Fantastika

General Category => Teorija => Topic started by: Miodrag Milovanovic on February 08, 2017, 07:51:28 AM

Title: Miodrag Milovanović - Srpska naučna fantastika (2016)
Post by: Miodrag Milovanovic on February 08, 2017, 07:51:28 AM
 [ You are not allowed to view attachments ]

Naučna fantastika je dugo prisutna u srpskoj književnosti, jer njeni koreni leže još u vremenima kada dela sa elementima ovog žanra nisu bila diferencirana od ostatka književnog stvaralaštva. Međutim, od samih početaka, pa do danas, gotovo sva ova ostvarenja bila su skrajnuta od glavnih tokova, akademske pažnje, proučavanja, književnih nagrada i, generalno, ravnopravnog tretmana sa delima književne matice. 
Prva ostvarenja koja u svemu poseduju odlike ovog žanra javljaju se u drugoj polovini XIX veka, mada su i ranije bila prisutna dela sa pojedinim elementima SF-a. Najznačajnije ostvarenje iz ovog perioda je drama Dragutina Ilića Posle milijon godina, koja se ujedno smatra prvom SF dramom na svetu.
Sam početak XX veka doneo je i prvi srpski SF roman – Jedna ugašena zvezda Lazara Komarčića – a za njim su se nizale brojne priče, drame i romani. Međutim, sve do šezdesetih godina prošlog veka, ova ostvarenja nisu smatrana posebnim žanrom, pa su mnoga ostala neprepoznata kao SF i zaboravljena po dnevnim novinama, časopisima i zbornicima, što je posao istraživača činio vrlo složenim, ali i izazovnim.
Nakon kratkog perioda u poslednjoj četvrtini XX veka, kada su SF ostvarenja bila jasno raspoznata i objavljivana uglavnom u žanrovskim časopisima i edicijama, nastupa razdoblje kada se SF elementi sve izraženije infiltriraju u druge žanrove, pa i u književnost glavnog toka, tako da i sâmo razvrstavanje ponovo postaje gotovo nemoguće.
Ova knjiga je rezultat višedecenijskog istraživanja i pokušaj da se na jednom mestu prikaže celokupan razvoj srpske naučne fantastike, od prvih naznaka do savremenih ostvarenja, sa svim uticajima, putevima i stranputicama.

 :)
Title: Re: Miodrag Milovanović - Srpska naučna fantastika (2016)
Post by: Lidija on February 08, 2017, 08:18:55 AM
jej! super & bravo!  :)
Title: Re: Miodrag Milovanović - Srpska naučna fantastika (2016)
Post by: zakk on February 08, 2017, 09:06:12 AM
jel *sad* može da se kupi? :D
Title: Re: Miodrag Milovanović - Srpska naučna fantastika (2016)
Post by: Miodrag Milovanovic on February 08, 2017, 09:18:39 AM
Može, naravno, al' tebe čeka tvoj primerak kod mene...
Title: Re: Miodrag Milovanović - Srpska naučna fantastika (2016)
Post by: angel011 on February 08, 2017, 09:20:05 AM
Čestitke! Kad će promocija u Klubu?  ;D
Title: Re: Miodrag Milovanović - Srpska naučna fantastika (2016)
Post by: Miodrag Milovanovic on February 08, 2017, 11:02:39 AM
Nemam pojma. Treba da se dogovorimo sa zakkom i bobanom...
Title: Re: Miodrag Milovanović - Srpska naučna fantastika (2016)
Post by: Jevtropijevićka on February 08, 2017, 12:14:37 PM
Čestitam!
Title: Re: Miodrag Milovanović - Srpska naučna fantastika (2016)
Post by: Ghoul on February 08, 2017, 01:15:08 PM
ovo ću vrlo rado, i prvom prilikom, pročitati!
Title: Re: Miodrag Milovanović - Srpska naučna fantastika (2016)
Post by: Lidija on February 19, 2017, 11:02:11 AM
Elem, pošto kamrad Mića i ja razgovaramo o ovom izdanju sve otkad mi je dao šansu da ga pročitam, nekako ne postžem da dajdžestvujem taj naš digresivni ping-pong za ovaj topik.   :-\ Ali džist bi nekako bio – ovo je istinski kapitalno faktografsko delo, po mnogo aspekata, ali ponajpre po pedanteriji po kojoj je rečeni tovariš već odavno nam dobro poznat.  :) Također, tu je i meni uvek bitan aspekt iskrene autorske fascinacije - ono kad znate da bi autor sa jednakom pedanterijom čitao rečeni korpus (i istinski uživao u njemu) sve da se i ne bavi njime po akademskoj dužnosti. Što je meni oduvek bilo zaista važno, jer sam nekako uvek bila podozriva prema ljudima koji analiziraju korpus za koji možda i nemaju čitalačkog afiniteta.

Dakle, to je to, sad još samo ostaje da se nadamo kao će ova knjiga uspeti da dosegne one kojima je ta faktografija ponajviše potrebna, to u smislu i nasušne stručne potrebe, a ne samo čitanja iz radoznalosti: znači, bilo bi lepo kad bi ova knjiga mogla da osvane po bibliotekama.

E sad, što se ostalih delova konverzacije tiče, glavninu njih smo dotakli još kad se ovaj tekst prvi put uobličio za štampani format, što će reći – pre par godina. i naravno, danas nismo ništa bliži padanju u zagrljaj no što smo onda bili…  :-*  no dobro, stvari uvek jesu baš onakve kakve su i trebale da budu, tako da to i nije nikakav problem. Osim nekih još onomad iznešenih zapažanja, ovaj poslednji format je doneo i bar jedan novi – ne nov u smislu svog prvog uvođenja, nego prosto u smislu veće očiglednosti i (eventualne) preciznosti.

Najpre je tu Mićina tendencija da definiše by proxy, u smislu da to radi posredno i bez stipulativne definicije. Iako u poglavlju posvećenom definicijama on navodi zaista pozamašan broj istih - to od populističko klasifikatorskih pa do ultraozbiljno književno teorijskih - Mića se zvanično ne opredeljuje niti za jednu konkretno. Što je i razumljivo, jelte, pošto se tek u ovakvom dajdžest formatu zapravo vidi koliko su one ambivalentne, kad je reč o samoj primenjivosti. Ali to ne znači da nikakvog definisanja nema, naprotiv; svaki put kad Mića analizira neko delo i kad ukazuje na aspekte zbog kojih smatra da delo jeste ili nije SF, on zapravo posredno nudi i nekakvu stipulativnu definiciju. A ona je meni… veoma široka. i veoma ambivalentna.  I, generalno govoreći, mogu da prepoznam da se bazira uglavnom na motivima.

Cenim da će cenjeni ABN biti istinski oduševljen tim pristupom, ali fakt ostaje da on ne samo da uvelike otežava međužanrovske demarkacije, nego ih i čini praktično nemogućim. Ako dođemo u situaciju da tekstove sortiramo po motivima, za to će nam biti dovoljan i amazonov algoritam, koji knjige sortira nepročitane, striktno po motivima, pa još i predstavljenim ključnom terminologijom. Što je sasvim u redu za neku rudimentarnu klasifikaciju kao što je amazonova, koja po svojoj prirodi ima čisto komercijalnu svrhu, ali za sortiranja po motivaciji nekakva primenjiva definicija nam ipak treba.  Okreni-obrni, ali tako je.

Jer u nedostatku toga, korektno razvrstavanje se ispostavlja kao praktično nemoguće, osim za onaj kratki period u kom su domaće SF norme poticale od žanrovskih magazina, tu primarno Sirijusa; za sve ostalo je potrebno je zažmiriti ne samo na jedno, nego često i na oba oka, da bi se iole ostalo unutar SF demarkacije.

I dobro sad, naravno da je sa antologijske tačke gledišta to i dalje obilje vredno posedovanja: mi i dalje imamo ultrakorisnu faktografiju svih (to “svih” koristim u smislu “u razumnim okvirima nam dostupnih) tekstova koja u sebi sadrže nekakve saj-faj motive, ali smo i dalje podjednako udaljeni od precizne ideje šta je to domaći SF činilo SFom; ideja da bi Trnoružica bila SF samo da je otspavala svoje u kriogenoj kapsuli je meni vrlo, vrlo strana, čak i kao najslobodnija ilustracija žanrovskih demarkacija. A čini mi se da to jeste paradigma ove knjiga – u centru je daleko više motiv, nego motivacija.

Što jeste – ponavljam po trilionti put – sasvim legitimna i široko rasprostranjena perspektiva gledanja na SF, i ja je ne sporim, nimalo, dapače i naprotiv. Po meni je ta perspektiva toliko dominantna da ja drugu i ne vidim kao danas istinski prisutnu, tako da, okej, budimo Rimljani kad smo već u Rimu  ;D, sve druge opcije ionako iziskuju isuviše truda za poliranje pitanja od malog značaja, pošto pod prizmom motiva mi govorimo o korpusu koji je temeljito utopljen u mnoge druge žanrove, najčešće striktno fantastičke. Ali mislim da me zbunjuje uglavnom taj osećaj koji sam vazda imala pri čitanju svih verzija ovog teksta, a to je da ta perspektiva namerno nije jasno precizirana. (bilo je i momenata kad me se doimala i sasvim nenamerna, ali to je, sasvim moguće, možda bio samo moj umišljaj…)

I tako, moja dva centa.  :-\
Title: Re: Miodrag Milovanović - Srpska naučna fantastika (2016)
Post by: Miodrag Milovanovic on February 20, 2017, 05:20:49 PM
Hm. Da,  upravo ovako razgovaramo...  :)

Pa, mislim da je jasno po centralnom mestu na kome se nalazi, kao i dužini teksta njojzi posvećenoj, da mi je Suvinova definicija možda najbliža. Dobro, možda. Ono što mi ne dozvoljava da se potpuno poistovetim sa njom jeste prevelika otvorenost prema određenim ranim ostvarenjima, za koje mislim da bi se tek mogli nazvati proto-SF. Takođe, ona je, za moj ukus, ali opet više na osećaj nego što mogu da to artikulišem, previše "SF-centrična", tj. daje SF-u previše važno mesto u ukupnom korpusu književnosti.
I, mada to na autoru nije da kaže, mislim da je ta "perspektiva" o kojoj govoriš nije namerna. Ali da li je podsvesna, to već ne mogu, po definiciji, da kažem. Onako, kad svesno razmislim, motivi jesu, kao što kažeš, jako bitni u svemu tome. Da li su bitniji od motivacije - mislim da nisu, ali opet, ostavljam mogućnost da nesvesno radi...
A da je knjiga svesno više faktografska nego analitička, to mogu da potvrdim. Na polju faktografije se mnogo bolje osećam.
Title: Re: Miodrag Milovanović - Srpska naučna fantastika (2016)
Post by: Lidija on February 20, 2017, 06:42:41 PM
Ne, ne, mislim da je taj deo ranog korpusa veoma dobro obrađen, meni lično je taj deo najdragoceniji u knjizi. I onaj vremenski period pod uticajem magazinskih definicija je također dobar, makar zato što tu faktografija praktično govori sama za sebe: sve ono što je objavljeno u bilo kom specijalizovanom žanrovskom časopisu uglavnom jeste poštovalo žanrovske demarkacije. A to ti locira problem u post-sirijusku eru.

Naravno, 90te su bile strašno konfuzne, ne samo kod nas; ta decenija mi je dugo bila totalni hiatus, tek sam u retrospektivi uspela da je polako skrpim, i danas je uglavnom pamtim kao deceniju zenita ultra-komercijalnih džepnih izdanja. Početkom 90tih, na kasama po supermarketima si imao male žičane police sa razglednicama, čestitkama, mapama, notesima i ostalim kojekakvim papirnim džiža-bidžama; za jedva godinu-dve to su zamenile visoke rotirajuće žičane police za knjige, ali za one ultra-komercijalne knjige – dominirao je horor tipa King i Kunc, a onda i slično prolifična bratija savremenih krimića, onda kojekakva romantika za žene, i sve to ultrafino sortirano po žanrovima. SFa je tad bilo jako malo, fentezija još i nekako, i to od one bolje vrste (okej, možda sam snob, ali to jeste bio dobar fentezi  :) ), sećam se da mi je trebalo užasno puno vremena da kompletirm Vulfov Urth, supermarketi su najstrašnije kasapili bilo kakve komplete. To je bilo strašno jeftino i kupovalo se bukvalno na kilograme, a čitanost se najbolje mogla proceniti pri otkupu polovnih knjiga: za Kinga i Kunca si uvek mogao da dobiješ 2za1 odnos, njihove knjige su neverovatno dobro držale cenu čak i kao bukvalno sažvakane. (Paradoks je da su u svom tom obilju pali mnogi solidni knjižarski lanci, i od ondašnjih 5 velikih, danas tavori samo jedan. A onda je došla digitalna knjiga, i pravila igre su se zauvek promenila.)

E sad; najzad sam uspela da nađem pasus koji sam ti onomad pomenula, koji me je štrecnuo pri čitanju:

"U suštini, teško je očekivati da će ikada biti formulisana definicija koja će obuhvatiti sve pojavne oblike onoga što većina čitalaca prihvata kao naučnu fantastiku. U svakom slučaju, kada se nađemo blizu centra, konsenzus šta je to naučna fantastika uglavnom postoji. Ako se udaljimo i pođemo ka rubnim podžanrovima, kao što su utopija i antiutopija, ili mač i mađija, konsenzus verovatno nikada neće ni biti postignut, pogotovu ako se imaju u vidu savremena kretanja u žanrovskoj literaturi. "

Prilično sam sigurna da bi se čika Suvin zdravo šlogirao da čuje kako je “mač i mađija” rubni podžanr SFa.  :-*  ;D Ali čak da ovo i jeste lapsus, recimo da je vrlo simptomatičan, jer ja se sećam kako početkom 90tih praktično nije bilo nikoga u klubu ko nije smatrao da je Konan Simerijanac “nekakav SF”. Tad je bukvalno SVE moglo da bude "nekakav SF", i to ćeš i dandanas da vidiš kod svoje generacije: pogledaj samo Šišovićeve rivjue, njemu je Oltvanjijeva Kičma noći čist SF. I jeste da se u Sirijusu objavljivao SF, ali to zato što se odbijalo sve drugo, a ne zato što su ljudi rado pisali SF. Van te strukture podrške, Sf se slabo i formulaično pisao, otud je sve to i minulo kad i Sirijus.

Ja sam očekivala da će tebi upravo taj fenomen biti u fokusu...

a da paradoks bude još i veći, iz striktno SF perspektive, čak ni utopija i anti-utopija nisu "rubni podržanrovi SFa"; ako utopiju i anti-utopiju precizno sagledamo, naći ćemo samo prozni model društva ili zajednice sa poželjnim, odnosno nepoželjnim značajkama. I to je to; ništa u toj definiciji neće biti suštinski vezano za žanr, pa čak ni za futurizam per se, jer tu imaš opciju kombinovanja sa alternativnom ili paralelnom ili prosto "tajnom" istorijom. Nema ama baš nikakve prepreke pod kapom nebeskom da bilo koja utopija ili anti-utopija sa istim pravom "spadnu" i u druge žanrove, (isto važi i za ovaj asortiman "istorija") bilo horor ili urbani fentezi. To što većina utopija bira SF realističke koordinate je naprosto pitanje efekta, jer efekat je svakako jači što su pogodbenom svetu jače "veze" sa stvarnošću. Ali svakako ima i drugih primera, Flux, recimo, vrlo dobra distopija (ne YA) usprkos svoj bizarnosti fenetezi motiva.

I tako, opet se vraćamo na problem by proxy definicije: ja ne znam na šta ti konkretno misliš kad kažeš "centar" gore u citatu, zato jer mi nisi precizno rekao šta je po tebi centar, da li "hardSF" ili nešto drugo, ali štagod da jeste, mač i magija tome naprosto ne mogu da budu ni u periferiji.  (A ni stimpank bogami, kad smo kod toga.   ;) )
Title: Re: Miodrag Milovanović - Srpska naučna fantastika (2016)
Post by: Miodrag Milovanovic on February 20, 2017, 08:11:41 PM
To jeste lapsus. Kad sam pisao nisam mislio da se ta reč podžanrovi mora odnositi na SF (što iz teksta proizilazi), već pretpostavljam da kada sam to pisao, a tome ima već dosta dugo, sam mislio na podžanrove fantastične književnosti. Naravno, ne mogu da garantujem da sam tako mislio (kao što Wells u knjizi koju si mi poslala ne može da se stavi u glavu mladog Wellsa), ali pretpostavljam da je tako. U novom tekstu koji spremam za Antologiju to sam već popravio, čim si mi ukazala na problem.
Nipošto ne mislim da su "mač i mađija" SF (oni su, naravno, podžanr fantastike), već sam hteo da kažem da postoje određena dela "mač i mađiju" koja koriste SF ikonografiju (ono što ti nazivač motivom), pa su rubni sa SF-om. Donekle je slično sa utopijom i antiutopijom. Još manje mislim da je steampunk SF.
Mislio sam da je iz teksta dovoljno jasno da je centar ono što većina nas poistovećuje sa SF-om, a to je neka vrsta hard SF-a.
Kao što sam ti rekao više puta - ja zaista mislim da nas dvoje (ako se izuzmu prokleti majamuni) pod SF-om podrazumevamo nešto vrlo slično.
A što se tiče post 90-tih, pa ako bih pisao samo o čistom SF-u naprosto više ne bih imao o čemu da pišem. Zar to nije jasno? Prodor drugih žanrova u prostor koji je bio gotovo ekskluzivno SF prostor ja ne mogu do kraja da objasnim, pa sam dosta svesno izbegao da to elaboriram.  Tu definišem pojavu, a naprosto ne osećam se sposobnim da dajem tumačenja.
Negde na početku sam malo nagovestio neka moguća sociološka tumačenja (Suvin), ali ni sam nisam siguran u to.
Najmanje sam želeo da  završim objašnjavajući prodor horora užasima koji su se dešavali na našem prostoru u devedesetim, u šta uopšte ne verujem. Ili prodor epske fantastike sredinom 2000-tih rastućim srpskim nacionalizmom...
Title: Re: Miodrag Milovanović - Srpska naučna fantastika (2016)
Post by: Lidija on February 21, 2017, 04:04:37 AM
A što se tiče post 90-tih, pa ako bih pisao samo o čistom SF-u naprosto više ne bih imao o čemu da pišem. Zar to nije jasno?

Da, o tome i govorim. Welcome to the Desert of the Real. (Morpheus, ne Žižek.)

Prodor drugih žanrova u prostor koji je bio gotovo ekskluzivno SF prostor ja ne mogu do kraja da objasnim, pa sam dosta svesno izbegao da to elaboriram.  Tu definišem pojavu, a naprosto ne osećam se sposobnim da dajem tumačenja.
Negde na početku sam malo nagovestio neka moguća sociološka tumačenja (Suvin), ali ni sam nisam siguran u to.
Najmanje sam želeo da  završim objašnjavajući prodor horora užasima koji su se dešavali na našem prostoru u devedesetim, u šta uopšte ne verujem. Ili prodor epske fantastike sredinom 2000-tih rastućim srpskim nacionalizmom...

To se na nivou faktografije i ne podrazumeva.

Ali i dalje ne vidim šta je tu tačno problem? Da li su problem samo određene špekulacije ili špekulisanje generalno? Jer ako je ovo potonje, koja je onda svrha ovakvih konkretno materijalnih činjenica?

Ako faktografija kaže da je korpus špijunske proze napisalo 77.35% muškaraca,  16.66% žena, a da je korpus vampirske beletristike napisalo  69.69% žena, 17.57% muškaraca, u čemu se ogleda svrha postojanja tih podataka ako ne u eventualnoj daljoj ekstrapolaciji? Zašto bi se inače takva vrst podataka uopšte sticala? Od mogućih više desetina uvida, da li tu stvarno mora biti i nekih koji će da na bilo koji način ugroze moju percepciju sveta oko mene ili mene same? Da li treba da se žderem kakvu to sliku o ženskom rodu bi eventualne špekulacije mogle da proizvedu? Da li će to da ugrozi moj rodni identitet? Da li će da utiče na moje buduće izbore u beletristici? 

Who cares? I pored trilijun nelaskavih špekulacija sunce će dalje da izađe na istoku, a ako ne izađe, garant neće biti krivica ovakve konkretno faktografije.

Populistička literatura po pravilu prati horizont zbivanja, a SF tu ponajviše od svih populističkih žanrova. Po meni, svrha ovakvih analiza bi bila da se taj horizont lakše prepozna i locira, ako se ispostavi da nam ta lokacija ne prija, pa, to je već sasvim druga priča, ali valjda je i to bolje nego mu ne znati lokaciju uopšte. Ono što jeste (trebalo bi da bude) ohrabrujuće je činjenica da SF u ovom veku doživljava revamp ravan onome kojim je novi talas revampovao Gernzbekov palp; kao rezultat, danas taj savremeni SF čak ni teoretičari čije definicije citiraš maltene i ne prepoznaju više. A fenomen lako dostupne digitalne knjige širi odjeke tog revampa u maltene koncentričnim krugovima i eventualno će doseći sve što ima da se dosegne, tu uključujući i eventualne urušene horizonte. Smena generacija neminovno donosi promene.


Title: Re: Miodrag Milovanović - Srpska naučna fantastika (2016)
Post by: Ghoul on March 05, 2017, 08:14:27 AM
prvi prikaz, u dnevniku:

http://www.dnevnik.rs/kultura/cuda-dalekog-svemira
Title: Re: Miodrag Milovanović - Srpska naučna fantastika (2016)
Post by: Ghoul on March 05, 2017, 01:49:21 PM
nego, zanima me da li je igde nalažljiva knjiga ABN-a, Istorija srpske naučne fantastike (brošura), samizdat, Beograd, 1985; + kolika je danas njena naučna i faktografska upotrebljivost, i da li je uopšte bila korišćena pri izradi knjige m. milovanovića?
Title: Re: Miodrag Milovanović - Srpska naučna fantastika (2016)
Post by: Miodrag Milovanovic on March 07, 2017, 07:55:05 AM
Pa, dosta je teško naći tu knjigu. Ja je nikad nisam video u prodaji, mada znam jedan broj ljudi koji je ima. Nažalost, zbog toga što su stranice lepljene, nije moguće fotokopirati knjigu, a da se se uništi, tako da nisam u mogućnosti da to uradim. Autor je tu među nama i možeš njega da pitaš da li on ima original sa koga je rađena fotokopija.
Ja sam je koristio, tako da su sva ostvarenja koja su navedena u njoj uneta i u moju knjigu - što se tiče faktografije: to je to. Ono što ima u toj knjizi, a nema u mojoj, jesu znatno širi prikazi pojedinih romana. Oni su neujednačeni po dužini, s tim da dužina prikaza nije u srazmeri sa važnošću romana.
Title: Re: Miodrag Milovanović - Srpska naučna fantastika (2016)
Post by: Miodrag Milovanovic on March 07, 2017, 08:01:23 AM
Inače, za one koji nisu bili na promociji knjige, evo prikaza sa sajta Vlade Todorovića.

https://sfpisb.wordpress.com/2017/03/06/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-srpska-naucna-fantastika/

Milan Peca Nikolić je na svoju ruku dovukao snimatelje, pa će verovatno biti i video prikaz sa promocije, kakav je napravio za prikaz knjige Nemanje Radulovića Podzemni tok.

Hvala još jednom svima koji su bili na promociji i nadam se da im nije bilo dosadno. Izvinjenje onima koji su ostali bez knjige, jer je Boban rekao da će doneti dovoljan broj knjiga, a ja sam samo doneo par primeraka za ljude koji su učestvovali u izradi. Za one koji su ostali bez knjige, ja ću biti sledeće nedelje na promociji romana Mine Todorović, pa će moći da se tamo nabavi da se ne cimate da idete kod Bobana.
Title: Re: Miodrag Milovanović - Srpska naučna fantastika (2016)
Post by: Lidija on May 19, 2017, 08:09:56 AM
2017 05 15:
Milan Drašković:


                                                           Osvrt na knjigu Miodraga B. Milovanovića
                                                                    Srpska naučna fantastika



Početkom marta 2017. godine bila je promocija ove knjige u izdanju „Everest media“ Bobana Kneževića.

Treba odati priznanje Milovanoviću za veliki trud i utrošeno vreme pri istraživanju, kao i višedecenijsku posvećenost ovom žanru.

Isto tako treba ukazati na propuste i netačnosti, čega ima i što ćemo tokom osvrta dokumentovati. Naučna fantastika, kao drag nam žanr, mora da bude iznad bilo kog pojedinca i bilo čije sujete, pa se nadamo da će ovaj osvrt biti shvaćen kao dobronameran, sa željom da se SF što bolje i tačnije predstavi.



(1)  OPŠTI PREGLED

Knjiga ima 138 stranica i tiraž od 200 primeraka. Sadrži 12 poglavlja, od čega tri poglavlja imaju po četiri odeljka, što sve zajedno čini 24 delova, dajući utisak da se težilo nekoj simetriji, skladu. Da li je to i postignuto?

Inače rad na ovoj knjizi počeo je odavno, negde 80-ih godina prošlog veka. U međuvremenu je došlo do raspada Jugoslavije a devedesete godine su donele i mešanje žanrova, što je znatno otežalo rad na knjizi, zbog čestih dilema koje naslove uvrstiti u SF a koje odbaciti. Na kraju su merila veoma snižena, tako da smo dobili izneveren naslov knjige i jedan koktel od SF-a, horora, epske fantastike – gde je SF kao dobar domaćin ugostio šaroliko društvo: vile, veštice, zmajeve, zombije, SF snove…

Počinjemo sad pregled po poglavljima.



(2)  UVOD

Uvod traje od 7 do 30 strane, sa odeljcima:
Šta je to naučna fantastika?
Fantastika i naučna fantastika
Istorijat svetske naučne fantastike
Istorijat izučavanja srpske naučne fantastike

Najkraće rečeno ovaj uvod je preopširan i u izvesnoj meri nepotreban. Naime, on bi imao više smisla da je izdavač, recimo, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, a tiraž nekih 20.000 primeraka. Ovako, 200 kupaca ove knjige će sigurno dobro znati većinu onog što im Milovanović daje na uvid, a na početku, na čak tri strane, najavljuje im sadržaj knjige!?



(3) Nadalje, u sledećem poglavlju, SRPSKA  PROTO  NAUČNA  FANTASTIKA ide se u veliku širinu i digresiju, od Aleksandride, slobodnog prevoda grčkog spisa nepoznatog autora, do prevoda ostvarenja ruskog pisca poljskog porekla Senkovskog!? Namera je jasna, predstaviti SF u što boljem svetlu, izbaviti ga iz geta u koji ga je smestio Hugo Gernsbrak.



(4)  RANA  SRPSKA  NAUČNA  FANTASTIKA počinje dugim uvodom (str. 35, 36) i navodi prevode stranih autora!?
Priča Svetolika Rankovića (str. 38) pominje dvostruko buđenje, san u snu!?
Utopijski roman Putničke beleške iz 2349. godine, za koji Milovanović kaže da je skromne umetničke vrednosti, dobio je povelik prostor na str. 40!?



(5)  SRPSKI  SF  IZMEĐU  DVA  RATA

Izgleda da je Milovanović posebno emotivno vezan za taj period, što potvrđuje i njegova knjiga o konjičkom sportu: Pobednici trke Jugoslovenski derbi 1921-1943, o čemu saznajemo iz beleške o autoru iz pera Tijane Tropin. Odatle to poglavlje (od 43 do 59 strane) po obimu dolazi na prvo mesto, prestigavši dugi uvod (jer je podeljen na 4 odeljka), pa čak za korak (što će reći za stranu) i Srpski hard SF! Iz priloženog se vidi da je uloženo puno truda u istraživanju, pa je donekle razumljiva autorova želja da se to i obelodani. To poglavlje, kao i većina ostalih, ostavlja bolji utisak kad se posmatra samostalno nego u okviru cele knjige.

Delo Stanislava Vinavera, zahvaljujući ponajviše Gojku Tešiću, doživelo je novo vrednovanje, pa na tom talasu ga i Milovanović predstavlja, dajući njemu posebno zanimljive odlomke iz Gromobrana svemira (str. 44, 45).

Tu je i detaljan prikaz romana Svet pod maskom (1938) Stanka Kukića, bez obzira što Milovanović ocenjuje da je „sam kraj romana jednako patetičan kao i čitav tekst“.

A na str. 48 govori se detaljno o pripremi pozorišnog komada za koji se na kraju kaže da verovatno nije nikad prikazan!?
Knjiga Život u vasioni Stojana J. Radonića (str. 50) dobila je duplo više prostora nego ona od Milutina Milankovića, uz dodatak raspevanog prikaza od strane Dragana Aleksića!?

Vladimir Velmar-Janković zastupljen je polovinom 51 i celom 52 stranom, uz prigodnu fusnotu. Očita je namera Milovanovića da se SF približi glavnom toku. Takođe mu se na neki način posebno dopao roman Mladena St. Đuričića iz 1939 godine, pa mu posvećuje povelik prostor (str. 53, 54). Na kraju ovog poglavlja, na str. 56, 57 i 58, imamo, doduše zanimljive, ali ipak podatke o stranim piscima, na koje je autor, vredno istražujući, naišao u malo poznatim časopisima.



(6)  SF  ZA  DECU  I  OMLADINU

Ponovo jedan nemali uvod i pominjanje brojnih stranih pisaca. Zatim se navode dečji časopisi, od kojih je posebno mesto zauzeo „Politikin zabavnik“. Milovanović ga je iskoristio kao stožer – zgodan način da predstavi brojne domaće pisce. Takav postupak je imao dobru i onu manje dobru stranu.

Naime, kao prvo, „Politikin zabavnik“ jeste namenjen deci i omladini, ali ima i moto: „za one od 7 do 107 godina“. Kao drugo, tim metodom dobili smo paradoks (u duhu biblioteke „Paradox“ ovog izdavača) da poglavlje za decu i omladinu ima veliki raspon – od šaljivog romana Brik i kompanija Berislava Kosiera do Ministarstva senki Zorana Jakšića! Tu je i pominjanje zanimljive 1992. godine i objavljivanje autora „glavnog toka“: Bajca, Pantića, Basare…

Ali sledeća, 1993. godina, nekako je izmakla pažnji višedecenijskog posvećenika (možda zbog problema sa onom groznom inflacijom?), tako da je PREVIDEO čak 11 priča Milana Draškovića, što uz kasnijih 5 (u periodu od 1994 do 29.8.1997), kao i onih petnaestak koje mu se pripisuju na str. 64, čini ukupno – istine radi – 31 priču u „Politikinom zabavniku“.

Nadalje, str. 66 i prepričan roman o SF snu dečaka Pavla.

Bal Nemirne reke – bajka, ali sa jasnim uticajem epske fantastike (str. 69). To je tek jedan u nizu primera, koje nećemo navoditi da ne rasplinemo ovaj ionako poduži osvrt.



(7)  SRPSKI  HARD  SF

počinje nezaobilaznim uvodom i novim pominjanjem stranih autora. Ovo poglavlje je, po meni, trebalo da bude udarno, da mu se da mnogo više prostora, da se ide u dubinu, da se pomenu još neki listovi i časopisi, kao i pisci.



(8.)  UVOĐENJE  DOMAĆIH  MOTIVA  U  NAUČNU  FANTASTIKU

U uvodu se opet pominju „Politikin zabavnik“ i Andromeda. Dalje, sledi priča o osnivanju Društva „Lazar Komarčić“, gde se pominje i Aleksandar Gatalica, poznati pisac glavnog toka, dobitnik Ninove nagrade itd. U svetu SF-a Gatalica će biti upamćen kao urednik fanzina Emitor (jedno kraće vreme) i učesnik internih konkursa – a za sve ono iz fusnote 121, što baš i nema veze sa naučnom fantastikom – pa, svaka čast i poštovanje, ali to nije SF.

Nešto iz ovog poglavlja, tehnički gledano, može da pripada i hard SF-u, a odrednica o dr Zoranu A. Živkoviću, kojom se poglavlje završava, ostavlja nas u blagoj nedoumici – jer praktično kroz celi njegov opus radnja se obično odigrava u nedefinisanom prostoru, a likovi su označeni ili profesijom ili su im imena internacionalna. Živković i sam jasno kaže da ne piše SF. Ipak, Milovanović smatra da je ovo ponajbolje mesto da se obelodani sve ono čime je dr Živković zadužio srpski SF. Inače, odrednica je „kao pod konac“, a neki cinik bi pomislio da je tekst poslat dr Živkoviću na autorizaciju!



(9)  MEŠANJE  ŽANROVA

Da se autor čvrsto držao naslova knjige, ovog poglavlja i mnogo čega drugog ne bi ni bilo! Nadalje, tu se pominje i ženska proza sa desetak autorki za koje Milovanović daje stručno mišljenje da „odbacuju sve ustaljene obrasce trivijalne književnosti i približavaju se književnoj matici“.



(10)  ODNOS  SA  KNJIŽEVNOM  MATICOM

Sledi povelik spisak poznatih imena i navođenje književnih nagrada, uz sijaset fusnoti (str. 117,118). Pominje se i roman Bajka, antiutopija Dobrice Ćosića. Kad je već toliko prigrlio književnu maticu, Milovanović je propustio priliku da navede i našeg nobelovca – naime, u Antologiji svetske fantastike (1989) Ranka Krstajića imamo i „Ženu od slonove kosti“ od Ive Andrića, kao i „Vrt blagoslovenih žena“ od Miloša Crnjanskog! U drugom izdanju iz 2001. Crnjanskog nema, ali zato ima Danila Kiša i Filipa Davida. Uzgred, dr Tiana Tropin je ukazala, a dr A. B. Nedeljković je onda i potvrdio, da je Ivo Andrić imao jednu, i samo jednu, SF priču, „Dedin dnevnik“ (1948) koja predviđa kako će divna Jugoslavija biti u buducnosti, i to daleke godine 1994...



(11)  EKSPERIMENTALNA  PROZA

Pominje se avangarda, pominje se signalistički ključ, ali se zaobilazi osnivač signalizma Miroljub Todorović?



(12)  NAUČNA  FANTASTIKA  U  DRUGIM  MEDIJIMA

Radio drama je skromno predstavljena.
A šta je sa SF poezijom?! Živkovićeva SF enciklopedija ima odrednicu o Slobodanu Vukanoviću, a u međuvremenu su se pojavili još neki SF pesnici.



(13)  FANDOM

Kratko poglavlje koje je, po meni, trebalo da bude duboko utkano u poglavlje „Srpski hard SF“, sa detaljnim informacijama o fanzinu „Emitor“, o dobitnicima nagrade Društva Lazar Komarčić i slično.



(14)  FUSNOTE
su posebna priča – ima ih ravno 202 – a podosta njih su zbog kratkoće lako mogle da se uklope u sam tekst.

Takođe, imajući u vidu naslov knjige, prilično fusnota se odnosi na inostrane autore i njihova dela – fusnote : 2, 4, 5, 11, 13, 14, 19, 20, 22, 23, 25, 35, 72, 88.


Mala digresija kao uvod u sledeći segment. Ovih dana čitam na sajtu „Znak sagite“ diskusiju između Bobana i Dejana Ognjanovića (dr Gul) o Ranku Munitiću – da li je srpski ili hrvatski izučavalac fantastike. Na str. 26 Milovanović ga navodi kao beogradskog – ali ne navodi njegovo kapitalno delo Čudovišta koja smo voleli. Ako je tako strog stav prema Munitiću, zašto je blagonaklon prema dr Darku Suvinu ili izdavaču „Epoha“ iz Zagreba? („Sirius“ je, naravno, izuzetak.) U vezi s tom dilemom su i fusnote: 3, 6 (zaista preterano detaljno), 7, 8, 9, 10, 12, 21, 24, 28, 32, 107.
Fusnota 165 (na str. 112) – Radomir (Ratko) Dmitrović – stoji da je rođen 1858 – biće da je u pitanju 1958.
Fusnote 122 i 154 o Ljiljani Praizović, uz dodatak reči „Beograd“ kod druge fusnote.



(15)  DUPLIRANJA

Naišli smo na nekoliko manje ili više nepotrebnih ponavljanja.

–  Ivo Tartalja, str. 28 i 34, doduše u nešto drugačijem kontekstu.
–  str. 35 – na istoj strani podatak o štampariji i fusnota o istoj.
–  str. 59 – Svemirska patrola (Hajnlajna) i na str. 73 Patrola svemira. Očito je u pitanju isti roman.
–  str. 82 i 83 – duplira se Slobodan Marković (Liberti Borom).
–  na str. 64 i 87 ponavlja se mišljenje o Ratku Jankoviću, da mu „priče (često ili povremeno) izlaze iz okvira književnosti za decu i omladinu“.
–  Erih Koš, Sneg i led – na str. 74-75 smešten je u hard SF , a na str. 114 u „Odnos sa književnom maticom“. Uzgred, pominje se i na str. 25 kao satirična proza.
–  str. 82 i 88 – duplira se naslov priče „Radojica i male mačke“.



(16)  IZOSTAVLJENO

Enciklopedija dr Živkovića navodi sledeće autore i njihova dela, koje Milovanović, iz nekog razloga, izostavlja:

–  Aleksandar Radenković (Al Radek), Čovek iz žute kuće i Smrt dr Langa – X-100 (1960)
–  Milan Nikolić, Zovem Jupiter… beležite (1960)
–  Milorad Janković, Zarobljenici mora tišine (1960).
–  Brana Nikolić (Derek Finegan) – romani o Nindži, oko 50 naslova, „Dečje novine“, Gornji Milanovac
–  Radov Lee (pseudonim), Golim rukama do smrti (1983)
–  An Dim (pseudonim), Poslednja slika čoveka (1987)
–  Radovan Ždrale, Glinene kočije (1978) i Rukovodeći mozak (1983)
–  nadalje, Mitar Milošević (alias Frederik Ešton), serijal o Lunu, kralju ponoći. Pogledati Znak sagite 8 i opširan članak Aleksandre Nikšić „Lun u XXI veku“. Takođe i SF almanah Terra broj 10 i konkurs: Lun kralj ponoći kao SF priča.
–  Vrisak zvezda Slobodana Ćurčića i Zemlja za dobre ljude Radmila Anđelkovića objavljeni su u nastavcima u „Politici ekspres“, a zajedno kao knjiga u ediciji „Zoroaster“ Branislava Brkića – gde su autorima izmešani naslovi – čuveni domaći SF skandal!
–  Zoran Živković, „Projekat Lira“ (radio drama, Sirius 39). Uzgred, dr Živković se valjda ne odriče ovog svog ostvarenja – bez obzira što izjavljuje kako nije „ni red napisao iz žanra naučne fantastike“.
–  Džordž Bekmen, Prokleta Daniela, X-100 (1960). Svojevremeno je Ćurčić upoznao ovog pseudonimnog autora, koji je svratio u redakciju „Dnevnika“ da se raspita o eventualnom reizdanju svog romana.
–  Milica Danković – priče u „Politici ekspres“, a u „Večernjim novostima“ pod pseudonimom M. Dank.

Od novijih stvari, nekoliko krupnijih primedbi.

–  Almanah Književna fantastika, tri knjige, u izdanju „Art-Anime“ i „Čarobne knjige“ – sa pričama i obimnim teorijskim delom.
–  Antologija Regia fantastica (2014) Udruženja građana „Fanovi naučne fantastike SCI&FI“.
–  Izdavač „Tardis“ nije pomenut – iako su brojne knjige tog izdavača predstavljene preko autora.


(17)  SEKUNDARNA  LITERATURA

–  „Perpetuum mobile“ 1, 2, 3 iz 90-ih godina prošlog veka, Bobana Kneževića, sa obiljem važnih informacija o SF-u.
–  prof. dr Aleksandar B. Nedeljković, Svet naučne fantastike (1985) i njegova dopunjena i proširena disertacija, Alternativne istorije 1950-1980 (2013).
–  U vezi s temom, pogledati studiozan rad Slobodana Ivkova „Ogled posle više stotina prikaza“ (Književna fantastika, 2016) – gde autor navodi 30 po njemu najvažnijih naslova za period 2006-2016).



(18)  ČASOPISI

–  „IT-novine“: u drugoj polovini 80-ih godina prošlog veka ovaj tehnički časopis redovno donosi SF priču, stranu ili domaću, uz odličnu ilustraciju Milana Ilića Lakija. Tu je Aleksandar B. Nedeljković pod dva pseudonima, Konstantin Tezeus i Dejl Sanders, objavio 20-tak priča, a takođe je, pod svojim imenom, davao prikaz najnovijih vesti iz SF sveta. Osim njega, priče su objavili Branislav Trajković (Bili Trej), Milan Drašković (kao Majk Draskov i K. Voksard), Zoran Jakšić i Ljiljana Praizović.
–  Od drugih tehničkih časopisa „Galaksija“ je tek pomenuta.
–  Takođe, niz godina su i „Tehničke novine“ imale SF priču i domaće autore: A. B. Nedeljković, M. Drašković, braća Momčilović.
–  „Sveske“ – ovaj pančevački književni časopis je sredinom 90-ih prošlog veka doneo (koliko znam) 4 temata o SF-u i hororu (brojevi 15, 20, 24, 29) – gde su priče objavili: Jakšić, Knežević, Filipović, Lazović, Bakić, Skrobonja, Oltvanji i Ljiljana Praizović.
–  „Gradina“ – 90-ih prošlog veka ima temat Talisman, gde u br. 2-3 za 1991. donosi priču „Ritam straha“ Bobana Kneževića. A Zoran Živković je u „Gradini“ (prvim poglavljem) najavio svoj roman Četvrti krug.
–  Pre 20-tak godina jedan književni časopis (čini mi se „Reč“) doneo je separat sa SF pričama domaćih autora.
–  „Venac“ – ovaj omladinski književni časopis je 80-ih i početkom 90-ih prošlog veka davao prostora domaćim autorima: A. B. Nedeljković, M. Drašković, Oliver Janković, braća Momčilović.
–  „Eureka“ – enigmatski časopis, doneo je par domaćih priča, među njima i „Igra vetrova“ Bobana Kneževića u broju 307, 16. juna 1979, kako to precizno navodi A. B. Nedeljković u svojoj Istoriji srpske naučno-fantastične književnosti iz 1985.


(19)  Svako ima svog omiljenog SF pisca. To ne mora da bude neko iz prve garniture. To može da bude i neko iz zlatne sredine. Moj izbor je

             M I L A N      D R A Š K O V I Ć

Rođen 1951. godine u Beogradu. Naučnu fantastiku objavljuje od 1983. godine.
Napisao oko 140 kratkih SF priča, sa blizu 500 objavljivanja (pod svojim imenom i pod tri pseudonima: Majk Draskov, K. Voksard i Dž. Miland) u 25 glasila.
U dnevnim listovima: „Večernje novosti“, „Politika ekspres“, „Politikin dodatak za decu“, „Večernji list“ (Zagreb).
U časopisima: tehničkim („IT novine“, „Tehničke novine“), naučnopopularnim („Galaksija“, „Tajne“, „Šesto čulo“), vojnim („Front“, „Narodna armija“), enigmatskim („Novosti enigma“, „Razonoda“, „Iks“, „Superpip“ Ljubljana), omladinskim i dečjim („Venac“, „Politikin zabavnik“, „Kekec“, „Zmaj“, „Različak“, „Dečji odgovor“, „Vesela sveska“ Sarajevo), u fanzinima („Emitor“, „Meteor“, „Misija“ Split).
Kao Majk Draskov objavio roman Svemirski gusar („Dečje novine“, G. Milanovac, 1987).
Pod svojim imenom objavio zbirke priča: Golijat (SKZ, 1993), Splin megapolisa (BMG, 1996), Priče iz budućnosti (Bookland, 2014).
Takođe pod svojim imenom u „Politici“, u nastavcima, objavio novelu „Najčudniji slučaj Šerloka Holmsa“ (1994) i roman Gusar protiv Betelgeza (1996)
Bio urednik fanzina „Emitor“ krajem 80-ih i povremerno tokom 90-ih godina prošlog veka.
Ovo su podaci koji su najbliži istini. Ako se uporede sa onim što je prezentovano na str. 64 – uočiće se razlika, kao i ono što je izostavljeno.

To bi bilo to. SF POZDRAV!

Title: Re: Miodrag Milovanović - Srpska naučna fantastika (2016)
Post by: Miodrag Milovanovic on June 28, 2017, 01:04:31 PM
Posle emisije o Podzemnom toku Nemanje Radulovica, Milan Peca Nikolic je bio ljubazan da uradi i emisiju o
prezentaciji moje knjige u Domu omladine, pa ko ima strpljenja...

https://www.youtube.com/watch?v=ELj3nmnhRFg (https://www.youtube.com/watch?v=ELj3nmnhRFg)
Title: Re: Miodrag Milovanović - Srpska naučna fantastika (2016)
Post by: Miodrag Milovanovic on June 29, 2017, 03:03:33 PM
Otkupljeno 63 primeraka na Konkursu ministarstva... Bar će stići do određenog broja biblioteka... Neka korist...

Title: Re: Miodrag Milovanović - Srpska naučna fantastika (2016)
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on July 01, 2017, 12:56:36 PM
Хм, окачио сам ово данас на Арт Аниму, али ево и овде идентично:

Књижевно вече које је било 6. марта ове године у “Лази Комарчићу”, о књизи Миодрага –Миће Б. Миловановића Српска научна фантастика, снимљено је, измонтирано (без полемичких питања из публике…) у трајању од 49 минута, и окачено на Youtube, на:


https://www.youtube.com/watch?v=ELj3nmnhRFg

дакле можете погледати, слушати. Хвала филмским радницима (Милан Пеца Николић, и други) који су обавили овај посао!

Али, у првим секундима филма, тамо где се појављује планета Земља, промакла је грешка – да ли је могуће да то није нико приметио? или можда ми нешто грешимо сад? – стављен је датум “12.04.2017” дакле дванаести април, али то није тачно, та промоција није била тад, него је била 06. 03.2017.  Била је шестог марта 2017. Је ли тако? Да ли ико има то документовано?

Или је то датум кад је рађена монтажа филма? Али многи гледаоци ће помислити да је то датум промоције саме.

Хм, да ли је могуће да је и наше дежурно “око соколово”, др Г, то превидело?

Title: Re: Miodrag Milovanović - Srpska naučna fantastika (2016)
Post by: Aleksandar_B_Nedeljkovic on July 03, 2017, 02:51:04 PM
Цењени    ,
окачио сам данас један комплетан мој научни рад, о разграничавању СФ и Ф (а помиње се и разграничење са хорором), на Арт Аниму. овде:


http://www.art-anima.com/forumi/sajtovi-i-blogovi/vesti-srpskog-drustva-za-naucnu-fantastiku/msg22671/#new (http://www.art-anima.com/forumi/sajtovi-i-blogovi/vesti-srpskog-drustva-za-naucnu-fantastiku/msg22671/#new)

па, можете читати. А библиографски податак гласи:
ПОЧЕТАК  БИБЛИОГРАФСКОГ  ПОДАТКА:

Недељковић, Александар Б, Фантазија као жанр признато немогућег, и научна фантастика као жанр имагинарног научно могућег. Саопштење на међународном научном скупу. Објављено у: Зборник радова Немогуће: завет човека и књижевности, са VII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (26-27. X 2012), Крагујевац, ФИЛУМ, 2013, стр. 43-50

ISBN 978-86-85991-53-0, COBISS.SR-ID 201956108, УДК 82.312.9.09

КРАЈ  БИБЛИОГРАФСКОГ  ПОДАТКА.

Дакле рад је на том линку, па, изволите.

Title: Re: Miodrag Milovanović - Srpska naučna fantastika (2016)
Post by: Miodrag Milovanovic on July 05, 2017, 08:08:20 AM
Hvala puno.
Title: Re: Miodrag Milovanović - Srpska naučna fantastika (2016)
Post by: zakk on June 27, 2018, 09:28:27 AM
Ево и квиза о српској научној фантастици: https://emitor.rs/2018/06/veliki-tradicionalni-sf-kviz/