Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 744 Replies
  • 30941 Views
Mašine kao ja, itd
« Reply #735 on: May 13, 2019, 02:21:52 PM »
Цењени     ,
(1)  у суботњем (па, дакле, и недељном) “Данасу”, дакле то је био 11. мај 2019, па у културном прилогу “Недеља”, па на стр. (латинско) X, имали сте приказ СФ романа: Иан Мекјуан, Машине као ја. Издавач је “Чаробна књига”; превео је Владимир Д. Јанковић.
Чланак потписује, само иницијалима, К.Ч.Д. У чланку се инсистира на (заиста, врло похвалној) брзини изласка српског издања – “чак пет дана пре америчке премијере, појавио се 18. априла у Британији и Србији”, а такав је и наслов чланка – “Премијерно у Србији и Британији”. У чланку је јасно описано о чему је роман; то је добро. Али имамо замерку. Наднаслов гласи само “фантастика”. Не кажу да је научна фантастика. Гледају дакле да се мало измигоље од тог жанровског одређења, да не признају, баш, да јесте СФ. Него, као, некаква је то можда друга, као, квалитетнија, врста фантастике… Изврдавају, по питању жанровске припадности. То је уступак чаршији. Камуфлажа. Мимикрија.
Требало је часно и храбро да признају да тај роман јесте научна фантастика.

(2)   “Политикин забавник” бр. 3509, петак 10.05.2019,

стр. 4-6, врањски речовник, како ги зборе у Врање. Набројане неке од најзабавнијих речи из тог дијалекта.

стр. 7-11, покушаји да се разуме или искористи Казимирова сила, и друге силе празног простора, па, и за “квантни” погон у вакууму, итд. Потписује Горан Војиновић. Чланак садржи неколико интересантних мисли, али и доста површности и конфузије.

стр. 47-49, о хорор филму чији наслов су превели као Предсказање а вероватно би било боље превести као Омен (The Omen, 1976), то је хорор са религијским мотивима.

(3)  И још нешто за хорористе. Данас у “Блицу” на стр. 25, у графички нешто измењеној колумни “Фантастикологија”, Слободан В. Ивков даје приказ зборника Некрономикон, треће издање код нас; ово издање је, каже он, опет допуњено и донекле измењено; ту имате 26 прича Лавкрафта, и допунске текстове.
Ивков посвећује један пасус и биографији нашег др Гула.

Ту је и тврдња да Лавкрафт није користио израз “научна фантастика”, него, “међупланетарна проза”. Али, ми знамо да СФ има и друге тематске области, осим путовања у свемир, па зато назив СФ жанра не може да се сведе само на “међупланетарне” приче.



*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 426
    • the cult of ghoul
Re: Mašine kao ja, itd
« Reply #736 on: May 13, 2019, 10:39:46 PM »
о хорор филму чији наслов су превели као Предсказање а вероватно би било боље превести као Омен (The Omen, 1976),

a zbog čega to mislite?
zar u srpskom jeziku postoji reč omen?
možete li navesti u kojem rečniku ste je našli, a još bolje, ako možete okačiti sliku ili sken te odrednice...?


приказ зборника Некрономикон

nije to 'zbornik' nego antologija, iliti izbor priča.
zbornici su knjige koje sadrže izbor esejistike, odnosno pre svega - naučnih radova.

Ту је и тврдња да Лавкрафт није користио израз “научна фантастика”, него, “међупланетарна проза”. Али, ми знамо да СФ има и друге тематске области, осим путовања у свемир, па зато назив СФ жанра не може да се сведе само на “међупланетарне” приче.[/size][/color]

Лавкрафт није користио израз “научна фантастика” zato što je taj izraz skovan tek 10 godina pre njegove smrti, a u opštu upotrebu je ušao NAKON njegove smrti 1937. g.

Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #737 on: May 14, 2019, 01:15:14 AM »
(1)   Клајн и Шипка 2006: Иван Клајн и Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза, Београд, “Прометеј”, стр. 848, први стубац, постоји реч “омен”. Ево:



Али, чак и да не постоји, било би дозвољено предложити је, унети је, нову новцату реч! – у српски језик. (Винавер је то врло добро радио.) Српски језик је жив језик, и зато се стално и помало мења, и то је добро, јер, и свет се мења; а ако једног дана српски буде мртав језик (дакле ако изумремо), е тад се неће мењати, него ће онда остати заувек исти.

Још важније: да би нека реч постојала у речницима, мора прво неко да унесе ту реч, у српски! Мора неко да буде први! да је први употребљава. – Али, ево, постоји у једном речнику.
Предсказање би више било  prophecy   ,  зар не.

(2)   Па, ја сам се ослонио на тврдњу Ивкова да ту постоје и увод, и Ваше белешке (он чак каже “ванредно занимљиве Огњановићеве супериорне белешке о свакој причи”), и један Ваш рад, наиме студија са насловом “Изван овог универзума”, и једна Лавкрафтова исповест, и, нешто као лексикон термина, то ме је повукло да кажем “зборник”, али, можда сте у праву, можда је ипак требало казати “колекција” или “збирка” (не антологија, она је од два или више аутора).

(3)   Не тражим ја да неко каже “научна фантастика”, него, само критикујем један неадекватан покушај да се том жанру надене некакво име. Уосталом питање је у каквом контексту је Лавкрафт то говорио. Па, мора бити да је знао за дела која нису о међупланетарним путовањима – “Времеплов” (Х. Џ. Велсов), на пример.



*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 426
    • the cult of ghoul
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #738 on: May 14, 2019, 02:20:08 AM »
zahvaljujem!
prvi put nalazim na tu reč u našem jeziku, a toliko sam već na srpskom čitao stvari gde bi takva reč morala - tačnije, mogla, po logici stvari - biti upotrebljena, a nije bila.

ALI!
Али, чак и да не постоји, било би дозвољено предложити је, унети је, нову новцату реч! – у српски језик.
Још важније: да би нека реч постојала у речницима, мора прво неко да унесе ту реч, у српски! Мора неко да буде први! да је први употребљава.

DA, ALI...
NASLOV nije najbolje mesto da se u jezik uvode nove, nepoznate ili slabo-do-nikad korišćene reči!
naslov treba da bude što razumljiviji, treba da nosi neku, bilo koju, konotaciju primaocima - a ne da narod blene u poster na kojem piše OMEN i da se pita: om... šta?

po toj logici, mogao je 'osmi putnik' da bude 'preveden' kao ALIEN.
verujem da šipka i tu reč prihvata, kao i omen... ali nije tome mesto u NASLOVU...

članak kod Nevidljivog, i, slika
« Reply #739 on: May 14, 2019, 09:17:57 PM »
Погледаћу, потражићу, за алиена.

(2)   Код Невидљивог, на “Погледу из свемирског брода”, овде:


https://sfpisb.wordpress.com/2019/05/14/igra-prestola-je-praznik-komercijalnog-licemerja/

налазимо данас чланак (непотписан, дакле морамо претпоставити да је аутор сам Невидљиви) о фан-фикцији , и о једном серијалу; преносимо три најинтересантније реченице:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Oksfordski rečnik fanfiction, fanfikšn, fanovsku, obožavateljsku literaturu, ili još bolje “fanovsko delo”, definiše kao delo čiji je autor ljubitelj tuđe knjige, TV serije ili filma, i koristi njihove likove kao svoje.

Definicija je pomalo nepotpuna jer je ključno da fanovsko delo ima uporište u omiljenom univerzumu i da je tim delom uložen trud da se postojeće priče prošire.

Svakako je uobičajeno da se likovi uzimaju kao noseći, ali to nije presudno bitno, mogu se javiti i novi likovi, a sudbine postojećih mogu biti i drugačije od zamisli originalnog autora.

КРАЈ  ЦИТАТА.

(3)   Ево слике из Универзитетске библиотеке, од прошле среде. Сликао је Бранко Ботић. (хвала !) Гост вечери био је Ото Олтвањи, а са њим је разговарао критичар Васа Павковић. Представљена је и књига О српској књижевној фантастици (зборник научних радова) коју, на слици, држе у рукама АБН и проф. др Зорица Ђерговић-Јоксимовић:




žena na Mesecu kroz 5 godina? itd
« Reply #740 on: May 16, 2019, 08:36:38 PM »
Цењени     ,

прво, код Шипке нема, али погледао сам у Речник новијих англицизама, аутори Вера Васић, Твртко Прћић, и Гордана Нејгебауер (издавач „Змај“, 2001); 
ево насловне стране:




ево изненађења, алијенка!  ту је, али, не знамо о ком је то филму реч:



и, ево термина у мушком роду, ејлиен:



е сад, њима скраћеница (латиницом)    Dsg   значи “датив сингулара“ тј. датив једнине,

намрштени смајли им значи „неприхватљив правописни облик“, а и лактови окренути као унутра значе то исто,

а два велика слова (латиницом)   ŠT    значе “штампа” вероватно у смислу да су тај облик нашли у штампи, дакле у новинама.

Додао бих и ово: Филозофски факултет у Новом Саду је окачио и електронско,    pdf    издање овог речника, које можете бесплатно да преузмете са линка:


http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/978-86-6065-451-1.pdf#overlay-context=sadrzaj/2018/978-86-6065-451-1

(2)   Данас у “Политици” имате на насловној страни започет (прилично упадљиво) а онда на стр. 7 настављен, са још много већим насловом, овим:




чланак, то је о оним роботским рукама које заиста држе разне хируршке инструменте и сецкају пацијента, на операционом столу, али, само под командом хирурга, не самостално; а хирург је ту у близини, он седи (не мора да стоји) и управља, помоћу тастатуре и миша, и гледа на монитору.

Наводно је једна анкета показала да би у неким европским земљама 56 процената пацијената прихватили да их на тај начин оперише “робот”, док је само 45 процената наших грађана пристало на то.

(3)   Главна вест! Кроз једно пет година, отприлике, требало би да се жена шета по Месецу!

Наиме, НАСА је, уз подршку председника Трампа и потпредседника Мајк Пенса, активирала програм “Артемис”, то је уствари женско име, то је Артемида, грчка богиња лова и – Месеца.

Памтимо програм који је пре пола века одвео човека на Месец, то је био програм “Аполо” (па је експедиција “Аполо 11” прва слетела на Месец, године 1969), то је било мушко име, заправо је то Аполон, грчки бог. Е па, у грчкој легенди, Аполон и Артемида су брат и сестра – близанци!

Ако то амерички парламент (конгрес) одобри, а то значи и једно омање повећање буџета НАСА, већ у јуну ове године би почела испробавања појединих ракетних и других компоненти система за то путовање. Постојаће орбитална станица, као трајна база, која ће кружити око Месеца, а са ње ће астронаути – и једна астронауткиња – да сиђу на Месец, и после ка тој станици да се уздигну (ако све буде исправно функционисало… то је најопаснији део…). Одабрано место спуштања је, наводно – Месечев јужни пол! Вероватно се надају да тамо у некој рупи нађу (водени) лед, дакле замрзнуту воду, а то је важно јер се на том месту може започети индустријализација Месеца – електролиза те воде, да би се она разложила на водоник и кисеоник,

зато што су течни водоник, и течни кисеоник, идеално ракетно гориво (еколошки најчистије) за погон ракетних мотора на Месецу и у његовој близини. Јер производ њиховог сагоревања је, напросто, опет – вода, чиста вода,    aqua destilata    , могло би се казати.

Требало би да са Земље полете четворо астронаута, а онда, кад стигну на Месечеву орбиталну станицу, само двоје ће се спустити (један астронаут, и једна астронауткиња) на површину Месеца. Ово би требало да се оствари у лето 2024. године!

Кроз пет!

Ракете и друге справе за ово, биће делимично “државне” а делимично приватне, очекује се да се на тај начин остваре огромне уштеде.

Поента је, и они су тога у некој мери свесни, да више није довољно само се прошетати по Месецу, покупити мало камења и прашине, и вратити се, него, треба започети једно трајније присуство, насељавање тамо. А то би морало значити:  прављење тунела, а у тунелима, изградња модула за становање, и за производњу ваздуха, воде, хране, енергије…

Можете о програму Артемида читати на:


https://en.wikipedia.org/wiki/Artemis_program

(Али постојао је раније неки “Артемис пројекат” који није био то, и није остварен; не треба направити сад конфузију око тога. Ово ново, сад, није “пројекат” него је “програм” али лако је те две речи помешати.)

А све је то генерална проба за Марс! Јер, јурњава да се настани Марс већ је у суштини почела, само то засад још није много приметно!

Дакле:


       Artemis ! ! !            Артемида ! ! !




Alfa Zero nema telo, ali pobeđuje
« Reply #741 on: May 20, 2019, 03:52:42 PM »
Цењени    ,
(1)   у „Политици“, у понедељак 20. мај 2019. (дакле данас) па на страници која је посвећена шаху (нема пагинације; али је негде око двадесете) имате, у првом ступцу, са насловом „Будућност је већ стигла“, чланак (потписује интернационални мајстор Владимир Класан) о једном шаховском мечу између два компјутерска програма. Такмичари су се звали Алфа Зеро, и, Стокфиш. Играли су 100 партија, и победио је, убедљиво, Алфа Зеро, са 28 победа и 72 ремија, а без иједног пораза.

Како изгледа Алфа Зеро? имамо ли слику њега? Не. Немамо. Он не изгледа никако. Он је (ако смо добро схватили) само програм, алгоритам, нема тело. Тако да ту нема посла за фото-репортера...

У чланку, Класан разматра, детаљно, једну партију из тог меча, и показује са колико је мајсторства и елеганције Алфа Зеро, који је водио беле фигуре, победио у тој партији.

Победио би он и вас, највероватније...

Имате о Алфа Зероу на Википедији:


https://en.wikipedia.org/wiki/AlphaZero


(2)  “Политикин забавник” бр. 3510, петак 17.05.2019, стр. 3, стрип, Хогар, па, на последњој слици:
Хогар Страшни међу звездама, са својом бродом (дракаром), около су и планете, и сирене које јашу на кометама, морнари гледају (одушевљено), али све то је само халуцинација која је ухватила њега и посаду јер су појели неку супстанцу у чорби.

(3)   НАСА пропагандни филм, не много добар, нервозно и збрда-здола режиран, од око три и по минута, о решености да се врате на Месец:  “We are going”:







PS, još nešto danas
« Reply #742 on: May 20, 2019, 04:16:20 PM »
(4)   На ТВ каналу   SCI FI   , поред уобичајеног бескрајног низа принцезе Ксене, и сасвим слабих, катастрофално и очајно слабих филмова о гигантским пауцима итд, и бескрајних понављања „Звездане капије“, имате сада, и изгледа да ћа још неколико дана трајати, „Звездане стазе“, и то онај огранак који је хронолошки (по времену кад се дешава) баш први, где су капетан Арчер, и официрка (са планете Вулкан) по имену Т’Пол.

Ове епизоде одскачу квалитетом, неупоредиво су боље. Приказују се ваљда сваког дана вероватно од 18 ч, а можда имају и репризу.

(5)  А и у “Звезданој капији”, Star Gate, је била једна епизода колико-толико добра, само једна, где они наилазе на једну надмоћну расу која стерилизује све жене на Земљи, тако да ми морамо изумрети, па зато покушавају кроз ту капију да баце поруку, у прошлост, самима себи, да нипошто не треба успостављати контакт са том планетом. Ако буду с тиме успешни – онда се ништа од тога неће ни догодити…  ето временског парадокса.



u Blicu o Makjuanu, i, Šabac
« Reply #743 on: May 21, 2019, 04:30:57 PM »
Цењени   ,

(1)   у данашњем “Блицу” у уметнутом прилогу “Поп & култура” па на стр. 8 (последњој) имате опширан, сасвим позитиван и промотиван приказ романа Ијана Макјуана Машине као ја, потписује преводилац тог романа, Владимир Д. Јанковић. Он у приличној мери и препричава радњу романа, и кад смо то прочитали, утисак нам је (још више него досад) да је Макјуан нешто као нови Борислав Пекић: велики не-СФ писац који одлучи да се опроба ипак и у СФ, али, пише дело које је усмерено више ка метафоричном приступу, алегоријском, културолошком, антрополошком… а не баш буквално научно-фантастичном… али научна фантастика је буквална, и зато то његово не испадне добро као СФ. Него буде лоше као СФ.

(2)  У данашњем “Данасу” на стр. 19 имате чланак о манифестацији “Винаверови дани” у Шапцу 23-25. маја, где ће бити и радионица “Громобран свемира” а и удружење “Матријаршија и космопловци”.


Skrobonja o Leonardu Da Vinčiju
« Reply #744 on: May 23, 2019, 01:52:24 PM »
Цењени   ,

у данашњем „Блицу“ на стр. 36, имате информативни чланак у коме се каже да ће од 23. до 25. маја, дакле данас, сутра и прексутра, на Новом Београду, у Комбанк арени (сад се зове Штарк арена?), бити одржан (наведено је: у организацији ХЕРАеду из Београда) четврти по реду Фестивал хуманистике, културе и уметности „Пази шта читаш“, под покровитељством Министарства културе и информисања; између осталог, биће данас у 13 ч – ух, то смо већ закаснили да вам јавимо; ето, каснимо – разговор о једној књизи о Леонарду Да Винчију (аутор Волтер Ајзаксон), ту ће говорити Горан Скробоња, у чланку назначен као преводилац и писац.

То дакле није о СФ, али, Скробоња је значајан и у нашој научној фантастици, зато то јављамо.