Хвала, Славо. А да ли мислите да је “Вива вокс” то извео професионално, или аматерски; добро, или лоше; има ли то (или нема) музичку уметничку вредност?
Е сад,
(1) у данашњој “Политици” је најављено да ће вечерас на ТВ каналу РТС 2, и то, у 23.05 ч, бити приказан домаћи филм Процеп, и да је научна фантастика, а тема је: српски и амерички тајни агенти трагају за америчким шпијунским сателитом који је пао у Србију, али, кад га нађу, “схватају да је нешто друго дошло из свемира…”, режија Дејан Зечевић.
Снимљен је 2016. године. На енглеском наслов је The Rift. На енглеском постеру се види астронаут у белом скафандру и иза њега вероватно Месец, у плавичастој боји.
Колико год да је добар или лош… успешан или не… требало би се наоружати стрпљењем и одгледати га, јер нам је, ваљда, једини…
(2) Такође је најављен за вечерас, али на каналу Пинк 2, и то у 20.02 ч, један веома значајан филм, класик светског СФ филма, Ја, робот (I, Robot, 2004), главна улога Вил Смит, режија Алекс Пројас (Will Smith, Alex Proyas). Ако га нисте гледали, савет је: сада га не пропустите.
(3) У јучерашњем (па, и данашњем) “Данасу”, на задњој страни, Басара помиње паралаксу, појам из оптике, итекако важан у астрономији; али, помиње на такав начин да није сигурно да ли он зна тачно шта је паралакса. Ово се питамо због наслова, који гласи “Угао паралаксе”. И наравно он то користи само за политичку сатиру, метафорично, рекло би се можда у смислу: искривљени угао гледања на неке политичке ствари у Србији.
Астрономи успевају помоћу паралаксе да измере растојања и до 10 светлосних година од Земље… надајмо се да ће једног дана моћи и више.
(4) Јуче је у “Политици” на стр. 4 културног додатка приказана једна књига поезије, аутор је енглески песник Вилијам Батлер Јејтс (William Butler Yeats), преводилац је Бојан Белић, издавач “Паидеја”, а наслов књиге гласи Једрење у Визант. Претпостављамо да се то односи на чувену Јејтсову песму “Sailing to Byzantium” (1928), по којој је велики СФ писац Роберт Силверберг (1935 – ) дао наслов својој изванредној, величанственој СФ новели, врхунског литерарног квалитета, “Sailing to Byzantium” и за њу добио награду “Небула” 1985; можете је прочитати на српском у антологији (уредио Бобан Кнежевић) Монолит 3, где почиње на стр. 409, превео А. Б. Недељковић, утопијска СФ прича о далекој, врло богатој и срећној будућности у којој грађани, ради забаве и учења, реконструишу поједине старе градове и цивилизације, па и нашу Византију. (Нашу јер су многи Срби, вековима, живели у Византији. Заувек остајемо уграђени у њу.) Запрепашћујуће добра, прелепо сетна прича о том самоувереном утопијском свету. Не, немојте мислити да се тој цивилизацији дешава некакав катастрофални преокрет на крају. Ништа слично. Ово је вероватно најбоља СФ прича коју је Силверберг икад написао. Виртуозна научна фантастика, врхунски литерарно квалитетна; “Пловидба за Византију” је аутентично велико дело светске књижевности. Уверени смо да Силвербергову “Пловидбу за Византију” треба уврстити међу најбољих 100 приповедака у историји светске књижевности.
Поента? Па, ето могућа су два различита превода тог наслова на српски, па се може поставити и питање шта је боље:
“Пловидба за Византију”
или
“Једрење у Визант”.
(5) Такође у “Политици” јуче, дакле 16. децембра 2017, али не у културном додатку, него на страници (негде око двадесете) “Синоћ у Београду”, јављено је да је отворена ликовна изложба под насловом “Арс фантастика – ирационални цртеж” која се састоји од цртежа петнаест уметника, међу којима су и Оља Ивањицки, и Милић од Мачве; изложба ће у галерији “Блок” у Београду бити отворена још десетак дана, до краја децембра.
Али и све ово што ми радимо овде јесте, у ширем смислу, ars fantastica. Али ако је ирационално, онда је фантази, а ако је рационално, онда може бити СФ. Зато претпостављамо да то, сад, није изложба СФ сликарства, него фантазијског.
У сваком случају, наслов, назив те изложбе је интересантан за нас.
(6) У јучерашњој “Политици”, али на стр. 11, наслов са хумористичном интенцијом, о пензијама код нас, а поводом једне (већ раније помињане у штампи) изјаве једног министра. Овог пута наслов гласи:
Надградња “теорије релативитета” у српском банкарском систему
а поента је: имаш право на пензију, да да, свакако, али у ком износу – е то је релативно!
Па добро, схватили смо форицу. Ха ха.
(7) У данашњу “Политику” убачен је “Магазин”, чија насловна страница, у колору, приказује једног неуверљиво скрпљеног лименог робота који, као, у својим рукама носи послужавник са храном, у неком ресторану. Испод тога је натпис “Сутрашњица је почела”. Унутра је, на стр. 3-5, чланак, у формату “10 питања”, како то већ бива у том магазину: новинари поставе некоме десет питања, па та питања, и одговори на њих, сачињавају чланак.
Овога пута наднаслов је
О новим технологијама, “суперкомпјутери” и “суперљуди” ускоро међу нама
а наслов је, ех,
Сутрашњица је већ почела
потписује (вероватно је и формулисала питања?) Александра Мијалковић, одговоре даје Милош Жикић који је професионално ангажован на ИТ технологијама, а поента је да су компјутери већ веома присутни у нашем животу и раду, а вероватно ће у будућности бити још присутнији.
“Технологије које смо, пре једва двадесетак година, могли да сретнемо само у научнофантастичним романима или филмовима сад су ту, око нас, у нашем пословном окружењу, у кући, на улици.” (стр. 3)
Чланак је, чини нам се, мало прегрејан, претерано оптимистичан, тако да га неки мало старији читалац може доживети као одјек из, рецимо, београдског часописа “Галаксија” из 1980-тих година. На питања новинарке да ли је будуће умножавање компјутера и робота потенцијално опасно, Жикић одговара, отприлике, да је једина права опасност људска природа, тј. евентуална склоност неких људи да злоупотребе те машинерије будућности.
