariji roman, čak iz 1992. U pitanju je, koliko sam ispratio wikipediju, drugi objavljeni roman Mekdonalda, odmah posle Bespuća. Sećam se da me Bespuće na prvu loptu nije previše dotaklo kad sam ga čitao sveže objavljenog u Polarisu, ali me je ovaj genije definitvno pridobio novijim delima koja su objavljena u Paladinu. Ne mogu da tvrdim da to ima nekog uticaja u ovom slučaju, ali je fakat da mi se Srca, ruke i glasovi najmanje svidjaju u poredjenju sa ostalim remek delima ovog pisca. Naravno, ovo treba uslovno shvatiti. Najslabiji Mekdonald je za mene i dalje bar dve klase bolji od komercijalnih slina tipa Džejms Kori, Ričard Morgan, Alister Rejnolds i ostalih laguninih aduta koji u najboljem slučaju mogu poslužiti za opušteno čitanje na plaži ili podići adrenalin nekog  adolescenta kome su namenjene.

(http://www.makart.rs/_img/koricen/2015/06/srca_ruke_i_glasovi_makart-8.jpg)

Srca, ruke, glasovi imaju sve kvalitete koji krase Mekdonalda. Osoben izraz, jedinstven stil koji koketira izmedju umetničkog i  žanrovskog, a često je i na granici izmedju lirike i proze je već ovde prisutan. Tu je i majstorsko vladanje SF elementima romana , posebno tehnologijom biooblikovanja (koja je poprilično futuristička, pogotovo u poredjenju sa Tekijom ili Rekom bogova). Naravno, najjači adut romana su maestralno izvedeni likovi. Libe je već lepo primetila da Mekdonald ima to (danas retko) umeće izuzetno plastičnog prikaza likova, u toj meri da čitalac vrlo duboko i temeljito upoznaje ne samo glavne junake, već i sasvim sporedne likove. Za kraj treba spomenuti Mekdonaldovo umeće worldbuildinga (ne znam kako da bolje prevedem osim kao: predstavljanje mesta i vremena odigravanja romana, geografije, istorije, običaja i kulture korišćenog okruženja). Inače je ova njegova osobina upravo ona ključna stvar koja ga je ozvaničila kao mog omiljenog pisca, jer zbog ovog kvaliteta  svaki njegov roman deluje kao da ga je pisao čovek koji je čitav život proveo u toj sredini, svejedno da li je to Mars, Brazil, Turska, Indija, ili neka nedefinisana državica u predalekoj budućnosti. Pre njega ovakav nivo posvećenosti sam video samo kod Kiplinga. Ali Kipling je bio majstor za Indiju, dok je Mekdonald majstor za sve čega se dosad dotakao.

Dakle, sve ono što krasi ovog pisca je prisutno i u ovom romanu. Tim pre je teže odgovoriti zašto mi nije prijao u poredjenju sa Rekom bogova ili Tekijom, ili Brazilom (dakle, on mi je tek četvrti najomiljeniji Mekdonaldov roman). Mislim da mi naprosto nije prijala glavna tema, a to je gradjanski rat koji cepa zemlju, rastavlja ljude i čini ništavnim njihove napore da nekako iskontrolišu sopstveni, najednom bedni i jeftini život. I nema veze što se radnja romana dogadja u nedefinisano dalekoj budućnosti (bar 1000 godina iza našeg vremena), užasi gradjanskog rata izazvanog verskim razlikama (koje me nekako najviše podsećaju na sukobe sunita i šiita iako ničim ne ukazuju na to) su uvek isti. I roman je težak, na momente mučan, a nekako postaje sve teži i mučniji kako se primičemo kraju. Verovatno mi je to zasmetalo, mada tu postoji još i jedna jedina stvar koju mogu da navedem kao tehničku manu romana. To je sam kraj, koji je za mene nelogičan I nekonzistentan u poredjenju sa ostatkom romana. Nemam želju da ga otkrivam, ali mi deluje kao suviše prosto deus ex machina rešenje, koje uz malo razmatranja, naprosto nema šanse da deluje na duže staze. A ipak, Ijan ga upotrebljava da bi romanu dao (neočekivan) hepiend i pružio nadu u bolje sutra. E cvrc, ako mi je bilo muka tokom celog čitanja, ne treba mi hepiend na samom kraju, ne treba mi isforsiran kraj posle koga postaje moguće ‘‘and they lived happily ever after‘‘ za celo čovečanstvo. Ove dve stvari su jedine zamerke koje imam na ovaj roman, ali smatram da nikako nisu dovoljne da odbiju čitaoca od ovog, inače solidnog dela. Još kad pomislim da ga je trenutno moguće kupiti na akciji u Makartu za bednih 333 dinara, stvarno ne vidim razloga da ljudi ne priušte sebi jednog kvalitetnog Ijana Mekdonalda.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Miodrag Milovanovic on June 28, 2016, 08:43:38 AM
Hvala na zanimljivom prikazu. Samo da ti razbijem iluziju: Mića prati stranu prozu ko trkač na 100 metara  sa pokidanom tetivom... Ima želju ali cilj je veoma daleko...  :(
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Berserker on June 28, 2016, 09:56:35 AM
 :D da korigujem svoj iskaz: za mene ste ti i Libe reper po pitanju noviteta, ali ti za domaću, a ona za stranu fantastiku :) Ja sam već potpuno ispao iz štosa budući da me mrzi da čitam na engleskom, a strana dela koji se prevode kod naših glavnih izdavača me odbijaju svojim nekvalitetom i komercijalizmom, pa se moji noviteti svode na iznenadjenja koja se pojavljuju kod malih, smelih izdavača (recimo, od skora sam počeo da pratim Booka izdavačku kuću, a tek pre par nedelja sam kupio prve knjige od njih) ili otkrivanje starih dela koje sam nekako omašio ili čitao poodavno pa im se sad vraćam. Da ne spominjem da sam svetlosnim godinama udaljen od neke teorije u SFu, mada mi se javilo nekoliko zanimljivih pitanja koje ću postaviti i ovde, samo da ih prethodno koliko toliko pismeno formulišem.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on June 28, 2016, 10:10:41 AM
mnjah... slab sam ti ja reper, u mene su zanimanja svake godine sve suženija, ali baš - ja od sto naslova proberem možda desetak vrednih (moje) pažnje, a da i ne govorim kako i posle tog surovog filtriranja pročitam tek jednu knjigu na nekih desetak započetih…  :-\
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Jevtropijevićka on June 28, 2016, 10:56:38 AM
Ijan Mekdonald: Srca, ruke i glasovi


Mogu samo da se složim sa tvojim prikazom - mene su Srca, ruke i glasovi oduševili kvalitetom proze i prikazanog sveta (mada sam prikazani raskol pre povezala sa englesko-irskim sukobom), i da, kraj je malo previše utopistički.

Ja sam se po čitanju raspisala o knjizi po Gudridsu, ne znam koliko je (i da li je uopšte) prihvatljivo da se to ovde kopipejstuje?
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: angel011 on June 28, 2016, 11:00:04 AM
Ne vidim zašto ne bi bilo prihvatljivo, ima još postova ovde koji su kopipejstovani.  :)
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on June 28, 2016, 11:10:30 AM


Ja sam se po čitanju raspisala o knjizi po Gudridsu, ne znam koliko je (i da li je uopšte) prihvatljivo da se to ovde kopipejstuje?

Ženo, aman!  :o
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: dejan on June 28, 2016, 11:26:10 AM
berserker, ne obracaj paznju na to sto pricaju, samo su skromni  :D
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Jevtropijevićka on June 28, 2016, 11:26:37 AM
Red je da se pita!

Quote
Što bi rekla Lajza Mineli, božanstvena dekadencija od knjige.
Divni, savršeni SF koji se istovremeno bavi uticajem nezamislivo napredne tehnologije na naše živote, politikom i političkim podelama, etikom, zagrobnim životom i metafizikom... ma šta god hoćete. Sve pisano raskošnim, poetskim jezikom, a prikazani svet organske tehonologije je nezamislivo vizuelno bogat, podsećajući na najbolje slike Maksa Ernsta.
Neverovatno koliko je ovo ambiciozno štivo i koliko autor uspeva u svemu što je naumio. Kroz životnu priču neme devojčice Matembe Fileli, Mekdonald prikazuje svet sa nepomirljivo zavađenim frakcijama koje su podeljene verom i jezikom. Kad sam stigla do dela sa preimenovanjem toponima kao ključnim simbolom tlačenja, tačno sam znala da je solidan deo ovog konflikta preuzet iz irsko-engleske istorije, i gle, autor je detinjstvo i mladost proveo u Belfastu, šezdesetih i sedamdesetih, ali podela između Ispovednika i Proklamatora nije puka alegorija niti je mehanički preslikana, analogije se mogu povući i sa nama bližim i bolnijim podelama.
Mekdonald uspeva da stvori svet oblikovan "Zelenim talasom", revolucionarnim biotehnološkim prevratom, iz koga proističu ne samo prikazane tehnologije već i različiti pogledi na svet, religiju, umetnost, svrhu života. "Srca, ruke i glasovi" prosto zastrašuju stepenom u kome se ovako razrađen koncept stapa sa upečatljivim i životnim likovima - ne radi se samo o tome da navijate za njih, nego pojedine scene čak i kod ovako blaziranog čitaoca poput mene zaista zazivaju spontanu neposrednu emotivnu reakciju, strah, sažaljenje, katarzu.
Ima li ova knjiga mana? Pa, od silne krcatosti idejama i slikama, kompozicija je možda malo popustila: ovde ima materijala za bar dve knjige, a etape Matembinog puta/života ponekad su malo sažetije i odsečnije prikazane nego što bih to volela, ali u suštini, zamerka mi se svodi na to da je knjiga prekratka za to koliko je dobra, pa... odbacite je.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Berserker on June 28, 2016, 12:53:55 PM
Oho, evo i Dejana, a još smo okruženi i finim damskim društvom :) Uhuh, kako je lepo za promenu čitati topic na kome meni drage i poštovane osobe diskutuju o KNJIGAMA :)

Fino je društvo, prosto dobijam želju da se raspišem. Evo za početak, priznajem jevtri da je njen zaključak o inspiraciji Mekdonalda za ovaj roman mnogo logičniji. Zavelo me to što sam sve vreme vizuelizovao bliski istok dok sam čitao knjigu, mada nigde u romanu nije ni nagovešteno mesto dešavanja (što je i logično s obzirom da se radi o dalekoj budućnosti sa temeljno promenjenom geopolitičkom i verskom situacijom u odnosu na sadašnjost).

Inače, meni nije problem da za početak ovde kopipejstujem makar par poslednjih prikaza sa ZS, jer su u pitanju bukvalno prve knjige u ovoj godini o kojima imam nešto lepo da kažem. Voleo bih takodje da pročitam što više pisanija svih novopridošlih, budući da ih nisam pratio van ZS, pa bih veselo pozdravio svaki vaš kopi-pejsting za početak. Imam malo pitanje za društvance: meni je bilo logično da prikaz kačim ovde, posle Libinog. Medjutim, ako su u pitanju nešto duži prikazi o kojima može da se i prodiskutuje, da li je bolje da se takav prikaz nakači u novu temu, ili da ostane sve u ovoj temi?
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on June 28, 2016, 02:08:04 PM
kako god vam mila volja... :)  Sve može i sve valja. A mislim da prevedene knjige neretko trebaju svoj topik, jer uvek imaju više od jednog čitaoca, dok ovo moje najčešće ima samo mene…   :'(
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: nightflier on June 28, 2016, 08:07:59 PM
Cenjeni admine, može li naslov ove teme da se promeni u "Upravo čitam", ili već nešto drugo nesvršenog oblika. Često čovek ima potrebu da napiše nešto o knjizi koju nije dovršio, koju je tek počeo, koju ni ne namerava da dovrši, pa je ovakav naslov teme malo ograničavajući. Makar tako deluje na moj CDO :D
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: angel011 on June 28, 2016, 09:10:43 PM
Priča za biće vremena, Rut Ozeki.

Ovo je, većim delom, glavnotokovska knjiga, i većim delom u formi epistolarnog romana (dnevnik, pisma, mejlovi...).

S jedne strane, tu je Nao, japanska tinejdžerka koja namerava da se ubije, ali želi pre toga da napiše dnevnik o životu svoje prababe Điko, stočetvorogodišnje zen-monahinje, feministkinje, spisateljice čija je dela nemoguće pronaći, i, sve u svemu, sjajne žene. Nao je skoro celog života živela u Americi, ali se njena porodica, nakon što joj je otac ostao bez posla, vratila u Japan. Nekad su bili imućni, a u Japanu žive u sirotinjskom kraju, otac joj je nezaposlen i suicidalan, majka je isprva sve vreme provodila zureći u meduze u akvarijumu kako bi smirila živce, a onda, nakon muževljevog prvog pokušaja samoubistva, shvatila da je ona ta koja će morati da izdržava porodicu, i zaposlila se. Drugim rečima, ne zna se da li devojci manju podršku pružaju otac ili majka, a u školi je, onako krupnu i izraslu od američke hrane, praktično smatraju strankinjom, i svakodnevno krvnički maltretiraju i ponižavaju (u jednom trenutku umalo da dođe i do silovanja).

Sa druge strane, tu je Rut (isto kao autorka romana), koja živi u Britanskoj Kolumbiji (kao autorka), na ostrvcetu, sa mužem Oliverom koji radi na Projektu Neoeocen (opet autobiografski). Rut na obali pronalazi nešto što izgleda kao smeće, a za šta se ispostavlja da su Naoin dnevnik, pisma na japanskom i dnevnik na francuskom njenog deda-ujke koji je poginuo u Drugom svetskom ratu kao kamikaza, i još neke stvarčice. Rut postaje opsednuta tim dnevnikom, smatra da hitno mora da pomogne sirotoj devojci i njenom ocu, ali ne zna kako da ih pronađe (pretraga Interneta ništa ne otkriva, mogli su da poginu u cunamiju 2011), i pritom previđa da se sve to iz dnevnika desilo pre desetak godina.

I tako, paralelno teku Naoina i Rutina priča, Nao je zanimljiva i greške koje ponekad pravi su razumljive jer je reč o maltretiranom detetu, Rut je poprilično iritantna (pati od spisateljske blokade i godinama ne uspeva da napiše memoare o poslednjim godinama života svoje majke koja je umrla od Alchajmera, prepuna je samosažaljenja, lako plane, sve je nervira, ne zna šta će sa sobom...). Điko je kul lik, od početka do kraja.

A onda sitni detalji postaju manje sitni, i prelazimo u fantastiku.

S obzirom na položaj ostrvceta, bilo je zaista malo verovatno da Naoin dnevnik baš tu dospe. Ne zna se ni kako je do Rutine i Oliverove kuće dospela vrana čija se vrsta često viđa u Japanu, ali je u Kanadi nema. Nao vidi duhove i možda koristi neku vrstu magije (manje-više magijski realizam), tekst na poslednjim stranicama dnevnika misteriozno nestaje pa se kasnije ponovo pojavljuje, Rut u snu, delom uz pomoć Điko, utiče na događaje u Naoinom životu od pre deset godina (ta sekvenca štrči). Tu su i zen, i kvantna mehanika, i mačak Šredinger (odbija da se odazove na to ime, pa ga zovu Pest, odnosno Pesto), koji je nestao, i možda je živ, a možda nije (ok, mačak je nestao i ne znaju da li je i dalje živ ili ne, no, simbolika je u skladu sa ostatkom). Vrana koja uopšte ne bi trebalo da je tu im pomaže. Dva života, odvojena i vremenom i prostorom, su na čudan način povezana, i utiču jedan na drugi.

I tako dok se konačno ne pomere sa mrtve tačke.

Priča za biće vremena ima svojih manjkavosti, uglavnom u delovima u kojima moramo da trpimo Rutino samosažaljenje i ispade, no, ukupno uzev, vredi čitanja (479 strana). Ili je bar meni vredela.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: angel011 on June 28, 2016, 09:12:23 PM
Što se tiče menjanja naslova teme: ako će ovo da se zove "Upravo čitam", gde onda da ide ono što smo pročitali do kraja?  :)
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Ygg on July 06, 2016, 10:44:50 PM
Došao je raspust, pa napokon imam vremena za čitanje. Pošto čitam SF klasike, koje su svi ovdje davno apsolvirali, nema potrebe da smaram prikazima. Pokušaću da redovno referišem ovdje šta sam pročitao, kako bi sam sebe motivisao da čitam više. :)

Elem, knjige koje sam pročitao u prethodnih mjesec dva su:

Nešto nam se zlo privlači, Rej Bredberi

Fenomenalna knjiga. Uživao sam čitajući je. Može se čitati i kao neka vrsta nastavka (takođe odlične knjige) Maslačkovo vino istog autora.

Govornik za mrtve, Orson Skot Kard

Čarobna knjiga je prošle godine izdala drugi dio sage o Enderu. Reprizirao sam Enderovu igru (po hiljaditi put) i pročitao ovaj nastavak, koji je pisan sasvim drugačijim stilom. Nadam se da će izdavač nastaviti sa objavljivanjem ovog serijala, Ksenocid i Decu uma sam čitao nekad davno, ali rado ću kupiti nova izdanja i reprizirati ih.

Simulakrumi, Filip. K Dik

Standardni Dik. Meni je roman baš sjeo.

Dilviš, Prokleti, Rodžer Zelazni

Zbirka priča o junaku iz naslova. Usput, zna li ko planira li Boban objaviti i roman The Changing Land koji se nadovezuje na ove priče, tj. u kojem se završava saga o Dilvišu?
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Berserker on July 06, 2016, 11:09:40 PM
Pitao sam ja Bobana isto to za Divlisa prokletog i nazalost ostao bez definitivnog odgovora. Doduse, on ima neki svoj potpuno nelogican ritam izdavanja knjiga pa bih mu postavio isto pitanje tamo negde oktobra, pre sajma knjiga, nikad se ne zna :)
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on July 07, 2016, 10:42:09 AM
Pod zaraznim uticajem impresionističkog elana kolege Berserkera  :), ajde da i ja bacim mali round-up povodom knjiga koje su mi pravile društvo u ovom skoro dvomesečnom hijatusu… naravno, to su redom knjige koje teško da ćete ikad čitati u prevodu, ali dobro, nema veze, valjda nije naodmet makar znati da postoje.

Najpre meni naimpresivniji naslov: Greg Hrbek, “Not on fire, but burning”.

(https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/41LT1GZxMuL._SX333_BO1,204,203,200_.jpg)



Hrbek je od one sofisticirane književne sorte koja se na nas sirote žanrovce bukvalno strmoglavi niotkuda: odjednom se, eto, pojavio njegov SF roman, koji baš onako, odudara od standardnog žanrovskog okoliša taman koliko i onaj monolit iz Odiseje. Dominantan u svakom aspektu - od inteligente premise, impresivne književne veštine, predivnog jezika, kompleksne ali ujedno i veoma pitke naracije, suptilnih tema i još suptilnije njihove prezentacije  – roman totalno uspeva da uhvati na prepad nepripremljenog čitaoca. Što sam ja, naravno, bila: ovo mi je prvi kontakt sa Hrbekovom prozom.

I naravno sad da je cela ta priča u “Not on fire, but burning” ispripovedana lagano i prijemčivo, čak i relativno linearno, ali jednom pročitan, roman postaje potpuno kompaktna celina koju je gotovo nemoguće rivjuistički prepričati. Odnosno, možda i jeste moguće, ali onda bi tu trebalo daleko više teksta no što ga je sam Hrbek potrošio da roman napiše. (A sad kad kolega Berserker i ja delimo malko više referentnog materijala, recimo da je taj koncept veoma nalik onom pismu heptapoda iz “priče tvog života”  :D.)

Žanrovski gledano, roman je moguće čitati primarno kao alternativnu istoriju, u kojoj 9/11 ima alternativno 8/11 zbivanje koje je sravnilo sa zemljom ceo jedan grad. Moguće ga je čitati i kao post-apokalipsu, ali ne onu brutalno survivalističku na kakve smo navikli, nego jednu prilično originalno ošamućeno-nesigurnu, u kojoj se ništa sa sigurnošću ne zna, čak ni šta je to sravnilo San Francisko, da li bomba, meteor, vanzemaljci, crna rupa… Dalje ga je moguće čitati i kao društvenjački alarmizam, u kom se muslimani drže u kampovima u kakve su za vreme WW2 internirani amerikanci japanskog porekla... Ali roman zapravo ne meša žanrove, nego ih naprosto prevazilazi.
 
Istinski fascinantno štivo u svakom pogledu, i moj veliki favorit za knjigu godine.



Drugi roman je prvenac: Benjamin Warner, “Thirst”

(https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/41xU3AGcxBL._SX331_BO1,204,203,200_.jpg)

Odlično napisan roman katastrofe u kojoj je naprasno isparila voda, ostavljajući ljude da pre sopstvene smrti od žeđi uglavnom ubijaju svog bližnjega… isto kao i gorepomenuti Hrbekov roman, i ovaj deli zajedničke savremene kontemplacije o krahu društvenog tkiva.


Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Berserker on July 07, 2016, 12:59:15 PM
Bogami, moj zardjali engleski ce uskoro dobiti priliku za oštrenje, pošto mi je bratić (inače pasionirani ljubitelj epske fantastike) doneo na čitanje kompletnog Elrika od Melnibonea i kompletnog Konana, naravno na engleskom. Tu ću malo prelomiti jezik, pa ako vidim da ide, možda ću konačno dobiti priliku da dočitam još ponešto od noviteta koje nikad u prevodu nećemo videti. A ionako toliko galamim na lošu izdavačku politiku u Srbistanu, da je krajnje vreme da učinim nešto povodom toga.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on July 07, 2016, 01:04:09 PM
Dalje je tu Genevieve Valentine, kojoj sam odavno već bila dužna knjigu, pa je izbor pao na najnoviju:

(https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/513bnJ52Z0L._UY250_.jpg)

Istini za volju, reč je o prilično standardnom futurizmu, sa danas tako popularnim kritičkim pogledom na fenomen društvenih mreža i imidža i politikantstva koje iz njih proizlazi, tako da tu stvarno nema ničeg zemljotresnog, ali Genevieve mi je nekako uvek bila najdraža od te nove ženske ekipe, možda zato što je stilski veoma trezvena, bez prenemaganja, a onda i zato što joj je srce na pravom mestu, pa je otud njena karakterizacija uvek bila veći užitak od samog zapleta. Svi njeni protagonist su plastični i uverljivi i uvek suptilno oblikovani narativnim traumama.
E sad, ovo je prva knjiga trilogije, a ja sve nekako sumnjam da ovde ima dovoljno materijala za takav marathon, tako da… ne znam da li ću je dalje pratiti – srećom ovo poprilično funkcioniše i kao samostalan naslov – ali u svakom slučaju, želim joj uspeh sa trilogijom.



A onda još jedno prijatno iznenađenje – Laird Barron najzad napisao nešto što sam mogla sa užitkom da pročitam. :)

(https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/51r-BXpJ08L._SX311_BO1,204,203,200_.jpg)

Jeste da on fenomenalno piše, ali njegove završnice su me uvek do sada ostavljale u nekom stanju blagog razočarenja. Srećom pa se ovim romanom iskupio, jer ovo je baš neka formula kao za mene stvorena: natprirodni horor sa jakuzama, pa mislim!  ;D




Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on July 07, 2016, 01:07:40 PM
Bogami, moj zardjali engleski ce uskoro dobiti priliku za oštrenje, pošto mi je bratić (inače pasionirani ljubitelj epske fantastike) doneo na čitanje kompletnog Elrika od Melnibonea i kompletnog Konana, naravno na engleskom. Tu ću malo prelomiti jezik, pa ako vidim da ide, možda ću konačno dobiti priliku da dočitam još ponešto od noviteta koje nikad u prevodu nećemo videti. A ionako toliko galamim na lošu izdavačku politiku u Srbistanu, da je krajnje vreme da učinim nešto povodom toga.

Ha, i ja sam svojevremeno engleski lomila upravo na Konanu, Skrobonja mi onomad pozajmljivao da čitam… nema boljeg štiva za te svrhe, ako mene pitaš!
 Doduše, vama je danas lakše, možete da izguglate ono što ne razumete, ali onda, tražiti po rečniku svaku cakanu reč za koju nisi siguran šta tačno znači… patnja neviđena!

Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: zakk on July 07, 2016, 01:53:25 PM
Dilviš, Prokleti, Rodžer Zelazni

Zbirka priča o junaku iz naslova. Usput, zna li ko planira li Boban objaviti i roman The Changing Land koji se nadovezuje na ove priče, tj. u kojem se završava saga o Dilvišu?
Pitao sam ja Bobana isto to za Divlisa prokletog i nazalost ostao bez definitivnog odgovora. Doduse, on ima neki svoj potpuno nelogican ritam izdavanja knjiga pa bih mu postavio isto pitanje tamo negde oktobra, pre sajma knjiga, nikad se ne zna :)

Laguna je počela da objavljuje Zelaznija, mislim da od tog posla nema ništa...
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Berserker on July 07, 2016, 03:18:07 PM
Dilviš, Prokleti, Rodžer Zelazni

Zbirka priča o junaku iz naslova. Usput, zna li ko planira li Boban objaviti i roman The Changing Land koji se nadovezuje na ove priče, tj. u kojem se završava saga o Dilvišu?
Pitao sam ja Bobana isto to za Divlisa prokletog i nazalost ostao bez definitivnog odgovora. Doduse, on ima neki svoj potpuno nelogican ritam izdavanja knjiga pa bih mu postavio isto pitanje tamo negde oktobra, pre sajma knjiga, nikad se ne zna :)

Laguna je počela da objavljuje Zelaznija, mislim da od tog posla nema ništa...

Ček ček, ja sam mislio da će se Laguna ogrebati samo za njegov Amber, te da neće traćiti vreme na manje popularna dela. To hoćeš da kažeš da imaju još ponešto u planu? Ili samo misliš na to da će imati ekskluzivu pa niko drugi neće moći da ga objavljuje? Možda Nightflier ima neku insajdersku informaciju o tome šta će sve od Zelaznija biti objavljeno u Laguni?
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: zakk on July 07, 2016, 06:27:47 PM
Laguna je krenula sa novim prevodima Ambera, da, što znači da paze ko i kako još radi istog pisca. Pričam potpuno napamet, ali Boban će verovatno da se primiri sa Zelaznijem...
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: nightflier on July 07, 2016, 06:31:40 PM
To zavisi od Bobana, je li, ali mislim da je Zak u pravu utoliko što mi se čini da je Boban izgubio volju da se junači protivu mastodonata.

Inače, as far as I know, Laguna (trenutno) nema dalje planove za Zelaznija, mimo Ambera. Ako i bude promena, to će se videti tek nakon svođenja računa po objavljivanju svih knjiga.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Jevtropijevićka on July 09, 2016, 06:07:41 PM
Opet jedan kopipejst sa Gudridsa, ili "omiljeni žanru, zašto nećeš da iskoristiš svoje potencijale":

Ime vetra je fina, simpatična priča koja je dušu dala za svakog nesrećnog tinejdžera od trinaest i više godina, da se malo prenese u svet u kome je najbolji, najpametniji i najtalentovaniji za: muziku, magiju, sitne krađe, hemiju, alhemiju, matematiku i ubijanje zmajeva. Ne kaže se da je i najlepši (za sada) ali ima plamenocrvenu kosu i oči koje menjaju boju. E da, i pogled pun tuge koja svedoči o beskrajnoj patnji. Takođe ima divne i podesno mrtve roditelje, verne prijatelje, klot zle neprijatelje, i sve devojke koje upoznaje predivne su i prelepe i ginu za njim svaka na svoj način.

A šta ćemo mi ostali? Pa ne znam. Treba biti pošten, ova knjiga ima dobrih strana. Worldbuilding je sasvim dobar, postavka (iako već viđena) ok, sporost u pripovedanju mi ne smeta. Međutim. Pročitala sam u životu dovoljno fanovske proze da mogu da prepoznam Meri Su kad je vidim. (Ako ne znate šta je Meri Su: https://en.wikipedia.org/wiki/Mary_Sue ili bilo koji film Toma Kruza u poslednjih dvadeset godina). A Kvout je baš težak primer, jer je beskrajno. Bes.kraj.no. iritantan. Hoću reći, ako knjiga od sedam stotina strana ima pripovedača koji je nepametan i nezreo i brzoplet ali beskrajno nadmen i ubeđen u svoju superiornost, bolje bi joj bilo da je autor tako i nameravao. A sve ukazuje na to da nije. I ne, ne može nezrelost da se brani argumentom „pa ima samo dvanaest / petnaest godina“ jer zaboga, dok pripoveda ima više a svaki čas objašnjava čitaocu nešto u stilu „vi to naravno ne razumete jer ste obični glupi ljudi“.

Ali budimo iskreni, previđala sam ja i gore mane glavnim likovima ako su sporedni likovi bili dobri. A ovde… pa ne, nisu. Negativci su negativni jer ih je takve bog dao, nemaju nikakvu ličnost niti karakterne osobine van toga što mrze Kvouta. Ambroz bi mogao da bude prazno mesto sa tablicom „bogati rival“. Pozitivci – slično. Dobro, imamo neke minimalne pokušaje u smeru „ludog mentora“, „prizemnog mentora“, „odanog šarmantnog vilinskog prijatelja“ (realno je Bast jedini iole interesantan lik u knjizi), ali. Ali. Ženski likovi. Pa Rotfus kao da žensko u životu nije video, nego je svoje junakinje koncipirao prema pročitanim knjigama i to, kad je romantična junakinja u pitanju, ne onim pisanim u poslednjih sto godina. Ali kad naiđem na sporednu seksi bibliotekarku sa, citiram, punim grudima i dugim skladnim nogama, uz to beskrajno zahvalnu junaku koji joj je spasio život… ok, taj lik potiče iz sasvim druge tradicije, ne sporim. Nota bene: autor je osetio potrebu da na svom Gudrids *spisateljskom* profilu pomene kako je negde posle 1993. postao „a skilled lover of women“. Internet potvrđuje moju slutnju da će Kvout u drugoj knjizi da postane bog seksa. Već sam fascinirana tim (auto)biografskim preklapanjem i jedva čekam da u „Strahu mudrog“ saznam kako Rotfus vidi vešte ljubavnike žena (TM).

Za kraj: nije mi jasno kako se ovo ne reklamira kao YA nego kao knjiga za odrasle. Ozbiljno je idealni čitalački uzrast tako 13-14 godina. A Bartimejeva trilogija, koja ima mnogo zreliji pristup i glavnom junaku i mnogo iznijansiranije sporedne likove i kompleksniji odnos dobra i zla i rafiniran magijski sistem i potresan završetak… e to je na granici između dečje i YA, valjda što nema seksa i ružnih reči. Nepravda!
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Berserker on July 09, 2016, 10:26:50 PM
Ajoj, a baš sam nameravao u skorije vreme da načnem Rotfusa, sad se malko razočarah. Inače se pomalo mučim ovih dana sa Stevicom Kraljem, uzeo sam od Booke i njegovu zbirku ''kratkih'' priča Gole kosti, nadajući se da će tu biti bar manje izražena njegova skribomanija. I jeste, ali posle odlične ''Izmaglice'' koja otvara zbirku, ostale priče su mi osrednje do razočaravajuće, mada sam na 2/3 knjige, ima još šansi da mi se neka stvarno dopadne. Javiću svoje utiske, mada inače imam averziju prema ovom piscu pa ne verujem da ću biti previše objektivan. Možda sam trebao da uzmem zbirku Godišnja doba pa da vidim kakav je van žanra. Ionako me oduvek interesovalo da pročitam delo po kom je snimljen film ''Bekstvo iz Šošenka''.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: nightflier on July 09, 2016, 10:50:51 PM
Ta generacija pisaca fantazije je prilično infantilna, pri čemu su tipični predstavnici Rotfas, Linč i Sanderson. S njima je fantazija različite provinijencije, premda prevashodno epske, pohrlila nekoliko milja unazad, pravo u naručje derivativnoj fantastici osamdesetih godina. Meni je zasmetalo sve što i Jevtri, ali sam ipak uživao i u "Imenu vetra" i u "Strahu mudroga".
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: zakk on July 09, 2016, 11:47:45 PM
Pročitao sam autobiografiju Isaka Asimova, "I, Asimov".

S jedne strane sam bio razočaran, jer nema prikazanog uvida u njegovo pisanje: ne zadire mnogo u izbor tema, ideja, proces pisanja, nego se eto tako nečim bavi bavi bavi, kuca po mašini i opsa, eto desi se priča, desi se Zadužbina, kao da ga se to ne dotiče baš mnogo.

Ali zato "sporedni" likovi... The Futurians, Forest Akerman, Fred Pol, Siril Kornblut, Džon Kembel, Hajnlajn, Dekamp, Simak, Silverberg, Lester del Rej i mnogo bitnije - njegova supruga Džudi-Lin del Rej (bila urednica časopisa Galaxy, kasnije u Ballantine Booksu, delu Random House. Tu je ubacila i Lestere i progurala SF imprint, DelRay books - priča za zasebnu knjigu - ako postoji, uputite me) , Sterdžen, Bova, Klark (izostavio je materijala za zasebnu knjigu), može lepo da se isprati razvoj SFa a bogme i fandoma u SAD. Dženet, njegova druga žena  je strastven Treki...


Od zilion stvari kojima se bavio i stotine knjiga koje je napisao / priredio / doprineo ovako ili onako, zakačim se za antologiju "Before the Golden Age". Sanjao je da je priredio antologiju priča iz palpova 30ih na kojima je odrastao, žena rekla "pa priredi"... pozvao je njihovog Miću Milovanovića - Sama Moskowitca koji je sve to imao u papiru (zapravo već je imao i gotovu zbirku, samo *njemu* niko nije hteo da objavi). Dakle best of iz fabrike Huga Gernbacka.

https://en.wikipedia.org/wiki/Before_the_Golden_Age

Nabavim ja i to. (Hvala, internete!)
Koji je to jedva čitljivi užas.
Mislim, žirirao sam dovoljno ZS/LK konkursa i previše rukopisa dobio od ljudi za Tardis...
 [ You are not allowed to view attachments ]
Preživeo sam prve dve priče, al treća me totalno dotukla. Četvrta je od istog autora pa ću je preskočiti. Prokleti Kapetan S.P. Meek, ono ostavlja traume.
Posle toga ide neki Simak, možda se ohrabrim...
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: zakk on July 10, 2016, 12:04:08 AM
Inače, priča Asimov, ima on ćerku ljubimicu najbolju na svetu, al ima on i sina Davida koji je malo nezgodna tema. Nije završio faks, ne radi ništa, pa mu je kupio stan i izdržava ga. Ima dečko VHS i sve VHS kasete na svetu, sedi tamo i ne dira nikoga.

I pustim ga ja sad kroz gugl... kuku majko

http://www.sfgate.com/bayarea/article/Charges-shatter-Asimov-son-s-reclusion-3099867.php

Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Miodrag Milovanovic on July 10, 2016, 12:23:21 AM
Before the Golden Age je knjiga pretežno za istoričare žanra. Većina priča je jedva čitljiva sa današnjeg stanovišta... Imam to u papiru... Valjda su bile 3 knjige...
Davno sam to čitao, ali mislim da sam i tada (rane osamdesete) smatrao to beskrajno zastarelim... Sin mi je nešto u poslednje vreme počeo da više čita fantastiku pa se
dokopao ranih Asimova. Njemu je to zabavno...
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Perin on July 10, 2016, 01:04:25 AM
U poslednje vreme (čitaj, jedno 3 godine) mozak može kako treba da procesuira samo kratke priče ili grafičke novele. Opterećen sam i ovako, raznim sranjima, pa je to valjda neka nuspojava. Shodno toj regresiji moga uma, dovrših čitanje Sendmena. Gejman je zaista sjajan, mada mi se crtež i dalje ne sviđa (inače, ovo je drugi put da čitam Sendmena, ali prvi put u srpskom prevodu). Maestralno klupko kroz  10 tomova se razmotava još maestralnije u 9tom tomu, "Dobrostivim Gospama." I dalje ne mogu a da ne zavidim čoveku na umeću vođenja priče i spajanju svih niti u jednu kompaktnu i smislenu celinu. Grafička novela koja je dobila World Fantasy Award zaista zavređuje pažnju svakog čitaoca fantastike, te svim srcem preporučujem čitanje ovog dela.

Ujedno sam na trećem tomu grafičke novele Lokot i Ključ, zasad mi se mnogo sviđa. 
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: nightflier on July 10, 2016, 09:36:22 AM
The Waking Fire (The Draconis Memoria #1) by Anthony Ryan

(https://d.gr-assets.com/books/1456221270l/25972177.jpg)

The Waking Fire is set in a vibrant new world where the blood of drakes—creatures similar to dragons—is valued beyond reckoning, and can be distilled into elixirs that grant fearsome powers to those who are “blood-blessed.” The novel follows an unregistered blood-blessed as he searches for an elusive variety of drake so potent, its capture would mean unrivalled riches; the second in command of a blood-burning ironclad ship; and a young woman in a lifelong contract to a trading syndicate, whose espionage mission places her on the front lines of a newly declared war. As empires clash and arcane mysteries reveal themselves, these characters are tested again and again and soon discover that the fate of the world rests on their shoulders.

The Draconis Memoria is a remarkable new epic fantasy series with steampunk flavor, full of the phenomenal worldbuilding and non-stop action that have gained Anthony Ryan a global fan base.


Entoni Rajan je svojim prvim romanom napravio čudo i pokoru. Nažalost, ostatak te trilogije u velikoj meri je odstupio od postavke prvog romana, što je i dovelo do izvesne razočaranosti kod čitalaca.

The Waking Fire, početak nove trilogije, predstavlja dramatičnu odstupnicu od worldbuildinga prikazanog u trilogiji Raven's Shadow. Ovde imamo sekundarni svet koji se po civilizacijskom stepenu nalazi negde u ravni s našom Zemljom iz vremena napoleonskih ratova, premda malo razvijenije tehnologije.

Iako se vidi da je Rajan veoma uznapredovao kao pisac - jezik mu je sada veoma precizan, bez nepotrebnih lutanja, karakterizacija bolja - insistiranje na uštogljenoj verziji engleskog jezika, kakva nam je poznata iz ekranizacija romana Džejn Ostin, kao i opsednutost morem i pomorstvom, guši čitaoca - makar čitaoca koji dolazi van engleskog govornog područja.

Takođe, iako to sasvim sigurno nije slučaj, Rajanov novi svet čita se kao kombinacija Sandersonovog Mistborna i Maklelanovog Powder Magea. To prilično smanjuje čitalački užitak. Pozitivno je što se Rajan i ovoga puta ograničio na trilogiju (koja inače sluti na SF a ne na klasičnu fantaziju), tako da su svi izgledi da ćemo za jedno tri godine dobiti nešto novo od ovog pisca koji za sada i dalje samo obećava.

3/5
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Jevtropijevićka on July 10, 2016, 01:11:35 PM
Ajoj, a baš sam nameravao u skorije vreme da načnem Rotfusa, sad se malko razočarah.
Izlogovao me forum dok sam pisala prvu verziju posta, ajmo opet -.-
Nemoj da moj doživljaj nešto omete, vidim da je većina ljudi oduševljena. I ja verujem da bi Rotfus napisao vrlo dobru knjigu kad bi a) odustao od Kvouta kao pripovedačkog fokusa b) odustao od prikazivanja Kvouta generalno. Kad bi se, recimo, čitav roman odvijao po susednim prostorijama od onih u kojima se Kvout u datom trenutku nalazi. Odmah bi živnuli ostali likovi, ako ništa drugo :D
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Anomander Rejk on July 11, 2016, 11:13:44 AM
Pozdrav svima.
Upravo završih knjigu 11/22/63, odnosno Dalas 63.
Mogla bi se podvesti pod naučnu fantastiku, pošto se bavi putovanjem kroz vreme ( verujem da svi znaju o čemu se radi-put u prošlost, s ciljem da se spreči atentat na predsednika Kenedija).
King se ne upušta previše u objašnjavanje samog fenomena kako putovati u prošlost ( objašnjenje tzv. ,,zečje rupe''-portala, prilično je tanko i neodređeno), već se kao iskusni pripovedač bavi stvarima koje će čitaocu i držati pažnju. Efektom leptira i harmonizacijom. Prošlost se harmonizuje, i odupire menjanju. Jedna, pa i neznatna promena, ako se ipak dogodi, prouzrukuje čitav lanac novih i nepredvidivih događaja. Što se češće ide u prošlost, stvara se sve više i više niti događaja, i sve teže ih je držati pod kontrolom, na kraju, i sam glavni junak knjige, shvata da je najbolje da se sve vrati u prvobitno stanje.

Kingov prikaz Amerike šezdesetih je romantičan, i nostalgičan. To je vreme punoće ukusa, mirisa, zvukova, vreme plesa i igre, vreme ideala i nežnih ljubavi, vreme kada nije bilo neobično da usred dana ili noći pozovete prijatelja u pomoć, i da on smesta dojuri. Vreme u kome je postojala solidarnost i dobrota u lokalnoj zajednici. Najveći deo knjige upravo se i trudi da nam to dočara i opiše. Ljubavna priča sa Sejdi je jaka, snažna i nežna istovremeno, mada ponekad i na ivici patetike.
King ipak ne skriva ni mračnu stranu šezdesetih : od znaka za wc u travi i žbunju za ,,obojene'', do jezive zgrade skladišta knjiga u Dalasu, koja nam budi uspomene na čuveni hotel iz Kolorada, a na kraju, i sam King kaže ,,Dalas je šezdesetih bio pun mržnje.''

Na kraju,  mislim da je u pitanju jako dobar roman. Zamerki imam, a to je da se bez po muke može videti da ga na silu rasteže, od 600 i kusur strana, komotno je mogao biti kraći za 200, ako ne i za 300.
Ali to je King, on voli nadugačko i naširoko.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Miodrag Milovanovic on July 11, 2016, 02:23:22 PM
Ono što mene zanima jeste da li pisci kao što je King, koji, sasvim sigurno, mogu da se izraze na mnogo manjem broju stranica,  rade ovo "proširivanje" zbog toga što se to "danas traži" (čisto finansijski) ili zbog toga što su, vremenom, naprosto postali lošiji pisci...

Zar je moguće da King još uvek ima potrebu da povlađuje čitaocima?

Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on July 11, 2016, 02:39:39 PM

Zadnje njegovo što sam čitala je Duma key i to je čisto automatsko pisanje. To je čist prvi draft koji nije kasnije pipnuo niti on niti urednik.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: nightflier on July 11, 2016, 03:03:19 PM
Koliko ja znam, obimne - ili preterano obimne knjige izdavacima su glavobolja i gubitak para. Njima su cene knjiga u maloprodaji manje-vise fiksne, a troskovi proizvodnje se povecavaju s brojem stranica.

Mislim da skribomani tipa Kinga i Sandersona jednostavno vole da pisu toliko. Konkretno, King je skoro izjavio da on svakog dana napise 6-7 stranica i da se ne bavi mnogo kvalitetom sve dok tekst ne ode kod urednika.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on July 11, 2016, 03:14:17 PM
meni se čini da je problem (čuj mene, “problem”  ::) ;D ) što sve to kod Kinga (odnosno ciljne mu grupe) funkcioniše daleeeeko bolje nego što bi funkcionisala alternativa: iz ono malo što sam Kinga slušala po intervjuima, on u svojoj prozi ostaje u govornom diskursu, i to stvarno ima onu totalnu privlačnost nepatvorenog izraza. Editovati tekst bi uvelike poništilo tu spontanost, to čak i ja mogu da primetim. A za glomaznost teksta - naravno da su me nervirala sva ta njegova meandriranja, ali fakt je da ona nisu bila nečitljiva, naprotiv. Recimo da me sve to daleko više nerviralo kad sam knjigu dovršila nego dok sam je čitala.

A obaška što se niko ne može izgubiti u takvom narativu – King ponavlja jedno te isto iz ugla svakog božjeg protagoniste i ti ne možeš tu da se izgubiš pa taman da čitaš samo svako drugo poglavlje svaki peti dan...

Ukratko, čovek je paradoks, ima skoro matematički striktnu formulu za suštu neposrednost.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Berserker on July 13, 2016, 11:42:50 PM
Upravo sam pročitao zbirku priča Stivena Kinga pod imenom ''Gole kosti'', u originalu ''Skeleton crew''. U pitanju je zbirka od 22 Kingove kratke priče objavljene do 1985 godine.Reč ''kratke'' koristim samo uslovno jer ova zbirka uključuje i moju omiljenu ''Izmaglicu'' (Mist) koja se nipošto ne može nazvati kratkom. Evo šta Wikipedija kaže o zbirci: https://en.wikipedia.org/wiki/Skeleton_Crew

Pošteno, ja Kinga ne volim zato što je skriboman. Zato što oseća potrebu da svaku stvar ponovi i razloži u sitna crevca dok ne bude siguran da će i najgluplji (ja nisam obziran kao Mića) čitalac shvatiti poentu. Zato što je predvidljiv, i drži se klišea do besvesti, pogotovo kad ubacuje horor momente u prozu. Ali priznajem mu da ume da piše tečno i zanimljivo. Ima tu spontanost u pisanju i lako ostvaruje kontakt sa čitaocem. Stil mu je neopterećujući, lagan i često pravi efektnu ravnotežu dužini teksta tako da se ona i ne oseti. Dakle, to je ono što volem i ne volem. A pošto su ''Gole kosti'' zbirka kratkih priča, nadao sam se da ću tu konačno naći Kinga sa svim pozitivnim osobinama, a bez glavne falinke-razvlačenja teksta do iznemoglosti. Još kada sam video da se zbirka otvara mojom omiljenom ''Izmaglicom'', nisam izdržao da je ne kupim.
Šta sve imam da zamerim ovim pričama, kad već tu King nije mogao da me nervira svojom skribomanijom? Pre svega, njihovu običnost. Idejno su ove priče mahom jako slabe, i skoro sve se dešavaju po jednom od dva klišea koje King koristi. Najčešće je u pitanju natprirodni element bez objašnjenja i bez očigledne svrhe koji postoji samo radi priče i/ili izazivanja strave kod čitaoca (primeri: Ovde ima tigrova, Majmun, Splav, Lik smrti, Nona, Kamion strica Ota, Peščani svet itd). Tu se priča obično grana na dva pod-klišea: po jednom, niko osim glavnog junaka ne prepoznaje taj element i cela priča se vrti oko toga što mu niko ne veruje, ili svi veruju u postojanje entiteta ali niko ništa ne preduzima po tom pitanju te manje-više svi protagonisti veselo ginu do kraja priče. Drugi kliše koji koristi je da celu priču piše iz ugla  protagoniste sa poremećenim umom. Tu se priča obično grana i ima takodje dva moguća završetka: jedan je totalna destrukcija ili autodestrukcija poremećenog protagoniste (a taj  kraj koristi u pričama koje više vuku na mainstream i modernu prozu, kao što je Uspravljanje Kainovo, Tip koji opstaje) dok drugi završetak uključuje end-punchline  kojim se otkriva da se sve zapravo i desilo onako kako psihotik tvrdi ma koliko to neverovatno izgledalo, te da je priča ustvari o natprirodnom umesto o ludilu. On ova dva klišea i četiri moguća završetka varira na razne načine i praktično sve njegove priče ovde objavljene mogu da se svrstaju u neku od ovih grupa. Naravno, neke od njih su bolje ispričane (''Baka'' je meni najjezovitija priča, dok su ''Mlekadžija'' i donekle ''Balada o fleksibilnom metku'' takodje ostavile dobar utisak) dok su neke  toliko prosečne i bledunjave da nikad ne bih pretpostavio da su Kingovih ruku delo, da nema njegovog potpisa na kraju teksta. Par priča su omaž Lavkraftu: ''Čovek koji se nije rukovao'' i ''Lik smrti'' imaju potpuno Lavkraftovski stil pripovedanja  koji totalno odudara od Kingovog originalnog, i uopšte mu ne leži. Doduše, Hastur se pominje i u ''Baki'' ali tu King već piše svojim stilom te je priča efektnija. Sveukupno, većina priča su toliko obične da prosto ne stignu da me zainteresuju u dovoljnoj meri da bih ih dočitao, pogotovo što se King svuda trudi da čitaoca aktivno navodi već od prve strane ka očiglednom raspletu odnosno rešenju misterije. Možda je problem do mene, jer sam 90% ovih priča već pročitao u raznim časopisima i zbirkama u zadnjih 20 godina, pa je kod većine njih izostao čak i onaj element novine, a i činjenica da su ovo starije Kingove priče očigledno im ne ide u prilog.
Na kraju, priznajem da postoji nekoliko priča u kojima jesam uživao, ili se bar zgražavao dovoljno da bih priznao da je King postigao svoj cilj. To su uglavnom priče koji bi se definisale kao Slipstrim, dakle one koje su u najvećoj meri glavnotokovske, ali ipak imaju jasan element natprirodnog, ili makar fantastičnog. Tu spadaju Uspravljanje Kainovo, Svadbena tezga, Nona, Mlekadžija br.1 i 2, pa i ''Baka''. Mislim da u takvoj mešavini King uspeva da pokaže nešto od svog očiglednog talenta a da se istovremeno izdigne iz žanrovskih klišea po kojima uglavnom piše. Ali kada svedem račune, verujem da zbirka u kojoj mi odgovara jedva trećina priča definitivno nije za mene.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on July 18, 2016, 12:58:56 PM
I kad smo već kod kingovštine, evo jedan njegov klon - Mr. Fahrenheit

(https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/51u7-YAfFNL._SX325_BO1,204,203,200_.jpg)


Ovo je zapravo za nešto mlađi uzrast od omladinskog, i prilično je solidno napisano, sa manje praznog hoda nego što bi King tu umesio…
A model je praktično isti – mali gradić + u njemu mali obični ljudi + MIB tip vanzemaljca + larger than life herojština dobrih drugova koji naprasno odrastu u tom susretu. Simpatično.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Berserker on July 22, 2016, 08:39:13 AM
''Britansko pitanje'' iliti ''Matter of Britain'' by Kim Newman and Eugene Byrne. I posle 15 godina, ova knjiga nije našla engleskog izdavača, pa izgleda da će ovo srpsko izdanje ostati i jedino izdanje ove knjige. Pošteno, nisam siguran zašto.

Sa jedne strane, knjiga zaista nije ništa posebno. Klasična alternativna istorija ŠBBKBB: nacisti uspešno okupirali Britaniju na početku 2. svetskog rata. Paralele sa Čovekom u visokom dvorcu se neizbežno nameću, ali ja ih nisam primetio osim opšte teme. Kim Newman ionako piše neopterećujuće, opušteno, za šire narodne mase, nema tu onog napona koji Dik isporučuje. Ali ovde je Newman preterao sa banalizacijom. Sve je suviše obično, svakodnevno, bledunjavo. Razumem ja da je čovek hteo da napiše još 5 knjiga u serijalu, ali je mogao da se potrudi da makar u prvoj knjizi ubaci kvalitetniji zaplet da se čitaoci zainteresuju. Ovako, uz neidiličan prikaz života na farmi i par uspelih sličica okupacije, knjiga i nema nešto više da ponudi. Možda je njegova priča o britanskim fašistima i njihovim strankama (verujem da je tu upotrebio istorijska dokumenta) trebala da zainteresuje nekog ljubitelja novije engleske istorije, ali mene nije. Džaba odličan prevod, kad pisanje škripi.

Sa druge strane, posle uspeha ekranizacije ''Čoveka u visokom dvorcu'', trebalo bi da je lako zainteresovati izdavače i producente za ovakvo delo. Alternativna istorija se danas odlično prodaje, Kim Newman ima već izgradjenu reputaciju na tom polju, te verujem da nije bilo posebno teško utrapiti čak i ovakvo mediokritetno delo. Prosto me kopka zašto ova knjiga čami neobjavljena punih 15 godina.

Doduše, šarm Njumanovih knjiga za mene leži u preplitanju alternativne istorije i popularnih fiktivnih junaka iz literature ili kulture tog doba, uz zdravu dozu fantastike. To je ono što me je privuklo u Anno Dracula. Posle toga se okušao u pravoj alternativnoj istoriji sa gomilom istorijskih likova autentično obradjenih, bez dodatnih fantastičnih detalja, i tu smo se razišli. Za pravo razumevanje i uživanje u, recimo ''Povratak u SSAD'' potrebno detaljno poznavanje novije američke istorije i pop kulture što ja nemam, niti me interesuje u toj meri da bi me knjiga zaista privukla. Zbog toga sam i u ovom slučaju ostao potpuno hladan i promašio verovatno tonu finih detalja vezanih za lokalnu Britansku istoriju i fašizam. Možda je to i razlog što su izdavači ostali hladni: ova knjiga cilja suviše usku grupu poznavalaca kad nudi te finese, a za široke narodne mase ne nudi dovoljno akcije niti šarenila (seksa doduše ima, bar 4 puta :P ).
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Anomander Rejk on July 22, 2016, 08:41:38 AM
Za potrebe književnog klabinga, po drugi put u par godina pročitah švedski horor Pusti pravog da uđe.  Horor priča u ovoj knjizi, je ipak čini mi se, samo površinski sloj, a knjiga se bavi ustvari mrakom u čoveku i bolestima savremenog društva. U ovoj knjizi je skoro sve od čega se odvraća pogled na toj mračnoj skali-pedofilija, maloletnička prostitucija, maloletničko/vršnjačko nasilje, surovost dece. Pitanja otuđenja, usamljenosti i očaja u naizgled super uređenom društvu. Otuđenje je toliko, usamljenost je tolika, da se uspostavlja bliskost čak i sa ,,čudovištima'' samo da se ne bude samo. Tu su i teme homoseksualizma, i poigravanje sa identitetima. Glavni tok knjige čine dva odnosa: odnos dečaka Oskara i devojčice/vampirice Eli, te odnos Eli i pedofila koji joj nalazi žrtve. Na kraju se međutim ispostavlja da je vampirica Eli zapravo Elias-muško, kastrirani dečak, tako da je na kraju sve izokrenuto i pobrkano, identiteti se gube i više se ne zna ko je ko, ni šta je ko.
Zapravo jedini donekle normalan odnos, je odnos Larija i Virginie. Virginiju će ujesti vampir Eli/Elijas, i bolne scene paklenih muka koje Virginija trpi nakon ujeda, biće mi jedine istinski jezive u knjizi (inače je knjiga više mračna, nego jeziva). Na kraju-Virginija bira smrt, uništenje, moli bolničarku da podigne roletne da bi potpuno izgorila, nestala na suncu.
Mračna i odlično napisana knjiga, možda i više okrenuta nekoj društvenoj i socijalnoj patologiji, nego što je zapravo horor.

Pročitao sam i Kingovo Buđenje. Nisam baš oduševljen. Iako ima svega 300 strana, opet ima puno praznog hoda i otezanja. Bavi se nekim od svojih standardnih tema-strah od smrti, smrtnost, detinjstvo i prošlost, prolazak vremena...ali nema to ni blizu onu snagu kakvu ima, recimo u IT. Lavkraftove rečenice pre samog početka knjige jasno upućuju kuda se ide; mnogo pre završnog eksperimenta u knjizi, shvatio sam šta će se dogoditi.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on July 22, 2016, 09:21:58 AM
Taj Lindkvistov roman nisam pročitala uglavnom zato što sam gledala film… reci, koliko je film veran knjizi?
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: angel011 on July 22, 2016, 09:56:38 AM
Džaba odličan prevod, kad pisanje škripi.

Hvala!  :)

Moguće je da knjiga nije našla izdavača zbog načina na koji su prikazani Britanci. Ono što je vredelo je ili pobeglo ili je pobijeno još pre nego što je roman počeo, a ovo što je ostalo je... Lokalni fašisti koji su uz to idioti, pokušaj Pokreta otpora čiji članovi su, kao, otišli u šumu, zaključili da im je hladno i neudobno, pa se vratili kući pre nego što je mrski okupator stigao da primeti da nekog nema, glavni čin otpora okupatoru je ubijanje psa lokalne fašistkinje na zaista mučan način... To baš i nije slika kakvu su o sebi izgradili Britanci.

Uzgred, slažem se da Njumen ume i bolje od ovoga; ume i dvojac Njumen-Bern, "Povratak u SSAD" je bolja knjiga.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Anomander Rejk on July 22, 2016, 10:16:11 AM
Ja nisam gledao film, a mislim da imaju dva, švedski i američki...
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Berserker on July 22, 2016, 02:02:30 PM
Taj Lindkvistov roman nisam pročitala uglavnom zato što sam gledala film… reci, koliko je film veran knjizi?

To je jedan od romana koji su mi toliko prijali da sam uspeo da ih dočitam sa desktop monitora. Slažem se sa Anomanderom po pitanju tema, hororičan je na sasvim drugi način od onog očekivanog. Nisam gledao film ali se sećam nečije napomene (Ghoul možda? ) da je švedska verzija filma toliko dobra da je maltene knjiga podbacila u poredjenju sa njim.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: nightflier on July 22, 2016, 02:47:36 PM
Ja sam onomad čuo sasvim drugo mišljenje. Da je film detinjast spram knjige. Pri čemu imam knjigu godinama (čini mi se da sam je kupio od Kunca), ali niti sam je čitao niti gledao film, tako da samo prenosim tuđe mišljenje.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: zakk on July 25, 2016, 08:19:01 PM
"The Curvature of the Earth" Simona Mordena je 4. nastavak serijala o Samuilu Petrovichu, čoveka koji sve ume i sve zna i koji će sve na kraju da pobedi iako uz veliku cenu. Prva dva su bila odlična, četvrti ima sve prednosti poznate teritorije ali je primetno slabiji, a dešavanja iz trećeg sam utvrdio da se i ne sećam. Ja bih makar prvi deo preporučio, pa ako vam legne uputite se dalje.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Ghoul on July 25, 2016, 09:33:02 PM
Taj Lindkvistov roman nisam pročitala uglavnom zato što sam gledala film… reci, koliko je film veran knjizi?

prilično.
pisao sam već o tome ovde:
(https://3.bp.blogspot.com/_8lK2el5pnbU/SbFrgf_-VdI/AAAAAAAAAk4/p4rpVeVwgwk/s320/let+1.jpg)

http://cultofghoul.blogspot.rs/2009/03/let-right-one-in-roman.html
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: nightflier on July 26, 2016, 01:20:52 PM
"The Curvature of the Earth" Simona Mordena je 4. nastavak serijala o Samuilu Petrovichu, čoveka koji sve ume i sve zna i koji će sve na kraju da pobedi iako uz veliku cenu. Prva dva su bila odlična, četvrti ima sve prednosti poznate teritorije ali je primetno slabiji, a dešavanja iz trećeg sam utvrdio da se i ne sećam. Ja bih makar prvi deo preporučio, pa ako vam legne uputite se dalje.

Prvi deo je odličan. Meni je već na drugom pažnja popustila.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: nightflier on July 26, 2016, 01:21:58 PM
Stranger of Tempest by Tom Lloyd

(https://d.gr-assets.com/books/1454088023l/26064257.jpg)

 Stranger of Tempest je zametak novog serijala Toma Lojda, koji je svojim prvim fantazijskim serijalom (Twilight Reign) postigao umereni uspeh. Međutim, meni je prvi roman u tom serijalu bio odveć klišeiziran da bih ga tada svario, pa sam propustio ceo serijal.

Lojdu sam se pukim slučajem vratio romanom Moon's Artifice, u kojem se odmetnuo od generičke fantazije i potrudio se da svetu da veoma lični pečat, spajajući motive stimpanka i orijentalne postavke sveta (što je, istini za volju, vrlo popularno u poslednje vreme). Krajnji proizvod su dva vrlo dobra romana, koja neće promeniti žanr as we know it, ali su zabavni i osvežavajući, a malo li je to na ovu skupoću?

Stoga sam se i obradovao romanu Stranger of Tempest. Nažalost, razočarao sam se. Pisac eksperimentiše sa strukturom i unutrašnjom hronologijom romana, što nažalost ne dovodi do sjajnih rezultata. Iako su likovi solidno oslikani, priča se svodi na besmislenu jurnjavu uz random encounters iz monotonih RPG avantura. Nedostataka je bilo taman u dovoljnoj meri da sam se nosio mišlju da dignem ruke od čitanja. No, istrajao sam.

Sve u svemu, nikako ne bih preporučio Stranger of Tempest. Istini za volju, u ovom romanu se krije zametak potencijalno zanimljivog malazanolikog storilajna, ali ostaje da se vidi šta će Lojd da uradi s nastavkom. Što se mene tiče, više se nadam trećem nastavku njegovog prethodnog serijala
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Berserker on July 31, 2016, 05:53:50 PM
(https://d.gr-assets.com/books/1293803559l/10083666.jpg)

Upravo završavam Monolith 1 (hrvatsko izdanje). Dokopao sam se kompletne gomile u e-formatu, pa sam rešio da se častim gomilom klasika koje sam davno ili nikada ranije čitao. Utisci su taman onakvi kakve sam očekivao. Kada čovek sedne da čita romane i priče natprosečnih autora, ukupni utisak mora biti dobar. Naravno, ne leži mi sve, ali ukupan utisak je vrlo dobar. Zvezdu antologije, roman: Alfred Bester - Stars my destination sam izgleda čitao sa previše očekivanja pa me nije ostavila bez daha kako sam mislio da će biti, ali mi je zato Dik i njegov kratki roman Eye in the sky legao baš kako treba. Ostale priče su birane izgleda više po čuvenju autora nego po kvalitetu (mogu oni i bolje), pa tako imamo i neke klasike tipa Karmila od Le Fanua (koju je vreme pregazilo, pošteno), obaveznu ASOIF novelu Martina, jednog bledunjavog Zelaznija, osrednjeg Dilejnija, ničim izazvan prvi deo romana Farmera (posebno me iritira besmisleno ubacivanje izdvojenih glava romana u antologije), ali i solidnog Brina, odličnog John Warleya, moju omiljenu spisateljicu Connie Willis sa još jednom dobrom pričom, i natprosečnog Kinga (lepo sam primetio dok sam čitao Gole kosti da mu definitivno više leže mainstream priče, ili bar priče bez uobičajnih otrcanih natprirodnih rekvizita). O tri priče domaćih autora ne bih trošio previše reči, mogu u najboljem slučaju da dobace do proseka, ali ne i više od toga.

Evo detaljnog saržaja Monolitha 1: https://www.goodreads.com/book/show/10083666-monolith-001
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Irena Adler on July 31, 2016, 06:31:09 PM
Jel ima šanse da se i mi dokopamo te gomile (link please)?
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: nightflier on August 02, 2016, 09:01:52 AM
(https://d.gr-assets.com/books/1443028346l/26114222.jpg)

Upravo sam pročitao. Odlično napisan roman i pravo uživanje za čitanje. Iako je reč o neposrednom nastavku prvog romana u "serijalu", ne pogađa čitaoca onoliko kao prvi. U neku ruku je i slabiji od prvog, ali ne mogu da razlučim da li je to zbog toga što je svet i manir pisanja sada već dobro poznat, ili je po sredi nešto drugo. U svakom slučaju, brilijantan niz romana, koji potpuno transformišu predstave o tome šta se može a šta ne može u žanru, a uz to i odbijaju klasifikacije i ne mogu se nimalo komotno smestiti ni u urbanu fantastiku, ni u postapokaliptičnu fantaziju, ni u jednu žanrovsku kutiju koje trenutno imamo na raspolaganju. Izvanredno.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Miodrag Milovanovic on August 02, 2016, 09:08:08 AM
Quote
U svakom slučaju, brilijantan niz romana, koji potpuno transformišu predstave o tome šta se može a šta ne može u žanru, a uz to i odbijaju klasifikacije i ne mogu se nimalo komotno smestiti ni u urbanu fantastiku, ni u postapokaliptičnu fantaziju, ni u jednu žanrovsku kutiju koje trenutno imamo na raspolaganju. Izvanredno.

Možeš li da ovo malo elaboriraš? Imalo je u prošlosti romana fantastike koji se teško mogu svrstati u neku od niša i predstavljaju nekakve transžanrovske uradke. Šta je ovde novo što ga razlikuje od ostalog?
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: nightflier on August 02, 2016, 10:29:04 AM
Hm, ovako: Od devedesetih - a naročito tokom prve decenije ovog veka - urbana fantastika se potpuno odvojila od horora i dobila neke svoje zakonitosti. Jedna od najvećih značajki je svet u kojem se radnja odvija. To je po pravilu ili naš svet, dakle svet u kojem mi živimo, samo što prosečan žitelj sveta nije svestan postojanja natprirodnih elemenata, ili svet istovetan našem, u kojem je natprirodno sastavni deo svakodnevice. Neki od predstavnika ovih pristupa objavljeni su i kod nas. "Olujni talas" Džima Bučera u prvom slučaju i "Mrtva si, veštice" Kim Harison ili "Grešna zadovoljstva" Lorel Hamilton u drugom slučaju.

Gledston od toga odstupa dramatično. Njegov svet je izuzetno sličan našem i reklo bi se da čak jeste naš svet, ali s dramatično drugačijom istorijom i geopolitičkim razvojem, tako da iako ima velike sličnosti s našim društvom dvadeset prvog veka, čita se kao da je reč o nekom sekundarnom svetu. Taj "isto ali drugačije" momenat je prilično redak u urbanoj fantastici, kojoj ovaj serijal ponajviše pripada.

Dalje, ovakve knjige obično nisu društveno angažovane. Gledstonova fantastika se vrlo često bavi Drugim, ali ne u smislu demona ili vanzemaljaca, već u smislu došljaka u neko drugo mesto, sukoba kultura i društvenih slojeva. Njegovi romani su po pravilu polja za istraživanje korena društvenih sukoba, ali i intimnih pobuda koje teraju ljude na određene postupke. To je opet relativno strano urbanoj fantastici, koja je zapravo mešavina horora i krimića, pa ponajviše baštini tradiciju krimi romana, koji su usredsređeni na protagonistu i svet posmatraju isključivo kroz njegove oči (pa su zato često pisani u prvom licu) i kroz interakciju protagoniste sa svetom. Širi društveni kontekst načelno nije bitan. Kod Gledstona je to upravo suprotno, jer širi kontekst usmerava protagoniste i daje okvir njihovom delovanju, koje ne bi postojalo ili bi bilo dramatično drugačije da okolnosti nisu takve.

Sistem magije je izvanredno originalan i u suštini se svodi na pravo. Pratkikanti magije, tzv. Craftsmen, zapravo su advokati i savremena civilizacija počiva na mreži obaveza i sporazuma koji predstavljaju manifestacije voljnih akata (što i jeste suština pravnog poretka i u našem svetu). Većina pisaca ne posvećuje ovoliku pažnju unutrašnjoj logici sistema magije u njihovim romanima, jer suštinski nije ni bitna, pošto su priče character driven i magija (ili tehnologija) nije ništa do gimmick i oblanda za krimi zaplet. Ovde je drugačije, jer je pisac postavio pravila igre koja ne može da naruši deus ex machina momentima.

Ima toga još koliko god hoćeš. Ovo su neke relativno nepovezane misli koje sam nabacao u odgovor na tvoje pitanje. Možda je najvažnije što je ovde reč o istinski maestralnom piscu - čisto sa stanovišta jezika. Rečenice su mu brlijantne, a vladanje strukturom romana krajnje modernističko. Ovo je vrlo daleko od generičke fantastike i ima o čemu da se razmišlja dok se čita.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Miodrag Milovanovic on August 02, 2016, 12:17:24 PM
Ubedio si me. Ovo sa advokatima mi je posebno zanimljivo. Kupiću čim nađem...
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on August 02, 2016, 12:49:57 PM
(https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/51U8-0Z3AgL._SX321_BO1,204,203,200_.jpg)

Elem, prvenac Malke Older je kao stvoren za ljubitelje misaonih eksperimenata u domenu političke filozofije i prakse: ne tako daleki futurizam (recimo negde pred kraj ovog veka), uparen sa pretpostavljenom evolucijom ne samo demokratije kao političkog sistema, nego i kao informativne zaleđine naše svakodnevice.

E sad, Malka Older ima zavidno životno iskustvo kao humanitarac i aktivista taman koliko i kao akademski radnik, tako da većina njene premise jeste zasnovana na zdravoj ekstrapolaciji, iako se na momente ne doima tako: Malka nudi premisu o nekakvoj hiperbalkanizaciji političkog tela - ako smemo da u ove svrhe pozajmimo ljupki KSRov termin – naime, nudi svet podeljen u glasačke jedinice zvane “centenals” od kojih svaka ima 100 000 hiljada glasača, i svaka bira kojoj će konkretnoj stranci/vladi da se pridruži, to na globalnom, svetskom nivou. Stranka / vlada koja pridobije poverenje najvećeg broja tih glasačkih jedinica automatski postaje demokratska Supermajoriti vlada, predstavnik “novog internacionalnog poretka”, koji je najzad doakao svim nacionalnim i greografskim razgraničenjima kakva danas poznajemo... sve u svemu, ovaj konstrukt je nešto najbliže izvornoj utopiji što sam čitala u skorije vreme.

Naravno, Malka nudi taj svoj konstrukt mikrodemokratije nekih par decenija po osnivanju, taman da može da razvije neke problematičnije aspekte njegovog (inače uspešnog) funkcionisanja. Paralela sa KSRovom ‘balkanizacijom’ ne ide dalje od samog koncepta, jer ovde se ipak ne radi o zabačenim enklavama koje lako mogu da eksperimentišu zato što su prepuštene same sebi… ali ipak, veoma je zanimljivo kao koncept, iako zahteva više napora po pitanju suspenzije neverice negoli neki tamo haj-fentezi koncept. Ali triler deo romana je britak i zanimljiv, tako da na njemu roman dobije zamaha i dobrano nadoknadi onaj zahtevniji deo oko političkih intriga i paradoksa demokratije uopšte.


Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: nightflier on August 02, 2016, 01:01:16 PM
Ubedio si me. Ovo sa advokatima mi je posebno zanimljivo. Kupiću čim nađem...

Ovaaj... imaš li kindl?
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: zakk on August 02, 2016, 04:32:13 PM
Four Roads Cross  mu dođe peta knjiga u Craft Sequence, jel može samostalno ili moram ceo serijal da deljem?
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Irena Adler on August 02, 2016, 05:03:30 PM
Pazi kad je čovek morao da se izvinjava:

http://www.tor.com/2014/05/26/this-is-how-i-numbered-my-books-and-im-sorry/

Po mom dosadašnjem iskustvu od dve i po knjige, u principu je svaka manje-više zaokružena epizoda.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Miodrag Milovanovic on August 02, 2016, 09:17:34 PM
Quote
Quote from: Miodrag Milovanovic on Today at 12:17:24 PM
Ubedio si me. Ovo sa advokatima mi je posebno zanimljivo. Kupiću čim nađem...

Ovaaj... imaš li kindl?
Modify message

Ma, ne. Ja knjige čitam gotovo isključivo na papiru. Pogotovu debele.
BTW, našao sam Podzemni tok. Možda ću sledeće nedelje da jedan dan skočim do grada, pa da ti doturim negde...
Pošalji mi na pm telefon da se čujemo kad budem išao do grada...
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: nightflier on August 03, 2016, 12:04:29 PM
Four Roads Cross  mu dođe peta knjiga u Craft Sequence, jel može samostalno ili moram ceo serijal da deljem?

Ovo je neposredni nastavak prve - za koju mi se i dalje čini da mu je najbolja - i nećeš imati potpuni utisak ako ne budeš pročitao prvu, tako da preporučujem da počneš s njom. Pa, ako ti se dopadne, da čitaš dalje - ali ne po redosledu objavljivanja, pošto hronologija objavljivanja ne prati unutrašnju hronologiju serijala.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: zakk on August 03, 2016, 03:04:04 PM
Аааа хвала... Пратим редоследе писања/објављивања, пусти сад интерне хронологије =)

Видећу да прво ишчитам ове приче са Тора, да видим дал ми лежи.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: nightflier on August 03, 2016, 04:34:00 PM
Ja ih nisam čitao, pa ne znam da li se odigravaju u istom svetu. Rekao bih da u ovim romanima svet donekle diktira i piščev jezik, u koji sam ja potpuno zaljubljen. E, sad, kako ja prezirem poigravanja s kontinuitetom, potpuno sam propustio da pročitam četvrti roman u seriji, budući da se odigrava stanoviti broj godina pre drugog, a protagonista četvrtog je otac protagoniste iz drugog, tako da je ceo drugi roman zapravo spojler za četvrti... you get where I'm going with this?

Edit: And there's this: http://www.tor.com/2014/05/26/this-is-how-i-numbered-my-books-and-im-sorry/
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Jevtropijevićka on August 05, 2016, 11:57:41 AM
Upravo čitam Nož nade (tj. The Knife of Never Letting Go) Patrika Nesa i baš sam iznenađena time koliko mi se knjiga do sada sviđa (prešla sam polovinu). Iako se marketinški tretira kao YA distopija ovo je (bar za sada) SF čist kao suza, kolonizovanje novih planeta i... slede spojleri, a knjizi je najbolje pristupati bez njih:

...

Patrik Nes je očigledno čitao i Alfreda Bestera i Tiptrija i to se u ovoj knjizi vidi. I ako počnete da gunđate kako je nezanimljivo prežvakavati ideje matorih autora za mlade generacije - u načelu jeste, ali bojim se da je Screwfly Solution i dalje itekako relevantna priča :/
Ključna ideja do sada (i postujem ovo pre kraja knjige samo zato što sam BAŠ zaintrigirana) jeste: koloniste su (navodno) lokalni vanzemaljci zarazili planski skrojenim virusom koji kod nosilaca izaziva... telepatiju. S tim što muškarci i emituju i primaju sve misli i emocije, a žene samo primaju. S tačke gledišta dečaka-pripovedača, muškarci su pokretna ostrvca buke ("haos koji hoda") a žene su ostrvca tišine. Ali to saznaje tek kad upozna prvu ženu, jer ih u njegovom rodnom gradu nema - odgajen je uz priču da su sve žene umrle od virusa. (Ko je čitao Tiptrija, ovde je u nepoštenoj prednosti nad neupućenim čitaocima, kojima se istina otkriva tek postepeno i fragmentarno, što se više dečak udaljuje od rodnog mesta.) Nes piše vrlo dobro i *za sada* izbegava dobar deo gluposti standardno ugrađenih u najnoviji omladinski SF worldbuilding, javiću kad stignem do kraja knjige da li je nešto od toga iskrsnulo.
 
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Miodrag Milovanovic on August 05, 2016, 03:25:42 PM
Uh. Pa to je trilogija... Kako ti je uopšte palo na pamet da to uzmeš u ruke?
Vrlo pozitivne kritike.
Na primer: treća knjiga je ušla u nominaciju za nagradu Artur Klark, što je vrlo retko za knjige namenjene YA.
Hvala na informaciji. Pošto sam podetinjio, možda se i dohvatim toga...

Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Ghoul on August 05, 2016, 04:24:28 PM
Pošto sam podetinjio, možda se i dohvatim toga...

sva sreća što sam ja još nedovoljno star za čitanje young adult!  8)
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Jevtropijevićka on August 05, 2016, 05:27:42 PM
Uh. Pa to je trilogija... Kako ti je uopšte palo na pamet da to uzmeš u ruke?
Vrlo pozitivne kritike.
Na primer: treća knjiga je ušla u nominaciju za nagradu Artur Klark, što je vrlo retko za knjige namenjene YA.
Hvala na informaciji. Pošto sam podetinjio, možda se i dohvatim toga...
Dobri ljudi na Gudridsu poludeše za Nesom, pritom sasvim različiti čitalački profili, a to je uvek intrigantno  :) a meni nije teško da batalim serijal posle prve knjige ako mi se ne svidi.

@ghoul ali si dovoljno star da čitaš Rensoma Rigsa?
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Anomander Rejk on August 05, 2016, 06:05:01 PM
Pošto sam u duši detinjast, nije mi problem da čitam YA  :)
Naravno, ako je kvalitetno napisan...
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Ghoul on August 06, 2016, 06:01:17 PM
@ghoul ali si dovoljno star da čitaš Rensoma Rigsa?

rigs mi je granični slučaj: mogao bih to, barem na osnovu prvih 50 strana PREGRINKE, ali pitanje je da li ću ikada dovršiti, a kamoli ići u nastavke...
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Berserker on August 14, 2016, 08:31:54 AM
Završio sam sa čitanjem Monolitha 2. Ovaj je bolje uredjen od prethodnog, sa samo par priča i čak dva romana na kraju. Kao i u prvom delu, sva dela dolaze od zvučnih imena, i uz to su bolja nego izbor u prvom Monolithu. Simonsovih zubatih žena se sećam od ranije. Priča ''Pali'' Ijana Benksa mi je bila prvi susret sa ovim autorom o kome sam slušao puno pozitivnih stvari, i zaista me nije razočarao. Dikova priča ''Ratni veteran'' je standardna paranoična zavera ali to je upravo onakav Filip Dik kakvog uživam da čitam. Lavkraftov ''Pikmenov model'' mi je dosad prošao bar 3 puta kroz ruke pa tu nije bilo iznenadjenja. Onu crticu R.E. Hauarda o mačkama ne mogu nazvati pričom, ali ajde, gde je Lavkraft red je da mu bude objavljen i najbolji drug....Tu je još i domaća horor pričica Viktorije Faust, primerenija zlatnom naivnom dobu Sirijusa, ali ne odskače previše od ostatka antologije. Za kraj su tu romani ''Vilinska priča'' Rejmonda Fajsta (inače moj prvi susret sa ovim piscem) i ''Chaga'' Ijana Mekdonalda. Fajsta nisam uspeo da dočitam, uz najbolju volju. Ok je on, korektno piše, nije nepismen kao što sam se plašio mada mu je stil ravan, školski i pomalo prepunjen pridevima za moj ukus. Prosto nije uspeo da me zainteresuje da dočitam roman, toliko mu je isprazna i bledunjava priča. Možda sam i ja kriv jer sam se načitao negativnih komentara o njemu pa sam celoj stvari prišao sa negativnim očekivanjima.
Sa druge strane, ''Chaga'' je za mene verovatno najiščekivaniji roman od kada sam počeo da čitam Mekdonalda. Priča ''Toward Kilimanjaro'', čija je nadgradnja ovaj roman, je jedna od mojih najomiljenijih priča uopšte. Sećam se raspona emocija koje je u meni izazvala, zajedno sa klimaktičnim završetkom. Roman Chaga (za ignorantne Amerikance preimenovan u Evolution shore) je direktan nastavak priče, mada se sam Mekdonald ogradjuje na početku romana da nije u pitanju nastavak, već više nova verzija i razrada ideje o invaziji vanzemaljskih artefakata koji pogadjaju oblasti zemlje u području ekvatora da bi ih zatim nezaustavljivo kolonizovali i pretvarali u nezemaljske arteficijalne predele.
Na žalost, roman nije ni prinet fenomenalnoj priči. Po prvi put naišao sam na Mekdonalda koji je podbacio (u mojim očima naravno, nisam gledao šta kaže kritika). Jasno mi je da saspens i misterija koje nosi priča kao kratka forma ne može da se održi u romanu, ali je Mekdonald neke stvari pojednostavio do banalizacije, obraćajući na Chagu minimalnu pažnju i odbacujući mnoge postavke kojih se držao u priči, dok je težište romana na ličnom probijanju drčne novinarke kroz vojne i civilne birokratske mašine u pokušaju da se proslavi (btw, po prvi put da mi je Mekdonald predstavio antipatičnog, iritantnog glavnog lika, za koga u toku celog romana nisam uspeo ni za mrvu da se vežem).  Dakle, umesto SF gozbe dobili smo ljbavno-špijunski roman u kome praktično ceo svet ignoriše vanzemaljski fenomen za koji je samo pitanje godina kada će progutati planetu. Neuverljiva početna postavka priče, a kamoli kasnija razrada. Da ne dužim sa analizom, samo bih tužno priznao da je Chaga veliko razočaranje za mene, i da me je potpuno odbila od pomisli da nastavim da pratim taj serijal (koji valjda uključuje još par knjiga).

Idemo dalje, 2 Monolitha otišla, ostalo još 5 :)
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on August 17, 2016, 09:41:17 AM
Sa eksplozijom kindle single fenomena odjednom imamo na raspolaganju silan izbor noveleta u vanmagazinskom delu tržišta… divota jedna, za predah između romana.

(https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/51IRQcKrURL._SY346_.jpg)
Warren Ellis, Dead Pig Collector

Bizarno i morbidno, ne odviše nego taman da bude lako čitljivo i pamtljivo, iako je zapravo tanušno ko paučina… recimo da je ovo prozna verzija jedne Breaking bad dileme. Ali silno je zabavno - proleti vreme ko rukom odnešeno, pogotovo kad treba da se dekontaminira strah od letenja.    ;D



(https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/510kyJif4eL.jpg)
The Arrival of Missives - Aliya Whiteley

Ovo je stvarno ljupko i privlačno napisano, Aliya je neko kome ću se rado vratiti. Bio je tu onaj uvek tako dobrodošao moment kad se pitate u koji vas je to žanr autor namamio, jer se tu tako lepo barata kanonima da ta lepota nagađanja i prepoznavanja nekako postane bonus užitak pri čitanju. A i sama priča je veoma angažovana ali na neki zaista delikatan i nenametljiv način… sve u svemu, prava uživancija, i odlično pogođen format, jer tu je gomila impresivnih stvari zaista vešto kondenzovana. Sve preporuke za ljubitelje mekog pera i nenapadnog ali stvarno dubokog angažmana.





Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: nightflier on August 24, 2016, 10:15:49 AM
Moj nedavno završeni odmor izgledao je ovako:

Behind the Throne (The Indranan War #1) by K.B. Wagers



Meet Hail: Captain. Gunrunner. Fugitive.

Quick, sarcastic, and lethal, Hailimi Bristol doesn't suffer fools gladly. She has made a name for herself in the galaxy for everything except what she was born to do: rule the Indranan Empire. That is, until two Trackers drag her back to her home planet to take her rightful place as the only remaining heir.

But trading her ship for a palace has more dangers than Hail could have anticipated. Caught in a web of plots and assassination attempts, Hail can't do the one thing she did twenty years ago: run away. She'll have to figure out who murdered her sisters if she wants to survive.

A gun smuggler inherits the throne in this Star Wars-style science fiction adventure from debut author K. B. Wagers. Full of action-packed space opera exploits and courtly conspiracy - not to mention an all-out galactic war - Behind the Throne will please fans of James S. A Corey, Becky Chambers and Lois McMaster Bujold, or anyone who wonders what would happen if a rogue like Han Solo were handed the keys to an empire . . .

4/5

Foul Tide's Turning (Far Called Trilogy #2) by Stephen Hunt




Jacob Carnehan rescued his son from slavery but he may have started a war – one in which he is hopelessly overmatched – and his wits and ruthlessness will only take him so far.

Carter Carnehan has gone from slave to revolutionary – but what will his ideas be worth when they come under fire?

The Carnehans are about to find out…

2/5 Ovu trilogiju/serijal neću nastavljati.

Shattering the Ley (Erenthrall #1) by Joshua Palmatier


Erenthrall—sprawling city of light and magic, whose streets are packed with traders from a dozen lands and whose buildings and towers are grown and shaped in the space of a day.

At the heart of the city is the Nexus, the hub of  a magical ley line system that powers Erenthrall. This ley line also links the city and the Baronial plains to rest of the continent and the world beyond. The Prime Wielders control the Nexus with secrecy and lies, but it is the Baron who controls the Wielders. The Baron also controls the rest of the Baronies through a web of brutal intimidation enforced by his bloodthirsty guardsmen and unnatural assasins.

When the rebel Kormanley seek to destroy the ley system and the Baron’s chokehold, two people find themselves caught in the chaos that sweeps through Erenthrall and threatens the entire world: Kara Tremain, a young Wielder coming into her power, who discovers the forbidden truth behind the magic that powers the ley lines; and Alan Garrett, a recruit in the Baron’s guard, who learns that the city holds more mysteries and more danger than he could possibly have imagined . . . and who holds a secret within himself that could mean Erenthrall’s destruction -- or its salvation.

2/5 Ni ovo neću nastavljati. Potpuno non-engaging

The Guns of Empire (The Shadow Campaigns #4) by Django Wexler



As the “audacious and subversive”* Shadow Campaigns novels continue, the weather is growing warmer, but the frosty threat of Vordan’s enemies is only growing worse...
 
As the roar of the guns subsides and the smoke of battle clears, the country of Vordan is offered a fragile peace…
 
After their shattering defeats at the hands of brilliant general Janus bet Vhalnich, the opposing powers have called all sides to the negotiating table, in hopes of securing an end to the war. Queen Raesinia of Vordan is anxious to see the return of peace, but Janus insists that any peace with the implacable Sworn Church of Elysium is doomed to fail. For their Priests of the Black, there can be no truce with heretics and demons they seek to destroy, and the war is to the death.
 
Soldiers Marcus d’Ivoire and Winter Ihernglass find themselves caught between their general and their queen. Now, each must decide which leader truly commands their loyalty—and what price they might pay for final victory.
 
And in the depths of Elysium, a malign force is rising—and defeating it might mean making sacrifices beyond anything they have ever imagined.

3/5 Verovatno najlošija knjiga u serijalu (do sada), ali i dalje dovoljno zabavna da bih nastavio s čitanjem. Doduše, ceo serijal se pokazao nedovoljno zabavnim da bih čitao novele objavljivane između romana.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Berserker on August 31, 2016, 06:45:02 AM
Nastavljam sa čitanjem hrvatskih monolitha... Monolith 3 je miks gde su po prvi put u igru upali i manje poznati (barem meni) autori . Počinje sa ''Dobrim predskazanjima'' Nila Gejmena i Terija Prečeta kao glavnim romanom. Inače mi ne leži Prečetov humor, ali sam pročitao roman ne smorivši se previše (doduše, nisam primetio znakove Gejmenovog pisanja u romanu, baš me zanima koji je bio njegov udeo). Tu je još i standardno dobar Martin (krimi novela ''Razmena kože''), Murkok sa pomalo izvikanim ''Behold the man'' (doduše, priča je dobra, samo je čitam valjda treći ili četvrti put pa je to ostavilo trag) i neprepoznatljiv Vernor Vinge sa novelom ''True names''. Napisana malko pre Neuromancera, ovo je daleko naivnija verzija Matriksa; no, ne smeta mi naivnost, već više očajan stil i konstantno prepričavanje radnje te ubitačno monoton ton koji provejava kroz, inače dinamičnu, priču. Pre ovoga sam čitao samo Plamen nad ponorom, ali sam iz tog romana stekao utisak da se radi o vrlo pismenom i stilski obrazovanom piscu, ali u ovoj priči nema ništa od toga. Nadalje se redjaju osrednje do solidne priče manje ili više poznatih pisaca. Priznajem da mi je Harlan Elison bio potpuno nečitljiv (kao da čitam postmodernu a ne SF), Hoze Farmer umereno smešan (on mi je ustvari umereno zanimljiv, nikad nisam u njemu našao naznake superlativa koji mu uglavnom pripisuju naši kritičari), dok su mi manje poznata imena uglavnom predstavljala prijatna iznenadjenja: Piter Hamilton, Džofri Lendis, Teri Bison, sve su to dobre priče.

Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Berserker on September 07, 2016, 06:06:23 AM
Posle Monolitha 4, moram da spomenem jedno lepo otkriće za mene: Linda Nagata. Ovaj Monolith otvara njen roman ''Vast'' (preveden kao ''Bespuća''). A bogami ova žena eksplozivno dobro piše. Iako roman deklarišu u Monolithu kao space operu, teško da bi se mogla uglaviti u te okvire, osim po nekoj okvirnoj priči.

Stil je superioran, autorka odlično prenosi angst posade broda koji decenijama beži od nadmoćnog vanzemaljskog neprijatelja, očajnički pokušavajući da smisli neki način da se izvuče,, dok istovremeno hrli ka zvezdi iz čijeg pojasa su neprijatelji došli, u nadi de će tamo naći odgovore i mogući spas za ljudsku rasu koja trpi teške poraze u ratu sa Chenzemima.

Knjiga je superioran primerak obrade bio-nanotehnologije, na nivou koji lako dostiže, i čak prestiže Ijana Mekdonalda u nekim trenucima. Ona prosto sa takvom lakoćom i ubedljivo piše o naprednoj bio-tehnologiji, nezamislivim primenama nano-tehnologije i kombinovanja čoveka i mašine, da me je knjiga kupila u prvih 20 strana. Žao mi je što eksplozivan ritam malo opada oko sredine knjige, ali se pred kraj opet zadovoljavajuće ubrzava. Da nije tog pada ritma, roman bio dobio čistu peticu od mene, ali čak i ovako, u pitanju je naprijatnije iznenadjenje u ovoj čitalačkoj godini. Verujem da je Linda Nagata u nekom trenutku prešla preko Lidijinog radara, mada se nadam da je još neko sa našeg čitalačkog područja imao prilike da je čita.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on September 07, 2016, 10:02:06 AM
Hohoho… kolega Berserker, dobrodošli u svet angažovanih transhumanista!  :)

Nisam čitala Vast, nisam ni znala da je preveden, ali pošto Nanotech Succession svakako mislim da zaokružim, možda ga sjurim baš u tom Monolitu, ako ti se dopao prevod.

Inače, moj personalni favorit je Limit of Vision: Linda je fenomenalan pisac, bez spora, ali kad smogne malko više samokontrole po pitanju te njene… pa, eto, pankičnosti, hehe, onda joj roman ispadne pravo remek delo. I to ti je Limit of Vision, najozbiljnije.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Berserker on September 07, 2016, 02:41:41 PM
Ah, kako lepa reč koja opisuje napredne tehnologije koje će promeniti ljudska bića sve do srži: transhumanizam. Trudiću se da je koristim što više, jer idealno opisuje granu SFa koja me izgleda najviše fascinira. Izgleda mi da postoji veliki procep izmedju klasičnog SF repertoara i transhumanističkog SFa. Iako klasičan SF uključuje poveći asortiman egzotičnih tehnologija, one su uglavnom nadgradnja već postojećih tehnologija, aproksimacija budućih ili naprosto ponavljanje nekih ''novuma'' koji su toliko korišćeni da su prosto postali banalni (npr. putovanje kroz vreme). Transhumanizam sa druge strane uključuje tehnologije koje radikalno, nezamislivo menjaju čoveka, svet, pa i kompletan kosmos. S obzirom da se radi o povelikom zalogaju, nije ga lako uverljivo opisati i mislim da je ključ uspešnih dela upravo uverljivost. A tu mi je dosad bio kralj Ijan Mekdonald, uz Pitera Vatsa i, uz izvesne ograde, Džona Rajta sa svojom trilogijom Zlatno doba (koja je dobra, ali ipak dosta slabija od prethodno nabrojanih majstora).  Zato mi je Linda Nagata toliko lepo legla, njeno umešno baratanje nezamislivim tehnologijama uz brušen stil dovodi do neophodne imerzije već nakon par strana. Nešto se malko plašim za hrvatski prevod, doduše; meni je bio ok, ali grub na momente, ali što je besplatno... Ionako pretpostavljam da će sledeći susret sa njom biti isključivo na engleskom, pošto je Limit of Vision već upisan u tefter :)

PS
Možda da otvorimo jednu temu za transhumanizam pa da probamo da se u njoj pozabavimo piscima koji su ponajdalje odmakli u kvalitetnom prikazu budućnosti posle budućnosti? Ja sam se na prvu loptu setio samo njih trojice, ali sigurno ih ima ohoho.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on September 07, 2016, 04:05:22 PM

Може ли два-три објашњења?

(1)  Да ли је транс-хуманизам исто што и пост-хуманизам?

(2)  Да ли то значи, човек са машинским деловима (па, то је у суштини киборг, зар не) и

(3)  човек генетски измењен (то би био мутант, намерно направљен а не случајно настао)?
И, четврто питање,

(4)  да ли се у транс-хуманизам рачуна и прича у којој је главни протагониста заправо компјутер, без икаквих органских делова, али, са таквим оперативним системом, и таквим програмом, да он у себи ствара емулацију људског ума, дакле мисли као људски ум али (вероватно) много брже? Са том имитацијом људског ума, он би и даље био, напросто, робот.

Дакле ја бих замолио ако може неко да одговори на та четири питања.



Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on September 07, 2016, 04:58:22 PM
Ah, kako lepa reč koja opisuje napredne tehnologije koje će promeniti ljudska bića sve do srži: transhumanizam. Trudiću se da je koristim što više, jer idealno opisuje granu SFa koja me izgleda najviše fascinira. Izgleda mi da postoji veliki procep izmedju klasičnog SF repertoara i transhumanističkog SFa. Iako klasičan SF uključuje poveći asortiman egzotičnih tehnologija, one su uglavnom nadgradnja već postojećih tehnologija, aproksimacija budućih ili naprosto ponavljanje nekih ''novuma'' koji su toliko korišćeni da su prosto postali banalni (npr. putovanje kroz vreme). Transhumanizam sa druge strane uključuje tehnologije koje radikalno, nezamislivo menjaju čoveka, svet, pa i kompletan kosmos. S obzirom da se radi o povelikom zalogaju, nije ga lako uverljivo opisati i mislim da je ključ uspešnih dela upravo uverljivost. A tu mi je dosad bio kralj Ijan Mekdonald, uz Pitera Vatsa i, uz izvesne ograde, Džona Rajta sa svojom trilogijom Zlatno doba (koja je dobra, ali ipak dosta slabija od prethodno nabrojanih majstora).  Zato mi je Linda Nagata toliko lepo legla, njeno umešno baratanje nezamislivim tehnologijama uz brušen stil dovodi do neophodne imerzije već nakon par strana. Nešto se malko plašim za hrvatski prevod, doduše; meni je bio ok, ali grub na momente, ali što je besplatno... Ionako pretpostavljam da će sledeći susret sa njom biti isključivo na engleskom, pošto je Limit of Vision već upisan u tefter :)

PS
Možda da otvorimo jednu temu za transhumanizam pa da probamo da se u njoj pozabavimo piscima koji su ponajdalje odmakli u kvalitetnom prikazu budućnosti posle budućnosti? Ja sam se na prvu loptu setio samo njih trojice, ali sigurno ih ima ohoho.


Da, da, i meni je transhumanistički deo SF odavno već 'leb & kajmak, što bi se reklo...  :)

Naravno, Linda je tu deo stare garde, pa još i dolazi sa one "pank" strane, da tako kažem, i prilično sam sigurna da ćeš uživati u njenom opusu. Naravno, u doba kad se pojavila bilo je teško biti "panker", otud i jeste ostala relativno skrajnuta, koliko se sećam jedino je njen The Bohr Maker odneo Lokusa za impresivnog prvenca, ali ceo njen Nanotech Succession je stvarno fascinantan worldbuilding, Vast mu tu dođe kao četvrti u nizu. Ali romani su samostalni potpuno, mislim da nije nužno ni čitati ih u hronološkom redosledu. Dominantna je naravno sama transhumanistička tema - nanotek, bio-tehnologija, i ono vazda goruće pitanje: ko će, i kako, držati tapiju na našu budućnost. Po tom pitanju, Linda je veoma angažovana ali na prilično nenametljiv pankerski način, jer nema tu kod nje pamfletizma ili bilo kakvog prodavanja ideologije - Lindu prosto zanima kako će disparitet današnjice uticati na našu budućnost, bar po onom ključnom pitanju ultrasiromašnih vs ultrabogatih. A pošto je panker, njena perspektiva uglavnom počiva na uličnoj primeni sofisticirane tehnologije, što u biti dezignira njene pristupe temi na revolucionarske, u suštini. Sa Lindom je sve moguće, pa i da underdog redovito odnese šnjur, a ja to volim, eto... . :)   

U pravu si potpuno, ovo zahteva sopstveni topik, sa svim ključnim akterima i njihovim udelom.   :)
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on September 07, 2016, 05:17:32 PM

Може ли два-три објашњења?

(1)  Да ли је транс-хуманизам исто што и пост-хуманизам?

(2)  Да ли то значи, човек са машинским деловима (па, то је у суштини киборг, зар не) и

(3)  човек генетски измењен (то би био мутант, намерно направљен а не случајно настао)?
И, четврто питање,

(4)  да ли се у транс-хуманизам рачуна и прича у којој је главни протагониста заправо компјутер, без икаквих органских делова, али, са таквим оперативним системом, и таквим програмом, да он у себи ствара емулацију људског ума, дакле мисли као људски ум али (вероватно) много брже? Са том имитацијом људског ума, он би и даље био, напросто, робот.

Дакле ја бих замолио ако може неко да одговори на та четири питања.



eh... malko su prekompleksna ta pitanja za direktne odgovore, ali otprilike, žanrovskim rečnikom, evo:

1.  "Transhumanizam" je evolutivni proces do izvesnog odredišta, a "post-human" je termin koji, kao, dezignira to odredište.

2 i 3. Prekompleksno pitanje, pa je teško odgovoriti precizno, jer, u suštini, na nano-nivou, ta distinkcija se lako izgubi. Mašine sazdane samo od proteina su... šta? Po definiciji svakako mašine, zato što smo ih mi "napravili", ali one imaju sve karakteristike biološkog života: hrane se i razmnožavaju, a u skladu sa kodom kojim su programirane, imaju sposobnost rudimentarne inteligencije, sa potencijalom prerastanja u samostalnu i visoko funkcionalnu. Najprominentniji transhumanisti jednostavno ne prave razliku na kojoj Vaša pitanja insistiraju.

4. Pa, ne znam baš za prozu sa tim konkretno (tako postavljenim) konceptom, ali Greg Egan dezignira posthumanističku fazu kao "post-DNA" status, u kom ljudksa bića ne nastaju u organskim telima, nego samo unutar parametara digitalnog koda. Znači, ne rađaju se na bil okakav organski način, nego prosto "nastaju" isprva kao svest proizašla iz kombinova digitalnog koda, da bi oni sami kasnije sebi "napravili" organsko (ili čisto mehaničko) telo po želji.

No, podrobnije o svemu ovome u novom topiku, čim se Gospod smiluje da mi udeli jedan dan sa barem 30 sati...  :D

PS. izvinjavam se zbog nehotičnog upada u Vaš post: iako notifikacija tvrdi da je editovan, ništa u njemu nije izmenjeno, nego sam naprosto bila isuviše trapava sa touchscreen tehnologijom...  :)
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Jevtropijevićka on September 18, 2016, 09:37:48 PM
Nes piše vrlo dobro i *za sada* izbegava dobar deo gluposti standardno ugrađenih u najnoviji omladinski SF worldbuilding, javiću kad stignem do kraja knjige da li je nešto od toga iskrsnulo.

 :(
Završila sam trilogiju. Koncept je postajao sve zanimljiviji, pogotovu kako su se razvijali određeni motivi, što ksenocida što terorizma vs. otvorenog rata, ali je zato kvalitet pisanja uočljivo opao, a razvoj zapleta i ređanje dramskih sticaja okolnosti su dosegli nivo Pučinijevih opera. Baš mi je krivo, najviše jer imam jak utisak da se u ove tri knjige krije jedan mnogo solidniji podeblji roman - i da je Nes mogao da ga isporuči samo da je hteo.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Miodrag Milovanovic on October 14, 2016, 01:18:08 AM
Evo i ja da procitam nesto novo. Dark Matter Blejka Krauča, autora Wayward Pines trilogije. Krupna slova. Pasusi od jedne rečenice ili čak i jedne reči. 342 str za par sati. Tempo... tempo... tempo. Pozdravio ga Skrobonja sa multiverzumima. Naravno, gde ima toliko tempa nema previše suptilnosti i osećaja za detalj... ali kome je i potreban... nastranu sve moralne dileme koje ostaju da vise kao froncle kad se priča rasplete. Ali u ovakvoj prozi to i nije puno bitno. Uostalom verovatno će uskoro uslediti i serija ili film, jer ovo je mnogo filmičnije i od prethodne trilogije.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: angel011 on October 16, 2016, 07:33:40 PM
Elephant Vice, Chris Meekings.

Bizarro novela. Van Gog (onaj) i Ganeša (onaj) kao policajci koje šef natera da rade zajedno na uvrnutom slučaju. Obojica se bune da su navikli da rade solo i da nemaju ni najmanju želju da rade jedan s drugim (naravno), šef ih natera da ipak rade zajedno (naravno) mada ispadne da očekuje da to neće funkcionisati nikako... Dešavaju se uvrnute stvari (baš neobično za bizarro), mesto je Maybe Beach (svaka aluzija na Miami Vice je namerna), povremeno ima delova na holandskom i francuskom (Van Gog) i Hindu mantri upućenih Ganeši (Ganeša), i sve to zajedno solidno funkcioniše, osim što cela stvar vapi za, recimo, zbirkom priča smeštenom u isti univerzum, ili romanom, ili serijalom. I Van Gog i Ganeša kao likovi su divni.

Što se negativnih strana tiče, pripovedanje je povremeno moglo da bude bolje (ovo je, koliko vidim, autoru prvo objavljeno delo), i stvarno je moglo bez kucaćih grešaka. Uprkos tome, stvarno gotivno, i vrlo dobar autorski početak.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on October 16, 2016, 10:05:53 PM
Цењена Либеат, ево реагујем са једно месец дана закашњења: рекли сте, 7. септембра,  ово:

"Transhumanizam" je evolutivni proces do izvesnog odredišta, a "post-human" je termin koji, kao, dezignira to odredište.


Међутим, ово прво је именица (завршава се на “-изам”), а ово друго је придев. Ту се мало нешто не уклапа. Није исти корен речи, а требало би да је исти. Било би тек онда логично. Ево једне аналогије, тј. примера, за то:

Зидамо кућу. Употребљавамо цигле, итд, и малтер, који се намаже између цигала па се онда он стегне и држи их. Процес је малтерисање. Крајњи резултат: кућа је омалтерисана. Дакле, корен је исти.

Или овај пример:

Запрашујемо виноград пестицидима, против буба.

Тај процес је запрашивање… а на крају, виноград је запрашен. Именица, придев. Али исти корен.

Фарбамо неку гвоздену ограду, јер, одавно није фарбана.

Онда би морало да буде, можда, овако:  пост-хуманизам је процес (или ипак не процес, него тенденција… идеологија?), а на крају људи постану пост-хумани.

Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on October 17, 2016, 08:43:55 AM
Naravno, slažem se u potpunosti: jezik je samo alat kojim se služimo u svrhu sporazumevanja, otud kad sporazumevanje izostane, krivica uglavnom leži na rukovanju alatom.  :)

Van te ogromne moje simplifikacije - kojoj je striktno bio cilj da olakša razlikovanje žanrovskih modela – termini trans-human i post-human se referišu ne na ideologiju (mada se neki prominentni aktivisti vole predstavljati kao deo “transhumanističkog pokreta”), nego na istinski ogromno područje istraživanja, u kom SF svakako igra značajnu ulogu.

No da izbegnem dalje nesporazume, evo ga uvod iz izveštaja o jednoj skorašnjoj postuman konferenciji, koji prilično jezgrovito ocrtava dimenzije samog rečenog područja:

Quote
More than ninety speakers from all over the world met to discuss the posthuman. A broad spectrum of subjects was examined, from philosophical issues concerning the genealogies of the posthuman to ethics and roboethics; from bioarts and body art to emerging technologies, epigenetics, and virtuality; from quantum physics and relational ontologies to science fiction and spirituality. The reason for such a broad inquiry has to do with posthumanism itself, which is becoming a main area of investigation within academia, but whose significance exceeds the academic realm. On the one hand, thinking in post-anthropocentric terms means reassessing our daily practices of living, based on the awareness of being part of the anthropocene—the current geological age in which the consequences of human anthropocentric habits have led the planet to a global environmental crisis. On the other, its post-dualistic approach, which dismisses any fixed duality in a naturalcultural continuum, leads to reflecting on the most recent developments in techno-sciences and bio-technologies; thus, the evolutionary outcomes of the human species and the social and political implications of future environments are equally part of the posthuman discussion.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on October 17, 2016, 09:37:58 AM
@angel: Ti se baš zagrejala za bizaro, a?  :)
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: angel011 on October 17, 2016, 09:58:49 AM
To je ona knjiga koju sam dobila kao nagradu, pa sam se konačno nakanila da je pročitam.  ;D

Inače, hronično ne postizavam sve što bih htela da pročitam. A hoću sve živo i sve me zanima.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Berserker on October 18, 2016, 08:28:11 AM
Upravo sam pročitao oba romana iz Monolitha 6. Prvi je ''The Berserker tron'' Freda Saberhagena, a drugi ''The player of games'' Iana M. Banksa.

Zaista se nadam da ljudi neće pomisliti da sam serijal Berserker čitao i ranije i po njemu odabrao svoj forumski nick, jer bi me sad bilo sramota zbog takvog uzora. Berserker serijal potiče iz kasnih 60ih godina, ali sam bio ubedjen da je ovaj roman (ustvari novela) neki rani početak serijala iz, recimo 30ih godina prošlog veka, pa sam se zapanjio kada sam shvatio da je pisan 1985. god. Ceo roman je palpičan do srži, ali u onom lošem, najbanalnijem smislu. Nisam mogao da se nateram da ga dočitam, jer kompletna konstrukcija vrišti na Hugovo vreme i njegova pravila o tome kako SF treba da izgleda. Možda serijal sadrži i neke vrednije knjige, ali naprosto posle ovog nedela ne verujem da je autor sposoban da pruži nešto više.

''Player of games'' preveden kao ''Igrač igara''  je deo obimne sage ''Culture'' Iana Banksa. Ovde je u pitanju druga knjiga u serijalu, ali koliko vidim nisu medjusobno povezane pa to nema nekog uticaja. O Benksu sam dosta slušao, i iz više pouzdanih izvora čuo da se radi o odličnom piscu ali jako potcenjenom kod nas. Tek u hrvatskim Monolithima sam pronašao prvo njegovu priču, a zatim i ceo roman. Priznajem da nisam načisto šta da mislim posle pročitanog romana. Izgleda da sam imao previsoka očekivanja, pogotovo po pitanju stila i naracije. Benks ima previše prepričavanja i opisivanja za moj ukus. Očekivao sam više konkretnih dijaloga koji bi bili mnogo efektniji, pogotovo u ključnim trenucima radnje. Radnja romana protiče suviše ravno, kao da ne ume da prenese naboje emocija čak i onda kad je očigledno da ima gradje za to. Roman jeste zanimljiv, ali nije visoka literatura (što sam očekivao od Benksa posle grdnih pohvala koje sam pročitao okolo naokolo). Vidi se da čovek ima potencijala, ali ovo što sam pročitao je prosto-naprosto prosečno, pa čekam da vidim da li će me možda neki njegov sledeći roman oboriti s nogu. Iz bibliografije ZS vidim da ima još dva prevedena romana, jedan kod nas u izdanju Alfe a drugi kod braće Hrvata, pa ću okušati sreću i sa njima, jer nemam nameru da odustanem od ovog pisca posle samo jednog romana.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Miodrag Milovanovic on October 18, 2016, 11:17:54 AM
Benks je kod nas objavljen dva puta:
Fabrika osa je odličan prvenac

https://www.kupindo.com/Beletristika/20232597_Fabrika-osa-Ian-Benks

A Hod po staklu nešto slabiji, bar meni...

https://www.kupindo.com/Beletristika/34199499_Narod-HOD-PO-STAKLU-Iain-Benks-NOVA

Lako ih je nabaviti...
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Berserker on October 18, 2016, 03:07:45 PM
Eh, nisam znao za fabriku osa, hvala Mićo!!! Gledao sam bibliografiju na ZS ali tamo sam našao samo dve knjige, i već naručio Hod po staklu sa Kupinda, skinuo "Consider Phlebas" u hrvatskom prevodu (Alien SF specijal 3), baš sam se naoštrio da raščistim sa sobom svidja li mi se ovaj pisac ili ne. Prosto, previše lepih stvari sam čuo o njemu da bih ga tek tako otpisao.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Ghoul on October 18, 2016, 04:13:23 PM
wasp factory je izuzetan roman - sve do pred kraj, tj. do twista koji prilično to obesmišljava/dovodi u pitanje.
i nije sf, ali teško bi bilo reći šta je.
neki ga čak svrstavaju u horor (ja ne bih išao tako daleko, ali neka vrsta modernog gotika jeste)...
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Miodrag Milovanovic on October 18, 2016, 06:57:24 PM
Pa, da. Wasp factory je naprosto vrlo dobar roman prvenac. Ja sam ga pročitao u originalu baš kad je izašao u GB. Dadvno to beše.
Donela mi ga je drugarica koja je tamo radila neko vreme i, znajući za moj pomeren ukus u književnosti, smatrala da bi mi se mogao svideti.
Po meni to nije žanrovski roman,  a sasvim sigurno nije za bibliografiju SF-a.
On je vrlo složen pisac. S jedne strane pisao je palp SF, a sa druge nešto što bi bilo književnost glavnog toka. Koristio je i dva oblika imena
da to razgraniči.
Ja nisam neki preveliki fan, ali sam ponešto pročitao... Ove novije romane nisam čitao, mada sam kupio jedan-dva... Nikako da stignu na red...
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: angel011 on October 18, 2016, 09:00:01 PM
Berserkeru, pripremi se na grozan prevod Fabrike osa. Ili čitaj u originalu.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Berserker on November 12, 2016, 04:40:00 PM
Završio sam i sedmi  Monolith, zaokruživši tako ovaj hrvatski književni SF poduhvat. U tom, poslednjem izdatom Monolithu, nosilac je Ben Bova sa svoje dve novele, i svoje mišljenje o njemu sam već izneo na drugoj temi. Iako ovaj Monolith ima još zvučnih imena (Gregori Benford, Vernor Vinge, Michael Moorcock...) definitivno mi nije štimao. Priče su ubačene bez neke jasne koncepcije i veze, pa se tako redjao cyberpunk uz prastaru space operu. Benford me je (opet) razočarao svojom novelom ''Immersion'', Murkok svojom space-opera Elrik verzijom takodje, Henry Kutner mi već podobro ide na nerve, jer sa svojim pričama od pre 80 godina stvarno teško da ima šta da ponudi današnjim čitaocima... A sad, pazi kontrast. Tu je i par odličnih priča pisaca koji su mi nepoznati (ili ih dosad nisam zapažao), recimo neki Charles Stross - JASTOZI  (LOBSTERS, 2001), Neal Asher sa pristojnom space operom SNOW IN THE DESERT, i neki potpuno-nepoznat-pisac-nikad-spomenut-od-strane-Lidije, Greg Egan sa pričom Wangovi Tepisi (WANG'S CARPETS, 1995). Mislim da mi je ovo prvi susret sa Eganom, pa sam se dobro naoštrio. Naravno da me nije razočarao. Umni napor potreban da se isprati priča i skapira završna poenta je jednak ili veći od onog koji sam ulagao kad sam čitao priče Teda Chianga, tako da mirno mogu da konstatujem da je Egan zahtevan pripovedač, ali njegova priča zaista bogato nagradjuje pažljivog čitaoca grandioznom vizijom budućnosti ljudskog roda, dok se kroz celu priču, onako uzgred, pisac temeljno bavi suštinom ljudskosti, odnosno pitanjima u vezi sa pojmovima koji nas definiše kao vrstu. I nekako, sve današnje postulate o ljudskosti onako uzgred i olako izvrće i prevrće dajući nam na znanje koliko ni sami ne znamo šta je to što nas čini ljudima. Majstorski, priznajem, i jedva čekam da dohvatim još nešto njegovo. Eh, kad bi na ovom forumu bio neko ko ga malo bolje poznaje, da mi preporuči nešto njegovo za dalje čitanje...

Elem, moj šok je tim bio veći što odmah iza Eganove priče sledi Henry Katner sa  jedva 75 godina starom,komičnom-u-pokušaju predvidljivom pričicom o nekoj zameni identiteta i zgodama-nezgodama koje odatle proističu. Kome li uredniku tako nešto može da padne na pamet? Ubiše mi volju posle toga, jedva sam dočitao Monolith.

Ako nekom treba da preporučim hrvatske Monolithe za kupovinu, rekao bih mu da nabavi prva četiri. Tu ima kvalitetnog materijala. Peti, koji se bavi humorom u SFu, je maltene čist promašaj, a šesti i sedmi imaju apsolutno nezanimljive i zastarele romane kao nosioce uz pregršt mediokritetnih priča i par odličnih, ali ipak nedovoljno dobrih da opravdaju ispucavanje keša. Ipak im želim sreću u daljem izdavaštvu (a sreća će im biti potrebna, jer su već upali u Bobanov ritam izdavanja koji sluti da su finansijski pukli, na žalost).
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: angel011 on November 12, 2016, 05:48:45 PM
Nisi pazio na času, pominjala je Egana i ovde i na Sagiti.  :)
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Berserker on November 12, 2016, 06:42:44 PM
Nisi pazio na času, pominjala je Egana i ovde i na Sagiti.  :)

Joj, Angel, moraću da poradim na svojoj ironiji, izgleda da uopšte ne deluje :(
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: angel011 on November 12, 2016, 06:57:37 PM
Pre nego što se baciš na posao, sačekaj da mi prođu prehlada, temperatura i glavobolja, i da mi mozak proradi.  :P

Uzgred, Vangovi tepisi su jedino što sam čitala od Egana (Monolit 10). Slažem se da je zahtevan i da vredi uloženog truda.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on November 13, 2016, 06:28:23 AM
Pa, ja moram da priznam kako oprezno izbegavam čitanje Egana u prevodu. Njegovi modeli su radikalni i nose sa sobom vokabular, otud i razumevanje modela redovito ovisi o razumevanju samog jezika. Par trapavo prevedenih termina i ode mast u propast...

Za prevod Egana trebaju debele konsultacije sa lingvistima i matematičarima, a to teško da je tu bilo prisutno. Da stvar bude gora, Eganove rane priče su daleko manje user friendly negoli one potonje, i redovo barataju sa mnogostrukim novumom, otud i u ovoj priči on istovremeno obrađuje i radikalni prvi kontakt model, i još radikalniji posthuman model, tu njegovu dijasporu. A svaki od tih modela zahteva infrastrukturu romana, što su kasnije i dobili, jelte, jer se Egan kratkom formom služi kao epruvetom.

Ali totalno se slažem za sličnosti sa Chiangom, naravno, s tim da se Chiang razlaganjem bavi na veoma drugačiji način, no sličnosti modela su stvarno lako prepoznatljive, to baš u njegovoj story of your life... šta da ti kažem, jedva čekam film.  :)

a što se Eganovih priča tiče, dobro bi bilo krenuti sa samim zbirkama, recimo sa Axiomatic, pošto je Egan pažljivo sortirao svoje zbirke, i tematski i narativno. Sama priča Axiomatic je rani transhumanistički model, bavi se neuralnim modovima koji su u Eganovom opusu nekako rana faza posthumana iz Dijaspore, i analizira ranu fazu mind-graft tehnologije koja se pominje i u Vangovim tepisima.

Tako da... štajaznam, skini negde original pa proveri prevod, pogotovo u drugoj polovini priče, kad krene glavni front modela, dakle tamo od momenta kad se prvi put pomenu Vangove "pločice"... pretpostavljam da su tako preveli "Wang's tiles"...
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on November 13, 2016, 06:45:42 AM
(https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/41yPq8nnZJL._SX328_BO1,204,203,200_.jpg)

Upravo sam dovršila novi roman Willa McIntosha, i da, verovatno jesam pristrasna, jer Will je jedan od onih autora koji su me temeljito kupili svojim prvencem...  :)

Will je iz romana u roman sve hrabriji, sve imaginativniji, sve eSeFičniji, i sve mi draži, baš kao i Kosmatka. A ovaj roman je tako kompleksno urađen da bi bio ogroman spojler bilo šta pomenuti što se samog zapleta tiče, tako da ću samo reći kako me blago asocira na Dišov model beam-me-up "kopija" u romanu Jeka oko njegovih kostiju, a iskreno govoreći, ima li bolje preporuke?
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on November 17, 2016, 12:51:57 PM
(https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/51xwKEEpR5L.jpg)


Zapravo, upravo pročitah samo nekoliko početnih poglavlja.

I reših da ovu knjigu ostavim za neke bolje dane, jer Connie ipak nije pisac kojem mogu da ‘ladno nedočitam roman, ali brate…   :-\

Isto kao i Atwoodova u poslednjem romanu, Connie je rešila da bude ekstra ležerna i humoristična, i okej je to, nemam ništa protiv, ali Connie kao da baš i nije izabrala najsrećniji format. Jer ovo je naprosto previše ‘retro’, previše stilizovano, i meni zato naprosto previše neubedljivo… ta situacijska komičnost pravi od prvih poglavlja maltene burlesku i ja ne znam kako se iz toga autor kasnije može ‘uozbiljiti’.

A ako se ne uozbilji, ako ceo roman nastavi u ovom tonu, pa to će onda graničiti sa pomalo bleskastom karakterizacijom, a to stvarno nije fer prema protagonistima a bogami ni temi...   >:(

ostaje za "možda" folder, koji redovito operiše samo na tvrdim preporukama...
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Berserker on November 22, 2016, 11:27:33 PM
Pošto 15ak godina nisam čitao ništa na engleskom, imao sam malu tremu u vezi novog izleta na to govorno područje, ali mi je zaista bio potreban odmor od novohrvatskog jezika. Medjutim, zbog spomenute treme odlučio sam da krenem sa nečim manje zahtevnim (sry Cixin Liu, al doći će i na tebe red), pa sam se odlučio za serijal Wild Cards. Za one koji nekim čudom ne poznaju ovo uredničko delo GRR Martina, sa gomilom pisaca kolaboratora uključujući mog omiljenog Zelaznija, evo linka sa kraćim objašnjenjem.

https://en.wikipedia.org/wiki/Wild_Cards

Ukratko, neki malo drugačiji SUPERHEROJI !!!
Elem, prvu knjigu Wild Cards (ovo novo izdanje iz 2010.) sam smlatio prilično brzo, i ostao zadovoljan, mada ne i urnebesno oduševljen. Priče su dobre, prilično palpične ali na onaj zadovoljavajući način, ali i  mračnije i brutalnije nego što sam očekivao od superherojske zabave, a teme koje se obradjuju u ovoj zbirci su često ozbiljnije i tragičnije nego što se očekuje od ovakve literature. Iznenadilo me je da su pisci dobro koordinisali svoje priče tako da svaka od njih više deluje kao poglavlje romana nego kao odvojena celina, pogotovo što su i vremenski poredjane jedna za drugom pa knjiga zbog toga još više deluje kao roman. Centralna tema knjige je (uspeo) pokušaj da se ceo setting i dogadjaji postave u realne istorijske okvire počevši od 1945. kada je krenula epidemija Wild card virusa , sve do 1975. kada se otprilike završava Vijetnamski rat; da se upoznamo sa centralnim likovima (čini mi se da skoro svaki autor ima svog omiljenog glavnog heroja o kome piše), te da se postave neki temelji za zbirke koje dolaze. Iako je primetan trud da se postavi nekakav alternativni istorijski okvir u kome figuriraju glavni likovi, nije mi jasno zašto u isto vreme autori inisistiraju da ovakav fenomen i sve posledice koje proizilaze iz njega nisu imale praktično nikakav uticaj na noviju istoriju, te su se svi bitniji dogadjaji odigrali onako kako je inače navedeno u udžbenicima.

Sada čitam sledeći zbirku u nizu (Aces high), ali mi se neke stvari ne svidjaju pa mi čitanje ide malko traljavo. Pre svega, ne svidja mi se što su autori sav trud iz prethodne knjige oko neprimetnog uklapanja fenomena superheroja u tokove novije istorije prosto pogazili i bupnuli jednu full scale alien invasion u period 80ih godina prošlog veka. Drugo, ne svidja mi se što se insistira da se sve priče (ili bar ovih 4-5 koje sam pročitao) sada bave samo ovom temom, te imamo dosta traljavo prekrajanje i uklapanje nekih predivnih storyline-ova iz prethodne knjige da bi se uklopili u temu vanzemaljske invazije. Imao sam prilike da pročitam prvu verziju priče Bag lady, i novu prekrojenu verziju u kojoj se sve vrti oko te vanzemaljske invazije, i definitivno mi se više svidja prva verzija. Takodje je divna priča o obračunu Fortunata (superheroja koji svoje moći aktivira tantričkim seksom !?!) sa kultom koji obožava nešto što definitivno izgleda kao genuine supernatural being, uništena traljavim objašnjenjem da je to natprirodno biće ustvari najobičnija vanzemaljska inteligencija koja vrši invaziju na zemlju. Nadam se da se neće sve priče na isti način savijati samo da bi se uklopile u ovaj nategnut okvir, jer bi mi to zaista pokvarilo uživanje. Javljam dalje kako mi ide čitanje, mada za sada mogu definitivno da preporučim prvu knjigu (Wild Cards).
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Anomander Rejk on November 25, 2016, 07:54:57 AM
Pročitah, pa...moj rivju romana ,,Ukleta kuća na brdu'' :

http://fantasticnivodic.com/2016/11/23/horor/ukleta-kuca-na-brdu-sirli-dzekson/
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Miodrag Milovanovic on November 25, 2016, 08:54:39 AM
Можда сам ја старомодан и можда ме је време прегазило тако да ми ово можда није ни намењено, али приказ ми је прилично хаотичан и не успевам да из њега до краја дочарам књигу. Ја бих ипак да ми приказивач да некакав контекст - неколико речи о аутору, пар речи о сижеу књиге, па тек онда да крене у анализу. Овако ми ништа није јасно - кад си први пут поменуо трагичан крај Еленор, ја као читалац приказа немам никакву представу ко је и шта је Еленор. Ако треба да гуглам да би се информисао, онда ми не треба ни твој приказ, јер ћу на нету сигурно наћи много детаљније приказе. А после то иде много боље. Фудбалско поређење ти је занимљиво, али и предуго.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: angel011 on November 25, 2016, 11:13:15 AM
Meni prikaz nije bio toliko haotičan koliko mi izgleda kao nešto što je namenjeno onima koji su već čitali knjigu.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Anomander Rejk on November 25, 2016, 04:18:17 PM
Можда сам ја старомодан и можда ме је време прегазило тако да ми ово можда није ни намењено, али приказ ми је прилично хаотичан и не успевам да из њега до краја дочарам књигу. Ја бих ипак да ми приказивач да некакав контекст - неколико речи о аутору, пар речи о сижеу књиге, па тек онда да крене у анализу. Овако ми ништа није јасно - кад си први пут поменуо трагичан крај Еленор, ја као читалац приказа немам никакву представу ко је и шта је Еленор. Ако треба да гуглам да би се информисао, онда ми не треба ни твој приказ, јер ћу на нету сигурно наћи много детаљније приказе. А после то иде много боље. Фудбалско поређење ти је занимљиво, али и предуго.
Prikaz namerno nije pisan na ,,klasičan'' način, jer mislim da ova odlična i neobična knjiga zaslužuje i pokušaj drugačijeg pristupa. Ne tvrdim da je bog zna kako uspešan, ali koliko je u
mojoj moći potrudio sam se da bude zabavan i neobičan.
Tebi se nije svideo-poštujem, i to je normalno, kao što je normalno da ima i onih kojima se svideo i koji su to i rekli, i koje je možda zainteresovao za ovu knjigu.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on November 29, 2016, 07:47:02 AM
Ehh, stvarno nema lepšeg čitalačkog uživanja od impresivnog prvenca…  :)


(https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/61otfqD7AyL._UY250_.jpg)


Dakle, Amazon ga predstavlja ovako: A native of Seattle, Steve Toutonghi studied fiction and poetry while completing a BA in Anthropology at Stanford. After various professional forays, he began a career in technology that led him from Silicon Valley back to Seattle. Join is his first novel.


I to kakav roman! Ostavila sam sinoć epilog nedočitan, najpre da večeras imam zagarantovano dobro štivo za laku noć, a donekle i da minimiziram spojlere.  8)

Elem, Steve nudi vrlo intrigantan posthuman model - obaška što nam hive-mind koncept svakako nije žanrovski nov, još tamo od palpičnog Borga, jelte, ali Steve upražnjava pristup modelu koji je veoma savremen, veoma moderan, veoma ‘potkovan’, što bi se reklo.

Dakle, ljudi se implantom spajaju u grupe, i, jednom tako spojeni u Join, stvaraju novi ( i besmrtni, to je ono najvažnije) entitet kojem su pojedinačna ljudska tela samo “drives”, samo organski periferali, dok je join-svest zajednička i trajna. A ta svest percipira svoja ujedinjena pojedinačna tela – svoje ‘drives’- potpuno onako kako mi percipiramo sopstvene udove. I tako, sa periferalima rasutim po svim kontinentima sveta, Join-svest vlada percepcijom koju je nama prilično teško zamisliti, a kamoli vizualizirati. No Steve Toutonghi poseduje zaista velik talenat da saopšti model kao potpuno nov i sasvim neopterećen bremenom često trivijalnog žanrovskog pedigrea.

Dakako, primarno je tu pitanje – kome se priključiti? Čiju to psihu trajno deliti, u čijem to unutrašnjem univerzu večno trajati? Otud, ljudi se najpre ujedinjuju sa svojim ljubavnim partnerima, kasnije opcionalno dodaju sopstvenu decu, a potom, u poznijoj fazi Joina, dodaju i nove, nepoznate članove. Benefit je obostran: stari članovi Joina ‘osvežavaju’ njegov duhovni format prilivom novih percepcija a novi član na samom početku života i karijere stiče dragoceno znanje i iskustvo koje samo silne godine mogu da obezbede. I kako vreme protiče, tako Join svest postaje sve potpunija i sve moćnija.

Naravno, Toutonghi nudi futurizam u kom je ta konkretno tehnologija još uvek u ranoj fazi, svega četiri decenije aktivne Join istorije, i sudar mentaliteta sa ‘solo’-ima, sa neujedinjenim ljudskim jedinkama se tek zahuktava.

Predivan worldbuilding, vrlo promišljen, i vrlo intenzivan. A onda, naravno, tu je i zaplet sa silnim nabojem: pratimo dva Joina, po imenu Leap i Chance, oba petočlana, i oba traumatizovana sudbinama svojim jedinki: Chance je jednog člana izgubio kroz nasilje, a drugi mu umire od raka, dok je Leap pod traumom zvanom ‘flip’, kada se veza između pojedinačnih umova polako gubi a Join-svest raspada. Jedan od uzroka bi mogao biti i taj da je Leap pridružio majku jednog od svojih članova koja je bila na samrti, i join je videla kao beg od bolne smrti u poslednji čas. No pošto je ceo život bila iskreni protivnik te (za nju bogohulne) join tehnologije, postoji mogućnost da je njen dolazak u join Leap aktivirao nekakvo podsvesno raspadanje duhovne veze između članova. Leap i Chance traže odgovore na svoja pitanja, u trci sa vremenom.

Zaista fenomenalno napisano, predivan debi roman i ime koje svakako vredi zapamtiti - Steve Toutonghi.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on December 05, 2016, 07:11:01 AM
Nekako mi se svake godine posreći da naletim na makar jedan izuzetan time-travel roman, a izgleda da ni ova godina neće biti izuzetak!    :)


(https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/61osLk%2Bv9TL.jpg)

J. Travis Phelps je malko misteriozan autor, gde god naletim na njegovo ime nailazim na samo ovaj naslov, pa je sasvim moguće da je u pitanju debi roman. A ako je tako onda je roman još impresivniji - vrlo kompaktno isporučen paket misterije, trilera, detektivca, istorijske drame i zaista odlično konstruisane gomile paradoksa kakve već fenomen putovanja kroz vreme nama žanrovcima maltene podrazumeva.

Dalje, sama naslovnica je također intrigantna - verujem da lako prepoznajete detalj iz špice za HBO seriju “Rome” - i to je jedna od intrigantnih komponenti na kojima se štivo vrlo vešto poigrava sa kanonima real-life fikcije.

Sve u svemu vrlo impresivno zamišljeno i izvedeno – knjiga je pravi užitak i stvarno verujem da zaslužuje svaku preporuku, a da stvar bude još bolja – možete je besplatno skinuti ovde: https://sites.google.com/site/ansjrlk/Saboteur-A-Novel
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on December 09, 2016, 07:32:51 AM
Elem, ovaj roman je za mene stvarno idealan predstavnik svih blagodeti žanrovske indie produkcije:


(https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/41QtRboLVDL.jpg)


S jedne strane, Cumulus nudi svu infrastrukturu koju podrazumevamo (a najčešće i dobijamo) od respektabilnih izdavača - od poštene redakture pa do pedantnog uredništva – a s druge strane nudi i sve prednosti autonomnog autorstva, koje nije moralo da se kompromituje sa izdavačkom politikom podilaženja čitalaštvu zarad bolje prodaje. Otud, na svakoj stranici Cumulusa Eliot Peper kao da izjavljuje - ovo je moj roman, i ja ću u njemu da govorim o svemu što mene zanima, i to na način koji meni prija.

I naravno, tolika doza samopouzdanja lako uspeva da vam zarazno približi sve to što Pepera zanima.

A zanima ga ekstrapolacija ovog našeg konfuznog post-Snowden sveta, inficiranog vrtoglavim tehnološkim razvojem i mučnim disparitetima koje ono prozivodi, to u najneodgovornijoj verziji svoje primene.

Tako Peper nudi sutrašnju verziju giganata koji nam već danas dominiraju svakodnevicom, to od Ubera i Gugla pa sve do haj-tek fenomena tek u začetku, kao recimo frilans modela zaposlenja koji već i sada očigledno i veoma ozbiljno podrivaju temelje društvene zaštite najugroženijih delova populacije.   

Odličan tehno triler, sa snažnim fokusom i beskompromisnom karakterizacijom, ne toliko distopičan koliko otrežnjavajući – sve u svemu, vrlo uverljiv pogled u jedan vrlo mogući futurizam, sa nadom da će nas ipak mimoići ili barem da ćemo mu u međuvremenu dorasti.


Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on December 16, 2016, 05:54:16 AM
ehm, dakle, Warren Ellis i njegov Normal:


(https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/51be%2BvA2EiL._SX331_BO1,204,203,200_.jpg)

Ne znam zašto ali Ellis mi je privlačan, možda i privlačniji nego što to zaslužuje. Ovaj roman je još jedan dokaz za to, jer ja ni uz najbolju volju nisam u stanju da objasnim zašto mi je bio toliko zanimljiv pri čitanju.

Reč je o tehno-trileru koji nudi prilično zanimljiv pogled na bliski futurizam: reč je upravo o futuristima (od one mundane, korporativne vrste) kojima su njihove sopstvene projekcije naše bliske budućnosti "došle glave", metaforički rečeno. A radnja se zbiva u nekoj vrsti sanatorijuma za upravo takve profesionalce, koji su zbog svog "zurenja u ambis" fasovali nervne slomove.

I zanimljivo je to za čitanje, naravno, ali, realno govoreći, pamtim sijaset SF romana koji su tu temu daleko dublje, šire i iscrpnije obradili, tako da... ne izdvaja se bog zna kako ni po čemu, a sigurne ne po bilo kakvoj poenti. Koje praktično i nema, ako ćemo pravo. Ali kako to već biva sa Ellisom, lako ga je čitati: elokventan je i prikladno vulgaran, ima vrlo dobar osećaj za održavanje čitalačke pažnje, govori o ultra zanimljivim i relevantnim stvarima i... kratak je, ako ništa drugo.

Doduše, da mu proza ima malko više supstance možda i ne bi bio...  ???
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on December 28, 2016, 05:26:08 PM
U sklopu akcije "popunjavanja žanrovskih rupa" (hihi), gde se osvrćem na neke propuštene prilike po pitanju malko starijih naslova, na red je došao i roman Remnant Population, Elizabeth Moon, 1996.


(https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/51u9WN7UJzL._SY346_.jpg)

E sad, ja iskreno poštujem Elizabeth Moon, a njen roman Brzina mraka smatram istinski odličnim, i to od one vrste odličnosti za koju smatram da nikako nije slučajna, nego da je zaista rezultat piščeve zrelosti i svetonazora sa kojim se lako nalazim i često u potpunosti slažem. Otud je čitanje ovog romana veorvatno bilo silno uslovljeno izvesnim očekivanjima, koje sam tekst nije ama ni mrvičak ispunio...  :-[


I dobro sad, fer je da priznamo kako je reč o romanu koji je praktično žanrovski prvenac, pošto je Moon karijeru startovala sa trilogijom epske fantastike, i bila prilično zapažena u tom startu: za prvi deo trilogije, Sheepfarmer's Daughter, dobila je Compton Crook nagradu, koju su dobili, između ostalih, i James Knapp za State of Decay i Paolo Bacigalupi za The Windup Girl. Tako da mi je i ta nagrada poslužila kao neka vrst podstreka za povisoka čitalačka očekivanja, jer Remnant population je roman napisan skoro deceniju kasnije, što mi je nekako podrazumevalo i superiorniji proizvod, s obzirom da je Moon do tad imala dovoljno vremena za razna autorska usavršavanja.

E sad, očekivanja su mi i ispunjena, i nisu, to zdravo istovremeno: roman svakako ima naznake nekih specifičnih tema i još specifičnijih prisutpa tim temama koje Moon plasira u Brzini mraka, ali u isto vreme, sama izvedba je negde duž linije najnižeg zlatnodopskog nazivnika po pitanju žanrovskih tropa. A to svakako nisam očekivala.


Remnant population nudi jednu našu svemirsku koloniju na izdisaju: korporacija koja je finansirala tu koloniju došla do zaključka kako je ista postala ekonomski neisplativa. Delimični razlog tome je i lokacija same kolonije, za koju se kasnije ustanovilo da je odabrala maltene najgori deo planete za svoj smeštaj, pa je u toj i takvoj situaciji korporacija došla do zaključka da je daleko isplativije iskoristiti te iskusne koloniste kao bazu za novi pokušaj na nekoj drugoj planeti. Kojih, reklo bi se, u ovom worldbuildingu ima praktično u izobilju, iako su sve te planete lišene bilo kakvog inteligentnog života.

I tako rečena korporacija svojim kolonistima daje svega 30 dana da spakuju najnužnije sitnice i budu spremni za transport na novo i neznano odredište.  A Ofelia Falfurrias je sedamdesetogodišnjakinja koja je ceo svoj život provela u toj koloniji, i ideja o odlasku i ponovnom početku na nekoj drugoj planeti je nimalo ne privlači. Njen život je bio taman dovoljno težak i sumoran da joj i sama ideja o izdvajanju iz kolonije odjednom postaje sve privlačnija: Ofelija ima agresivno patrijahalnog sina sa kojim se nimalo ne razume, pragmatičnu snaju sa kojom se nimalo ne podnosi, i mali povrtnjak u koji je uložila svoje dragocene godine i snagu. Otud, Ofelija lukavo uspeva da izbegne sve transporte ljudstva u orbitu, i na kraju ostaje potpuno sama na planeti, i, prvi i jedini put u svom životu, slobodna od svih društvenih i porodičnih stega. Ergo i naslov, remnant population.

No, kako to već biva u životu, taj period povratka iskonskom raju se ispostavlja kao vrlo kratak: druga kolonistička korporacija uskoro okušava svoju sreću na istoj toj planeti, ovog puta koristeći dragocene informacije koje su upravo Ofelijini kolonisti stekli. I mada se to njihovo prvo prizemljavanje odvija dovoljno daleko od Ofelijinog habitata, ona preko satelitske veze prati sletanje i tragičnu sudbinu ekipe novih kolonista - naime, pobili su ih "domoroci" za koje Ofelija (i njeni kolonisti, naravno) nisu ni znali da postoje na planeti.

Evenutalno, ti "domoroci" nalaze i Ofelijin habitat, i kroz niz sitnih susreta ona se polako upoznaje sa njima, a eventualno i komunicira, to uglavnom zahvaljujući svom specifičnom pogledu na život i svet oko sebe.

Prelepa tema, i vrlo dobar pristup, nema tu zbora: žena u poznoj životnoj dobi, sa dovoljno iskustva da shvati u čemu je to tačno većina njenog života bila proćerdana, i da ta dragocena saznanja primeni u toj drugoj po redu, a ujedno i poslednjoj životnoj šansi. Ali sama izvedba je beznadežno slaba, zarobljena u najinfantilnijim sf tropima koji proizvode striktno najšablonskije  karakterizacije i najpredvidivije zaplete, servirane u gotovo iscrpljujuće banalnoj simplifikaciji modela prvog kontakta... recimo, pomalo kao u filmu Avatar.

I tako... sve u svemu, pomalo razočaravajuće iskustvo, iako i dalje cenim autora.  :-\ da sam na ovu knjigu naišla sa njenom originalnom naslovnicom, moje duboko ušančene predrasude bi me svakako naterale da je batalim i bez čitanja... i bile bi u pravu...  8)

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/thumb/7/70/RemnantPopulation%281stEd%29.jpg/220px-RemnantPopulation%281stEd%29.jpg)
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on January 02, 2017, 07:04:29 AM
Generalno se ultra zanimljive stvari dešavaju kad se ne-žanrovci late nekih naizgled tipično žanrovskih tema. U ovom slučaju, reč je o debi romanu sa čvrstim fokusom na bliski futurizam sa jednom od najverovatnijih i najubistvenijih eko-katastrofa: sa hroničnim i nepovratnim gubitkom vode.

(https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/51lXKM1m8BL._SX329_BO1,204,203,200_.jpg)


Roman prati dvoje mladih ljudi zarobljenih na rapidno smanjujućem delu Los Anđelesa u kom su sklonište našli samo najtvrdoglaviji stanovnici grada koji uporno odbijaju evakuaciju. Ali to odbijanje nije rezultat optimizma u pozitivno rešenje ekološke katastrofe, nego je više rezultat straha od života kakvog relokacija podrazumeva: Ray je dezerter kom je čak i takvo životarenje primamljivije od robijanja u vojnom zatvoru, a Luz je bivša starleta koja kao da otelotvoruje svaku bogovetnu negativnu karakteristiku te industrije na duhovni razvoj mlade ljudske jedinke.

Njihova originalna namera je da izbegnu evakuaciju i ostanu u njenoj luksuznoj vili, koja je sa nedostatkom vode postala tek proširenija varijanta straćare. Gradske službe ipak obezbeđuju minimalna sledovanja pijaće vode i konzervisane hrane, to zajedno sa malo obilnijim sledovanjem masovno proizvođene i ultrajeftine koka-kole. 

Ali tom njihovom suicidalnom tavorenju dođe kraj kad naiđu na izgladnelo i očigledno zlostavljano dvogodišnje dete: u naporu da spasu dete već očigledno fizički deformisano od neadekvatne ishrane, Ray i Luz se odlučuju za samostalan put preko pustinje, rađe nego za gradsku evakuaciju.

Eksperimentalan po formatu i duboko potresan u svom sadržaju, Gold Fame Citrus nudi distopiju koja više asocira na Mekormakov Put, negoli na novije standardne žanrovske projekcije eko katastrofe. A u konstrukciji te apokaliptične distopije Watkinsova je beskompromisna taman koliko i digresivna, očigledno vođena onim najfinijim porivom mladog autora da napiše prvi roman kao da će mu ujedno biti i jedini.  :) I naravno, sa tako superiornom jezičkom veštinom i širokim interesovanjima, Watkinsonova uspeva da isporuči vrlo impresivan worldbuilding, ukomponovan na delovima koji su čak i pojedinačno nadmoćni, dok su u kompletu gotovo na nivou noćne more.

Krećući od premise da ljudi koji nisu u stanju da se adekvatno staraju o sebi ne bi trebalo da u svoje trapave ruke uzimaju i sudbinu nepoznatog deteta, Watkinsova niže zbivanja koja otvaraju tako brojne uvide u sve vrste man-made tragedije, da su sama iščekivanja te tragedije redovito na nivou sa kog ona sama eventualno dođe maltene kao antiklimaks. Što je, verovatno, i glavna snaga njene paralele sa eko-katastrofom koju nudi: maltene zateknete sebe kako rezignirano priznajete poraz u svoj toj strepnji, i to poraz od one najautodestruktivnije varijante, tipa – ajde više da se i to dogodi, pa da završimo sa svime.

Taj osećaj pri čitnaju Watkinsova majstorski održava upornom digresivnošću, koja je naizgled fantazmagorična ali je u suštini ponajviše histerična, paranoična i bez zadrške psihotična. Što je, paradoksalno, njena najčvršća veza upravo sa stvarnošću: ako ste ikada čuli ijedan «argument» da MMR vakcina uzrokuje autizam, dimenzije hipoteza kojima Watkinsova ocrtava svoju distopiju biće vam ne samo lako prepoznatljive, nego skoro pa podrazumevajuće.

Što je možda i razlog zašto su ne-žanrovski pisci toliko impresivni u svojim verzijama lako ekstrapoliranih apokalipsi: zarobljeni u getu žanrovskog svetonazora, naši SF pisci neretko opisuju generalnu populaciju za kakvu smatraju da bi trebala biti in this day and age, a ne onakvu kakva ona zapravo jeste. A Watkinsova radi upravo to potonje, i to je možda veći faktor u njenoj zapaženosti negoli čisto jezičke i književne (neosporne) superiornosti.   

Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Miodrag Milovanovic on January 02, 2017, 10:42:00 PM
Zar ti to nije previše mučno? Čemu sve to?
Pa svi znamo da ćemo bez vode umreti i da ćemo pri tome ispoljiti najniže porive.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on January 03, 2017, 04:54:44 AM
hah, to što govoriš mi zvuči kao odjek nekih mojih opaski, po pitanju tebi omiljenih pisaca-samoubica iz perioda ww2... jer u poređenju sa njima, Watkinsova je maltene čavrljali optimista.  :)

Ali ne, ne, roman se ne fokusira na taj aspekt: tu nema fizičkog nasilja, samo psihičkog, i ima samo jedno umiranje, a i ono nije od žeđi, nego naprotiv, u pitnju je davljenje. Watkinsova se fokusira na stanja duha koja proizvodi pretnja ovakve vrste, znači pretnja prirodnog elementa i okoliša, iako je ta pretnja zapravo man-made. A to uvelike objašnjava zašto ljudi danas jednostavno ne žele da veruju u indikatore globalnog zagrevanja, nego na njih naprosto projektuju svoj sopstveni narativ, uglavnom mističan, ali najčešće krajnje prozaičan, najčešće u vidu nekakve teorije zavere. Knjiga se zapravo bavi čovekovom sposobnošću da lakše poveruje u ekstremno fantastična tumačenja sveta i stanja u kom taj svet jeste, negoli u ona lako dokaziva i intelektualno lako razumljiva.

No, reći više od toga bi podrazumevalo silan spojler, a to ipak nije fer prema knjizi, jer u pitanju je studija ljudskog duha kakvom se žanr još uvek prilično retko bavi, koncentrišući se više na elemente situacije ili okolnosti, a daleko manje na sam impakt koji oni imaju na ljudsku psihu.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Berserker on January 03, 2017, 10:42:09 PM
Oko NG sam završio Remembrance of the past, mada oklevam sa pisanjem prikaza jer nisam siguran kako da formulišem pozitivne ali i negativne utiske o trilogiji. Sad sam za par dana smlatio još dve knjige: Dom gospodjice Peregrin za čudnovatu decu Ransoma Gigsa i Wasp Factory Iana Banksa.

Gigs piše tipičnu YA književnost, uz sopstveni dodatak: korišćenje starih fotografija koje odlično uklapa u knjigu jer su mu one očigledno svojevremeno poslužile i kao izvor inspiracije za likove. Lep dodatak, koji čini da knjiga izgleda vrednija i kvalitetnija nego što zaista jeste, jer je u pitanju maltene standardni Hari Poter/Superheroji klon bez nekih jačih spisateljskih pretenzija, i očigledno unapred planiran da bude filmovan, te mu je i stil odgovarajući. Uz to mu zameram i totalan cliffhanger na kraju knjige. Pa majku mu, mogao je bar jedan storyline da zatvori a ne da knjigu ostavi kao očigledan, potpuno open-end prvi deo serijala. Ovako, bolje je skupiti sve knjige, koliko ih ima, pre nego što se upustite u čitalačku avanturu. Ma koliko oštro zvučim, knjiga mi je ipak pružila sasvim dovoljno zabave za jedno poslepodne, koliko mi je trebalo da je pročitam.

The Wasp factory je bio moj praktično poslednji pokušaj da zavolim Iana Banksa. Posle par razočaravajućih SF palpčina koje sam pročitao, stvarno sam se zapitao šta ljudi vide u njemu. Posle ove knjige sam skapirao. Samo mi je žao ako se ispostavi da je visoko-kvalitetna proza rezervisana samo za Iana Banksa, dok se Ian M. Banks zadovoljava tresherskim SFom. Kada ozbiljno piše, onda se njegova proza čita lako, sa jakim emocijama. Fabriku osa sam pročitao u jednom dahu, i pored očajnog prevoda (mada su me detalji tipa ''bicikla GT-500'' i zasmejali) i jedino što nisam ukapirao je (po meni nepotreban) pokušaj objašnjavanja  motivacije glavnog lika na kraju knjige, kada doživljaj cele knjige počiva u  hladnokrvnom opisu njegovih postupaka bez pokušaja tumačenja. Sada je na redu Hod po staklu, makar dok ne nadjem neki njegov poznatiji SF roman, ali ako ovako piše i SF, naći će se već nešto.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Berserker on January 06, 2017, 08:23:12 AM
Pročitao sam i Hod po staklu, preostalu objavljenu knjigu Iana Benksa kod nas. Knjiga se sastoji od tri paralelne priče, naoko nepovezane, od kojih bar jedna odiše jakom kafkijanskom atmosferom apsurda i besmisla, što postaje očigledno u finalu kada i sam pisac spominje Titusa Groina i Kafkin Proces i Zamak. Iako u završnim poglavljima knjige postoje detalji koji naoko povezuju sve tri priče, ta veza niti je logična niti preteran jaka. Ostao sam razočaran, očekujući neki briljantan twist koji bi konačno doveo u vezu sve tri priče, iako su svaka za sebe dovoljno zanimljive. Ustvari, bio sam tako nezadovoljan konačnim raspletom da sam po netu potražio dodatna objašnjenja, uključujući i odgovore samog pisca. I vala jeste promašio, jer mi je ovo traganje potvrdilo da su tri priče uistinu potpuno zasebne i bez početne namere da se kasnije uklope skladnu celinu, već se pisac zadržao na nejasnim asocijacijama pri kraju svake priče koje bi trebalo da ukažu na vezu sa ostalim pričama. Bolje da je napisao tri novele i tako ih izdao, jer svaka za sebe izgledaju dobro, ali ovako, na silu ukomponovane, nemaju nekog smisla. Evo tih Benksovih citata:


Q: I wondered if you could elucidate a little on the inspiration and influences behind Walking On Glass? I would like to know what you were aiming to demonstrate and achieve? For me it is one of your most puzzling novels and I've not come across a decent deconstruction yet of it.

Walking on Glass by Iain Banks
Well, I wanted to do something different, and I had a bunch of three ideas that were effectively competing to be the one to form the framework of the next novel. Unusually, none of them broke away from the pack, as it were, and all three just kept on developing pretty much equally, and even in sync, with other ideas coming along - generated by this first batch - that seemed to fit equally well with any and all of them, so it seemed obvious, eventually, to develop the similarities between them and write them all together in a sort of braided structure.

In retrospect the book may have been partly a reaction to the relatively linear and conventional structure of The Wasp Factory (though not to its reception - Walking on Glass was all but completed by the time The Wasp Factory was published).

Beyond that, I was just trying to tell a story (well, three) and show what I could do.

I još jedan njegov komentar:

 Iain Banks commented that Walking on Glass “didn’t do exactly what it set out to do and I think you have failed to an extent if the reader can’t understand what you’re saying. I worry sometimes that people will read Walking on Glass and think in some way …


Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Miodrag Milovanovic on January 06, 2017, 07:43:25 PM
Da. Hod po staklu i nije neko ostvarenje. Još je prevod loš...
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on January 10, 2017, 01:27:20 PM
I još jedna ultra zanimljiva knjiga - Repulse: Europe at War 2062-2064


(https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/613xtkoWiUL.jpg)

O autoru ne znam ama baš išta, ima par naslova na amazonu i to je sve, a izgleda da ima imenjaka sa kojim sam ga isprva zamenila, i to na njegovu štetu…  ;D  ali srećom, sve je leglo na svoja mesta, eto.

Elem, ovo je nešto zaista sasvim neuobičajeno, jer napisano je kao udžbenik istorije, ili nekakva detaljnija hronika dvogodišnjeg rata između Novog Persijskog Kalifata i Evrope. Kalifat vam je državna tvorevina nastala na ostacima Sirije, Iraka i Irana, tako da već tu imamo žešći novum, iako ne baš tako neočekivan.   ::)

Mnooogo dobro napisano, stvarno. I ima svega krcatog svime – ima tona i po politike i rata, strategije i taktike, velikih ofanziva i ratnih podviga, heroja i zločina… ukratko, ima tu gomila zbivanja o kojima bi se mogli napraviti više od tuceta solidnih filmova.

I prosto mi je neverovatno kako Chris James uspeva sa toliko lakoće da drži sve konce u rukama, jer pri čitanju vam sve bude jasno,  ama baš sve, i ko, koga, kako, zašto i dokle, a pride pamtite i sva imena… čudo jedno, stvarno.

Vrlo vrlo vešto i zabavno napisan roman, moram da priznam, i odlična zabava koja će najčvršće da zgrabi ljubitelje istorijske fikcije. A da je i vešt žanrovski, e i to je punokrvno, još sa malom cakom po pitanju naratora…  ma, prava uživancija, skroz. I moj prvi primerak ovakve fikcije, a nadam se ne i jedini...



Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Berserker on January 11, 2017, 07:34:55 PM
I dok smišljam svoj istorijski smislen post o Remembrance of the past, stigao sam da pročitam i Periferal Vilijema Gibsona u izdanju apsolutno nepoznate, na internetu nepostojeće, i uglavnom vrlo misteriozne izdavačke kuće Miba books. Želim im sreću u daljem radu, mada ne verujem da će imati previše sreće ako nastave sa ovakvim marketingom koji čak nije ni nula, već više nešto kao -10.
Bez obzira na povremeno rogobatan prevod (nemam pojma kako onaj prevodilac slaže reči u rečenici, dal je ono namerno onako izokrenuto, ili je takav i original, ili je prosto mrzelo ženu da suviše razmišlja) lepo sam iščitao knjigu, bez ikakvih problema (osim što nisam uspeo da pohvatam imena polovine sporednih likova; Gibson ih je ovog puta ubacio, MNOGO, baš MNOGO).

Periferal zauzima visoko mesto na mojoj listi omiljenih Gibsonovih dela, iako je u konačnom zbiru ocena tek osrednjih vrednosti. To visoko mesto duguje ponajviše činjenici da se Gibson u njemu vraća svojim korenima oličenim u delima Neuromancer i Burning Chrome. Uzgred, samo Neuromancera smatram odličnim, narednih nekoliko romana zaključno sa Idoru su ponavljanje istog obrasca sa sve slabijim efektima i sve slabijim novumom. Ono što je bilo revolucionarno u Neuromanceru postajalo je sve bljutavije kako su se romani nizali da bi na kraju sve postalo otužna osrednjost. Pattern recognition je bio neka vrsta žanrovskog reboota za Gibsona, i priznajem da je tu dosta unapredio svoju estetiku i stil iako mi sama radnja nije bila ništa posebno, jer mi ta vrsta futurizma prosto naprosto ne leži.

Periferal je povratak Gibsonovim cyberpunk korenima, prljavom high-tech okruženju koje se graniči sa magijom, uz prepoznatljiv brz ritam radnje bez previše praznog hoda. Podebelu (555 strana) knjigu sam slistio bez većih problema. Gibson i ovde koristi svoj karakteristični stil pripovedanja sa dva odvojena toka radnje čija se poglavlja naizmenično smenjuju (fala bogu da su samo dva, u nekim trenucima karijere je koristio tri, čak i četiri toka radnje što je bilo užasno naporno za praćenje), uz klimaks radnje sabijen u nekoliko sekundi pred sam kraj knjige, i ispraćen detaljnim epilogom. Sve je dakle tu, njegov oprobani recept, ali tehnološki osvežen i osavremenjen. Sve to zajedno daje jedan čitljiv, zanimljiv roman. Ali ne i nešto više od toga. Nema nekih pitanja oko kojih bi mogli da se zamislimo, sve moguće filozofske ili humanističe insinuacije pisac vešto izbegava ili seče u korenu, ostavljajući samo golu akciju. Nema previše moralisanja, likovi su maltene crno beli, od početka se zna ko su dobrice a ko su zlice. Ovakva bledunjava pozadina romana ostavlja akciju u prvom planu, ali i onemogućava bilo kakvo trajnije vezivanje za likove ili neka naknadna razmišljanja o romanu. Periferal se prosto čita kao akcioni rollercoaster i kad se korice zaklope, vrlo brzo bledi iz sećanja. Nažalost, jer je Gibson kao rodonačelnik  meni jako dragog žanra imao priliku da piše i angažovaniju prozu, ali tu priliku nije iskoristio, osim možda u Pattern Recognition, a čak i tad dovoljno nemušto da ne privuče previše pažnje. Izgleda da je ovo njegov maksimum, odnosno da je od onih pisaca koji su eksplodirali sa debi romanom koji nikad nisu uspeli da premaše.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on January 12, 2017, 06:59:01 AM
naaajs...  :)

E sad, potpisujem sve što veliš - pogotovo po proceni Gibsonovog opusa, i ja ga maltene u dlaku tako vidim - ali sa jednom majušnom tačkom mimoilaženja, i to što se angažmana tiče: koliko ti ima značaja fakt da je Gibson prešao sa sa tehno-kating-edž urbanog pankera na ruralni trejlertreš koji 3Dprintuje drogu? Ili, još bolje – kako objašnjavaš da nam Gibson, taj poznati draft-dodžer, ovde daje hardkor midl-ist veterane za simpatetične protagoniste?

Nije li to grm u kom možda leži angažman?
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Berserker on January 12, 2017, 08:41:32 PM
Hm, imao je on momente u ranijim romanima kada je na sličan način obradjivao tu ruralnu ameriku, mada su uvek bili samo momenti, i ubačeni kao strogi kontrast glavnim likovima koji su uglavnom hipertrofirano oličenje urbanizma. Mislim da je baš u Mona Lisa overdrive glavni lik deo vremena proveo kod brata na selu koji je slika i prilika ovih gedža iz Periferala, uključujući custom-made pse čuvare, staru vojnu opremu itd. I tada je Gibson tu ruralnu sredinu prikazivao kao neku idilu, maltene ostrvo normalnosti unutar ludila svakodnevice, i uvek na neki način nadmoćno trenutno važećim postulatima modernog života. Vrlo moguće da je sa vremenom počeo da glorifikuje ruralno okruženje (oće to sa starošću, gledam svog tatu), a moguće je da ima neku svoju novu agendu, meni nepoznatu. Ja sam Neuromancera i čitao kao neku vrstu manifesta novog tehnološkog doba, mada se u potonjim knjigama to izgubilo, pa se u pattern recognitionu pojavila obrada modernog brending-fetišizma, što i jeste bio najupadljiviji aspekt te knjige. Ali u Periferalu Gibson kao da ciljano izbegava da se previše posveti detaljnijem opisu oba vremenska kontinuuma, zadržavajući fokus na akciji. Ravnoteža moći u budućnosti namerno ostaje samo naznačena, bez nekog udubljivanja, dok ravnoteža moći u sadašnjosti opako liči na modernu ruralnu ameriku. Dijalozi izmedju likova su prošireni, ali bez nekog emitivnijeg naboja koji bi nam omogućio dodatne uvide ili probudio neke ideje. Moj je utisak da Gibson namerno ostavlja neke stvari nedorečene. E sad, da li je to uradio da bi čitaoci sami popunili praznine uz pomoć njegovih suptilnih nagoveštaja, ili je prosto želeo da se posveti akciji pa ga je mrzelo da se više bavi world-buildingom, to ne znam. Ako se uzdao u inteligenciju čitalaca da sami povežu neke stvari, sa mnom je omanuo :(

Zaintrigirala si me time da je on bio draft-dodger (dakle, pacifista), pošto u Periferalu toliko glorifikuje vojsku, njen trening, moral i sistem vrednosti za koji insistira da ostaje usadjen čoveku i kada izadje iz vojske, pa i ako završi kao invalid, da mi je muka pripala. U Perferalu više zvuči kao republikanac nego kao anarhista. Misliš da je ta nijansa ustvari ciljani politički angažman?
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on January 13, 2017, 06:59:13 AM
Heh, jor ges is as gud as majn, što bi rekli ameri… slažem se da je dosta toga ostalo nedorečeno.

Ali ono što zasigurno znam je da iz ovog teksta govori fundamentalno drugačiji svetonazor, to ako uzmemo u obzir Neuromancera kao kanon: osim ova dva primera koja sam gore navela, mislim da bukvalno nije bilo pasusa u kom to nisam osećala. Recimo, Flynne i ekipa definitivno nisu društveni marginalci kako bi ikonografija Neuromancera to nalagala – zamisli samo duštveno angažovanog kiberpankera koji ide na proteste protiv religioznog fundamentalizma… pa to je bukvalno nezamislivo. Dalje, oni nisu ni tradicionalni individualci, nego naprotiv, vrlo su obiteljski orjentisani i imaju jake moralne norme po tom pitanju, i te norme dalje jasno diktiraju svaki njihov potez. Dalje, oni se ne bave standardnim domenom kiberpankera – ne trguju infoom, ne bave se profi hajtek domenom, nisu deo nikakve kontrakulture, nego naprotiv, standardni su rednek siromasi po pitanju klase i življenja uopšte. A jedini istinski sofisticiran hajtek koji koriste je sveden na vatreno oružje, recimo onaj kvadriplegičar sa mentalno kontrolisanim gedžetom…  i opet tu imamo taj standardno gun-loving rednek model.

Recimo da bukvalno nema aktivnosti za koju bi se moglo reći da je sprovedena u kiberpank kanonu, ali opet, ima sasvim dovoljno hajtek futurizma i noar tona da nam ovo liči na kiberpank, pogotovo uz naša očekivanja da će nam Gibson po logici stvari isporučiti kiberpank, jer – a šta bi drugo? Ali ta sličnost je meni totalno varljiva, jer reč je o suštinskoj promeni predznaka, o Gibsonovoj radikalnoj 180 degree turn svetonazornoj politici, i pri čitanju sam se osećala bukvalno kao u onoj Ladlamovoj sceni, kad uđeš u sopstveni stan i zatekneš sav nameštaj na broju, samo uredno zalepljen na plafon…

E sad, ne kažem da me to smeta, naprotiv, mislim da i jeste vreme da Gibson preraste sopstvenu ikonografiju, samo, nije mi sasvim jasno šta tačno ova nova treba da mi predstavlja. Kapiram da Flynne na kraju ostaje sa velikom kontrolom svog tajmlajna, i kapiram da se time insinuira kako upravo zbog toga taj tajmlajn neće završiti u Wilfovoj postapokalipsi, i to jeste primarni dokaz da se Flynne i ekipa otvoreno narativno favorizuju od strane pisca, pa otud to i podrazumeva da imamo nekakav Gibsonov angažman, imamo nekakav moralni i ini izbor koji nam on otvoreno u tekstu favorizuje. Ali dalje od toga ne mogu da detaljno prepoznam, recimo da mi konstrukcija još uvek izmiče u svojoj celosti, mada slutim kakve bi to obrise eventualno mogla da ima. I da, slažem se, ti obrisi su svakako više republikanski negoli išta drugo, ili bar su prilično desničarski, između ostalog.

U svakom slučaju, smatram da Gibson nije tip pisca koji bi ovakav worldbuilding spiskao na stand-alone roman, tako da očekujem nastavke koji će detaljnije ilustrovati konstrukciju… ali ako me pitaš da li je ovo kiberpank roman, moram da priznam kako iskreno smatram da nije. Ali nimalo. Ovo je meni zapravo nekakav čist antipod kiberpanka, i slažem se sa Mićom da Periferal ima više zajedničkog sa Benfordovim Timescapeom, kad je o svetonazoru reč. Recimo da je kod Periferala u pitanju čist tradicionalni SF futurizam, i da je ovaj roman potpisao bilo ko osim Gibsona, ja tu ne bih videla ni najmanje naznake da makar i izdaleka liči na njegov kiberpank model.

Tako da… živi bili pa videli kad izađe idući naslov u ovom worldbuildingu.  ;)
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: zakk on January 13, 2017, 06:49:53 PM
Hm, čitam sad ovo i zateknem sebe da Vilfov svet pišem pod 'naš' a Flinin pod 'tuđi', a nisam siguran uopšte odakle mi to i sa kojim pravom...

Što se tiče Gibsonovog ličnog političkog stava, nije on republikanac, pogledajte mu tviter...

Što se kiberpank momenta tiče, ima ih na sve strane, od petljavine sa patcherima pa do kvantnih servera koji povezuju svetove - tu se ne zna ni kako radi ni ko sve petlja, ni kolko je Vilfov svet pod spoljim uticajem...
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on January 14, 2017, 06:41:09 AM
Pa da, ima momenata i ima noara, ali ako nema protagonista, koliko to onda može biti kiberpank? Kad bi se samo momenti uzimali u obzir, ti bi lako mogao da u svakom hajtek futurizmu prepoznaš kiberpank... što se i radi, jelda, i to često, svi se žanrovi prepoznaju najlakše po ikonografiji i motivima, ali to ipak nije to.

A što se Gibsonovih ličnih političkih inklinacija tiče, recimo da je meni on tu vrlo sličan Boviju, koji je tek u poznijem životnom dobu iskreno priznao kako je uvek bio "klozet strejtaš", ali eto, lansirao je karijeru na sceni koja je preferisala alternative, tako da... Gibson isto tako nije nikad bio de fakto draft-dodžer, jer nikada nije bio ni zvanično draftovan, ali kad su ga prvi put pitali zašto je emigrirao u Kanadu naveo je upravo to kao razlog. Kasnije je bilo sitnog bekpedalovanja na tu izjavu, naravno, ali ipak, originalna izjava je učvrstila imidž, i to je tako i ostalo.

Ali mi ovde ne govorimo o Gibsonovim preferencama nego o preferencama samog narativa u Periferalu, koje svakako mogu biti, ali nisu i nužno, autorove lične. Ipak, stiče se dojam (odnosno, ja ga stičem  :-* ;D) da je Gibson pomalo postao svestan kako je nemoguće uverljivo ponuditi konstrukciju sa urbanim, subverzivnim, prevrtljivim i izdaji sklonim hajtek individualcima koji popravljaju stanje visoke trulosti u svetu: za takvu akciju potrebna je psihološka motivacija koju takvi pojedinci jednostavno nemaju. Otud i imamo ovu ekipu koju Periferal nudi, jer oni očigledno tu i takvu motivaciju imaju, i to u zavidnim količinama. E sad, koliko ta spoznaja ima uticaja na Gibsonove lične preference, to ne znam, ali sam izbor tako konzervativnih protagonista svakako implicira da Gibson smatra kako ćemo bar mi čitaoci takvu postavku naći prihvatljivom, logičnom i ubedljivom. Što ja i jesam, jelte: Flin i ekipa su ubedljivo angažovani da naprave svet boljim mestom za življene, to ne samo za sebe lično, nego uopšte. Kejs i Moli naprosto nisu takvi, i nema te autorske veštine koja bi ih takvima uverljivo napravila. Tako da...
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on February 06, 2017, 08:05:06 AM
(https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/61YaC2XMHmL._SX337_BO1,204,203,200_.jpg)
ehhh, da...  :-[

Pitanje je da li neko mojih godina uopšte sme javno da prizna kako čita ovakvo štivo, ali… ma neki ide život!  :-*  ;D

Ako ste kao klinci voleli filmove Lake Placid, Arachnophobia, Tremors, i uopšte deadly insect killers motive – ovo vam je odličan roman za plažu. Ali odličan. Pri tom je i debi roman i iza incijala se krije (najverovatnije) ženski autor, i dobro je napisano. I zabavno je. I interesantno.

I stvarno nemam šta više da kažem u svoju odbranu….   ::)
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: angel011 on February 06, 2017, 04:16:57 PM
Jedino što mi je smetalo u Arahnofobiji je što Džulijen Sends gine.

Knjiga dodata na ever-growing Goodreads spisak.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on February 07, 2017, 06:33:47 AM
Samo uskladi očekivanja, jer roman je totalno trešast, stvarno.  :)

Nego, da te pitam: vidim na da gudridsu samo datiraš knjige kao pročitane, bez da ih boduješ. Jel’ to neki novi trend sad tamo, ili štagod treće?
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: angel011 on February 07, 2017, 12:29:32 PM
Nije trend, bar koliko ja znam, nego mi je malko blesav taj sistem po kome bi 5 zvezdica išlo i klasici (recimo) i trešini kojoj, kao trešini, ništa ne fali. Plus mi je nezgodno jer čitam dosta domaćih knjiga čije autore znam iz viđenja (Sajam knjiga, promocije...), i za neke stvarno ne bih javno davala sud u bodovima, because of reasons. A ako negde stavim bodove, a negde ne, dođe pitanje "A zašto nisi...?", i gnjavaža od objašnjavanja, pa mi lakše da kažem da mi je kompletan sistem blesav i da zato ne bodujem ništa.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on February 08, 2017, 08:08:30 AM
Nedaj se Ines političkoj korektnosti!!  :) ;) ;D
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: angel011 on February 08, 2017, 09:18:24 AM
Nemam živaca da se bakćem s tim...  :P

Nego, upravo pročitah, u roku od jednog dana (30 priča!), "Divno nebesko telo i druge priče" Šinićija Hošija. Opako mi zaličilo na "Politikin Zabavnik" iz onih davnih vremena osnovne škole, a onda u pogovoru vidim da neke njegove priče i jesu objavljene u "Politikinom Zabavniku" baš u to vreme. Kakav blast from the past!  ;D Sad mi to deluje malko prevaziđeno (baš neobično, s obzirom na to kada je pisano  :P), al' je i dalje gotivno.

A pre toga, "Fantastične priče", Leopoldo Lugones. Čovek se interesovao za sve i svašta, menjao stavove tokom celog života, i to se u ovom šarenišu od priča i te kako vidi. Starinska strava, nauka na nivou "životinjskog magnetizma", biblijski motivi, egipatske misterije, okultno, ezoterija, uvrnute priče... Svašta se tu našlo. Ukupan utisak mi je da su te priče zanimljivije za proučavanje (čega su začeci, kako se uklapaju u ostalo što je pisano u to vreme, čiji se uticaji vide (recimo, povremeno mi je ličilo na Poa), na koga su kasnije uticale) nego za čitanje uživancije radi. Ili prosto tad nisam bila raspoložena za takve priče.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Ghoul on February 08, 2017, 01:18:54 PM
"Fantastične priče", Leopoldo Lugones. ... Ukupan utisak mi je da su te priče zanimljivije za proučavanje (čega su začeci, kako se uklapaju u ostalo što je pisano u to vreme, čiji se uticaji vide (recimo, povremeno mi je ličilo na Poa), na koga su kasnije uticale) nego za čitanje uživancije radi.

slično i ja mislim.
suviše je ovo rudimentarno, nedorađeno, fali super-struktura, sve je prekratko i prepovršno, bez twista, bez poente, eto neke kratke 'dosetke' koje zapravo nisu bile mnogo dosetljive ni tad kad su pisane a kamoli danas... loše je ovo ostarilo...
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on February 15, 2017, 08:14:34 AM
Još jedan impresivan prvenac: Chris James, The O.D.

(https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/51aN54nJSHL._SX326_BO1,204,203,200_.jpg)

The O.D. je pomalo neujednačen roman; s jedne strane ima neosporno impresivan i duboko promišljen worldbuilding ali s druge malko pati od klasične boljke prvenca – neispolirana zanatska izvedba, na momente didaktična u karakterizaciji, kako to već biva kad se zreli ljudi late pisanja u poznije životno doba.  :) Ali sve te mane se lako opraštaju pri čitanju, jer intrigantan sadržaj lako odnese šnjur.   

James vrlo ozbiljno kontemplira anarhiju, a to je uvek dobrodošla fascinacija kojom su se bavili mnogi žanrovski teškaši prirasli nam srcu. A da fascinacija bude dublja, James nam je ne nudi u formatu daleke i/ili vanplanetarne budućnosti, nego u formatu ekstremno bliskog futurizma. Što je već smo po sebi skroz neizraubovan izazov.

Svi ozbiljni «misaoni eksperimenti» koji razmatraju anarhiju su generalno svesni činjenice da je reč o društvenom uređenju koje nema svoju istoriju u praksi, otud i jeste tako teško ponuditi plauzibilan worlbuilding u kom bi se to stanje stvari promenilo u skoroj nam budućnosti. A James se koristi modelom naizgled vrlo sličnim Eganovoj anarhiji iz romana Distress: tamo gde Egan nudi bio-inžinjeringom napravljeno veštačko ostrvo Stateless, James nudi manje-više prirodno novo ostvo, stvoreno u potresu koji je odlomio rubni deo evropske kontinentalne ploče. I upravo je ta premisa odlična baza koja garantuje ne samo impresivan SF worldbuilding kakvog stvarno ne viđamo često, nego i velik deo uverljivosti samog zapleta, odnosno onog njegovog dela koji se bavi političkim i društvenim mahinacijama koje su usledile.

A sve je to startovao jedan ultra-bogataš, što je koncept koji u današnje Musk vreme svakako možemo lako da prihvatimo  ;D: Forrest Vaalon, direktor (i praktično vlasnik, i osnivač) Instituta za Geofizičke Projekcije, 97mi na listi svetskih bilionera, zajedno sa svojom ženom Ruth, koja je inače preživela Holokaust, odlučio je da filantropski uloži svo svoje enormno bogatstvo u popravljanje tužnog stanja u kom se Zemlja nalazi.

 Otud, Vaalon kreira plan u kom bi stotinjak dobrovoljaca moglo da ponudi validnu alternativu današnjem modelu progresa, a taj plan podrazumeva ponajpre novog aktera na političkoj sceni planete, novu državu sa novim društvenim uređenjem – anarhijom.

 A pošto su kompjuterske projekcije Insituta precizno locirale koordinate na kojima bi se novo ostrvo trebalo da pojavi, Vaalonov odabranik Lonnie Pilot vodi te dobrovoljce na rečenu lokaciju u konvoju brodica, čija opskrba neodoljvo podseća na inventar kolonističke ekspedicije na drugu planetu, od zaliha plodne zemlje pa do sadnica.

I naravno, u skladu sa projekcijama, tektonski poremećaji izbacuju novo ostrvo na rečenoj lokaciji, sa Pilotovim brodicama nasukanim na površini, dok Vaalonove političke veze širom sveta (a pogotovo u Ujedinjenim Nacijama) ulažu znatne diplomatske napore da se ostrvo prizna kao samostalno i nezavisno, a Vaalonovi dobrovoljci kao legitimni državljani istog, to na otvoren užas Francuske i Engleske.

Taj deo zapleta je istinski impresivan, predočen uz duboko poznavanje zakona, i još dublju angažovanost po pitanju prokazivanja političkih teritorijalnih manipulacija. Sve u svemu, odlično promišljeno. Dodatne tačke interesovanja su tu svakako i zbog uloge infiltracije hrvatske masonerije,  :o što jeste nekakav bonus za čitaoce sa Balkana, iako ima tek privremen uticaj na glavni zaplet. 

James se trudi (i uspeva) da bude optimističan, ali ojha! platforma njegovog angažmana je dovoljno radikalna da bude istinski uvredljiva za ceo društveni spektar, od leve pa do desne ultre. Što roman, naravno, čini izuzetno provokativnim i veoma intrigantnim modelom kakav se sve češće pojavljuje u ovakvoj angažovanijoj formi.   
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Jevtropijevićka on March 13, 2017, 02:32:38 PM
Završila sam Mekdonaldovu Lunu, posle dužeg vremena konačno jedan čisti SF na mom spisku, i... čini mi se dosta slabijim od npr. Brazila. I dalje je u pitanju vrlo dobro napisana i pažljivo koncipirana knjiga sa promišljenim worldbuildingom, ali naprosto nije na nivou najboljeg Mekdonalda. Možda će se izvući s drugim delom, ali čini mi se da mu sama postavka ne ostavlja dovoljno prostora za to, previše vuče na neke pripovedačke matrice koje, čini mi se, samom autoru ne leže.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on March 22, 2017, 11:10:42 AM
(https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/51JEQ%2BTvBXL._SX322_BO1,204,203,200_.jpg)

Elem, ovaj dobro napisan prvenac dolazi iz obrazovanog pera, a sam roman je započet na NaNaMo radionici.

Sve u svemu, deo sa drevnim megavirusom otkrivenim pri bušenju na Arktiku je veoma uverljivo izveden, dok je deo sa 'begom' virusa iz laboratorije već pomalo natezanje zapleta, no ipak, i on sasvim pristojno funkcioniše. Jedina očigledna mana koju roman ima je komercijalizacijska pohlepa da pošto-poto iscede nastavci gde god je to moguće, pa se otud i roman završava sa prilično brutalnim klifhangerom...



Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Anomander Rejk on March 28, 2017, 01:43:57 PM
Posle dosta vremena, pročitao sam jednu čisto sf knjigu  8)
Illuminae fajlovi 01

Pravi svemirski sf, imamo rat svemirskih megakorporacija, zarazu smrtonosnim virusom, poludelu veštačku inteligenciju i super nadarenu sedamnaestogodišnjakinju, koja je u stanju da hakuje i namagarči najsavremenije sisteme. Priča je ispričana na krajnje neobičan način-prikazom e majl prepiske, fajlova, izveštaja , uz kombinaciju crteža koja  prati tekst, tako da imate utisak kao da istovremeno gledate film. Opis međusobnog nuklearnog sukoba između brodova Aleksandar i Linkoln, i razaranja Linkolna, prate slike koje vam u potpunosti dočaravaju nuklearne eksplozije u crnoj svemirskoj praznini. Detalj dva-kad nadležni oficir odluči da zaražene izbaci iz hangara u prazninu, nakon tekstualnog opisa, na idućoj stranici imamo ispisana njihova imena i prezimena, kao male sličice koje lebde prazninom svemira. To je jedino što je ostalo od njih-lično ime. Ovakvih detalja ima puno. Veliki plus su i britki i zabavni i duhoviti dijalozi, posebno oni između Kejdi i Ezre, i Kejdi i VIKTORA-Veštačke inteligencije. Na kraju, kroz celu knjigu se provlači i dirljiva ljubavna priča Kejdi i Ezre, mnogo požrtvovanosti, odanosti i hrabrosti, herojskog u fantastici, možda to  zvuči banalno i istrošeno, ali u ovoj knjizi to nije bio slučaj. Što se tiče karakterizacije likova, možda zbog specifične priče, i specifičnog načina na koji je ova knjiga napisana, nisu , većina bar, nešto preterano razvijeni,  osim lika Kejdi koji će vam  svakako  ostati u sećanju.

Naravno, ovo je svojevrsna young adult svemirska opereta, i nije nikakva književnost dubokih/visokih misli, niti donosi nešto novo i revolucionarno, niti će se pamtiti za 50 godina, ali meni je bila vrlo zabavna za čitanje, i rado ću pročitati i nastavke.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on April 13, 2017, 09:09:28 AM
(https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/51WFumUHOCL._SX327_BO1,204,203,200_.jpg)

Da, da, da... he's done it again!  :)


Masivan roman, kristalno jasna ekstrapolacija zatečenog stanja, prelepo nijansiran futurizam koji KSRa čvrsto stavlja na jednu od vodećih žanrovskih pozicija što kontempliraju kud to mi idemo.

Naravno, ima angažmana samo tako, i to u onoj najimpresivnijoj formi poštenog misaonog eksperimenta i još poštenije društvenjačke analize.

Da, imamo posledicu klimatske promene i došla je u dva naleta: prvi sredinom ovog veka, kad je led Antartika izgubio uporište i 'stresao' spoljne delove, što je smesta podiglo razinu okeana skoro 8 metara, dok je drugi nalet odradio ostatak, dižući nivo mora za celih 15m. Njujork je tako postao „Nova Venecija“, sa soliterima pretvorenim u gradove-države, u nekoj vrlo praktičnoj vrsti komunalnog uređenja. A pošto je KSR jedan od retkih pisaca koji je u tom sistemu i sam živeo, otud je i konstrukcija predivno nijansirana.

Ali koliko god da je impresivno, sve to je zapravo sporedno: KSR nudi pogodben svet u kom su se najzad stekli uslovi da zbacimo jaram finansijskog divljanja, pa se otud roman i fukusira na taj aspekt taman koliko i na sve ostalo.

Također, a ujedno i najbolje od svega - sad je prilično očigledno da KSR popunjava elipsu sa romanom 2312, pa se otud može očekivati najmanje još jedan roman u razradi tog finalnog veka... šta reći sem predivno i prekrasno, ova godina obećava zaista vanserijski urod, jer tu je već Mekdonaldova Luna Wolf Moon i maestralni Eganovi Dihronauti. 

Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on April 18, 2017, 09:14:51 AM
Posle dosta vremena, pročitao sam jednu čisto sf knjigu  8)
Illuminae fajlovi 01

Pravi svemirski sf, imamo rat svemirskih megakorporacija, zarazu smrtonosnim virusom, poludelu veštačku inteligenciju i super nadarenu sedamnaestogodišnjakinju, koja je u stanju da hakuje i namagarči najsavremenije sisteme. Priča je ispričana na krajnje neobičan način-prikazom e majl prepiske, fajlova, izveštaja , uz kombinaciju crteža koja  prati tekst, tako da imate utisak kao da istovremeno gledate film. Opis međusobnog nuklearnog sukoba između brodova Aleksandar i Linkoln, i razaranja Linkolna, prate slike koje vam u potpunosti dočaravaju nuklearne eksplozije u crnoj svemirskoj praznini. Detalj dva-kad nadležni oficir odluči da zaražene izbaci iz hangara u prazninu, nakon tekstualnog opisa, na idućoj stranici imamo ispisana njihova imena i prezimena, kao male sličice koje lebde prazninom svemira. To je jedino što je ostalo od njih-lično ime. Ovakvih detalja ima puno. Veliki plus su i britki i zabavni i duhoviti dijalozi, posebno oni između Kejdi i Ezre, i Kejdi i VIKTORA-Veštačke inteligencije. Na kraju, kroz celu knjigu se provlači i dirljiva ljubavna priča Kejdi i Ezre, mnogo požrtvovanosti, odanosti i hrabrosti, herojskog u fantastici, možda to  zvuči banalno i istrošeno, ali u ovoj knjizi to nije bio slučaj. Što se tiče karakterizacije likova, možda zbog specifične priče, i specifičnog načina na koji je ova knjiga napisana, nisu , većina bar, nešto preterano razvijeni,  osim lika Kejdi koji će vam  svakako  ostati u sećanju.

Naravno, ovo je svojevrsna young adult svemirska opereta, i nije nikakva književnost dubokih/visokih misli, niti donosi nešto novo i revolucionarno, niti će se pamtiti za 50 godina, ali meni je bila vrlo zabavna za čitanje, i rado ću pročitati i nastavke.

drugi deo je odneo australijsku Aurealis nagradu, tako da nisi usamljen u hvalospevima... :)
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on April 30, 2017, 10:20:56 AM
(https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/51M%2Bf5eCm6L._SY346_.jpg)

Elem, dakle, ako je ikad i bilo ikakvih sumnji povodom populističkih sklonosti i naklonosti Ijana Mekdonalda, sada ih više ne bi trebalo biti, ali nimalo!  ;D Što nije samo po sebi ikakva kritika, daleko bilo: ali korisno je imati to na umu, makar da se usklade čitalačka očekivanja.

Sve i uz leeway koji rado dajemo i središnjim knjigama trilogija, i autorima kojima proza koju volim plaća stan, struju i hranu - Mekdonaldova populistička stremljenja su strašan reper da ga se vidi kao žanrovca dobro kotiranog pri komercijalnom apeksu žanra, i to je otprilike to. E sad, koliko je fer lemati ga zbog toga, to stvarno ne znam, ali brate! da li su ambicije po pitanju smisla i komercijale zaista toliko isključive? Izgleda da jesu, makar koliko i one famozne granice zabavnog i sadržajnog.

Otud, Mekdonald jeste veoma zabavan u Luni2. I intrigantan, i visoko imaginativan, i nedvosmisleno zarazan da obezbedi motivaciju za čitanje idućeg nastavka, ali! strašno je manipulativan, i to se treba priznati. A to je svakako lakše uočljivo na trilogiji nego na stand alone romanima, ionako.

Paralele sa Kumom su vidljivije no ikad - Lukas Korta odlazi na Zemlju, tamo viluje-i-diluje feniksizaciju svog porodičnog zmaja, plus pribavlja svežu krv u vidu zdrave kapo-režim strukture, i - toliko o narativnom pravcu ovog konkretno pit-stopa.

Ali ajde, populista kakav već jeste, Mekdonald je fino tuniran na savremene konzervativne tendencije, tako da je ilustrativan i bez svesne namere. Samo što slutim da je ta konzervativna percepcija kod njega više rezultat kalkulisanog podilaženja trendu, negoli iskrene kontemplacije kao kod Gibsonovog Periferala, recimo: kod Mekdonalda je čak i bilo kakav privid angažmana striktno komercijalizovan, baš kao i obrisi sporednih mu likova: u celom svom žanrovskom životu ne pamtim toliko obrijanih i nauljenih penisa detaljno opisanih uglavnom u svrhe karakterizacije.

Ali ajde, videćemo kud će idući naslov da nas odvede. Ovako i ovoliko vešte pisce stvarno nema smisla iole potcenjivati.  :-* ;D

 

Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on May 12, 2017, 10:05:19 AM
(https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/41CDNqOKn5L._SX329_BO1,204,203,200_.jpg)

I eto, došao red i na Eriksona.  :)

Bizaran ali stvarno apsolutno prelep nadrealizam, sumanut bez zadrške, ali opet neobično uverljiv i ubedljiv i strašno prepoznatljiv, krcat simbolima i značenjima, duhovit i mudar i dirljiv i gorak ujedno… sve u svemu, pravi orkan doživljaja.

Najpre su tu Twin Towers misteriozno osvanuli u ravnici Dakote, 20 godina nakon svog pada; Aaron, prvi očevidac njihovog postojanja, još je pod utiskom trivijalne svađe sa suprugom, dok pilji u otelotvorene betonske gigante posađene na pesak Dakote sa sve zajedno temeljima. Na njegovom malom kamionu je nalepnica ‘SAVE AMERICA FROM ITSELF’, a pošto i ostali retki putnici hajveja 44 vide isto što i on, fenomen postaje čvrsta stvarnost.

Iz Towersa se čuje muzika, ali, nakon nekog vremena očevici shvataju da svako od njih čuje drugačije pesme. Što je, samo po sebi, maltene manja misterija od činjenice da u Aaronovom svetu muzike više nema; sa radija se čuju samo vesti koje nikog ne usrećuju.

Zema i Parker su brat i sestra, iako je on beli kalifornijac a ona crno etiopijsko siroče; zvučnici njihovog hibrida kamrija trešte muzikom, jer Zema je radio. Pesme koje slušaju su pesme sa naj-liste njihovog pokojnog oca, i zapravo su istorija ne samo Amerike, nego i celog sveta. I kad na radiju čuju da su Towers osvanuli u Dakoti, Zema želi da ih vidi, i Parker pristaje. Ali do Dakote je daleko, a Amerika kroz koju prolaze je podeljena na Union i Disunion, gde belac i crnkinja u istom automobilu imaju zaista vrlo malo šanse da putovanje završe u zdravlju i sreći. Brat i sestra otud traže Shadowbahn, tajni, mistični autoput koji je nekad navodno sekao kroz samo srce zemlje, nekažnjeno spajajući njen sever i jug, istok i zapad. 

A na 93ćem spratu južnog blizanca se budi Jesse Garon Presley, mrtvorođeni Elvisov blizanac bez dara za muziku, i zamišlja svet u kom je njegov brat preživeo...

Shadowbahn je pravi tornado cajtgajsta, sa sve otkrivanjem jednog paralelnog sveta u kom nije bilo ni Elvisa ni Bitlsa, u kom JFK nikad nije bio predsednik, i u kom nema muzike.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: zakk on May 12, 2017, 06:16:30 PM
Samo da ovekovečim trenutak:
 [ You are not allowed to view attachments ]
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: angel011 on May 14, 2017, 01:47:50 PM
I treba da se ovekoveči!  ;D

Shadowbahn dodat na spisak za čitanje.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Berserker on June 12, 2017, 12:47:51 PM
Sticajem okolnosti nisam uzeo nijednu knjigu u ruku punih 5 meseci. Prvi put ove godine sam seo da čitam pre par nedelja, češljajući paket knjiga koje mi je brat odvojio kao svoje omiljene. To znači da sam se hvatao za knjige po preporuci a ne po svom izboru. Zato sam ovih dana čitao uglavnom Fantasy koji mi već dosta dugo nije primarno interesovanje.

Osrednje sam se zabavio čitajući Džima Bučera (Jim Butcher) i početnu knjigu serijala o Hariju Drezdenu ''Olujni front'' (Storm Front - očekivao sam mnogo više); bacio iz ruke ''Potragu za  Elajzabel Krej''  K. Vudinga (Chris Wooding) posle par pročitanih strana (početnički stil me odbio); i prijatno se iznenadio čitajući ''Sabrijel'', početnu knjigu serijala ''Old kingdoms'' Garta Niksa (Garth Nix) - iako se radi o YA Fantasy u pitanju je dobro ispričana priča koja me je lako odvukla do polovine knjige ne upadajući (bar zasad) u stilske i kompozicione klišee koji krase ovaj, meni mrzak podžanr.

Knjiga zbog koje se ustvari javljam je ''The girl with all the gifts'', kod nas trapavo prevedena kao ''Pandora'' u izdanju Alnarija, autora M.R.Keri (M.R.Carey). Ova knjiga je najprijatnije iznenadjenje sa gomile koju mi je prosledio bata. Iz trejlera za film i raznoraznih pisanija bio sam već dobrim delom upućen u radnju knjige  koja je, ukratko rečeno manje-više standardna varijacija na temu zombija. Ali kako je ovo vešto ispričana varijacija! Ponet dobrim utiscima, setio sam sam se da sam Kerija  već čitao u izdanju IPSa, i njegovo delo ''The devil you know'', početna knjiga serijala o Feliksu Kastoru je ostavila dobar, mada ne i fenomenalan utisak (doduše, Feliks Kastor mi definitivno ostavlja bolji utisak od Harija Drezdena). Keri piše scenarije za stripove, od Hellblazera preko Sandmana do raznoraznih DC comics izdanja u koja sam već slabije upućen. Ovo angažovanje ostavlja vidljiv trag i u njegovim romanima, pa i u ''The girl with all the gifts''. Stripski pristup naraciji se vidi u kratkim ali upečatljivim dijalozima pročišćenim od viška teksta i digresija, dobro izvedenim akcionim sekvencama,  i praktičnim ali živim opisima pogodnim za ekranizaciju.

Sve je to lepo, zaključio sam da čovek ima stila i da poseduje zanatsko umeće, ali na kraju krajeva ovo je jedna od milion knjiga u sub-žanru preopterećenom klišeima, ponavljanjima i prilično neuspešnim pokušajima revitalizacije osim na nivou parodije. Kako je ''The girl with all the gifts'' uspela da se nametne tamo gde su poklekli mnogi drugi? Ovako iz glave mogu da spomenem par kolosalnih promašaja: loš i sa svakim narednim filmom sve gori Resident evil, zatim nesrećni World War Z koji sam prilično naivno kupio na prvu preporuku i dobrano se razočarao nepismenošću i nemaštovitošću tog nedela. Kako je onda ''The girl with all the gifts'' uspela tamo gde drugi nisu? Prosto i jednostavno: pisac zna šta radi, drži se klišea gde mora, ubacuje nove elemente samo ako su dovoljno plauzibilni i što je najbitnije, skoncentrisan je na to da ispriča svoju priču radije nego da nabacuje gomilu besmislenih blood&gore prizora kojima će popuniti knjigu. Dakle, naglasak je na priči umesto na zombijima. Pismen čovek, želi da ispriča priču, smislio je uverljivo objašnjenje za ključne tačke romana, uverljive plot-twistove, pa šta ćete više poželeti? Da se razumemo, ''The girl with all the gifts'' nije remek delo niti će redefinisati zombi-podžanr ili pomeriti granice SFa, ali ona i nema te pretenzije. U pitanju je zanatski vrlo korektno napisana knjiga koja će vam zasigurno doneti više uživanja nego što se očekivali, uz par dobrih zaokreta i iznenadni kraj u maniru Margaret Atvud. U sebi nosi dašak nekih apokaliptičnih klasika kao što su Dan Trifida, Smrt Trave ili Put, i definitivno zaslužuje da bude pročitana.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Ghoul on June 23, 2017, 12:28:11 PM
Upravo pročitah knjigu od sorte koju ABN najviše mrzi, jer je teško svrstati je u tačnu pigeonhole fioku, barem od uobičajene ponude fantastike (F, H, SF) - ali zato postoji fioka u kojoj može prilično komotno da stoji, a to je tzv. 'magijski realizam'.
Kako god ovo svrstavali, ovo je odlična, luda, bizarna, otkačena knjiga prepuna ludila i nadrealnog pa mestimično i hororičnog, kao što bi se od tog autora i očekivalo:

Gde ptica peva najlepše – Alehandro Hodorovski

http://cultofghoul.blogspot.rs/2017/06/gde-ptica-peva-najlepse-alehandro.html

(https://1.bp.blogspot.com/-9BVeJMwwgQY/WUcUzqKVZeI/AAAAAAAAtFI/MOzhIBDp2WABMkIHmcfQ0gpyBgpC_LOSwCLcBGAs/s400/Hodorovski%2B%25281%2529.jpg)
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Anomander Rejk on January 20, 2018, 09:05:27 AM
Ponovo Ijan Mecodnald, ovaj put Reka bogova, i ovaj put sam konačno rešio da definitivno
batalim ovog autora-mi se jednostavno, ne možemo...
Nakon Bespuća i Brazila sa kojima sam se mučio, pa i one njegove zbirke koju je izdao Skrobonja ( zaboravih naziv ) uzeh Reku bogova, bila je baš jeftina, ali, ne ide pa ne ide-nisam ni pročitao do kraja.
Ne znam koji je meni osnovni problem sa njegovom prozom-možda taj što ne uspeva emotivno da me takne ni 1 %, što mi njegovi likovi ne izazivaju nikakvu emociju niti me zainteresuje njihova sudbina i kako će završiti, a ja sam emotivan čovek i volim knjige u kojima su emocije izražene i koje sadrže likove koji će me zanimati. On mi to ne isporučuje, ili barem ne isporučuje na način na koji bi do mene dopro.
Druga stvar je način pripovedanja, na momente toliko zbrkan i skačući sa jedne tačke gledišta na drugu, da mi se totalno gubi nit. I u lepoti rečenica imam dosta primedbi.

Naravno, nije čovek uzalud dobio BSFA nagradu, sigurno tu postoji kvalitet, niti ja uopštavam da moj sud ima neku veću i širu važnost, ovo je čisto subjektivno gledanje i molim da se tako i shvati. Da ne dužim-ne treba ništa raditi na silu, ako posle četvrte knjige ovaj autor mi i dalje nimalo ne leži, jasno je da neće ni posle pete, ni desete, te sam tako odlučio da ga batalim trajno.
Svakako mi je bolje da čitam knjige koje mi mnogo
više leže. Npr-Iluminae fajlovi.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: tomat on February 19, 2018, 02:53:42 PM
ja sam se sa Bespućem jako mučio, bio bukvalno na granici da batalim, al ga nekako završih. sa kasnijim knjigama bilo lakše, a Reka Bogova mi je bilo najprijatnije (trenutno poslednje) čitanje Mekdonalda. sa Brazilom je takođe bilo muke, sa Nekrovilom manje, zbirku sam započeo i nisam je dovršio :(
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Ghoul on November 14, 2018, 03:23:45 PM
a sad nešto sasvim drugačije!

andersenova horor bajka!
prava poslastica!

RUŽIN VILOVNJAK – Horor priča H. K. Andersona

http://cultofghoul.blogspot.com/2018/11/ruzin-vilovnjak-horor-prica-h-k.html

(https://2.bp.blogspot.com/-Iime8CgQEXQ/W-jxKnEip-I/AAAAAAAAxDQ/xNKwO-GL-TA3ArTMWn7Tc7bDi9-2BxQ9wCLcBGAs/s640/the-elf-of-the-rose.jpg)
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Miodrag Milovanovic on January 12, 2020, 10:44:32 PM
Tja, sramota me da kažem, ali Lidijin komentar na jednu drugu Dišovu knjigu me je potakao da prvi put pročitam roman Odjek oko njegovih kostiju Tomasa Diša. Očigledno da poverenje u autoritete nije dobro. Zoran Živković ga ne pominje u  enciklopediji. John Clute u Nichollosovoj enciklopediji kaže: Echo Round his Bones (December 1966-January 1967 New Worlds; 1967) is a minor work dealing light-heartedly with Matter Transmission, Matter Penetration and Matter Duplication.
Ma daj!
Pored toga, razlog za nepročitavanje ovog Dišovog ostvarenja verovatno je bio i strah od prevoda u Dnevnikovim izdanjima. Međutim, tragajući za nekim drugim knjigama, naleteh i na orginal, verovatno nabavljen negde na buvljaku... I tako, Echo Round His Bones dobi šansu...
Prvo, prevod Ivana Nejgebauera je veoma solidan. Vrlo brzo sam odustao od upoređivanja prevoda i originala i samo na par mesta se vratio na original kada mi se učinilo da Diš u tekstu citira nešto, ne bih li na lakši način našao izvor. Ne zaboravite da je prevod rađen 1989. godine, mnogo pre Interneta i mogućnosti da googlanjem za delić sekunde nađeš izvor.
A sam roman je sve samo ne "minor work light-heartedly with Matter Transmission, Matter Penetration and Matter Duplication". Dobro, nije to Camp Concentration, ali ne piše se Camp Concentration svaki dan.
Ali šta jeste. Pa, meni je ovo najbliže nekim postmodernim satirama u vreme pre postmodernizma. Jedan naš zaboravljeni pisac, Đorđe Jovanović, u romanu "Plati pa nosi" oslanja se na slične izvore. Evo šta Jovan Popović kaže za Jovanovićev stil u ovom romanu, a što mene neodoljivo podseća na Dišov spisateljski postupak:
"Đorđe Jovanović se iz daleka, ali svesno ugledao na velike satiričare iz herojskog doba građanstva, na Svifta, Voltera, Fildinga. Sa prividnom naivnošću on namerno oponaša Fildingov stil okolišnog pričanja, diskurzivnog umetanja piščevih shvatanja i sudova, direktnih karakterizacija i raznih ironičnih digresija."
A Echo Round His Bones je pun takvih digresija, aluzija, direktnih pozivanja...  Kitsova Oda slavuju je tu. I Sumrak bogova u raznim varijantama. I jungovske "senke".
Naravno, ima tu sa današnjeg stanovišta nepotrebnih objašnjavanja, ali ne zaboravimo da je ovaj roman serijalizovan 1966 . godine, pre antologije Dangerous Visions i "visokog" novog talasa...
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on January 13, 2020, 08:15:10 AM

A sam roman je sve samo ne "minor work light-heartedly with Matter Transmission, Matter Penetration and Matter Duplication".


A jeste, uvek mi zubi trnu kad neko tako blatantno omaši delo koje komentariše. A Klute ima dosta takvih lapsusa, pa me se danas doima kao limitiran komentator SF supstance...  ::)

Što se mene tiče, kad bi se pravila lista od 50 romana koji su apsolutni preduslov za poznavanje i ispravno prepoznavanje SFa, ovaj roman bi tu bio pri vrhu liste. (a bilo bi i podosta Diša na toj listi, da se razumemo…) Smatram da ovaj roman nudi temu Drugosti na način koji je praktično nemoguć u bilo kom drugom žanru, a što je najbolje od svega, i u samom SFu je relativno slabo eksploatisan, pa otud i nije generički dumbed down i simplificiran sekundarnim upotrebama, kao što je kloniranje, na primer. A glavni benefit koji obezbeđuje superiornost ovom motivu ‘kopiranja’ je upravo izbegavanje tog smaračkog “roditeljskog aspekta”, toliko dragog drugorazrednim teoretičarima koji preko njega temeljito banalizuju kopiranu Drugost. Mada, ruku na srce, korpus već decenijama favorizuje kloniranje, recimo, koje ima izrazit aspekt roditeljstva u pristupu, jer žanr forsira dela u kojima originali ili sami prave sopstvene klonove, ili u velikoj meri učestvuju u njihovom ‘programiranju’, tako da je tendencija kod teoretičara ipak donekle shvatljiva. Ali ne smatram da je to čini opravdanom, daleko bilo.

I tu se vidi koliko je ovaj roman zapravo dragocen iz žanrovske perspektive; ovde tog roditeljskog aspekta nema, jer niti su protagonisti svesno i voljno stvorili svoje kopije*, niti te kopije dele univerz / dimenziju u kojoj protagonisti žive, tako da nema niti direktne komunikacije, a kamoli direktnog kontakta. A to je velik iskorak u odnosu na standardne žanrovske postavke u kojima originali već u samom činu stvaranja svojih kopija (klonovi ili android, svejedno) potenciraju saučesništvo i suživot, a to dalje potencira nekakvu roditeljsku/autorsku obavezu, a ona pak dalje uslovljava ceo binarni original-kopija odnos i tako dalje. To je toliko iscrpljeno i izakano da je tu strašno teško iznaći nov pristup, iako Egan donekle uspeva u svojim naporima.

Echo nudi pristup koji je fenomenalno versatilan, u njemu ima mesta za bilo kakvu postavku u odnosu original/kopija, i svaka od njih je dovoljno sveža i ima merita za moralne analize kakve se slabo nalaze u binarnim dobro/zlo varijacijama; kako da kopije prihvatiš kao samostalne entitete kad znaš da postoje/opstaju samo u okviru provizija koje im ti obezbeđuješ? I kako da se postaviš prema sekundarnim i tercijalnim kopijama koje tvoje kopije proizvode; da li si posredno odgovoran i za njih, pogotovo onih koji umru usled nedostatka vazduha? Diš sve to dodiruje (i u povećoj  meri kontemplira) bez te banalne “roditeljska obaveza” vizure, što je straobalan poduhvat za tako kratak roman, pa se nije za čuditi što ogromnom broju čitalaca to promakne, prosto zato jer nije saopšteno na generički način na koji su toliko navikli. Ali fakt ostaje da ovakva postavka ne bi mogla da funkcioniše ni u jednom worldbuildingu sem onom koji se bazira na normama SFa, i samim time je prepoznatljiva kao jedan od primarnih uslova za prepoznavanje SF identiteta.

dakle, da: straobalan roman i obavezno štivo za istinsko razumevanje SFa.



*Odnosno, nisu u početku. Kanije jesu, ali to je bilo stvaranje sa svrhom, a aspekt te svrhe upravo i jeste suština analize etičkih i moralnih problema koje tematska postavka proizvodi
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Miodrag Milovanovic on January 13, 2020, 11:42:19 AM
Pa, sledeći su Kučići, ako ustanovim da su čitljivi...  :)
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Miodrag Milovanovic on January 21, 2020, 03:08:53 PM
Pa, nisam pročitao, ali naleteh i moglo bi biti zanimljivo.
Sramota, ali ni za ovo nikad nisam čuo...

Druga strana - Alfred Kubin (Laguna)

(https://www.laguna.rs/_img/korice/4570/druga_strana-alfred_kubin_v.jpg)
Pionir književne distopije
Druga strana Alfreda Kubina smatra se jednim od prvih romana u istoriji svetske književnosti koji su uveli distopijsku viziju sveta. Alfred Kubin, koga još nazivaju „Kafkom pre Kafke“, svojim opisom imaginarne Zemlje snova u koju je smeštena radnja romana oštro je kritikovao Austrougarsku monarhiju i gotovo predvideo Prvi svetski rat.
Objavljen 1909. sa autorovim ilustracijama, koje ćete naći u ovom izdanju, roman Druga strana je uticao kako na književnost nemačkog nadrealizma, kojoj je Kubin prethodio, tako i na umetnike okupljene oko Plavog jahača, čijem krugu je i autor pripadao.
***
 Edicija „Feniks“ je nastala da bi savremenoj publici učinila dostupnim dela novootkrivenih klasika svetske književnosti kao i zaboravljena dela već priznatih pisaca. Čitaoci će imati priliku da se prvi put upoznaju sa nekim od najvećih dometa svetske književnosti i uživaju u čarima prvoklasne literature.
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Ghoul on January 22, 2020, 12:06:24 AM
Pa, nisam pročitao, ali naleteh i moglo bi biti zanimljivo.
Sramota, ali ni za ovo nikad nisam čuo...

to je veoma hvaljen i obožavan roman među današnjim piscima i čitaocima new weirda, kao neki daleki preteča... gonjem tim renomeom, pročitao sam ga pre nekoliko godina, i moram reći da to nije baš najbolje ostarilo, da je prerazvučeno, slabo involving, i ukratko, ne zaslužuje reputaciju koju ima (osim kao istorijski značajan preteča).
takođe, ako ovom delu prilazite iz sf ugla, tražeći u njemu sf zadovoljstva (distopija, ovo ono) - ostaćete gladni...
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on July 28, 2020, 12:34:19 PM
Dakle. čovek bi pomislio da će “work from home” situacija da rezultuje sa više slobodnog vremena za čitanje, ali alas – ispade skoro pa obratno, jer sve što radim u ovom modu nekako traje dvostruko duže no inače.  ???

Valjda otud se i trudim da iznađem nekakav saving grace, ili barem poneku iskupljujuću osobinu tom i takvom stanju stvari; što se žanrovskih knjiga tiče, recimo da pokušavam kvalitetom nadomestiti kvantitet. Istina, to mi je odavno već postao prioritet, u onom pragmatičnom “premnogo knjiga, premalo vremena” smislu, ali sad je to nekako poprimilo angažovanije dimenzije, da tako kažem: sad se zatičem kako više vremena provodim razmišljajući o knjigama nakon čitanja, i to pod krajnje specifičnim okolnostima. Više no ikad, sad upoređujem knjige.  8)

Koliko je to fer – pa, ne znam. Do sada nisam imala običaj da to radim, bar ne u konkretnom smislu; svaka knjiga je delo za sebe, i koliko god da se dobro snalazi unutar svog užeg korpusa, uglavnom uspeva da bude unikatna, bez obzira na sve zajedničko što deli sa žanrovskim siblinzima. Ali u ovo lockdown vreme, sve me više kopka šta to knjigu čini dobro, ili ponekad čak i remek delom, bar u mojim očima i pod mojim standardom: da li se “to” može ikako premeriti, prepoznati, kvantifikovati i tagovati, čisto sistematizacije radi. Pa ispada da može, bar pod uslovom kad govorimo u suštinski sličnim knjigama, koje dele dovolno zajedničkog profila da ih se može smatrati blizancima, da tako kažem: koje dele generalno sličnu temu i pristup, sličnu strukturu po pitanju karakterizacije i zapleta, makar izvesne sličnosti po pitanju svetonazora i soc/kulturne percepcije, (da ne bude baš levičars vs desničara, jelte, ili liberal protiv konzervativca  :P ), da imaju bar donekle blisku  centralnu tačku ekstrapolacije futurističke strukture, da se bar donekle bave kritičkom vizurom koju žanr postavlja kao uslov (a ne samo artikulisanjem sentimenta i internih lomova kod protagonista), da bar donekle dele kontakt sa kumulativnom istorijom ljudi, a ne fentezi-driven model herojstva/žrtve i, generalno, suštinski proizvoljan futurizam koji u današnje vreme olako prolazi kao SF.  :-\

Dakle, bilo je podosta zahteva, i vrlo malo romana koji su ih mogli ispuniti, pa se tako show-down lako sveo na dva naslova: prvi po prepuruci cenjenog Miće i ništa manje nego Margaret Atwood, dobitnik Baileys Women’s Prize iz 2017 – The Power, Naomi Alderman.

Drugi roman je debi roman autorice Ling Ma, pod nazivom Severance, isto tako relativno zapažen u žanru (2018 Kirkus Prize for Fiction), i definitivno bez ikakvih zanatskih ili stilskih manjkavosti koje bi ga hendikepovale u onom debi-diletant smislu. Naprotiv, Severance uspeva da za najmanje  ceo nos prešiša The Power, koji je, recimo to odmah, napisan korektno ali daleeeeko ispod ranga fine proze kakvu se moglo naći kod Fabera, recimo, ili kod Atvudove.

To je to, izjednačeno koliko se to može biti u startu.

Oba romana se bave post-apokaliptičnom vizijom pandemije – a to lako rezonira sa čitaocem u ova teška vremena: The Power nudi pogodbeni svet u kom ženska populacija nenadano dobija telesni novi organ – malu ‘žlezdu’ u predelu ključne kosti – koja proizvodi nešto nalik kontrolisanom električnom šoku kakvog proizvode električne jegulje, recimo. To je latentna sposobnost kojom treba ovladati kroz praksu, baš kao i hodanjem ili govorom: malo po malo, žene u tome uspevaju, i, naravno, to postaje preduslov za konfrontaciju sa ostatkom čoveanstva koje tu sposobnost ne poseduje: naravno, reč je o muškom delu populacije. Tema je intrigantna i smela, a pristup je racionalan, odmeren i, kroz većinu romana, generalno se trudi da izbegne ‘wishful thinking’ formu adolescentnog eskapizma, u kakvoj slične žanrovske premise neretko završe (pogotovo kad ih pišu muškarci, jelte).
Severance nudi pandemiju fungalnog porekla koja startuje – ha!  :D – upravo u Kini, a onda se strahovitom brzinom proširi na ostatak sveta. Reč je o infekciji koja se tako rapidno i nelinearno širi da većina zemalja naprosto nema dovoljno vremena da ustanovi sve precizne načine rasprostiranja, a za posledicu ima veoma ingeniozan i dobro argumentovan sindrom; oboleli kroz groznicu upadnu u delikatno mentalno stanje koje na prvi pogled izgleda normalno, ali koje se u suštini svodi na repetitivne manuelne zadatke sa kojima je pacijent bio najviše upoznat. Zaraženi na kraju umiru ne od same infekcije, nego naprosto zato što ne stignu da jedu i piju dok obsesivno obavljaju svoje mundane radnje.

Oba romana tako evoluiraju svoju apokalipsu više u soc/kulturni nego medicinski domen, i to im dozvoljava da se bave njenim posledicama, a ne uzrocima. Tako da, nema mnogo smaranja o poreklu bolesti, nema terena za kojekakva neznanja i info-dumpove, naracija je koherentna i ubedljiva, i ima za rezultat pravo čitalačko uživanje.

So far so good, maltene situacija za foto-finiš. Pa otkud onda taj osećaj nakon čitanja da je jedan roman ostavio daleko bolji utisak, da je njegova superiornost vidljiva iz aviona, da poseduje to famozno “nešto” čega je drugi roman skoro pa lišen? Kako to, zašto to, jel to falinka nekakvog sviđitisa? A ako i jeste, šta to roman poseduje pa da taj sviđitis aktivira?

Neki od razloga zašto je Severance tako ubedljivo bolji roman su prepoznatljivo stilski; Ling Ma nudi prozu koja je uzdržana i nenametljiva, ali paradoksalno ima daleko više impakta negoli glasne i bombastične scene koje nudi Naomi Alderman. The Power nudi vrlo grafičke scene nasilja i one svakako proizvode željeni učinak kod čitaoca, dok Severance gotovo da i ne nudi takve direktne depikcije, pa opet, proizvodi potmulu i sveprisutnu užasnutost koja traje tokom celog čitanja. Već kroz tu konkretnu prizmu, Severance lako uspeva da svog konkurenta učini ako ne otvoreno pornografskim, a ono bar sasvim eksploatacijskim komadom proze. 

Unutar same karakterizacije, Severance također preferiše uzdržanost; njeni protagonisti su naizgled obični i svakodnevni u ponašanju, dok se The Power trudi da gotovo svaki svoj lik do te mere predimenzionira da se impakt uvelike gubi u tom larger-than-life konglomeratu, gde velik broj  likova naprasno postaju spodobe bez dovoljno očiglednog stimulus i opravdanja. Ling Ma svoje protagoniste oblikuje strpljivo i pedantno, sa velikom dozom razumevanja, iz pasusa u pasus, i ta postepenost razvojnog puta se nikada ne gubi, što veoma impresionira u tako relativno kratkom romanu.

Ima toga još ali ne mogu sad da se setim…   :-[
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Miodrag Milovanovic on July 28, 2020, 01:03:34 PM
Quote
to je veoma hvaljen i obožavan roman među današnjim piscima i čitaocima new weirda, kao neki daleki preteča... gonjem tim renomeom, pročitao sam ga pre nekoliko godina, i moram reći da to nije baš najbolje ostarilo, da je prerazvučeno, slabo involving, i ukratko, ne zaslužuje reputaciju koju ima (osim kao istorijski značajan preteča).
takođe, ako ovom delu prilazite iz sf ugla, tražeći u njemu sf zadovoljstva (distopija, ovo ono) - ostaćete gladni...

Tja. Sve si u pravu. Jedva čitljivo danas...
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Miodrag Milovanovic on July 28, 2020, 01:11:21 PM
Vidiš kako je teško naći danas iole normalan roman za preporučiti...
Sve s tobom slažem...
Ja, evo sada čitam Jaceka Dukaja - Led - pristojna alternativna istorija na 1000+ strana...
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Anomander Rejk on July 28, 2020, 11:03:14 PM
Jao, ja sam odustao od Leda nakon 2/3 prve knjige  ::)
Baš sam dosta očekivao od te knjige, ideja je ok, zanimljivo je to, ali stil ubija, ne znam je li do prevoda ili je jednostavno tako, ali smorila me, način na koji on piše po meni mogu da iznesu samo izuzetni autori, a nije mi se činilo da i on spada u iste...
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Miodrag Milovanovic on July 29, 2020, 07:08:51 PM
Pristojna, i... kako Anomander kaže... ne baš laka za čitanje.  :)

Ali, šta ćemo...
Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: Lidija on August 01, 2020, 09:56:03 AM
Vidiš kako je teško naći danas iole normalan roman za preporučiti...


Pa vidi, smatram da oba romana koja pominjem itekako jesu za preporuku, samo je za svaki od njih cilje te preporuke različit, bar što se mene tiče. Meni bi preporuka za The Power bila da roman nudi vrlo dobru referentnu tačku koja uspostavlja kontekst, bar kad je o SFu reč. Ne tvrdim sad da su Severance i The Power na suprotnim krajevima spektra, možda razdaljina ipak nije tako drastična, ali to i jeste procena za koju je nužan kontekst.

Meni je The Power vrlo dobar primer pseudo-naučnog i, što je daleko važnije,  pseudo-kognitivnog SF dela. I da, svesna sam da većina ljudi koji sebe smatraju SF poklonicima preferišu upravo tu varijantu žanrovskog ‘negativa’, da tako kažem; recimo da sam mali million puta čula od relativno ozbiljnih ljudi kako smatraju da sitnice tipa naučne spoznaje ili kognitivne analize ne bi baš smele da stoje na putu ‘dobre priče’, kako su to znali da mi formulišu. Jednom mi je neko upravo ovde rekao da SF ne bi smeo da bude “misaoni eksperiment”, i mislim da je upravo to bila precizno iznesena linija razgraničenja šta to od SFa očekuje ciljna grupa kojoj ta komponenta nije baš toliko bitna. Naravno, problem je u tome što je upravo ta komponenta baza identiteta Sfa, a ciljna grupa o kojoj govorim je zapravo poklonik esefičnih hibrida, a ne samog žanra. The Power je tu vrlo dobar primer korpusa koji opslužuje upravo tu ciljnu grupu, pa otud i smatram da predstavlja vrlo dobru referentnu tačku za raspoznavanje korpusa. Pseudo-naučni i pseudo-kognitivni korpus je uvek bio i najpopulističkiji deo žanra, zato jer veoma dobro komunicira sa poklonicima raznih varijanti fantastike, u onom najširem “volim sve što vole mladi” smislu. Kad se to uporedi sa zahtevima naučno-kognitivnog SFa, neretko se dolazi do zaključka da se poklonička baza ne preklapa, u smislu da poklonici prvog veoma retko budu poklonici drugog. Žanrovski zahtevi su tu naprosto previše različiti, pa se afinitiet više preklapa u grupama poklonika mejnstrima i naučno kongitivnog SFa. Mislim da to možemo da vidimo iz užih izbora za mejnstrim nagrade, pa smo tu i našli Fabera, Hrbeka, Vatkinsovu, Eriksona, Vintersa i Evensona, koji čak i horor piše unutar ovih zahteva koji su bazični žanru SFa. A to je već samo po sebi neoboriv dokaz da naučna spoznajnost i kognitivna analitičnost ne moraju da ‘stoje na putu dobroj priči' - pre će biti da oni podrazumevaju vrstu priče kakvu pripadnici rečenog korpusa jednostavno ne vole da čitaju jer tu ne nalaze fantastike.

Sto dovodi do pomalo paradoksalne situacije da lakše nalazim kvalitetan SF u mejnstrimu negoli u žanru. Valjda zato što mejnstrim piscima kognicija i spoznajnost već postoje kao ključni parametri za stvaranje fikcije, dok žanrovski pisci tek treba da shvate kako ta dva parametra ne samo da ne stoje na putu dobre priče, nego su njen primarni uslov.

Kroz tu prizmu gledano Severance je veoma dobar komad SF proze dok je The Power čitljiv ali generalno osrednji komad žanrovske fikcije koji u SF spada samo duž eksploatacijskih normi, dakle – ima uslovnu ikonografiju i malo šta više. Pretpostavke koje The Power nudi su suštinski proizvoljne generalizacije (da, samo da mogu i smeju, žene bi isto tako silovale muškarce kako oni danas siluju žene) koje se ni ne trudi kognitivno analizirati; da li je to zbog biološkog imperativa homo sapiensa ili su u pitanju samo imperativi datih okolnosti? Niti jedna od mnogih scena seksualne egresije u The Power ne nudi povod za ma kakvu narativnu introspekciju, što ih čini suštinski pornografskim; Severance pak trudi da kontemplira svaku vrst agresije, bilo fizičke ili psihičke, i to joj daje kontemplativni aspekt kakvog je The Power potpuno lišena.

Generalno govoreći, drago mi je da se percepcija ovih dvaju romana povinuje nekakvoj karmičkoj pravdi: Naomi Alderman ima blarb Atvudove na svojim koricama, ali Ling Ma ima 50k dolara Kirkusove nagrade, pa smatram kako će taj stimulus biti svakako pozitivan da je zadrži na toj anti-populističkoj stvaralačkoj putanji…   :D

 



Title: Re: Upravo pročitah i...
Post by: angel011 on August 02, 2020, 10:28:17 PM
Pretpostavke koje The Power nudi su suštinski proizvoljne generalizacije (da, samo da mogu i smeju, žene bi isto tako silovale muškarce kako oni danas siluju žene) koje se ni ne trudi kognitivno analizirati; da li je to zbog biološkog imperativa homo sapiensa ili su u pitanju samo imperativi datih okolnosti?

Meni se čini da se tu namerno otišlo u krajnost. Kao što se danas čuje pseudonaučno lupetanje da je muškarac biološki uslovljen da štiti i lovi, a žena da rađa i neguje (ili kako već glasi ta pretpostavka), tu se istom lošom logikom došlo do toga da su žene, tako gipke i šta sve ne, biološki uslovljene da love, a muškarac, kao fizički jak, da dirinči. I čini mi se da autorka nije ni nameravala da se bavi kognitivnom analizom, već da pokaže koliko je kompletan takav pristup apsurdan.