Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 682 Replies
  • 24268 Views
Ederlezi još nije otkupljena, itd
« Reply #660 on: January 25, 2019, 12:16:49 AM »
Цењени    ,

(1)  у „Политици“ је у уторак 22. фебруара на задњој страници, где су најаве шта има на телевизији тог дана, изашла кратка најава за неколико филмова, па и за један о Хобитима, што је део (наиме, приквел) серијала Господар прстенова. Поента је: жанровски су га тачно одредили. Нису написали да је научна фантастика, нити су учинили ма какву другу сличну грешку, него су лепо и јасно написали, ево видите:  фантазија.




А тај филм то и јесте.
Јесте тај жанр. Тако се тај жанр зове, и тако треба да се зове:
ФАНТАЗИЈА.
Дакле то је добро, то је за сваку похвалу, што су то написали.

(2)  За филм Ederlezi Rising, мислили смо да ће (пошто је прошао кроз многе фестивале) почетком ове године кренути у биоскопе у Србији. Али, није кренуо. О томе, Димитрије Војнов каже: “Нажалост, нисам сигуран када ће доћи у биоскопе код нас. Оно што је за сада једини заказан датум је 12. март за излазак DVD-а у Америци и почетак стриминга на неким тамошњим сервисима. Кад је реч о Европи, филм је откупљен за Француску, Бенелукс, Италију, али нажалост још не и за Србију”.

(3)   У “Лази Комарчићу” је био састанак о Урсули, говорили су др Милан М. Ћирковић и др Зоран А. Живковић, добар приказ имате код Невидљивог на:


https://sfpisb.wordpress.com/2019/01/22/tribina-drutva-ljubitelja-fantastike-lk-naucna-fantastika-ursule-legvin/

Ту је од великог значаја чињеница да је др Живковић јасно и гласно потврдио најважнију, суштинску позицију, основну тезу, из своје докторске дисертације, а то је, да (гледано са становишта историје књижевности) СФ јесте учинила, у једном историјском интервалу, тај важни корак, из тривијалне у вредну књижевност.

(4)  У јучерашњем (четвртак, 24. јануар 2019) “Данасу”, на стр. 17, имате један чланак, потписује, само иницијалима, И.Ш.М, наслов је “ЕУ да нађе планету за себе”, а наиме, говорила је, у Бриселу, на конференцији о свемирској индустрији, једна представница Пољске, Елжбијета Бјенковска, која у Европској Унији има функцију комесарке за унутрашње тржиште, индустрију и предузетништво, и рекла је, отприлике, да пошто Кина има намеру да насели Месец, а Американци да населе Марс, онда ЕУ треба да нађе неко треће небеско тело за насељавање.




Али, колико нам је познато, нема трећег тако погодног небеског тела, за те сврхе.





*

Slava

  • Jr. Member
  • **
  • 85
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #661 on: January 26, 2019, 10:55:20 AM »
Jedna ispravka u vezi rehabilitacije Milana Nedica. On ipak nije rehabilitovan, iako je u medijima kruzila prica o tome. Danas je na televiziji N1 gostovao pisac Filip David. U vezi problematicnog teksta o ljoticevcima u  'Zabavniku' on je spomenuo relaitvizaciju istorijskih cinjenica, a u vezi sa tim i rehabilitacije Mihajlovica i Kalabica. Ipak, rehabilitovan je samo Draza Mihajlovic dok je rehabilitacija Kalabica prvo prihvacena u sudu u Valjevu, pa zatim odbijena u sudu u Beogradu. Filip David je razocaran relativizacijom istorije, ali pravde, po mom mišljenju, nece i ne može da bude. To je jednostavno tako zbog cinjenice da ubijeni i mrtvi ne mogu da stvaraju potomstvo i budućnost, dok oni koji su zivi to mogu, bez obzira da li su ili nisu zlocinci i ubice.  Uostalom ukoliko je neko zlocinac, on ce uciniti sve da svojoj deci to sakrije, ili da opravda svoje postupke i sebe prikaze kao velikog oca pravednika i heroja.

PZAB, i preteška voda
« Reply #662 on: January 30, 2019, 02:30:51 PM »
Хвала на информацији, цењена Славо.

Е сад,

“Политикин забавник” бр. 3494, петак 25.01.2019, на киосцима је још само данас,
стр. 46-48, нешто о настанку СФ новеле Роберт Луис Стивенсона “Др Џекил и мистер Хајд”, и то, опширно и детаљно о једном криминалном случају у Британији који је можда послужио Стивенсону као један од извора инспирације, наиме, један грађанин је јавно био познат као сасвим поштен, мајстор бравар, итд, али тајно је био лопов и злочинац, па је ухваћен, изведен на суд, и обешен; тај је познат као Дикон Броуди (Deacon Brodie), а то име је у Забавнику интерпретирано као Ђакон Броди.

Али, гле, жанр: на стр. 48, у антрфилеу, се карактерише та новела као хорор. Написано је: “Као и многе друге омиљене прича страве и ужаса” итд. У антрфилеу изнад тога, каже се да је то роман.

Али, није роман, јер нема дужину романа, и није хорор, јер поента није на ужасу (кога у тој новели има врло мало) него на замишљеном научном открићу о двојству људске природе и о могућности да се она друга страна ослободи и чак да та зла и распуштена страна преовлада.

О Џекилу и Хајду је и насловна илустрација овог броја ПЗАБ, на којој др Џекил види себе у огледалу као Хајда, необријаног, рашчупаног, итд.

стр. 52-53, забавне цртице из биографије Чарлса Дарвина, и једна српска мала песма о њему и о мајмунима. Песник је Драгомир Ђорђевић, песма је из збирке која је на такмичењу 1999. године добила Забавникову књижевну награду, а почиње овако:

                            Пита ли се ико
                            За месеца пуна
                             Јесмо ли постали
                            Збиља од мајмуна

стр. 67, интересантна слика, пејзаж са двоје људи који, са неким околним гранама дрвета, јесу контуре великог људског лика, портрета, који је много већи од њих.

(2)  Тог истог дана кад је изашао тај број ПЗАБ, дакле у петак 25. јануар 2019, у “Данасу” је Басарина колумна имала наслов који као да је инспирисан једним појмом из нуклеарне физике (“тешка вода”), a у Басариној ироничној интерпретацији гласи “Претешка вода”. Хм, то би могло бити нешто у духу Курт Вонегата… помишљамо на “лед девет” (ice nine)… па, кад би постојао неки водоник тежи од деутеријума, и тежи од трицијума… али, не, Басарин чланак је о политици, не СФ.


Basarin gotik, i PZAB
« Reply #663 on: February 02, 2019, 07:06:50 PM »
Пре свега, хвала, zakk, на комплетним програмима Лазе К. за јануар и фебруар. Који су сада ту у једном суседном топику.

Е сад.

(1)  Светислав Басара је у петак 1. фебруара 2019. у својој колумни на задњој страници “Данаса” описао како је покушао да васкрсне Тита. То је прави мали хорор-фантази сценарио, у две-три реченице, у последњем пасусу тог чланка.

“Следи готик прича о оживљавању мртваца”, каже Басара. “Тамо негде, почетком деведесетих ( … ) у глуво доба ноћи (и у наћефлеисаном стању) одлучих да оживим Тита.”

Следи кратки опис како је он то покушао да постигне, уз помоћ тајне формуле – магичних речи, које цитира. Али, Тито није устао, само је (”градска легенда тврди”) мало намигнуо Басари, јер, за више од тога није имао снаге...

(2)  “Политикин забавник” бр. 3495, петак 01.02.2019,
стр. 4-6, како је у СССР до отприлике 1930. године било настојање да се из књижевности за децу избаци фантастика (бајке итд) а да се убаци пропаганда за социјалистички и комунистички друштвени систем. Чак видимо и један плакат да треба избацити “мистику и фантастику из дечјих књига”. Потписује Сања Лазић.

стр. 8-11, роботика, а нарочито теле-роботика, кад неког робота користимо на даљину, па и у свемиру, као ровере на Марсу итд. Идеја да астронаут буде у Марсовој орбити, да би путовање радио-сигнала трајало кратко. Припремио Срђан Николић. Ово је и насловни чланак, јер,

на стр. 1, насловној, види се један робот са многим металним механичким деловима, али донекле ишаран графитима (да ли је ту негде скривен и потпис аутора ове слике? у импресуму, на стр. 65, не примећујемо податак о томе), овај робот стоји и црта нешто ваљда кредом, али бледо, по неком као зиду. Ово је баш добра СФ слика, у мало комичном маниру.

стр. 12-13, Александар Гаталица о успеху тројице сликара у међуратном периоду (Брак, Модиљани, Пикасо)

стр. 55-58, опширна биографија великог песника енглеског романтизма Перси Биш Шелија, који је 1822. године вероватно убијен (наиме, по свему судећи, није се случајно удавио) , у оквиру тог чланка, опширно о његовој другој жени, Мери Годвин Вулстонкрафт Шели (1797-1851), па (на стр. 57, у четвртом ступцу) кратко и о настанку Франкенштајна.

(3)  Жозе Сарамаго, роман Повест о опсади Лисабона, Београд, издавач “Лагуна”, 2018, има један елемент алтернативне историје, јер се разматра између осталог и могући друкчији ток једног рата који је био 1147. године на терену данашње Португалије, то би била дакле могућа историјска тачка прекретница,
али рекло би се да аутор није кренуо даље с тим, дакле није кренуо даље од те тачке прекретнице, па (колико смо чули) не стиже до измењене данашњице, и све-у-свему тај роман изгледа да и није стварно алтернативна историја,
а осим тога, стичемо утисак да тај роман и није СФ, него је (чини нам се; нисмо читали) вероватно у жанру фантазије, и то вероватно неки постмодерни текст измешаног свега и свачега.
Па ипак добро је да један тако познат роман садржи барем тај један елемент свести о историјским алтернативама.



u pripremi galerija fantastike (slikarstva) u Valjevu
« Reply #664 on: February 04, 2019, 03:36:46 PM »
Цењени   ,

(1)  у данашњем “Блицу” на стр. 22 у колумни “Фантастикологија” Слободан Ивков даје кратки приказ једне колекције прича: аутор Нил Гејмен, наслов Упозорење о садржају, издавач “Лагуна”, Београд, објављено у марту 2017. године. Тај наслов је промотивна форица: као, пазите, приче су много страшне и узнемиравајуће… Ивков каже да ту има 21 прича и 1 песма. Стичемо утисак да је то углавном хорор и фантазија, али није немогуће да се ту негде провукао и неки СФ елемент.

(2)  У данашњој “Политици” на стр. 12 је велики чланак са сликом у боји, да је у Ваљеву донета одлука да се једна лепа и велика стара зграда у центру града преуреди да постане галерија српског сликарства фантастике, ево наслова:




а ми стичемо утисак да ће то бити, барем за почетак, галерија само и једино сликарства, и да ће бити изложене (као репродукције?? питамо се; да их не би неки посетилац оштетио…) само и једино слике у жанру фантазије, типа Милић од Мачве, или Оља Ивањицки код које ипак очекујемо и понеки елемент СФ, на пример, оног њеног астронаута у скафандру. Утисак је да треба да буду само признати озбиљни (а не карикатурални…) сликари од националног значаја, али, ми у СФ немамо ниједног таквог.

Али имамо једног члана “Медиале”, то је Милован Видак (1926-2003), учесник битака на Неретви и Сутјесци, изгубио у рату једно око, па је после до краја живота сликао са само једним оком; он је прилазио веома близу СФ, и зато АБН предлаже ове слике:

Милован Видак, “Рађање”, “Кибернетичка пунктура”, “Централни сензор чувства”, и, нарочито, његова најбоља, величанствена, прихватљива као СФ, слика “Пред почетак великог суђења”. Та једна има архитектонску и технолошку величанственост толику, да бисмо могли оправдано казати да је то СФ.

Драгош Калајић и његов мистицизам сунца и летења, то би била фантазија, не СФ.

На крају ће вероватно доминирати група Медиала, чија чланица Оља Ивањицки (1931-2009) ће вероватно тамо да буде за нас главни ослонац… Зато АБН нуди песмицу:


                           Ах Оља, Оља, Ивањицки,
                           ти си близу сајенс фицти.


da li Kusturica kreće u SF
« Reply #665 on: February 05, 2019, 02:43:28 PM »
Цењени   ,

(1)  у данашњем “Блицу” на стр. 28, а то је рубрика “Забава”, имате чланак са великим насловом “Куста снима филм по руском роману”, где се најављује да ће, под велом строге тајности, Емир Кустурица снимити филм о човеку који “у данашњим условима жели да завлада светом, направи га по свом, и тиме помери границе у сваком сегменту”. Ово звучи као да би могло имати неке везе са неким од жанрова фантастике – можда са фантазијом, или, ипак, са научном фантастиком. Не знамо ни наслов, ни који је то руски роман. Сценарио је већ написао Гордан Михић.

Године 2016. Кустурица је имао филм са насловом На млечном путу, што је могло некога да наведе на помисао да се ту мисли на галаксију Млечни пут, али, не, то није било о галаксији, него о једном продавцу млека.

(2)   Исто у данашњем (уторак 5. фебруар 2019) “Блицу”, али у уметнутом прилогу “Поп & култура”, па на стр. 3, 4 и 5 тог прилога, налази се веома обиман интервју, потписује новинарка Миона Ковачевић, а интервју је дао Милан Николић (средње слово не знамо), социолог, који сарађује у Културном центру Београда, и који је учествовао 15. новембра 2018, у галерији “Артгет”, Трг републике 5, на трибини (памтите, јавили смо вам) “Сви наши Франкенштајни”. Тема овог данашњег текста је футурологија, наиме, предвиђања о блиској будућности човечанства.

Наднаслов гласи овако: “Тема: футуризам и ренесанса”. То је наравно алузија на добро познату фразу “хуманизам и ренесанса”.

Наслов гласи: “Кажу да имамо још само 12 година за нас”. То је у смислу да ће за само дванаест година, роботи и вештачка интелигенција преузети власт.
У својим одговорима на питања новинарке, Милан Николић се углавном концентрише на ту опасност од владавине вештачке интелигенције над нама, и, на опасност да се догоди климатска катастрофа путем глобалног отопљавања. Али, дотиче и друге теме. За неке ствари је поприлично у праву, али, десетак пута сасвим промашује науку, наиме каже ствари које са становишта науке напросто нису тачне, што даје утисак површности и сензационализма, тако да ће неки читаоци вероватно одбацити интервју као целину – па и оне делове где Николић изражава оправдане, реалистичне прогнозе. Дакле са лошим, многи читаоци ће вероватно одбацити и добро.
У првом ступцу на стр. 4, Николић износи тезу да можда постоји нека тајна космичка сила добра, која ја јача од силе зла, па зато још увек нисмо пропали, нисмо се уништили.
Помиње Париски споразум о климатским променама из 2015, али не помиње да је то необавезни документ, дакле без обавезе да се поштује, штавише документ који се у индустријској пракси углавном и не поштује, и, што је још важније, Николић не помиње папир недавно (у децембру 2018) потписан у Катовицама, у Пољској (Katowize) где се, тек сад, најављују мере надзора и међународне контроле спровођења Париског споразума (тј. да се спречи садашње забушавање… подваљивање… неспровођење…), а тај папир у Катовицама потписао је и представник америчке владе, што, међутим, Николић такође не помиње.

(3)  У данашњем “Данасу” на стр. 8, објављен је текст, потписује економски аналитичар Миша Бркић, о нечему врло незгодном, у вези са железничким тунелом који, у Београду, иде испод Вуковог споменика… али о томе не смемо да пишемо овде ништа конкретније, јер је исувише ужасно… али ту реално постоји простор за СФ машту, за СФ филм катастрофе, или реал-хорор, кад би се ико усудио да тако језив филм сними. Била би потребна гигантска количина храбрости. – Ма, боље је да о томе не говоримо. Осим да кажемо: далеко било. Далеко било.


Znak sagite 25 izašao, veoma važan
« Reply #666 on: February 08, 2019, 05:00:06 PM »
Цењени       ,
изашао је из штампе, и набавили смо, Бобанов часопис (помало је то и алманах, излази једном годишње…) “Знак сагите”, и то број помало јубиларни – број 25.

Може се набавити по цени од 800 динара у Бобановој књижари у Београду која се налази, кад пођете од великог улаза у Дом омладине, па једно педесет корака у правцу Нушићеве улице и Теразијског тунела, ту је почетак подземног пролаза, па, прва продавница, на самом почетку тог подземног пролаза. Радно време је радним даном теоретски од 12 до 19 ч, али, они можда понекад дођу и раније, али можда понекад и закасне, па је боље да дођете ипак у 13 часова, не раније. Суботом… ух, заборавили смо, а недељом је затворено.

Информацију о изласку овог јубиларног броја имате на Бобановом форуму, на:


http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=16554.msg718803;topicseen#msg718803


а тамо је и изглед корице, а и садржај, окачен као слика (на коју можете кликнути да се повећа, и можете је онда и узети тј. снимити да је имате),

сада ћемо дати, без коментара, садржај, али сређен на кудикамо друкчији, АБН начин; а кроз који дан можете очекивати и АБН приказ, детаљан. Засад само једно:


ту је најбоља српска дужа СФ прича свих времена.

Најбоља икад. То је Мићина “Равнодушност црвеног Сунца”. Ово вам је прилика, веома ретка, да је прочитате. Али ту је и научни рад двојице професора, о тој причи, а ту је и један научни рад о једној врхунски квалитетној СФ причи Роберта Силверберга.

Дакле садржај, технички сређен по АБН систему (али, не стигосмо да проверимо тачност једне-по-једне ставке, да ли су тачне странице; ваљда јесу):

Angelina Meringer, Reč urednice           str. 5222

Norman Spinrad, Godine kuge               str. 5224

Angelina Meringer, Razgovor sa Normanom Spinradom        str. 5283

Romani Normana Spinrada         str. 5288

Norman Spinrad, Autobiografija       str. 5292

Lucija Kanada, Liminal       str. 5332

Adrijan Sarajlija, Vi što maštate          str. 5339

Lada Vukić, Gospodarica vremena        str. 5353

Miroljub Todorović, kratke priče (deset kratkih priča)       str. 5363

Aleksandar Đukanović, Pan         str. 5368

Aleksandar Đukanović, Gringo           str. 5373

Violeta Ivković, Hladna površina Aleksandra Đukanovića       str. 5385

Milan Drašković   Soneti strepnje i tame (deset soneta)     str. 5386

Slaven Radovanović, Šnajderka za mrtve       str. 5392

Miodrag Milovanović, Ravnodušnost crvenog Sunca          str. 5398

Никола Бубања и Александар Б. Недељковић, Путовање кроз време као инструмент класних и националних преокупација у Х. Џ. Велсовој новели “Времеплов” и причи “Равнодушност црвеног Сунца” Миодрага Миловановића            str. 5417

Jelena Marićević Balać, Lirsko-onirički model srpske postmoderne proze              str. 5430

Nataša Milić, Spiridonova potera za neuhvatljivim         str. 5436

Nataša Milić, Tamni vilajet 2          str. 5447

Aleksandar B. Nedeljković, Kroz 200 miliona godina: plovimo za Vizantiju, sa Robertom Silverbergom            str. 4453

Ivan Nikolić, Senka         str. 5466

Maria Milosavljević, Čudna rubrika (o filmovima koje možda nikada nećete gledati)            str. 5488

Nenad Polimac, Poslednji Srbin u Hrvatskoj           str. 5493

Bojan Pandža, O ljubiteljima horora          str. 5504

stripovi (četiri jednostrana stripa)         str. 5516



*

Anomander Rejk

  • Newbie
  • *
  • 49
  • Strah je ubica uma.
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #667 on: February 10, 2019, 12:54:02 PM »
Najbolja sf srpska priča ?  :o
Bolja od recimo priča Zorana Jakšića-Bezdan, Jeka?
Bolja od priča Zorana Živkovića?
Apsolutno ne verujem da je ta priča najbolja srpska sf priča.

*

Ghoul

  • Sr. Member
  • ****
  • 409
    • the cult of ghoul
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #668 on: February 10, 2019, 05:26:17 PM »
Najbolja sf srpska priča ?  :o
Bolja od recimo priča Zorana Jakšića-Bezdan, Jeka?
Bolja od priča Zorana Živkovića?
Apsolutno ne verujem da je ta priča najbolja srpska sf priča.

i ne treba da veruješ jer nije, ni blizu.
to je neka subjektivna abn-ova fiksacija, fetiš, ili ne znam kako da nazovem, ali nikakvim ozbiljnim argumentima ne može se ta tvrdnja braniti, osim običnim 'sviđizmom'.
to je jedna vrlo dobra, ali ne čak ni odlična, a kamoli izuzetna priča.

molim navedite bolju
« Reply #669 on: February 10, 2019, 08:09:21 PM »
Цењени Аномандер Рејк, и цењени др Гул,
хвала на примедбама! Веома бих ценио ако можете набројати неколико српских СФ прича бољих од те Мићине. (Коју сад може свако да прочита у „Знаку сагите“ 25.)

Наравно, немојмо узнемиравати др Зорана А. Живковића – његове приче нису СФ, и, кад бисте га питали, он би вам то и сам сасвим јасно и категорично потврдио; он не пише научну фантастику. Али, нема ни потребе да га питате, немојте узалуд трошити његово време, он се бави другим, али такође важним, стварима; верујте ми на реч, сигуран сам, сасвим сигуран – он не пише СФ приче. И то није, с моје стране, нека критика, или оптужба; то је то је савршено нормална констатација једне, ваљда неспорне, чињенице.

Али, о СФ причама др Зорана С. Јакшића (доктор физике) итекако се може озбиљно разговарати, у овом контексту.

Дакле молим помените, са библиографским податком, неколико бољих прича! Али молим поштујте и моје време, немојте ме терати да претражујем, него дајте баш прави библиографски податак:  име, средње слово, и презиме аутора, наслов приче, град где је књига (или часопис) објављена, издавач, година издања, и на којим је страницама та прича. Молим уштедите ми време које бих изгубио да ја то сам тражим.

У идеалном случају, могли бисте и да издвојите једну као најбољу вама познату. Најбољу од свих за које знате.

Узгред, ја сам на домаку да почнем рад на писању Историје српске СФ књижевности 19. и 20. века. А ово најновије, у 21. веку, слабо сам пратио, а није ни лако пронаћи их, слабо се (игде) објављују, а и оно што можда негде излази претпостављам да су углавном, огромном већином, фантази и хорор приче, нигде нема окачене јасне назнаке “СФ”, можда међу двадесет објављених буде реално једна СФ, па, ко ће их све прочитати да би ту једну пронашао – ја свакако не. Тако да се моја тврдња, изречена у великом одушевљењу (што је Мићина прича изашла сада ето и у Знаку сагите, дакле постала је доступна свакоме) мора ипак мало исправити:

то је најбоља српска СФ прича изашла у 19. и 20. веку.

Тако да је, са моје тачке гледишта, пожељно да и ви концентришете вашу пажњу само на 19. и 20. век. Али ако знате неку блиставију причу објављену у 21. веку, кажите то, свакако, биће веома корисно!

Али ако је у фазону мачеви и врачеви и дедица чаробњак… или ако је хорор… немојте такву причу помињати, нема потребе, ти други жанрови имају своје поетике, друге, другачије, ја се њима не бавим, има ко ће се тим другим жанровима бавити. Ја не. Можете ме критиковати – зашто не читам све приче, свих жанрова!!! – али, ја за то немам енергије, ни времена, а ни наклоности, а ко има, широко му поље.

PZAB, itd
« Reply #670 on: February 12, 2019, 09:06:51 PM »
Цењени    ,

(1)  Писац Урош Петровић (средње слово не знамо) који се бавио и фантастиком (зато и помињемо), имао је велики интервју (цела страна) у “Блицу” у недељу 2019 02 10, где је промотирао своје књиге енигматике, као и књиге за децу где су у причу уграђене и загонетке које треба решавати; у суштини наступио је као енигматичар, са тезом да решавање загонетки доприноси да ум остане оштар.

У понедељак (јуче) је уз “Блиц” била бесплатно приложена његова књижица таквог садржаја, врло кратке приче са енигматским задацима, за децу.

(2)  Такође у недељу 10-тог фебруара, у “Политици”, на стр. 2, био је велики чланак са насловом “Повратак у будућност – роботи репортери”, мисли се наравно на неке компјутерске програме који данас помажу новинарима у неким пословима, у неким редакцијама. Део чланка посвећен је описима како и та, компјутерска револуција, понекад “једе своју децу”, а пример је информативна фирма “Базфид” (BuzzFeed) која је, као, кренула са неким великим успехом а сада, наводно, намерава да отпусти хиљаду својих новинара и сарадника.

(3)  “Политикин забавник” бр. 3496, петак 08.02.2019, нема СФ причу, али има фантази причу, замишљену да буде као легенда из Боке Которске, на стр. 54-55, Растко Марковић, “Кућа на дну мора”, наднаслов “Картулина из Боке” (картулина, тако су Бокељи називали дописницу). Дечак по имену Миро пронашао камену кућицу на дну мора, у заливу испред места Доброте, и том приликом покупио тајанствене каменчиће, онда је почео да сања пророчанске снове, па је стекао способност тачног прорицања будућности.

Размишљамо… не помиње се, у књижевности, питање колико је чиста вода, близу обале; то је нешто што се никад не пита, и не каже, о Јадранском мору, а требало би. Чистоћа воде у разним приобалним деловима Јадрана (и свих осталих мора на свету) вероватно зависи од тога куда се излива канализација из градова, бродова, индустрије, итд, али о томе, колико знамо, нико није вољан да говори.

стр. 8-11, ензими који служе као алати за преправљање гена, и, могућности тога.

стр. 20, кратак чланак, да ли ће роботи осећати бол (не), и да ли ће добити права као људи, људска права (можда).

стр. 22-23, да ли су током Другог светског рата јапански научници покушавали, у пројекту “Ку-го”, да остваре Теслине електромагнетне “зраке смрти”, ваљда микроталасне, и у томе претрпели неуспех. Наводно, као, колико знамо, покушавали су, па није успело. Потписује Немања Баћковић. Има о томе и на:


https://www.warhistoryonline.com/instant-articles/ku-go-japans-top-secret-weapon.html

стр. 46, у Амстердаму постоји музеј микро-организама, галерија са микроскопима и микробима, названа “Микропија” (Micropia), хм, то звучи као утопија! а главна теза је, да нису сви микро-организми (бактерије, итд) штетни, него, има и корисних.


*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
  • 499
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #671 on: February 13, 2019, 11:26:22 AM »


Prvi deo predavanja u Domu omladine...

Mićin film, i, Sinkler Luis, i F K Dik
« Reply #672 on: February 13, 2019, 09:42:57 PM »
Браво, Мићо! и браво целој екипи! како је то добро направљено! Одличан филмски прилог, одличан, супер. То је велики успех, и велика ствар за све нас.

(2)   У “Блицу” данас, на стр. 25, рубрика “Култура”, па колумна “Прочитати”, новинарка Татјана-Тања Њежић даје приказ две књиге; једна је СФ, из године 1935, аутор је славни књижевник из оних времена, Синклер Луис. Издавач сад код нас је “Лагуна”, преводилац је Милан Ђурић. Наслов је преведен као То је овде немогуће, али, можда је боље било превести ипак мало друкчије, као То се овде не може догодити (It Can’t Happen Here).




Роман приказује како би у некој будућности могао диктатор да се попне на власт у Америци. Е сад, на Википедији

https://en.wikipedia.org/wiki/It_Can%27t_Happen_Here

не препознају овај роман као научну фантастику него као “политички роман”, а ни Тања Њежић га не препознаје као СФ, него каже да тај роман “слови за дистопијску фантазију”, али, то итекако јесте СФ роман, са политичком тематиком, јер, у основи поштује научни поглед на свет и научни начин размишљања, а приказује нешто што се још није десило.

Узгред, само да се подсетимо, такав је и врло познати политички СФ роман Џек Лондона Гвоздена пета (Jack London, The Iron Heel, 1907).

Нисте изгубили из вида – такав један роман написао је и Џорџ Орвел… роман 1984.

(3)  Издавачка фирма “Контраст” објавила је код нас, недавно, ново издање чувеног, рекли бисмо и славног СФ романа Филип К. Дика, са незаборавним насловом, Теците сузе моје, рече полицајац (Flow My Tears, the Policeman Said, 1974) који је био номинован за Хуго награду, и за Небулу, али је ипак добио само Џон В. Кембел награду, 1975. године.


https://kontrastizdavastvo.rs/proizvod/tecite-suze-moje-policajac-rece/

Гле у том роману је Америка после Другог светског рата постала полицијска држава… диктатура. А један славни певач се једног дана буди и постепено схвата да у том свету, где се нашао, никада није постојао.

*

Anomander Rejk

  • Newbie
  • *
  • 49
  • Strah je ubica uma.
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #673 on: February 14, 2019, 09:52:17 AM »
https://www.delfi.rs/knjige/6115_kraljevi_knjiga_delfi_knjizare.html
Poštovani ABN,
evo bitnih podataka, izdanje je Tardisa, iz 2009e.
Nije mi trenutno knjiga pri ruci, da znam tačno od koje do koje je strane koja priča,
ali knjigu lako možete nabaviti, ima je sigurno u Beopolisu, Bobanovoj knjižari , a moguće i u nekim većim knjižarama.
Sve priče su dobre, ali preporučujem vam SF priču Bezdan ( dobitnik nagrade LK za novelu 2003 ).

Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #674 on: February 14, 2019, 05:11:28 PM »
Хвала, Аномандер. То је већ један конкретан и озбиљан предлог.
Записано, запамћено, неће бити изгубљено (надам се).
Него, зар та прича није изашла и у неком Знаку сагите? Проверио бих ја то за неколико секунди, али постоји проблемчић – нико (барем колико ја знам) још није написао нити игде окачио обједињену библиографију првих 25 бројева часописа-алманаха „Знак сагите“. Која би, као Word документ, била згодна за претраживање.
… или у неком Тамном вилајету? или у неком Емитору?