Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 776 Replies
  • 35734 Views
*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 435
    • the cult of ghoul
Re: deepfake news, itd
« Reply #720 on: April 06, 2019, 03:14:11 PM »
(2)   … а на задњој, 20. страни “Данаса” данас, Басара је својој колумни, о политичким темама, дао наслов на латинском и српском, тако мало мешовито: 

Summa sumanutosti

што изазива, зар не, асоцијацију на онај наслов књиге Станислава Лема Summa technologiae.

svakoj obrazovanoj osobi taj naslov bi izazvao asocijaciju na frazu 'summa sumarum' a sa lemom i tehnologijom to blage veze nema.

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 508
Iza Čoveka u visokom dvorcu
« Reply #721 on: April 08, 2019, 05:48:53 PM »
Цењени др Гул, требало би ту дебату некако да – сумирамо...  али да не буде суморна! 

Е сад.
Данас у „Блицу“ на стр. 22, у колумни „Фантастикологија“ – да ли је текст (слог) мало крупнији? или нам се само тако чини? јесте, мало је крупнији слог – Слободан В. Ивков даје приказ необичне књиге (без ЦИП картице) са насловом Иза човека у високом дворцу, која је изашла код нас пре неку годину, и која представља својеврсни одјек једног славног романа. Наиме, Филип К. Дик је имао намеру да можда напише наставак, сиквел, свог романа Човек у високом дворцу, али, само је два кратка поглавља написао, и ту је стао; али, ето, та два су ту (неких 19 страница), и додато је доста материјала (разноврсног) о Дику и његовим делима, укључујући и текст др Младена Јаковљевића, па, кад погледате, интересантна мешовита књига; добро је што је имамо, али, треба јасно знати, то није роман.

Ивков даје доста података о Дику, помиње (у првом пасусу) и причу (и филм) Minority Report, али, као “Омаловажени извештај” што баш није најбољи превод, требало би превести Мањински извештај, то се тако каже кад у некој комисији мањина чланова поднесе извештај друкчији, него већина; близак томе је латински појам votum separatum; а у Србији је филм ишао као Сувишни извештај, што такође није добар превод.



*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 508
slika iz Univerzitetske biblioteke
« Reply #722 on: April 10, 2019, 12:30:28 AM »
Цењени,
у среду 3. април 2019, у Универзитетској библиотеци у Београду – то вам је на Булевару, следећа зграда после Правног факултета и после хотела „Метропол“, дакле, одмах десно од „Метропола“ – гост је био наш писац Илија Љ. Бакић из Вршца, аутор СФ приче „Исток“

(а то је вероватно најбоља српска кратка СФ прича икад; није уопште о Србима, него о Русима; не дешава се уопште у Србији, него на обали Атлантског океана, у једној алтернативној историји где искрцавање у Нормандији није успело, али су се Руси затутњали и ослободили целу Европу, па и Париз, Рим, Мадрид... и сад топови Краснаје Армаде мирују, у тишини, и само гледају преко воде, према Англији, према Енглеској... прича почиње речима, које многи добро памте, „Гаварит Масква!“)

а онда смо се сликали, па, ево слике, у знатно смањеном формату, да би лепо стала овде. Иницијативу, да се сликамо, покренуо је Расткомен, а сликао нас је Бранко Ботић. (Хвала, обојици ! ! !  )




На слици, кад гледамо с лева на десно, стоје:  Драгољуб-Дража Игрошанац (у белом џемперу), Иван Срдановић, др Бојан Јовић из Института, Миодраг-Мића Б. Миловановић, Бобан Кнежевић, Зоран М. Стефановић познат некима и као “Расткомен”, Тихомир-Тика Јовановић, др (лекар; и писац) Адријан Сарајлија, и Горан М. Скробоња.
Седе: проф. др Дејан В. Ајдачић, проф. др Александар Б. Недељковић (са актен-ташном), Илија Љ. Бакић, Светислав Филиповић – Филип, и Слободан Шкеровић.



*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 508
o Univerzitetskoj, i, PZAB, itd
« Reply #723 on: April 13, 2019, 09:51:24 AM »
Цењени,

(1)   “Политикин забавник” бр. 3505, петак 12.04.2019, нема СФ причу, али има фантази причу, на стр. 57-59: Хектор Хју Манро Саки, “Музика на брду”, у једној енглеској шуми крије се бог Пан, као момак са свиралом, једна грађанка га није поштовала па је неки прогоњени јелен дојурио баш ту, и …

стр. 7, једна справа за 3-Д принтање, помоћу ласера, који делује на једну мекану као смолу, која тад отврдне, а то су назвали „репликатор“ по узору на Звездане стазе.

стр. 29-39, завршетак епизоде стрипа, са јаким СФ елементима, “Роко Варгас”, наставак епизоде “Балада о сувом мартинију”. Роботи страдају а универзум приче се гаси ако се писац угаси.

стр. 40-41, чланак о лутки која се зове Барбика; кад је први пут направљен план за производњу Барбика, то је власницима фирме изгледало као “могуће неисплатива научна фантастика”. (то је на стр. 40)

стр. 46-48, биографија, сер Артур Конан Дојл, опширна, али не помињу СФ роман Изгубљени свет. Евидентно у писању овог чланка, тај роман се изгубио.

(2)   Данас у “Политици” на стр. 7 културног прилога, имате информативни чланак, прилично опширан (отприлике једна трећина те странице), о овим сусретима у Универзитетској библиотеци средом. Потписује Драгана Михаиловић, наслов је “Путеви српске књижевне фантастике”, поднаслов “Жанрови”.

Узгред, добићемо једну одличну слику са сусрета тј. књижевне вечери од пре три дана, па, окачићемо је, вероватно ускоро.

(3)   А на стр. 8 (истог прилога), преглед “Идуће недеље у Београду”, најављано је да ће у понедељак у Дому омладине у 19 ч  бити ЛК програм: “Корење неба – нове бајке Тамаре Лујак”.

(4)  А на стр. 9 истог прилога, скептични чланак о науци, потписује Радмило Рончевић, наслов “Без доказа”, аутор тврди да нама ниједног стварног доказа за Биг бенг, нити за димензије универзума, а ни за настанак живота природним путем; он пита научнике, биологе, ако већ толико знају, што не направе барем једну живу ћелију способну за размножавање.

(5)   У данашњем (и сутрашњем) “Данасу”, у културном прилогу па на стр. VII, чланак о првој фотографији (али, путем радио-таласа) црне рупе. Потписује др Марко Војиновић.

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 508
PS - - post scriptum
« Reply #724 on: April 13, 2019, 09:09:41 PM »
ПС, заборависмо, на првој страници данашњег културног прилога „Политике“ је чланак, потписује Бранко Димитријевић, наслов „Врзмамо се и чекамо крај“, аутор као помало ламентира над (наводно) трагично лошим генералним моралним стањем наше цивилизације, због „нашег лудила, беснила и глупости“, тако да сад, као, чекамо пропаст света; ово је неубедљиво, а таквих чланака је било већ на хиљаде. Аутор уз то покушава да похвали СФ роман Борислава Пекића Беснило (1983, никада није филмован), и помиње неколико филмова, један о беснилу, а то је Стивен Кингов Куџо (или „Кјуџо“) о бесном псу, и, филмови о вирусу, Outbreak са Дастин Хофманом и велики класик научне фантастике 12 мајмуна са Брус Вилисом.

ПС 2, заборависмо и ово: у чланку о серији предавања у Универзитетској, помиње се неколико наших СФ имена – др Зоран Живковић, Бобан, Скробоња, Илија Бакић, и други. То је веома добро и позитивно, наравно.


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 508
SF roman Ian Makjuana, i, umro pisac Džin Volf, itd
« Reply #725 on: April 17, 2019, 02:47:29 PM »
Цењени,

(1)   умро је, 14. априла 2019, СФ писац Џин Волф – или Вулф, то име изговарају нејасно, и, не сви исто (Gene Wolfe, 1931-2019), познат у Србији по серији романа “Урт новог Сунца”, итд.

(2)  У данашњој “Политици”, на стр. 13, имате чланак, наслов је “Нови роман Ијана Макјуана”, чланак потписује, само иницијалима, М. В, а у чланку не видимо да је ту књигу ико превео или објавио код нас, а, заиста, није било ни времена, јер изгледа да је то изашло у Лондону сад у априлу. Тај роман зове се Машине као ја (Ian McEwan, Machines Like Me, 2019), и, узгред речено, тај наслов је двосмислен јер могао би значити и “машине ме воле, машинама се ја свиђам”; дешава се у једном алтернативном Лондону око 1980. године, а главни јунак је робот Адам (јаој! како је то застарела идеја) који веома личи на човека, и, као, он је “синтетички човек”, па улази у емотивну везу са неком женом, па преиспитује шта значи бити човек, итд.

Писац је изгледа дао неки интервју у коме покушава (као да је у Србији данас ! ! !  ) да се ушлихта код чаршије, у смислу “није ово типични СФ”, него, као, дело искорачује из класичних оквира жанра, итд. Као, превазилази лимитације жанра. Знамо ту песмицу, чули смо је небројено пута, знамо да никад досад није била истинита, и знамо да се на тај начин обично производе врло слаба и лоша СФ дела, јер, кад неко покушава да пише научну фантастику, а у исти мах да је се јавно одрекне, са циљем да се додворава чаршији, па, као, и јесам, и нисам СФ писац… добардан, чаршијо, на обадве стране, и на жанровској и на главнотоковској… онда, наравно да то дело (највероватније) неће бити успешно. Таквом писцу треба казати: добро, друже… ниси СФ писац, ниси, па, нећемо те ни читати.
Толико о пратећој изјави. Али, можда дело, ипак, и није лоше; дело има и своју аутономију, и можда своју вредност, без обзира шта је писац изјавио. Знали бисмо сигурно, тек кад бисмо дело прочитали.

Први сигнали, овако из далека, били би, да је писац имао више културолошку и хуманистичку оријентацију, отприлике као што је имао Борислав Пекић (1930-1992), него научну и технолошку; а то није добро, јер, на пример, роботова свест ваљда је у његовом компјутеру, који мора имати толико-и-толико терабајта меморије, па неки јак процесор, итд, јер, ако смо из чланка добро закључили, то није људски мозак убачен (са још неколико других органа) у машину, као Робокоп, него је робот више као Сони у Пројасовом филму Ја, робот (2004) или као онај робот-дечак Дејвид у Спилберговом филму АИ, артифицијелна интелигенција (2001), или као поручник Дејта у Звезданим стазама. А кад тако размишљате, на СФ начин, онда многе дилеме типа “шта је људскост?” постају много јасније и једноставније, можда и непотребне.
Дакле не кажемо да је Макјуанов роман Машине као ја лош роман, јер, не знамо то; само кажемо да ауторова изјава, и први сигнали о роману, не наговештавају да је добар.

(3)  У данашњем “Данасу” па на стр. 30, текст Центра за промоцију науке, потписује Ивана Николић, о оној тврдњи неких научних радника да су бајке постојале још пре седам хиљада година.
Ван сваке сумње, жанр фантазије је неколико хиљада година старији од СФ жанра, али, да ли је настао баш пре 7000 година – требало би проверити на основу чега они то тврде, на основу чега мисле да су то доказали. Јер ако нема доказа, нема ни науке. No proof, no science.


*

angel011

  • Full Member
  • ***
  • 228
Re: SF roman Ian Makjuana, i, umro pisac Džin Volf, itd
« Reply #726 on: April 17, 2019, 10:35:25 PM »


(2)  У данашњој “Политици”, на стр. 13, имате чланак, наслов је “Нови роман Ијана Макјуана”, чланак потписује, само иницијалима, М. В, а у чланку не видимо да је ту књигу ико превео или објавио код нас,


http://www.carobnaknjiga.rs/svetska-premijera-novog-romana-ijana-makjuana

http://www.carobnaknjiga.rs/masine-kao-ja

*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 435
    • the cult of ghoul
Re: SF roman Ian Makjuana, i, umro pisac Džin Volf, itd
« Reply #727 on: April 18, 2019, 01:08:58 PM »
Писац је изгледа дао неки интервју у коме покушава (као да је у Србији данас ! ! !  ) да се ушлихта код чаршије, у смислу “није ово типични СФ”, него, као, дело искорачује из класичних оквира жанра, итд.

upravo o tome govori se ovde:

'It drives writers mad': why are authors still sniffy about sci-fi?

This week, Ian McEwan said his new AI novel was not science fiction – and the world went mad. Sarah Ditum looks at why the genre retains its outsider status

https://www.theguardian.com/books/2019/apr/18/it-drives-writers-mad-why-are-authors-still-sniffy-about-sci-fi?

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 508
to o najstarijim bajkama
« Reply #728 on: April 19, 2019, 02:20:27 PM »
(1)  Хвала на информацији, ангел 011, дакле, стварно су постигли макси-брзину, наши издавачи, и преводилац. Вероватно су рукопис, на енглеском, добили тек после Нове године... Превести за два-три месеца, и већ објавити, то је подвиг (ако је тако било).

(2)   Хвала на линку, др Гул, одличан је тај њен чланак, супер-добар. Заиста се у много чему подудара са оним што ја мислим да је истина.
Али, она (ауторица чланка) остаје на томе да само констатује и описује појаву,
а ја предлажем и решење:  одбацивати те извлакоце (о “искорачењу из уобичајених граница жанра”… “надилажењу конвенционалних жанровских подела”… ) као лажне и смешне, и јасно констатовати шта је СФ, а шта је фантазија, па, ако се некима у чаршији то не свиђа – нек им се не свиђа, баш нас брига, немојмо се лажно представљати да бисмо се шлихтали код чаршије.

(3)  У “Данасу” је изашао други наставак, у четвртак 18. април, на стр. 29,
и затим и трећи наставак, у петак 19. април, опет на стр. 29,
текста о тврдњи да су бајке постојале још пре седам хиљада година.
Сад видимо методологију тих научних радника који то тврде. Они, на мапи света, прате развој једне породице језика (индо-европске, и то, нарочито западне гране) током много векова, и миграције разних индо-европских народа током тих миленијума; они и прате где су се које бајке појављивале кад, па онда, као да је то генетика, као да су у питању гени (и еволуција живих врста) покушавају да примене “статистичке методе еволуционе биологије” и да извуку закључке која бајка је постојала кад.

Ако смо добро схватили, идеја је, да ако су рецимо два народа настала разгранавањем односно расцепом, од само једног народа, пре рецимо пет векова, а оба та народа имају исту бајку, онда је, можда, вероватно да су још пре тих пет векова имали, као један народ, у једној заједничкој земљи, ту бајку, па су је однели у две нове постојбине, итд.

Па, истраживање је почело  са 275 бајки, свели су списак на тридесетак најстаријих, па затим на само четири које су, можда, најстарије, а као можда нај-нај-старију издвојили су бајку “Ковач и ђаво”, о ковачу који продаје душу ђаволу. Кажу да је вероватноћа, да су са тим у праву, негде око 50%.

(4)  У “Данасу” 19. априла 2019, дакле данас, на стр. 21 имате опширан интервју, изашла је код “Лагуне” нека нова биографија Леонарда Да Винчија, па, о тој књизи говори преводилац, Горан Скробоња. (Али, ту се ни најмање не помиње СФ, а нема ни разлога.)

(5)  “Политикин забавник” бр. 3506, петак 19.04.2019, нема СФ причу.

стр. 8-11, астрономија, хипотезе о (можда заједничком) постанку Земље и Месеца, са или без (једног, или више…) судара. Потписује С. Николић.



*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 508
slika iz Univerzitetske, druga; itd
« Reply #729 on: April 20, 2019, 02:28:19 PM »
Цењени    ,
(1)  У данашњем, викенд-броју „Данаса“, дакле 2019 04 20, па на стр. 22, имате чланак ЦПН – Центра за промоцију науке, потписује Анђела Мрђа,
са информацијом да је у пећини Пештурина, у Јелашничкој клисури, пронађен зуб (само један; кутњак) неандерталца, и да је несумњиво идентификован као људски и као неандерталски; чланак о томе је објављен у угледном научном часопису.
То је први научни доказ да су неандерталци живели у простору Србије.
Дакле, можда је било и генетског мешања са њима… Заправо, има неких мишљења (али, не знамо колико је то научно засновано) да већина данашњих Европљана има у себи барем неки мали део неандерталских гена.

(2)  А у данашњој “Политици” у културном прилогу па на стр. 10 тог прилога, имате чланак о недавној, првој фотографији црне рупе, инсистирају на томе да је жена, једна пост-дипломкиња, Кејти Боумен (Katherine – Katie Louise Bouman), рођена 1990, дала почетну идеју за начин како то снимити (удруженим деловањем неколико радио-телескопа), наиме смислила је алгоритам за то, који је после разрадила група од око 200 научника,

хм, зашто нас њено презиме подсећа на филм 2001: Одисеја у свемиру? Зашто? Bowman??

додуше, на Википедији сугеришу да би њено презиме требало читати “Бауман”,

а испод тога имате мањи чланак, о ситницама језикословним (српског), потписује Рада Стијовић, и исправно каже да ако се у саобраћају деси нешто са трагичним последицама, не треба рећи да је то “саобраћајна незгода”, не, него, исправно, да је то саобраћајна несрећа. Јер, незгода је нешто минорно.
Дакле она је у праву.
Добри писци, наши, треба да знају српски језик барем до те мере добро.

(3)  Слика из Универзитетске библиотеке у Београду (дакле то је она зграда на Булевару, десно од Правног факултета и одмах десно од хотела “Метропол”),
знате, јављали смо, то су ти књижевни сусрети средом,
па, 10. април 2019, овако смо изгледали, а сликала је, заиста одлично, госпођа Даница Продановић (ХВАЛА!),




дајемо и списак ко је на слици:

стоје, кад гледамо с лева на десно:
информатичар Милан Драгојловић,
госпођа са зеленом марамом око врата, Лесја Стеблина, из Украјине,
Иван Т. Срдановић, писац
Сандра Спасић (у црном џемперу), ради у Универзитетској, објавила рад о српској СФ, доступан на линку:


http://admin.unilib.rs/wp-content/uploads/2019/02/Razliciti-putevi-srpske-knjizevne-fantastike-1.pdf

Касандра Кнежевић, ради у „Знаку сагите“,
Бобан Кнежевић, њен отац, власник „Знака сагите“,
у браон одећи, Драгана Ј. Михаиловић, дипломирани филозоф, запослена у Универзитетској,
Тамара Лујак, списатељица (у црном џемперу),
госпођа са два реда металне дугмади, Љиљана Милићевић, песникиња
и, у белој хаљини са црвеним опасачем, Драгана Поповић, ради у Универзитетској, такође објавила рад о српској СФ, на том истом (горњем) линку;

седе:   
драматург Зоран М. Стефановић,
проф. др Зоран А. Живковић,
проф. др Александар Б. Недељковић,
проф. др Милета Б. Продановић, писац, вечерашњи гост
затим, Јасмина Врбавац, магистар,
и, проф. др Дејан В. Ајдачић.

Е, сад, ми слику заправо имамо у пуној величини, а то значи, у ширини од 4032 пиксела, али окачињемо, ево, верзију смањену на 1000 пиксела ширине, да би могла овде да стане;
па, ако на вашем екрану (монитору) не видите добро десни крај слике, тј. особу сасвим десно,
преузмите слику, па ћете је имати целу; то важи и за ону претходну, коју смо окачили овде пре десетак дана, где је на десној страни био Горан Скробоња.



*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 508
grob Laze K, i, o Nik Bostromu, itd
« Reply #730 on: April 25, 2019, 12:09:01 AM »
Цењени    ,
(1)  У Блицу је у понедељак 22. април 2019, на стр. 26, Ивков дао приказ, у колумни “Фантастикологија” (он каже да је то његова јубиларна, стота колумна) колекције прича Реј Бредберија Калеидоскоп, која је објављена у Београду 2017. године. Тачно сугерише да је Бредбери имао, у каријери, много фантази, и хорор прича, а и понеку СФ. За насловну страну (црвени човек-костур гледа ка нама) каже да је “кичероза, јефтина мамипара”.

(2)   Ишли смо пре десетак дана да обиђемо гроб Лазара Комарчића Комарице (1839-1909). То је у Београду, улица Рузвелтова, Ново гробље; са супротне стране улице је Гробље ослободилаца Београда. Лазин гроб је сасвим близу главног улаза. Наиме, кад ви уђете, из улице Рузвелтове, на главни улаз, ту је, одмах, баш на самом улазу, са леве стране, административна зграда, у којој су (кад пођете само двадесетак корака тамо), капеле, из којих кад је сахрана крене поворка. Е па, кренете лево, дакле дуж зграде, и прођете поред прве капеле... друге... треће... четврте... то је свеукупно једно педесет корака... и, сад пођете десно и зађете стазицом међу гробове. Отприлике пети гроб је Лазин! стигли сте! ту се налази. Кад се окренете, савршено лепо видите, баш близу, један угао те зграде! а кад би зграда била провидна, ви бисте кроз њу видели, наравно, улицу Рузвелтову, и видели бисте, прекопута улице, улаз у Гробље ослободилаца Београда. Ево, ова прва слика показује поглед на ту страну. Актен-ташна стоји тачно поред Лазиног гроба. Видите једну од капела? (Али тренутно из ње не полази ниједна сахрана.) Одавде се дакле можете врло лако вратити до те зграде, са десетак-петнаест корака.




Гроб лево, и гроб десно, имају гвоздену ограду; Лазин гроб нема. Него, има своје жбуње, и један накривљени крст, на коме је име Рудолф Михел (Рудолф је био део родбине, део те фамилије), и ту је, напред, надгробна плоча, са Лазиним именом и још неколико имена. На следећој слици види се тај шири призор, уоквирен зеленилом и високим дрвећем.



А ово је, изблиза снимљена, та надгробна плоча. Пише: “Књижевник и публициста Лазар Комарчић 1909” а онда су имена још неколико особа из те породице. И, ето. То је то.



(3)   Ево неких линкова. Прво, овај

http://www.openculture.com/2017/07/a-huge-archive-of-amazing-stories-the-worlds-oldest-longest-running-science-fiction-magazine-since-1926.html

нисмо проверавали, али, то би ваљда био архив наводно свих бројева СФ часописа Амејзинг.

Овде је један прилично лоше и аматерски написан чланак, али, ипак, погледали смо, јер је великим делом о словенској СФ. Аутор је Тод Браун (Todd Brown). У наслову се каже да је то “кратка историја совјетске научне фантастике”,


https://www.tiff.net/the-review/a-brief-history-of-soviet-sci-fi

али,
уствари само даје приказ десетак филмова, неки су не из СССР него из Источне Немачке или из Чехословачке док је била у саставу Варшавског пакта. Тод Браун као да покушава да докаже да су били једнаког квалитета и једнако модерни (тада) као СФ филмови на Западу. Али... ваш скромни известилац из прошлости, АБН, то не памти тако... у Југославији, перцепција тих источних филмова је била, да су (већина њих) били маргинални, неважни, и већ у самом старту застарели.

И најзад,




ово је линк за Ју-тјуб   где може да се гледа руски филм Планета олуја (тј. Планета бура) из 1962, са титлованим преводом на енглески. Траје 1 сат и 22 минута. Тамо видимо и натпис:

Watch “Planet Of Storms (1962) - ENG subtitles” on YouTube

(4)   Јуче, у уторак 23. април 2019, у Народној библиотеци Србије, од 19 часова, у атријуму, представљена је књига, са импозантних 523 странице:  Ник Бостром, Суперинтелигенција: путеви, опасности и стратегије. Цена у књижарама могла би бити отприлике 1.980 динара, а овом приликом, на промоцији, могла се купити за “само” 1400. На промоцији су учествовали ови џентлмени, њих петорица – проф. др Дамир Смиљанић, проф. др. Слободан Перовић, проф. др. Милан М. Ћирковић, проф. др Војин Ракић, и преводилац, Горан Рујевић, за кога је речено да ће ускоро бранити докторску дисертацију.




Водитељица је била др Милена В. Ђорђијевић, а говорила је и представница издавача (Академска књига), главна уредница, Бора Бабић.




*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 508
o pravima robota, itd
« Reply #731 on: May 04, 2019, 06:51:26 PM »
Цењени   ,

(1)  ево маја, а још немамо програм ЛК за мај. Има нешто на:


https://www.facebook.com/pg/lazar.komarcic/events/

па, може ли неко, ко се добро сналази на фејсбуку, то да прибави одатле?

(2)  У „Данасу“ сте имали, пре десетак дана, у четвртак 2019 04 25, на стр. 25, чланак, наслов „Ко ће сад пре стићи на Месец?“, потписује Роман Гончаренко, објашњава тренутне амбиције ЕСА (Европске свемирске агенције), НАСА, али и Русије, и Кине, итд, с тим у вези. То је једна својеврсна трка, која се полако загрева. Треба се и населити тамо... а не само прошетати се...

(3)   У “Политици” сте имали у уторак 30. априла, на стр. 9, чланак “Новинари и роботи”, потписује Александар Апостоловски, пита се да ли ће роботи преузети новинарски посао, па да онда људи-новинари остану незапослени. Па, каже, у другом ступцу: “Није проблем убацити у његов софтвер све моје текстове које ће он меморисати како би провалио мој стил, потом и ставове, а затим алуминијумским шапама, почети да типка по тастатури”.

Да. Иначе. Алуминијумским шапама. Али новинар види сламку спаса: неће роботи хтети да се баве новинарским послом, јер, њихова супериорна интелигенција ће брзо провалити да је то незахвалан посао, тежак, слабо плаћен, итд, дакле, стварно паметни роботи ће да избегну ту професију.

(4)  Постоји ТВ СФ серија “Орвил”
(знате, проналазачи авиона, они из 1903, браћа Рајт, звали су се Орвил и Вилбур),
која је, отприлике, у формату “Звезданих стаза”, али технички далеко модерније и компјутерскије снимана, и јако посвећена политичкој коректности, што је чини непривлачном, јер су многи ликови, епизоде, принципи итд. постављени као лекције (врло наметљиве лекције) из данашње политичке коректности,
нациљана претежно за децу, али тако да буде мање-више прихватљива ипак и за одрасле гледаоце,
а која (серија) иде четвртком у десет увече на “Фоксу”,
имала је прекјуче епизоду у којој су роботи, на некој планети, стекли јаку вештачку интелигенцију, али су и даље третирани као присилна радна снага, без икаквих права – дакле, отприлике као по законима роботике Исака Асимова; али су се зато побунили, па су поубијали све своје власнике – целу ту расу; све, до последњег; био је то, дакле, тотални геноцид; затим су закључили да су они, роботи, интелигентнији, а да смо ми (људи са Земље) и сви други биолошки створови (the biologicals) инфериорни, и да је зато оправдано и логично да сви биолошки створови у целој васиони буду уништени (terminated), а сви ресурси онда да буду искоришћени за потребе њих, робота, тако супериорних. Капетан брода „Орвил“ им каже да су имали право на побуну (the right of rebellion) али не и да почине геноцид. Али не успева да их убеди ни у шта. Далеко надмоћна роботска флота креће у напад на Земљу, а како се то завршило, препустићемо вама да претпоставите.

Интересантно је, дакле, да су закони роботике Исака Асимова толико „проваљени“ да се данас одбацују ето чак и у једној таквој серији као што је „Орвил“.

Узгред, у оној дискусији у Народној библиотеци Србије, пре неки дан, један од учесника, проф. др Војин Ракић, изнео је тезу, да ако вештачка интелигенција постане заиста јасно и убедљиво супериорна, ми тада (можда) нећемо имати морално право да је искључимо, или држимо под нашом контролом, него ћемо имати моралну, етичку обавезу да јој препустимо власт над овом цивилизацијом, па и над нама...



*

angel011

  • Full Member
  • ***
  • 228
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #732 on: May 07, 2019, 12:23:13 PM »
Sad u ponedeljak je bilo:

Констатована смрт и потоње ускрснуће (?) DCEU

Прича о филмовима Аквамен и Шазам, о актуелном тренутку франшизе и њеној будућности. Проширени универзум Ди-Сија никада није успео да буде оно што су његови творци хтели. Иако финансијски није био промашај, у креативном смислу је изневерио очекивања љубитеља стрипа, поготово у поређењу са далеко успешнијом и популарнијом конкуренцијом. Но, крајем прошле и почетком ове године добили смо нови правац у DCEU, пошто се неко сетио да суперхеројски филмови морају да буду забавни и авантуристички. Како ће успех Аквамена и топао пријем Шазама утицати на будућност франшизе? Шта можемо очекивати у будућности и где се тренутно налазе бројни најављени пројекти. Учествују: Igor Stanojević, редитељ, селектор фестивала Beldocs и један од водећих DC дијагностичара, као и Nikola Dragomirovic, новинар и стрип-критичар. Домаћин и модератор: Павле Кнежевић.

A dalje će biti:

13. мај

Осветници: Крај игре (Нееееееее!!!!)


Пуних 11 година смо чекали на крај свих досадашњих фаза Марвеловог филмског универзума (MCU). Осветници: Крај игре (тачније би било „завршница“) су 22. филм у овом универзуму, крај треће фазе универзума, после кога ништа неће бити исто. Након дугих годину дана чекања коначно смо добили један од најочекиванијих филмова свих времена. Сад  кад сте погледали филм неколико пута и када су се утисци мало слегли, дођите да попричамо о свему што се тиче MCU. Учествују: Jelena Jokanovic, преводитељка, активисткиња, гикуша и општа свезналица, као и Igor Stojanovic, који се крије на месту истраживача на Институту за филозофију и као сарадник у настави на Филозофском факултету, док је у реалности Супермен у црном костиму. Домаћин и модератор: Miljan David Tanić.

20. мај

Нема кашике: Две деценије од филма који је променио све (Matrix)


Пред сам крај 20. века појавио се филм који је савршено ухватио дух времена и заувек променио израз у филмовима, играма и серијама. Матрикс је акциони филм у обланди дистопијске научне фантастике, који је јако брзо прерастао себе и постао глобални покрет, који су прихватили сви: од љубитеља добре акције до академских кругова. Шта је Матрикс заиста, о чему говори и како је постао огледало друштва у 21. веку говоре: Ivana Damnjanović, фах-идиот, Milos Cvetkovic, филмски критичар, као и новинарка и уредница BBC на српском Aleksandra Niksic, много познатија као поп-културни гуру Никша.

27. мај

Фантастична читаоница #68: Madeline Miller — Circe

Медлин Милер је врло популарна америчка списатељица, чији је последњи роман, Кирка, односно Circe, побрао салве панегирика у стручним ревијама и популарним медијским публикацијама. Милерова се у Кирки поиграва старогрчком митологијом. Насловна јунакиња је ћерка бога сунца Хелија, коју прогнају на пусто острво због њених вештичјих моћи. Ипак, она усавршава своје моћи и кроз роман среће добро познате ликове из митологије: Минотаура, Дедала, Икара, Медеју и, наравно, Одисеја. Кирка својим деловањем без намере навлачи на себе гнев и људи и богова и сада мора да одбрани оно што воли и да се коначно определи да ли припада свету богова, где је рођена, или међу смртницима, међу којима је пронашла своје место.
Модератор: Bojan Butković

*

angel011

  • Full Member
  • ***
  • 228
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #733 on: May 08, 2019, 08:23:37 AM »
A ima i program za jun:

3. јун

In memoriam: Џин Вулф

Велики мајстор научне фантастике Џин Вулф био је војник и учесник рата, индустријски инжењер и уредник, пре него што се коначно посветио писању, на срећу човечанства. Спада у једне од највећих писаца не само у научној фантастици, већ и у фентезију. Освојио је бројне награде у оба жанра, а вероватно је најпознатији по серијалу Књига новог сунца. Осим романа, објављивао је и бројне приче и важио је за једног од највећих савремених мајстора кратке приче. Ову димензију постојања напустио је средином априла, а овом приликом ће о његовим делима причати следећи вулфовци: за столом - Darko Tuševljaković, писац, преводилац и уредник, као и теоретичарка књижевности Тијана Тропин; у публици - ви. Модератор: Bojan Butković

10. јун

Промоција збирке „Млад си да се прославиш“ Милоша Петрика

Промоција збирке прича „Млад си да се прославиш“ Милоша Петрика, београдског писца, преводиоца, продуцента видео игара, правника, опште свезналице и љубитеља квизова, иако на клупском квизу није победио годинама. Ово му је друга збирка прича, коју је Somborski književni festival наградио у категорији друга књига аутора млађих од 35 година. Местимично фантастичку збирку „Млад си да се прославиш“ представиће аутор Miloš Petrik, као и уредник издања Драган Бабић. Модераторка: Тијана Тропин.

17. јун

Фантастична читаоница #69: Борислав Пекић: „Беснило“


Кажу да нема потребе представљати „Беснило“, али ипак. Борислав Пекић је један од највећих и најзначајнијих српских писаца, а популарни роман „Беснило“ му је чисти излет у жанр, иако ни у његовим другим делима не фали фантастике и хорора. У роману се говори о томе како се дизајнирани, мутирани вирус беснила шири једним од најпрометнијих аеродрома на свету. Проткан је темама као што су политика, шпијунажа, издаја, верност, људска природа, као и „евергрин“ - сукоб Палестине и Израела. Модератор: Bojan Butković.

24. јун

Велики квиз „Ко зна – знаће, ко не зна, незнаће!“


Сезона 2018/2019. завршава се, као и свака друга, великим, традиционалним квизом „Ко зна – знаће, ко не зна – незнаће!“ Квиз је врло специфичан, непријатан према учесницима, са претешким и опскурним питањима, посвећен немогућим детаљима, а сви који прођу у финале зарадиће трауме до краја живота. Ипак, последњи преживели ове Голготе зарадиће ласкаву и престижну титулу „Superuberultramega geek“ године, којом ће моћи да се хвали у наредних годину дана. Квиз се реално не препоручује никоме, али је увек забаван за гледање. Квиз праве Џејк&Лурд. Ко дође – доћи ће, ко не дође – недоћиће!

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 508
Basara, Oto, i Zbornik o srpskoj fantastici
« Reply #734 on: May 09, 2019, 05:55:57 PM »
Хвала, ангел 011! права ствар! одлично, сад имамо програм ЛК и за мај, и за јуни.

Даље:

(1)  у данашњем “Данасу”, на задњој страни, Басара и по четврти пут (за пет година) помиње филм Мањински извештај (Minority Report), опет за сврхе политичке сатире.

Датуми кад је то раније учинио, у својој колумни:
2015 11 18,
2016 07 04, и,
2017 07 19.

(2)  Јуче је било књижевно вече у Универзитетској библиотеци у Београду.

Први део књижевне вечери био је предавање проф. Ајдачића о Сергеју Лукјаненку, за кога, рецимо, нисмо знали да је својевремено био приличан мајстор компјутерских игрица, што се после одразило и у његовој СФ прози,

а затим је проф. др Зорица Ђерговић-Јоксимовић представила једну књигу, то је зборник научних радова већ раније објављених (али, у иностранству, у Украјини и Пољској, тако да ће тек сад постати реално доступни читаоцима у Србији), уредник је проф. Ајдачић, издавач је фирма “Алма”, наслов књиге гласи О српској књижевној фантастици, ево овако изгледа књига као целина:




а ово је само средњи део корице:



ово би била прва страница садржаја:



а ово, друга страница садржаја:



Књига ће моћи да се купи, речено је: можда кроз десетак дана, и то, у Београду, на Студентском тргу, у књижари “Александар Белић”, Студентски трг 5, до Коларца.

Затим, други део књижевне вечери:
разговор са гостом је водио критичар Васа Павковић, а тај гост је био Ото Олтвањи, испоставило се да он пише и фантастику (сва три жанра: хорор, СФ, и фантазију) и не-фантастику; тако је, барем, он рекао, тако се изјаснио.

Снимало се то, и можда ће једног дана бити окачено на нет, па ћете, у том случају, моћи да слушате, као да сте били тамо.

Ото је опширно испричао своје успомене из детињства и младости – како су га привукли стрипови, па магазини (на киосцима) са прозом, и како се почео, из одушевљења и ентузијазма, бавити тиме; а на питање АБН (из публике) да ли се од тога може сад живети, децидно је одговорио “Не!” и објаснио да сваки пут ради професионално, дакле, он увек добије неки хонорар, али, укупно су то врло мали износи, од којих се не може живети. Запослен је и живи од те плате, а не од писања. Рекао је отприлике овако: “Ја радим по цео дан, да бих могао ноћу да се бавим писањем.” И додао је једну реч: “Хоби!”

Развило се то у дискусију – ону, знате, честу у фандому – како нешто учинити по том питању, како материјално подржати списатељску уметност.

АБН није стигао да каже, али, имао је у виду, у вези с тим питањем, једну могућност: постоји један механизам за колико-толико објективно и поштено оцењивање вредности филмова, који се зове “трули парадајзи” – енгл. Rotten Tomatoes. Јако велики број гледалаца се изјасни, а из тога се (компјутерски?) извуче просек, просечна оцена, и типичан став, можда у две-три кратке реченице; АБН се уверио, на примеру тридесетак филмова, да је овај механизам дао прилично трезвене, истините, поштене оцене. Па, кад бисмо на тај неки начин могли да оцењујемо шта је аутентично вредно… па, да држава онда помаже то вредно… али како се одбранити од ботова, од лажирања тога, од подваљивања… и сличних облика корупције?