Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku

  • 841 Replies
  • 45828 Views
*

Slava

  • Jr. Member
  • **
  • 87
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #90 on: December 13, 2017, 09:25:55 PM »
Lidija, ja Dražu neću pitati zašto je njegov forum zatvoren. A što se tiče konspiracijskih teorija takve teorije ne podržavam i ako mislite da je moje nagađanje naginjalo ka tome onda je dobro što ste to izbrisali. A i danas je ponešto izbrisano iz mog posta. Dakle, na vašem forumu stvari treba da se svedu na odgovarajuću meru. Pozdrav

*

Miodrag Milovanovic

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • 522
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #91 on: December 13, 2017, 11:42:10 PM »
Slavo,
ja sam bio taj koji je izbrisao deo vašeg današnjeg posta. Ja bih vas zamolio da se, kao i svi ostali na ovom forumu, ograničimo na ono što svi volimo, a to je fantastika.
Potpuno ste u pravu kada kažete da stvari treba da se na forumu svedu na odgovarajuću meru. Moderatori ovoga foruma će se truditi da sadašnji vid komunikacije u potpunosti zadrži i da svakom članu ovog foruma bude prijatno da boravi na njemu.

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 549
kako su spaljivani stripovi, pa i u Srbiji 1971
« Reply #92 on: December 14, 2017, 02:34:55 PM »
Заборависмо, “Политикин забавник” бр. 3435, петак 08.12.2017, нема СФ причу. Међутим, на стр. 25-28, спаљивање стрипова у Америци после Другог светског рата, али, и у Србији 1971. године, у време Тита. О томе је и илустрација на насловној страни, где горе тј. падају на ломачу углавном стрипови о Супермену и Бетмену.

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 549
današnji PZAB
« Reply #93 on: December 15, 2017, 04:03:15 PM »
Цењени   ,

“Политикин забавник” бр. 3436, петак 15.12.2017, дакле данашњи, нема СФ причу.

стр. 2, у рубрици “Јесте ли већ чули да…”, врло кратки текст о Лази Комарчићу. Цитирамо цео. Пише, испод његовог портрета, овако: “Лазар Комарчић (1839-1903) писац је нашег првог научнофантастичног романа, Једна угашена звезда, који је објављен 1902. године”.

Добро, али, “прогешили” су, он је умро не 1903, него тек 1909, један дан након свог седамдесетог рођендана. Ово можете проверити на: 


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B8%D1%9B

На стр. 4-6, побуна сеоских жена, и то прилично успешна, наводно се догодила у околини Сарајева против пописивања и одузимања тј. отимања стоке и хране крајем 1917. пред пад Аустроугарске, главна је била Ана Њего.

стр. 10-11, како су настали називи неких нуклеарних честица, нпр. електрон, протон итд.

стр. 10-13, такође физика, физичар Ерик Верлинд (Erik Verlinde) покушава да измири теорију релативности и квантну теорију, тако што тврди да је Ајнштајн само описао гравитацију као деловање материје на простор, али није и пронашао механизам, начин, како се то деловање остварује.

стр. 22-24, компјутеристкиња Маргарет Хамилтон, која је помогла да успе Аполо 11, добила медаљу од председника Обаме. Ту је и слика и сентенција, Нил ДеГрас Тајсон каже: “Без радозналости наша будућност изгледаће исто као наша садашњост”.

стр. 44-45, постојала је и Моцартова сестра, веома талентована за музику, Ана Марија Моцарт.

стр. 46-48, Фантомас (не Фантом!!! то је други лик!), француски књижевни и филмски и стрипски детективски-и-хорор лик, можда утицао на лик Џокера, у Бетмену. Можда има неке мале везе са фантастиком. Потписује Никола Драгомировић.

стр. 54-56 како је „свето копље судбине“ (лажно) наводно крадено и узимано после Другог светског рата.

стр. 62, начини за спасавање морнара из подморнице ако она не може да изрони.

И, чланак о комик-коновима, кос-плеју, итд, у Србији сада; промотивно.


*

Slava

  • Jr. Member
  • **
  • 87
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #94 on: December 15, 2017, 05:17:59 PM »
Poštovani ABN,
hvala Vam što ste poslali link sa horom Viva Vox koji na svoj način izvodi muziku iz 'Ratova zvezda'.
Ali 'Ratovi zvezda' nisu naučna fantastika za razliku od 'Zvezdanih staza'. To su dva podjednako popularna serijala, ali 'Zvezdane staze' su daleko bolje.
Na primer u 'Ratovima zvezda' imate veoma problematične Stormtrupere. Zar ne podsećaju ti stormtruperi na nacističke šturmere? U prevodu bi to bili jurišnici. A postojao je i umetnički pravac Sturm und Drang koji ima i nekih sličnosti sa Futurizmom.
Dakle, vojska za nekoga predstavlja bezglave jurišnike, a za nekoga kapetana svemirskog broda i pametne stručnjake vojnike koji znaju pravila igre i poštuju hijerarhiju.
Nedavno sam u Rumuniji videla jedno vrhunsko umetničko delo-glavu mladog čoveka iznad koje je izvajana kosturska glava-smrt u obliku vojničkog šlema, istog oblika kakvog nose stormtruperi u 'Ratovima zvezda'.
Istina zna da progovara iz velikih umetničkih dela.
A evo linka za jedan spot u kojem jedan od izvođača nosi masku-šlem sličnu maski stormtrupera, ali šlem više liči na kantu:


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 549
večeras domaći SF film Procep, a pre toga Ja, robot, itd
« Reply #95 on: December 17, 2017, 02:23:49 PM »
Хвала, Славо. А да ли мислите да је “Вива вокс” то извео професионално, или аматерски; добро, или лоше; има ли то (или нема) музичку уметничку вредност?

Е сад,

(1)  у данашњој “Политици” је најављено да ће вечерас на ТВ каналу РТС 2, и то, у 23.05 ч, бити приказан домаћи филм Процеп, и да је научна фантастика, а тема је: српски и амерички тајни агенти трагају за америчким шпијунским сателитом који је пао у Србију, али, кад га нађу, “схватају да је нешто друго дошло из свемира…”, режија Дејан Зечевић.

Снимљен је 2016. године. На енглеском наслов је The Rift. На енглеском постеру се види астронаут у белом скафандру и иза њега вероватно Месец, у плавичастој боји.

Колико год да је добар или лош… успешан или не… требало би се наоружати стрпљењем и одгледати га, јер нам је, ваљда, једини…

(2)  Такође је најављен за вечерас, али на каналу Пинк 2, и то у 20.02 ч, један веома значајан филм, класик светског СФ филма, Ја, робот (I, Robot, 2004), главна улога Вил Смит, режија Алекс Пројас (Will Smith, Alex Proyas). Ако га нисте гледали, савет је:  сада га не пропустите.

(3)  У јучерашњем (па, и данашњем) “Данасу”, на задњој страни, Басара помиње паралаксу, појам из оптике, итекако важан у астрономији; али, помиње на такав начин да није сигурно да ли он зна тачно шта је паралакса. Ово се питамо због наслова, који гласи “Угао паралаксе”. И наравно он то користи само за политичку сатиру, метафорично, рекло би се можда у смислу: искривљени угао гледања на неке политичке ствари у Србији.

Астрономи успевају помоћу паралаксе да измере растојања и до 10 светлосних година од Земље… надајмо се да ће једног дана моћи и више.

(4)  Јуче је у “Политици” на стр. 4 културног додатка приказана једна књига поезије, аутор је енглески песник Вилијам Батлер Јејтс (William Butler Yeats), преводилац је Бојан Белић, издавач “Паидеја”, а наслов књиге гласи Једрење у Визант. Претпостављамо да се то односи на чувену Јејтсову песму “Sailing to Byzantium” (1928), по којој је велики СФ писац Роберт Силверберг (1935 – ) дао наслов својој изванредној, величанственој СФ новели, врхунског литерарног квалитета, “Sailing to Byzantium” и за њу добио награду “Небула” 1985; можете је прочитати на српском у антологији (уредио Бобан Кнежевић) Монолит 3, где почиње на стр. 409, превео А. Б. Недељковић, утопијска СФ прича о далекој, врло богатој и срећној будућности у којој грађани, ради забаве и учења, реконструишу поједине старе градове и цивилизације, па и нашу Византију. (Нашу јер су многи Срби, вековима, живели у Византији. Заувек остајемо уграђени у њу.) Запрепашћујуће добра, прелепо сетна прича о том самоувереном утопијском свету. Не, немојте мислити да се тој цивилизацији дешава некакав катастрофални преокрет на крају. Ништа слично. Ово је вероватно најбоља СФ прича коју је Силверберг икад написао. Виртуозна научна фантастика, врхунски литерарно квалитетна; “Пловидба за Византију” је аутентично велико дело светске књижевности. Уверени смо да Силвербергову “Пловидбу за Византију” треба уврстити међу најбољих 100 приповедака у историји светске књижевности.

Поента? Па, ето могућа су два различита превода тог наслова на српски, па се може поставити и питање шта је боље:

“Пловидба за Византију”
или
“Једрење у Визант”.

(5)  Такође у “Политици” јуче, дакле 16. децембра 2017, али не у културном додатку, него на страници (негде око двадесете) “Синоћ у Београду”, јављено је да је отворена ликовна изложба под насловом “Арс фантастика – ирационални цртеж” која се састоји од цртежа петнаест уметника, међу којима су и Оља Ивањицки, и Милић од Мачве; изложба ће у галерији “Блок” у Београду бити отворена још десетак дана, до краја децембра.

Али и све ово што ми радимо овде јесте, у ширем смислу, ars fantastica. Али ако је ирационално, онда је фантази, а ако је рационално, онда може бити СФ. Зато претпостављамо да то, сад, није изложба СФ сликарства, него фантазијског.

У сваком случају, наслов, назив те изложбе је интересантан за нас.

(6)  У  јучерашњој “Политици”, али на стр. 11, наслов са хумористичном интенцијом, о пензијама код нас, а поводом једне (већ раније помињане у штампи) изјаве једног министра. Овог пута наслов гласи:

Надградња “теорије релативитета” у српском банкарском систему

а поента је: имаш право на пензију, да да, свакако, али у ком износу – е то је релативно!

Па добро, схватили смо форицу. Ха ха.

(7)  У данашњу “Политику” убачен је “Магазин”, чија насловна страница, у колору, приказује једног неуверљиво скрпљеног лименог робота који, као, у својим рукама носи послужавник са храном, у неком ресторану. Испод тога је натпис “Сутрашњица је почела”. Унутра је, на стр. 3-5, чланак, у формату “10 питања”, како то већ бива у том магазину: новинари поставе некоме десет питања, па та питања, и одговори на њих, сачињавају чланак.

Овога пута наднаслов је

О новим технологијама, “суперкомпјутери” и “суперљуди” ускоро међу нама

а наслов је, ех,

Сутрашњица је већ почела

потписује (вероватно је и формулисала питања?) Александра Мијалковић, одговоре даје Милош Жикић који је професионално ангажован на ИТ технологијама, а поента је да су компјутери већ веома присутни у нашем животу и раду, а вероватно ће у будућности бити још присутнији.

“Технологије које смо, пре једва двадесетак година, могли да сретнемо само у научнофантастичним романима или филмовима сад су ту, око нас, у нашем пословном окружењу, у кући, на улици.” (стр. 3)

Чланак је, чини нам се, мало прегрејан, претерано оптимистичан, тако да га неки мало старији читалац може доживети као одјек из, рецимо, београдског часописа “Галаксија” из 1980-тих година. На питања новинарке да ли је будуће умножавање компјутера и робота потенцијално опасно, Жикић одговара, отприлике, да је једина права опасност људска природа, тј. евентуална склоност неких људи да злоупотребе те машинерије будућности.

« Last Edit: December 17, 2017, 02:34:41 PM by Aleksandar_B_Nedeljkovic »

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 549
film Procep, sasvim neuspeo
« Reply #96 on: December 18, 2017, 01:43:29 PM »
Тај прошлогодишњи домаћи СФ филм, Процеп (The Rift), жанровски јесте СФ, али са јаким отклоном ка хорору. Сасвим је неуспео. Већ шпица, дуготрајна, досадна и празна, сасвим разочара (види се само Месец, који се врти... врти... и још се врти...), и наговести промашај. Таква је и прва секвенца, лутање главне јунакиње по граду (а то она ваљда само сања како је ишла да посети своје дете у болници, па су зато призори изобличени). Онда сазнајемо и пратимо како се у Београду састају: она (а она је наша агенткиња ЦИА, била је на паузи па се сад ре-активира ?) и један Американац агент ЦИА, и један агент неке безбедносне агенције Србије, дакле тајни агенти се састају практично јавно, и иду, колима, у Војводину, једно ваљда стотинак километара на север, јер је тамо негде, као, пао амерички тајни шпијунски сателит па иду да га нађу. То је наравно као заплет већ сасвим бесмислено, јер то уопште не би ишло тако.

(Али, генерално, наши кад замишљају како би снимили српски СФ филм, и покушавају да смисле синопсис па сценарио, обично пођу од тога да нешто падне у Србију, јер, кад већ немамо истраживачке капацитете, респектабилне велике инсталације, богате и јаке лабораторије итд, да нешто откријемо, направимо, онда новум може само да нам падне с неба... то је доста јадно...  А тако је ваљда и широм екс-Ју простора, и на целом Балкану...)

Ови тог јутра оду колима у Војводину, и нађу се на неком путељку, изађу из кола, пођу између жбуња… и већ је пала ноћ! густа црна ноћ! Од тог тренутка, све даље у филму је бесмислено и беспредметно, јер, шта, пешачили су можда дванаест сати, је ли? и нико жедан, нико гладан ни уморан? Али морало је тако, морала је да падне ноћ, јер оно што следи, толико је нелогично и неуверљиво, да само у мраку може да “прође”. Показује се да су они све време имали “сигнал” и знали су тачно где је пао сателит, а то као српске власти појма немају, тамо нема полиције (!?) него ови дођу до неког као оронулог салаша, шуњају се као лопови (?), неки чичекања распали из пушке (сачмарице?) ка њима, и то не један хитац него много, а они потежу пиштоље и пуцају на њега (зашто?), после у подруму нађу амерички свемирски скафандер ваљда од мртвог астронаута који је ето био пре много година био у тајној додатној Аполо мисији, слетео на “тамну страну Месеца” (!!!) па је сад тек пао, накнадно, са Месеца, у Војводину … и то се даље тако наставља, очај, непојаман промашај.

Ефекти? Који ефекти?

Колор? у мраку? Филм више изгледа као црно-бели.

Са становишта популаризације науке, ниједан сценариста нема право да наводи гледаоце на погрешно уверење да Месец има “тамну страну” која је тајанствена. Као што смо поменули у овим вестима 25. октобра 2015, тада на форуму Арт Аниме, ниједна страна Месеца није трајно тамна; он се окреће, баш као и Земља, само спорије; увек је једном страном окренут ка Сунцу, као и Земља, па, и код нас, кад је у Србији дан, у Јапану је ноћ, а кад је у Србији ноћ, у Јапану је дан; ниједна страна Земље (а ни Месеца) није стално тамна.

Могао би овај филм да прође као “Б минус” продукција, ако и толико…


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 549
i, o stripu Smak bezbroj svetova, u Blicu, i, Sajam
« Reply #97 on: December 18, 2017, 03:24:37 PM »
(2)  Заборависмо, у данашњем “Блицу” на стр. 22, у колумни “Стрипологија”, Ивков извештава о једној књизи која је изашла код нас код “Чудесне књиге”, у два тома са укупно око 500 страница одлично штампаних стрипова о супер-херојима који се крећу кроз мноштво разних универзума, а наслов је Смак безброј светова.

(3)  И трећа вест за данас, завршен је на Сајму, у Београду, тај Фестивал науке, па, данас у “Политици” на страници “Синоћ у Београду” имате чланак о томе, наслов каже да је било “више од 30.000 задовољних посетилаца”, не прецизира се да ли је и колико било незадовољних; било је разних садржина и на “научнофантастичној бини”.


*

Slava

  • Jr. Member
  • **
  • 87
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #98 on: December 18, 2017, 03:45:04 PM »
Pa potrudili su se iz Viva Voxa. Za ljubitelje 'Ratova zvezda' to je zanimljivo.
I još nešto u vezi linka koji sam podelila. Taj izvođač koji nosi beli šlem što je sličan belom šlemu stormtroopera se zove murshmello po kolaču murshmallow. Njegova originalna zamisao je bila da sakrije svoj identitet iza kacige-šlema u obliku tog kolača. Kod nas je popularan slatkiš munchmallow sa belim filom koji je sličan filu u šampiti. Eto, neko može da napravi kacigu u obliku šampite i nazove sebe šampito ili npr. šampion šampito. U Srbiji da bude šampion šampito, u Hrvatskoj šampinjon šampito, a u Bosni samo šampito.

*

Slava

  • Jr. Member
  • **
  • 87
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #99 on: December 18, 2017, 04:01:26 PM »
Jedna ispravka : ime izvođača je marshmello, a kolača marshmallow. I izgleda da se poigravanje rečima i šlemom dobro isplatilo .

*

angel011

  • Sr. Member
  • ****
  • 250
Re: i, o stripu Smak bezbroj svetova, u Blicu, i, Sajam
« Reply #100 on: December 18, 2017, 04:02:38 PM »
(2)  Заборависмо, у данашњем “Блицу” на стр. 22, у колумни “Стрипологија”, Ивков извештава о једној књизи која је изашла код нас код “Чудесне књиге”, у два тома са укупно око 500 страница одлично штампаних стрипова о супер-херојима који се крећу кроз мноштво разних универзума, а наслов је Смак безброј светова.

Čarobna knjiga, ne Čudesna knjiga.  :)

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 549
o utopiji i SF, možete pogledati tu emisiju, i, Džedaji
« Reply #101 on: December 21, 2017, 07:57:11 PM »
Хвала, Славо, и хвала на исправци, ангел 011.

(1)  Можете гледати, целу ову емисију, на линку:




Наиме, на државној телевизији Србије, дакле РТС, била је 6. децембра 2017. та емисија, прилично добра, у трајању од 53 минута, са темом: утопија. Говорило се доста и о СФ.

У првих седам и по минута говорили су проф. др Зорица Ђерговић-Јоксимовић,






која је одлично поставила основне појмовне оријентире, и, још један учесник. Негде око 16. минута поменут је наш хорориста Ото Олтвањи. Средњи део емисије мало се можда расплинуо у разматрањима о рок-музици и хипи покрету као борби за идеални, слободнији свет, и у неодређеној критици. Критици чега? Па, погађате… капитализма… али (погађате и то) без предлога шта би била алтернатива за капитализам, како се зове оно нешто, друго, боље. Било је ту и неких удаљавања од теме, разних прилога о неким мало удаљеним ликовним и позоришним презентацијама. Али емисија се онда вратила теми. Негде око 46. минута говорио је др Младен М. Јаковљевић,





који је одлично изнео основне одреднице једног под-жанра који се појављује као ретро-технолошка фантазија са много СФ елемената, а који се зове стим-панк (steam punk). Ту је било баш интересантних прилога (инсерти из филмова).

Било је говора и о чињеници да се утопија појављује свакодневно на ТВ екранима у великим количинама – у облику реклама, где срећни потрошачи у својим нереално-идеалним животима срећно конзумирају разне производе; чињеница толико очигледна свима нама сваки дан, да је више и не опажамо, толико смо се навикли.






Било је говора и о Хакслију, Орвелу, компјутерским игрицама, итд,

а да је АБН био тамо, заступио би тезу да нам вероватно предстоји, за коју стотину година, роботски комунизам, који би могао бити диван и одличан, али после кога ће негде око 26. века можда наступити владавина тј. власт робота над нама, што би могло бити катастрофално.

(2)  Нисмо стигли да вам јавимо прекјуче ујутро, а требало је! Пардон! У “Блицу”, дакле, 19. децембар 2017, па у уметнутом прилогу “Поп & култура”, па на стр. 7 тог прилога, у рубрици “Блокбастери”, Иван Карл је дао чланак под насловом “Последњи џедаји, последња бајка за одрасле” где, међутим, ништа није последње. Пред крај му је промакло нешто, дао је наслов тог филма ипак у једнини, Последњи џедај. (На енглеском је двосмислено, The Last Jedi може се схватити сасвим и као једнина, и као множина, нема ту никакве граматичке индикације да ли је једно или друго.)


*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 549
danas u 20 h počinje repriza o Ajnštajnu i Milevi, itd
« Reply #102 on: December 22, 2017, 05:01:20 PM »
Цењени    ,

(1)  вечерас у 20 ч почиње на каналу National Geographic реприза одличне, веома вредне серије Геније о Алберту Ајнштајну. Да подсетимо, ту је и Милеви дато пуно простора, са великим поштовањем према оба аспекта њене личности: и као његовој супрузи али и као способној научници. Ако сте раније пропустили ову серију, ето шансе да је видите!

Можда је најбоље то што његово презиме изговарају (све док је он у Немачкој) онако како и треба, Ајнштајн, а не као многи Американци данас, са погрешним изговором, као, “Ајнстаин”, или “Еинстеин” или чак “Иин-стиин” (!). Дакле најзад ће милиони гледалаца на енглеском говорном подручју сазнати како се он стварно звао, уколико досад нису знали. Али, знаће и како се изговара Милевино име… и да јој је он говорио “Мици”, то јој је био надимак.

(2)  Басара као Басара, у данашњој својој колумни на задњој страни “Данаса” показује да је приметио ово како су Руси потопили једног пса под воду али са толико кисеоника у тој води да је он успео да дише (воду) и остане жив, па, кад су га извукли, чак се нормално понашао. Наставља Светислав Басара: “… па се та научнофантастична скаска нашла на ударним странама светских – а нарочито српских медија”.

(3) У “Блицу” данас (петак) имате убачен “Блиц магазин” а у њему на стр. 20 чланак како одлази можда последњи Доктор Ху (Dr. Who) мушкарац, а долази прва докторка Ху, жена. Њу ће глумити Џоди Витакер.

На стр. 21 кратак приказ ваљда ТВ серије Чудније ствари (Stranger Things) која је ваљда хорор-фантази, дакле хорор оне фантазијске врсте. Приказ потписује Блажа Синеманијак.


*

angel011

  • Sr. Member
  • ****
  • 250
Re: Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
« Reply #103 on: December 22, 2017, 08:25:45 PM »
Stranger Things na Vikipediji nazivaju naučnofantastičnim hororom, na IMDB-u dramom, fantazijem i hororom... Nema tu baš puno horora, makar i ubacivali čudovišta, a nema ni magije (nema, kako biste vi rekli, dedice čarobnjaka sa čarobnim štapićem, a ima naučnika i eksperimentisanja).

*

Aleksandar_B_Nedeljkovic

  • Hero Member
  • *****
  • 549
stranice iz onog rada u Maticinom zborniku
« Reply #104 on: December 23, 2017, 12:11:22 AM »
Хвала на информацији, ангел.

Е сад. Јављено је још 19. септембра ове године, изашао је дакле овај часопис, овако изгледа предња корица (не насловна страна; то није насловна страна; то је баш предња корица) која је само бела, са црним словима – а ову стрелицу и линије лила боје додали смо ми! Дакле:






дакле то је један од најугледнијих научних часописа у Србији за област српске књижевности и српског језика, има највећу могућу категоризацију, М 24, а рад је:

др Никола М. Бубања и др Александар Б. Недељковић, Путовање кроз време као инструмент класних и националних преокупација у Х. Џ. Велсовој новели “Времеплов” и причи “Равнодушност црвеног сунца” Миодрага Б. Миловановића. Зборник Матице српске за књижевност и језик, Нови Сад, 2017, стр. 131-144.

Ево како изгледа прва страница тог рада:






Требало је ово још у септембру да окачимо, али није се стигло, пардон! Друга страница изгледа овако:





и ево само још једне, дакле трећа страница изгледа овако:





Цео рад можете узети тако што ћете, заправо, узети цео тај број овог зборника. То се узима бесплатно, са сајта Матице српске, то је њихова прва свеска за 2017. годину; линк за то је:


http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/ZMSKJ_65_1.pdf


па, изволите. Али, кад се појави она прва, потпуно бела страница, немојте мислити да је то неки квар – напросто, та прва страница јесте бела!

Онда, знате како се узимају   pdf   документи:   Save page…  и оно “сејвне” цео документ.